Član 107, gospodine Milićeviću.
Uopšte se ja ne ljutim. Meni je uvek drago i nasmeje me diskusija gospodina Nemanje Šarovića, zato što on u tom svom političkom žaru zaboravi da je Republika Srbija pravna država u kojoj postoje zakoni. Da je malo pročitao zakone, a za to mu nisu potrebni nikakvi naučni radovi, u zakonu je mogao da pročita da se penzija ne usklađuje sa BDP-om, nego sa prosečnom mesečnom zaradom. Tako piše u zakonu, a podatak o prosečnoj mesečnoj zaradi u Republici Srbiji, evo, ja sad citiram zakon – „Za period od početka kalendarske godine do kraja svakog meseca u kalendarskoj godini objavljuje organ nadležan za poslove statistike“.
Dakle, penzija se ne usklađuje sa BDP-om, pri čemu su, naravno, i netačni podaci o BDP-u, nego se usklađuje sa prosečnom godišnjom zaradom, a podatke o tome daje Republički statistički zavod.
Što se tiče onoga što je govorio gospodin Marinković, pre svega, gospodine Marinkoviću, dozvolite da vam se zahvalim na tim podacima koje ste izneli, ne radi se ni o kakvim hvalospevima, radi se o potpuno istinitim podacima o tome šta je Aleksandar Vučić, kao predsednik Vlade i kao predsednik Republike, uradio za porast i za jačanje srpske ekonomije.
Dakle, bilo bi dobro da oni koji se rugaju gospodinu Marinkoviću kažu koji od ovih podataka nije tačan. Jel nisu tačni podaci o broju otvorenih fabrika? Da li možda nisu tačni podaci o broju novih radnih mesta? Da li možda nisu tačni podaci o tome da je Srbija lider u regionu zapadnog Balkana, plus Hrvatska, to ste dobro rekli, gospodine Marinkoviću, koja je član EU, kada su u pitanju direktne strane investicije?
Dakle, šta od ovih podataka koje je izneo gospodin Marinković, koji nisu nikakvi hvalospevi, nego su naprosto statistički podaci koji nekima mogu da se dopadaju, a nekima ne, ali su istiniti, dakle, šta od toga što je rekao gospodin Marinković nije istina? Apsolutno je sve istina. Ti podaci govore da Srbija počinje ponovo da oživljava kao država, a posebno da počinje da oživljava kao država u sferi ekonomije.
Mi smo bili polumrtva država. Mi smo bili država na veštačkom disanju 2012. godine. Mi smo danas država u kojoj, objektivno, onaj ko hoće da radi, može da nađe posao i da nađe ne samo bilo kakav posao, nego da nađe posao od koga može pristojno da živi i da izdržava članove svojih porodica. Ali, svega toga ne bilo da nije bilo teških mera koje smo morali da preduzmemo. Mi smo iz tih teških mera izašli, to bih hteo da podsetim kolege iz opozicije. Dakle, mi smo iz tih teških mera izašli.
Mi smo sad stabilizovali srpsku ekonomiju, mi sad radimo na njenom jačanju, mi se nosimo sa državama koje su objektivno u boljoj situaciji nego što smo mi, imaju bolju startnu poziciju. Mi se nosimo sa državama koje su u EU, koje imaju daleko više mogućnosti od nas da povlače sredstva iz evropskih fondova, koje imaju daleko više mogućnosti da privlače strane investicije, pa se nosimo sa njima i pokazujemo da možemo da budemo bolji od njih.
Takmičimo se u broju novih radnih mesta. Takmičimo se u broju novih fabrika. Takmičimo se u tome što iz godine u godinu povećavamo životni standard građana.
Da li je situacija idealna? Nije i niko od nas to nije ni tvrdio. To tvrde pojedinci iz opozicije. A oni koji se smeju, super, lako je smejati se. Vi se smejete Vladimiru Marinkoviću. Evo, ja vas sada pitam – jeste li vi doveli nekog investitora? Jeste li doveli bilo koga u Srbiju ko je otvorio makar jedno radno mesto? Ne. Niste otvorili nijedno novo radno mesto, niste doveli nijednog investitora. Koga ste vi doveli? Koga ste doveli? Niste doveli nikoga, ali se smejete onima koji su doveli na stotine investitora i otvorili na desetine hiljada radnih mesta.
Što se mene tiče, vi samo nastavite dalje tako, ali građani Srbije vrlo dobro razumeju razliku između onoga ko radi i onoga ko se smeje onome ko radi.