Zahvaljujem, kolega Marinkoviću.

Koliko sam shvatio, ne želite da se u danu za glasanje Narodna skupština izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika.

Povreda Poslovnika narodni poslanik Nemanja Šarović.

Izvolite, kolega Šaroviću.

Član 107.

Znate, gospodine Milićeviću…

Kolega, bio je već član 107.

Ja mislim da je današnji dan zaista doprinos onako parlamentarnoj demokratiji, ali ja moram priznati da ovo izgleda kao neki politički vremeplov.

Kada slušamo ove hvalospeve, znate, treba promeniti, nije dovoljno promeniti onoga kome se obraćate. Treba promeniti i tekst. Sa istim žarom su ovi isti ljudi hvalili i Zorana Đinđića i Zorana Živkovića i Mirka Cvetkovića i Ivicu Dačića i sve one, i Borisa Tadića, da njega ne zaboravimo i sve one koji su do 2012. godine, kako kaže sada ministar Đorđević, dovodili zemlju u stanje da nema za platu, da nema za penziju, doveli na rub propasti, zatvorili fabrike o kojima vi sada pričate, oterali ljude iz zemlje, uništili perspektivu i sve ostalo.

Dakle, hajde jednom da se pogledamo u oči, da vidimo, hajde, poimenično ko su ti? Isti ljudi, iste priče.

Gospodine Marinkoviću, ko je taj koji je upropastio zemlju od 2000. do 2012. godine? Vi ste u svakoj vlasti bili, vaša politička stranka i vaš politički lider Rasim Ljajić. Da li je bio u svakoj vlasti? Jeste. Kontinuitet 20 godina i vi se kao goropadite, pa se ljutite na neke pre vas zlikovce, koji su opljačkali građane Srbije pa sada vi pregalačkim radom morate da zaradite za ispražnjene penzione fondove. To je apsurd. To je apsurd da u ovoj zemlji nema nikakve političke odgovornosti.

Što se tiče gospodina Martinovića, pa neka napiše jedan naučni rad pod nazivom, kako malo pre reče, „penzija kao varijabilna kategorija“. To bi bilo dragoceno i u pravnoj nauci i u ekonomskoj.

Znate, vaša teza da je znanje „penzionera“ stečeno pravo, a kolika će biti penzija, to nema nikakve veze. Skineš 10%, penzija je penzija. Ako možete da umanjite za 10%, pa možete i za 90. Umanjite lepo osnovicu za 90% i onda sutradan pobedonosno objavite – povećaćemo penzionerima penzije za 50%. Onda se vi ljutite na nas što, kako kažete, kvarimo dobre vesti. Umesto da se raduju penzioneri što im dajete 5.000 dinara, sada mi kvarimo vesti pa podsećamo penzionere da ste im uzeli čitavu godišnju penziju. Godišnju penziju ste oteli u poslednjih šest godina svim penzionerima.

Drugo, laž je nešto drugo. Laž je da penzioneri sa najmanjim penzijama nisu trpeli. Trpeli su itekako. Oni su trpeli zato što im nije u skladu sa zakonom, koji je važio dok vi niste doneli taj protivustavni i nakazni, što im nisu usklađivane penzije u skladu sa rastom cena, u skladu sa rastom BDP-a. Utoliko su trpeli. Za šest godina Fiskalni savet kaže - povećane penzije svega 8,9%. Morale su biti povećane 32%. E, tu razliku, e, to ste oteli, najmanje 23,1%. To je ono što ste oteli.

Šta vam nije jasno? Ljuti se Martinović, kaže – mi pogrešno predstavljamo podatke od BDP-u. Vi sami ne znate šta hoćete.

Ako je BDP bio veći od 12%, onda ste građanima Srbije i penzionerima oteli čak i više nego što je Fiskalni savet rekao. Jer, što je veći rast BDP-a, to su i penzije morale biti veće. Dakle, vi ne znate šta pričate. Ako je BDP…

Zahvaljujem.

Evo, polako, Martinovića ste pustili maločas do sedmog minuta, ja sam tek četiri govorio. Završavam.

Nije do sedmog, bilo je do petog.

Izvolite.

Druga stvar, ako je BDP bio manji od 12,1% za šest godina, to je svega oko 2% godišnje. Vi se hvalite da je 3,5%, 4%. Onda ste lagali građane kada ste govorili kako imamo visok rast BDP-a, kako je ekonomski uzlet Srbije, kako imamo milijarde evra investicija. Morate se odlučiti kada ste lagali, a da ste lagali i obmanjivali građane, to je očigledno da jeste.

Zahvaljujem, kolega Šaroviću.
Da li želite da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Da.)
Veoma selektivan pristup.
Zahvaljujem.
Izjasniće se.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvolite.

Član 107, gospodine Milićeviću.

Uopšte se ja ne ljutim. Meni je uvek drago i nasmeje me diskusija gospodina Nemanje Šarovića, zato što on u tom svom političkom žaru zaboravi da je Republika Srbija pravna država u kojoj postoje zakoni. Da je malo pročitao zakone, a za to mu nisu potrebni nikakvi naučni radovi, u zakonu je mogao da pročita da se penzija ne usklađuje sa BDP-om, nego sa prosečnom mesečnom zaradom. Tako piše u zakonu, a podatak o prosečnoj mesečnoj zaradi u Republici Srbiji, evo, ja sad citiram zakon – „Za period od početka kalendarske godine do kraja svakog meseca u kalendarskoj godini objavljuje organ nadležan za poslove statistike“.

Dakle, penzija se ne usklađuje sa BDP-om, pri čemu su, naravno, i netačni podaci o BDP-u, nego se usklađuje sa prosečnom godišnjom zaradom, a podatke o tome daje Republički statistički zavod.

Što se tiče onoga što je govorio gospodin Marinković, pre svega, gospodine Marinkoviću, dozvolite da vam se zahvalim na tim podacima koje ste izneli, ne radi se ni o kakvim hvalospevima, radi se o potpuno istinitim podacima o tome šta je Aleksandar Vučić, kao predsednik Vlade i kao predsednik Republike, uradio za porast i za jačanje srpske ekonomije.

Dakle, bilo bi dobro da oni koji se rugaju gospodinu Marinkoviću kažu koji od ovih podataka nije tačan. Jel nisu tačni podaci o broju otvorenih fabrika? Da li možda nisu tačni podaci o broju novih radnih mesta? Da li možda nisu tačni podaci o tome da je Srbija lider u regionu zapadnog Balkana, plus Hrvatska, to ste dobro rekli, gospodine Marinkoviću, koja je član EU, kada su u pitanju direktne strane investicije?

Dakle, šta od ovih podataka koje je izneo gospodin Marinković, koji nisu nikakvi hvalospevi, nego su naprosto statistički podaci koji nekima mogu da se dopadaju, a nekima ne, ali su istiniti, dakle, šta od toga što je rekao gospodin Marinković nije istina? Apsolutno je sve istina. Ti podaci govore da Srbija počinje ponovo da oživljava kao država, a posebno da počinje da oživljava kao država u sferi ekonomije.

Mi smo bili polumrtva država. Mi smo bili država na veštačkom disanju 2012. godine. Mi smo danas država u kojoj, objektivno, onaj ko hoće da radi, može da nađe posao i da nađe ne samo bilo kakav posao, nego da nađe posao od koga može pristojno da živi i da izdržava članove svojih porodica. Ali, svega toga ne bilo da nije bilo teških mera koje smo morali da preduzmemo. Mi smo iz tih teških mera izašli, to bih hteo da podsetim kolege iz opozicije. Dakle, mi smo iz tih teških mera izašli.

Mi smo sad stabilizovali srpsku ekonomiju, mi sad radimo na njenom jačanju, mi se nosimo sa državama koje su objektivno u boljoj situaciji nego što smo mi, imaju bolju startnu poziciju. Mi se nosimo sa državama koje su u EU, koje imaju daleko više mogućnosti od nas da povlače sredstva iz evropskih fondova, koje imaju daleko više mogućnosti da privlače strane investicije, pa se nosimo sa njima i pokazujemo da možemo da budemo bolji od njih.

Takmičimo se u broju novih radnih mesta. Takmičimo se u broju novih fabrika. Takmičimo se u tome što iz godine u godinu povećavamo životni standard građana.

Da li je situacija idealna? Nije i niko od nas to nije ni tvrdio. To tvrde pojedinci iz opozicije. A oni koji se smeju, super, lako je smejati se. Vi se smejete Vladimiru Marinkoviću. Evo, ja vas sada pitam – jeste li vi doveli nekog investitora? Jeste li doveli bilo koga u Srbiju ko je otvorio makar jedno radno mesto? Ne. Niste otvorili nijedno novo radno mesto, niste doveli nijednog investitora. Koga ste vi doveli? Koga ste doveli? Niste doveli nikoga, ali se smejete onima koji su doveli na stotine investitora i otvorili na desetine hiljada radnih mesta.

Što se mene tiče, vi samo nastavite dalje tako, ali građani Srbije vrlo dobro razumeju razliku između onoga ko radi i onoga ko se smeje onome ko radi.