Da bi nas narod razumeo, najpre da pojednostavim ovaj kompleksan naslov zakona. Mi danas raspravljamo o Predlogu zakona kojim će se utvrditi opšti interes za izgradnju autoputa od Preljine do Pojata, a to znači da će na toj trasi biti oduzimane nepokretnosti od fizičkih i od pravnih lica i zemljište i kuće i poslovni objekti, itd.
Samo utvrđivanje opšteg interesa je nešto što je zaista u redu i ne znam da li postoji dobronameran čovek u zemlji Srbiji koji bi imao nešto protiv izgradnje i ovog autoputa i svakog drugog autoputa i železničke pruge i regionalnih puteva i lokanih puteva.
Dakle, mi smo još daleko od toga da možemo da kažemo da smo zadovoljni putnom infrastrukturom. Da se radi, radi se, nećemo da osporavamo ono što je činjenica, ali ovaj zakon nije dobar. Ovaj zakon nije trebalo da se radi na ovaj način kao leks specijalis, jer tačno je da postoji obaveza da se utvrdi opšti interes da bi se mogla eksproprisati ili izuzimati nepokretnosti, ali je bilo dovoljno da se u ovom zakonu napiše koja je to trasa, kuda ide, koja dužina, uslovi izbora izvođača itd. Ali, dobro, ako je i ovako, bilo bi mnogo bolje da se niste pozvali na one najlošije delove Zakona o eksproprijaciji.
Zakon o eksproprijaciji na koji mora da se naslanja ovaj leks specijalis je jako loš i to od 2001. godine. Zaista, moram da podsetim, da je od te 2001. godine kada su oni revolucionari donosili zakone, onda donet mnogo štetan Zakon o eksproprijaciji, koji je zapravo bio jedan od načina tada otimačine, krađe kada je krenulo sve da se otima i fabrike i preduzeća. Iz tog vremena još uvek imamo velike količine, velike komplekse zemljišta, sretali ste ih, gospođo Mihajlović, i na ovom Koridoru koji je sada završen, sretaćete ih i na ovom sledećem, i ako se bude radila druga poletno sletna pista na aerodromu „Nikola Tesla“, svuda ćete naći onako, jednog, dva ili pet vlasnika koji imaju veliku količinu zemlje, koji su tada bili bliski tadašnjim vlastima, pa su imali informacije gde se planira šta da se radi, a imali su specifičan način ubeđivanja vlasnika, koji su bukvalno morali da im prodaju svoje parcele da bi oni pravili te komplekse i da bi u postupku eksproprijacije uzeli ozbiljan novac. Vi tu sada ne možete ništa. Ko je vlasnik, vlasnik je, mora da se postupa sa njim, ne ulazite i ne možete da ulazite u to kako je on postao vlasnik. Ovo napominjem da se ne bi desilo i u ovom periodu i na ovom Koridoru i na nekom budućem, da se ne bi dešavale slične stvari.
Šta je u ovom zakonu loše? Vi kažete da ovaj zakon na izvestan način garantuje pravnu sigurnost, ali verujte da svaki leks specijalis govori suprotno, govori o tome da ne postoji pravna sigurnost, pa se onda leks specijalisom neke stvari utežu, formulišu na neki drugačiji način itd. Verujte, gospođo ministar, imaćete mnogo problema upravo primenom ovog zakona, mnogo problema.
Utvrđeni opšti interes. Svi vlasnici moraju da trpe i tu ja mislim da se apsolutno svi slažemo, ali niko ne mora da trpi štetu. Po ovom zakonu, kako ste vi ovo koncipirali, biće štete. Sama činjenica da će izvođač moći da uđe u posed, a da nije ni krenuo postupak utvrđivanja naknade, govori da vi možete posle da radite šta god hoćete sa onim čije je zemljište. Ako je već izgrađen autoput na nečijoj njivi, šta će on posle? Koliko god mu se na kraju u sudskom postupku ponudi, prihvatiće poravnanje, šta će, mora.
Dakle, država mora da obezbedi dovoljno sredstava da ljudi čije se nepokretnosti eksproprišu budu, da dobiju pravičnu naknadu. Opet ponavljam, moraju da trpe činjenicu da je utvrđen opšti interes, da njihove nepokretnosti obuhvata taj opšti interes, ali štetu niko ne mora da trpi.
Sada da prokomentarišem neke od ovih članova, naravno, šire ćemo o tome po amandmanima, jer mi smo zaista podneli veliki broj amandmana, i to koncipiranih. Ako ih niste videli, videćete, na taj način da smo faktički sve ovo što ste vi ovde predvideli obuhvatili i, mi tvrdimo, na mnogo pravedniji, pravičniji i pravno ispravniji zakon regulisali, takoreći u kombinaciji sa delovima ovog zakona koji nismo menjali, to je jedan potpuno nov zakon, a suštinski isti. Mislimo da to i jeste suština i podnošenja amandmana i da je zato dobro da smo mi konačno u situaciji da možemo da raspravljamo o jednom zakonu kao o jednoj tački dnevnog reda, pa možemo i na taj način da radimo.
U članu 5. vi ste odredili „Srbijavode“ za korisnika eksproprijacije za izvođenje radova na regulaciji reka u obuhvatu planskog dokumenta iz člana 3. ovog zakona, sad da ne govorim o tom članu 3, nije to ni bitno, ovde je bitno nešto drugo. Poslanici SRS tri i po godine svaku priliku koristimo kad je tu ministar poljoprivrede, kad je tu predsednik Vlade, pa mislim nekoliko puta kroz neke zakone i vama smo skretali pažnju na veliki problem, pogotovo uz reku Moravu i uz ceo sliv reke Morave, u pitanju je bukvalno krađa parcela zbog nelegalnog iskopavanja šljunka. Ljudi koji su katastarski vlasnici tih parcela i danas-dan plaćaju zato porez. Plaćaju, zamislite apsurda, naknadu za odvodnjavanje, a parcela im nema. Svi ministri kojima smo se obraćali, koji su nadležni, rekli su – da, to jeste problem i moramo to da rešimo. To nije rešeno i to će biti jedan od problema u sprovođenju ovog zakona.
Predsednik Republike je juče rekao, vi ste danas nešto slično ponovili, da će, između ostalog, ovim zakonom i izgradnjom ovog koridora biti rešen tok cele reke Morave, odnosno Moravskog sliva, znači svih pritoka reke Morave. Ali, dok ovo ne rešite kao neko prethodno pitanje, vi ništa nećete moći rešiti. Vi ćete praviti obalu utvrde. Na čijem zemljištu? Na čijem zemljištu ćete praviti obalu utvrde, kada su, zato što država nije funkcionisala, ljudima nestale prosto velike količine zemljišta? Nisu nestale kao posledica elementarne nepogode, što bismo mogli i da razumemo, dakle, nije Morava menjala svoj tok zbog nekih elementarnih nepogoda, nego zato što se kralo od opštine do opštine, opštinske vlasti ćutale, verovatno mnogi bili u dilu sa tim ljudima koji su to radili. Vi zaista morate taj problem da rešite, ako mislite da vam se ne desi da vam dođe koridor tamo do nekog dela uz Moravu i da ljudi izađu i da vam ne daju da idete dalje dok ne rešite njihov problem. To mora da se razume. Jer, jednom ako se pređe preko toga, oni nikad više to neće rešiti, a to traje nekoliko godina.
Predlog za eksproprijaciju kažete da će se podnositi najkasnije u roku od tri godine. Mi smo vam rekli da to treba biti jedna godina, zato što ste i sami rekli da je dosta ovog posla već pripremljeno, urađeno i otprilike da se čeka ovaj zakon da se za koji dan, ako ste rekli u toku leta, onda je to za koji dan, da počne izgradnja ovog koridora. Onda je ovo opet veliki rok, koji će zapravo opet da ometa i radove i da produžava rok koji ste vi planirali za završetak ovog koridora.
Kada je u pitanju naknada za građevinsko zemljište na kojem je izgrađen objekat koji je građen bez građevinske dozvole, ovo je takođe nepravično rešenje. Kažete da vlasnik takvog objekta ima pravo na naknadu u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta. Pitamo vas zašto samo ovde procenjena građevinska vrednost i ko će je procenjivati, zašto ne tržišna vrednost, kao u svim drugim nepokretnostima? Iza tržišne vrednosti stoji neki organ, stoji Uprava prihoda. Valjda treba da očekujemo da će, ako ništa drugo, na isti način tretirati sve nepokretnosti, pa neće moći nečiju kuću približne vrednosti da procene na 100.000 evra, a onu drugu 150.000 ako su skoro identične.
Dakle, kad se već donosi leks specijalis, onda se zaista mora svaki detalj urediti. Ovo mi govorimo i zato smo i pisali te amandmane, da bi zaista konačno ovaj put mogao da se radi i da se ne desi da za nekoliko meseci čitamo u novinama – otišla Zorana Mihajlović na koridor, neće se odande pomeriti dok mašine ne počnu da rade, a mašine ne mogu da rade zato što su ljudi izneli svoje mašine na svoju parcelu i ne daju nikom živom da prođe. Neće proći, dok ne bude dobio naknadu.
Vi kažete – najpre će se, rekoh to već, uvesti u posed, to je član 13, po pravosnažnosti rešenja stiču se uslovi za pokretanje postupka za sprovođenje određivanja naknade. To nije dobro. Možda ovo formalno i nije, hajde da kažem, potpuno nezakonito, ali valjda vama nije stalo da vi kroz ovaj zakon napravite veliki broj nezadovoljnih ljudi vlasnika, valjda vam je stalo da se ovaj posao završi ne samo na zadovoljstvo Vlade koja će ovo raditi, ne samo na zadovoljstvo svih građana koji će koristiti ovaj koridor, već valjda i na zadovoljstvo ljudi čije će se nepokretnosti uzimati da bi se ovaj koridor izgradio. Tu zaista morate biti krajnje oprezni.
Izneću vam jedan primer. Bilo je to davno, po Zakonu o eksproprijaciji koji je bio mnogo bolji i pravičniji od ovog, kada se naknada utvrđivala pred organom koji vodi postupak eksproprijacije. Ja lično sam u opštini Zemun radila eksproprijaciju, mislim da je to bila možda još 1996, 1995. godina, tada je nešto naprasno dogovoreno da se konferencija KEPS-a održi u Beogradu, a KEPS je prethodnica OEBS-a i onda je morao po cenu života, najbrže moguće, da se izgradi onaj put od onog puta za Surčin do aerodroma i to je trebalo da služi kao pomoćna poletno-sletna staza, tako je i građen i toliko širok itd. Tada su predstavnici Zavoda za izgradnju grada došli sa dokumentacijom, sa vlasničkim listovima, to je samo bilo potrebno, mi smo u opštini pozvali sve te vlasnike, bilo je negde sto i nešto ljudi i na licu mesta smo na zapisnik oni davali saglasnost za eksproprijaciju. Predstavnik Zavoda se odricao prava na žalbu, oni se odricali prava na žalbu i odmah, istog momenta, zaključivano poravnanje. Zaista su dobili ozbiljnu cenu, možda čak i nešto preko tržišne, ne nešto dramatično, ali ozbiljnu cenu, svakako ne ispod tržišne vrednosti, i niko nije imao primedbu i niko nije uložio žalbu i posao eksproprijacije završen za nedelju dana.
Ovo jeste zaista veća trasa, veća površina, ali ako ne budete tako radili, nećete uraditi posao. Znate, da vi kažete da imate pravosnažno rešenje, vi ćete brzo postići pravosnažno rešenje i ako se bude žalio vlasnik, vi ćete se potruditi da rešenje brzo postane pravosnažno, da se nađe razlog da on nema pravo na žalbu, on ode na sud, a vi kažete – imamo konačno rešenje, idemo u posed. To nemojte da radite, to nije dobro. Verujte, ubrzaćete postupak ako prihvatite da radite na ovaj način.
Jedna ozbiljna primedba koju mi imamo na ovaj zakon, to je član 17, ovaj poslednji stav, gde ste vi rekli da prilikom izbora strateškog partnera i zaključenja ugovora o projektovanju i izgradnji Moravskog koridora, kao i prilikom izbora stručnog nadzora nad izvođenjem radova ne primenjuju se propisi kojima se uređuje postupak javnih nabavki.
Što se tiče nas iz SRS ovo je apsolutno neprihvatljivo, čak i da nemamo aferu sa „Behtelom“ mi ne bismo mogli da prihvatimo da se ovako ozbiljan posao i ovako ozbiljna sredstva ulažu bez javnih nabavki. Vi se zaklinjete svi iz vlasti da od kad ste vi preuzeli vlasti da nema više nikakvih problema sa javnim nabavkama, da nema više nikakvih afera, da nema više da, ne znam, koliko država uštedi zato što se sve radi po javnim nabavkama. Mi, Bogami prošle nedelje imali i ovde izveštaj državnog revizora i još nekih nezavisnih tela Fiskalnog saveta, ne znam još Komisija za konkurenciju, dakle svi su stavili primedbu vlasti, Vladi, lokalnim samoupravama da se mnogi poslovi rade bez javnih nabavki. To nije dobro.
Kada je u pitanju „Behtel“, moram da podsetim na ono što smo još prošle godine pokrenuli kao temu, kada ste vi, čini mi se, 15. oktobra potpisali Sporazum sa „Behtelom“, ili je to bilo pre, nije još bio Memorandum i kada smo mi došli do tog sporazuma, kada ste vi zapravo sa predstavnicima američke ambasade potpisali taj neki sporazum, mi smo tada dobili taj Sporazum i ovde predsednik naše stranke pitao predsednika Vladi, dali smo joj da pogleda taj sporazum, pitao je da li ona zna da je Vlada odobrila potpisivanje Zorani Mihajlović tog sporazuma, Ana Brnabić je rekla da to prvi put vidi. Sve ostalo zapisano.
Vi ste tada rekli da mi srpski radikali imamo nešto protiv vas, pa onda izmišljamo neke priče da bismo vama naškodili. Ne prođe dva, tri meseca, pojavi se u javnosti ugovor sa „Behtelom“ isti onakav kakav smo vam mi osporili i rekli da ste ga zajedno sa Skotom uradili bez znanja predsednika Vlade, po izjavi predsednika Vlade. Tada smo rekli i to je javna tajna, svi sada o tome pričaju da je posao koji ste vi ugovorili za 800 miliona evra, da je mogao sa kineskom firmom da se ugovori za 500 miliona evra, čak se javljaju i neke naše firme i pojavljuju se u medijima neki koji tvrde da bi to uradili za 600 miliona.
Dakle, u svakom slučaju 300 miliona evra, po našem mišljenju, ne po našem mišljenju nego po papirima, je iznos koji ste vi uzeli iz budžeta Republike Srbije, dali ga „Behtelu“, da li je „Behtel“ dao vama nešto za to, da li Skot itd. to je tema za neke druge organe. Ali, da ste to radili legalno i putem tendera, onda bismo sada mogli razgovarati da li je neko podneo bolju ponudu, da li nije, ovako mi ne možemo da upoređujemo. Možemo da upoređujemo šta je „Behtel“ radio u drugim zemljama, šta je radio u Rumuniji, šta je radio u Hrvatskoj, šta je radio u Albaniji, sve pod firmom i to ste i vi pokušali, mislim negde u nekom intervjuu da sam pročitala da ste rekli, da ta saradnja zapravo govori o našoj boljoj saradnji sa SAD. Kakve veze SAD imaju sa „Behtelom“? Da li je „Behtel“ državna firma? Nije, privatna firma i ne može to što se nalazi na teritoriji SAD, to zaista nema veze sa međudržavnim odnosima. Što niste pojačali odnose sa Kinom, pa uzeli ovu kinesku firmu koja bi to radila za mnogo manje para?
Podsećamo takoše da je taj „Behtel“ imao aferu kod gradnje auto-puta Dubrovnik – Split, pa je tada njihov pomoćnik ministra posle otkrivanja te afere podneo ostavku, pa je onda građen put u Rumuniji, pa su čak predstavnici rumunske vlasti tada rekli da su svesno pogazili određene standarde EU, da bi udovoljili „Behtelu“. Mi nemamo nijedan jedini razlog da „Behtel“ bude ta firma, da to radi. Ne bismo imali ništa protiv ni da radi, ali samo da je do tog ugovora došlo na legalan način.
Najgore od svega je, gospođo Mihajlović i kolege poslanici, najgore od svega je to što ste vi u ovaj zakon i što će vam skupštinska većina usvojiti ovaj zakon, zapravo legalizovali tu krađu od 300 miliona evra koju je dobio „Behtel“ i koju je verovatno podeli, opet kažem, možda vi, Skot, ko još ne znamo. Saznaće se jednog dana.