Zahvaljujem, izgleda da sam na redu i da će mi to biti omogućeno ovog puta da se obratim i ministru finansija i Vladi Republike Srbije sa nekoliko rečenica, možda iznenađujuće, ne samo u pozitivnom smislu reči.
Prvo, želim da kažem, zbog prethodnog toka sednice, da je ocena sveukupna javnosti Srbije da je ovo razvojni budžet, na prvom mestu.
Drugo, ovo nije predizborni budžet, jer svaki budžet od 2012. godine do sada pokazuje jedan pozitivan uzlazni trend koji da li je dobar ili nije dobar mogu da ocene samo građani Srbije na izborima ili u nekom međuperiodu. Inače bi ispalo da je svaki budžet koji se usvaja u ovoj Skupštini od 2012. godine do danas predizborni budžet, samo zato što ima pozitivne pokazatelje u odnosu na standard građana.
Da ne bude zabune, neko ko je slušao prethodnu raspravu jedno sat vremena, mislio bi da je budžet za 2020. godinu nešto što predstavlja jednu kataklizmu za građane Srbije, zato što se izgubila činjenica da je ovim budžetom predviđeno uvećanje penzija i da je ovim budžetom predviđeno povećanje plata u javnom sektoru. To je nešto što je dobro i što pokazuje da je Republika Srbija ne samo politički stabilna, nego i veoma ekonomski stabilna država i da posle dužeg vremena, vremena od 2012. godine, kada je SNS zajedno sa svojim koalicionim partnerima, bila prinuđena nakon pretnje po, hajde, mogu da kažem, da bi me razumeli obični građani ove države, apsolutnog ekonomskog debakla ove države da reformama i u penzionom i drugim sistemima napravi pomak gore.
Da li je nešto protivustavno ili ustavno, ne možemo mi ovde da ocenjujemo i da ustajemo zato što je popularno da se to kaže, pa da kažemo da jedna odluka nije protivustavna. Znači, odluka Ustavnog suda samo može da bude relevantna da li je smanjenje penzija u skladu sa Ustavom Republike Srbije ili nije. U Evropi su ostale države koje su bile u ovakvoj situaciji, donele odluku da je ova mera ustavna. Čini mi se da se Ustavni sud oglasio u Srbiji i povodom ovog slučaja i na nama nije da iskrivljujemo istinu.
Ove sve mere koje su u prethodnom periodu morale da budu sprovedene, gde su penzije bile u jednoj meri smanjene, dobile su pozitivnu ocenu od građana Srbije i to u velikoj meri u uzlaznoj liniji, jer svaki put…
Vi slušate muziku, eto tako su zvučale i ove prethodne rasprave, kao šala, komika i kao muzika, a mi razgovaramo o najvažnijem zakonu za građane…
(Poslanici Srpske radikalne stranke dobacuju: Ua!)
Hvala vam za ua.
…za građane Republike Srbije, a to je svakako budžet, gde se vidi…
(Poslanici Srpske radikalne stranke dobacuju)
Samo mogu da kažem da uz bezvezne i besmislene diskusije, imamo i primitivna dobacivanja, ništa drugo.
To je moje pravo da ja kažem u ime građana koji su glasali za opciju koju ja predstavljam.
Znači, gde građani mogu da vide u kom smeru je koja količina iznosa novca predviđena da se potroši. Zato je predviđena rasprava o budžetu Republike Srbije i hvala Bogu ove godine prvi put i produžena na duplo veće vreme.
Žao mi je da oni koji su tražili na nekim neformalnim mestima da vodimo jednu dužu raspravu o budžetu, nisu ovde i time su pokazali, to su ove prazne klupe prekoputa nas, time su pokazali da u stvari nisu zainteresovani za diskusiju o životu građana Srbije u 2020. godini, nego su više zainteresovani za jutarnje seanse i doručke sa različitim faktorima van ove naše države.
Mislim da duguju građanima Srbije koji su u jednom momentu, greškom verovatno, glasali za njih ili time što su možda nečim povređeni u našem viđenju politike i našem viđenju vođenja Srbije. Ali oni su se ogrešili o njih, jer ne čujemo danas šta druga opozicija, osim SRS, ima da kaže o ovom budžetu, ako uopšte ima, jer budžet je zaista razvojni i odličan.
Želim samo da prokomentarišem, proces restitucije je bio komentarisan od strane nekoliko poslanika u prethodnim danima i danas. Da, evo, ja ću da branim stavove države i obavezu države. Nekretnine fizičkih lica su otete od 1945. godine i dalje, pa u periodu kada se vršila nacionalizacija. Oni su to pošteno zaradili, to su pošteni ljudi koji su za svoj novac kupovali stanove, kupovali kuće, pa i otvarali fabrike. Taj komunistički način zamajavanja građana ove države da mi sada treba nešto da vratimo nekome ko to nije zaslužio, pa ja se ježim na to. Mislila sam da smo sa jednostranim načinom razmišljanja i sa komunizmom završili uvođenjem višestranačkog sistema u našu državu.
Šta to znači, da ne treba? Na neki način, eto, to se zalomilo na našu generaciju i na našu Vladu, da vratimo ono što je za vreme Tita bilo oteto od običnih ljudi, građana iste ove države, naših prethodnika, običnih trgovaca, običnih zanatlija, pa i fabrikanata, što da ne? Kako da ne vratimo stanove za koje je nekome palo na pamet da treba da uđe taj i taj komunista u njihovu vilu ovde u Beogradu ili da otimaju stanove u Tanurdžićevoj palati u Novom Sadu ili širom Srbije? Znači, to se zalomilo na našim generacijama da mi vraćamo nešto što je pogrešnom politikom, komunističkom, diktatorskom politikom bilo prinudno oteto od građana ove države. Mi to moramo da vratimo, svidelo nam se ili ne. To se vraća u svim bivšim komunističkim državama širom Evrope.
Da završimo sa tim, ta anomalija mora da se ispravi. Žao mi je što mi moramo da je ispravljamo, pa ćemo deo novca usmeriti ka tome. Taj proces je već pri kraju, koliko ja znam, a neće moći u neke druge svrhe. Ali, hvala bogu, ovim budžetom je dovoljno predviđeno za izgradnju infrastrukture, za izgradnju puteva, modernizaciju pruga, izgradnju bolnica, škola itd.
Drago mi je, a mislim da niko nije o tome govorio, verovatno zato što je samo ministar Siniša Mali sa ministrom Đorđevićem prisutan na svim sednicama, ja želim da ih pohvalim. Jeste ovo nadležnost ministra Siniše Malog, ali ako ćemo u pojedinostima da govorimo o budžetu, ne samo o amandmanima, mislim da bi trebalo ovde da sede i ostali ministri. Možemo sa njima da polemišemo, a ne da Sinišu Malog maltretiramo za svaku stavku ovde u budžetu. On je to prihvatio, ali Vlada Republike Srbije je nama predložila ovaj budžet.
Siniša Mali je odličan ministar, Siniša Mali je bio odličan student, to govorim mišljenja profesora Ekonomskog fakulteta koji su mu predavali, a nikad vam to nisam privatno ni rekla da imaju izvrsno mišljenje o vama i vi to pokazujete da niste dobri samo u teoriji, nego dobro radite i ovaj posao, imate svake naše pohvale za to. Ovi koji vas napadaju, napadaju vas samo politički, zato što ste lojalni predsedniku Aleksandru Vučiću i zato što dobro radite posao. Da ste neki ministar koga ne interesuju finansije, nego je tu došao samo da bi se slikao ministar, niko vas ne bi ni spomenuo. Meni je neki put žao kada me ne napadaju, jer odmah mislim da ne radim dobro i da sam im po volji, ovima koji napadaju. Tako da, nemojte da se nervirate za to, stručna javnost i građani Srbije će reći šta misle o vama i o Vladi Srbije i šta misle o Aleksandru Vučiću, koji svakako je zadovoljan vašim radom i misli da ste vi jedan ozbiljan čovek i ozbiljan ministar.
Ministre Đorđeviću, hvala vama, nemamo ništa da kažemo za vaš deo budžeta koji je zaista izuzetan i za socijalna davanja se uvek izborite za još više sredstava, ali imamo da kažemo za ministre koji nemaju vremena za Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Ministar kulture nije došao ovde da kaže da zaista naporima Ane Brnabić imamo blago povećanje budžeta za kulturu. Za kulturu nikada dosta, ali kultura u Evropi uvek mora da se bori za ono malo još vazduha, ali postoje u investicionom delu znatna sredstva i imamo ovde povećanje budžeta i za ulaganje u filmsku industriju, za izgradnju novih pozorišta, novih muzeja. Nećemo da zaboravimo da smo ove godine otvorili Muzej savremene umetnosti ovde u Beogradu, posle desetina godina trunjenja u korovu tog muzeja od strane onih koji sada svi su nešto protiv ove Vlade Republike Srbije, valjda zato što im ne daju pojedinačno apanažu, ali ne mogu da se izdignu iz toga da kažu – da, imamo Muzej savremene umetnosti, da, imamo Narodni muzej, da, grad Novi Sad je evropska prestonica kulture, da, otvorili smo i pozorišta širom Srbije, a ne samo u Beogradu, to treba pohvaliti. Treba ministar da dođe da razgovaramo malo o tome da li je moglo još više i šta on misli o svemu tome, nego imamo jednog ministra koji ne dolazi ovde i to je odnos prema nama koji se zalažemo za dobar budžet koji je on dobio.
Posebno moram da kažem, da ne bi ispalo samo da kritikujem jednog ministra, ministar životne sredine bi morao da dođe ovde da razgovaramo. Ne govorim o partiji kojoj on pripada, nego govorim lično o njemu, jer ne dolazi ni na sednice Odbora za zaštitu životne sredine, a onda se mi poslanici borimo za uvećanje stavki u budžetu za 2020. godinu.
Želim da se zahvalim ministru posebno što je usvojio predloge i Privredne komore Srbije za ove stavke koje imamo u delu budžeta koji se odnosi na zaštitu životne sredine, jer ovde postoji znatno uvećanje. Prvo, ako se ne varam, vi ćete me ispraviti, da je opredeljeno 7,9 milijardi dinara za životnu sredinu, naravno, to je pohvalno, da su smanjena sredstva za administrativno funkcionisanje Ministarstva za 8,04%, možda zato nije došao ministar, ali imamo znatan rast sredstava za Zeleni fond, to je 4,3 milijarde, što je povećanje od ukupno 45,36%.
Zašto govorim da su povećana sredstva u delu koji se odnosi na zaštitu životne sredine? Pa zato što je danas moderno, uz sve ostale napade na Vladu Republike Srbije, da svaki dan imamo kataklizmu u odnosu na diskusiju o životnoj sredini u Srbiji. Imamo ministra koji svaki dan dođe da kaže da je strašno u Srbiji, a imamo i predsednika države koji je prinuđen da on umesto ministra i drugi koji se bave zaštitom životne sredine odgovara na lažne vesti da je Beograd najzagađeniji grad, recimo, u Evropi. Beograd najzagađeniji grad? Pa to bi bila jedna vest da je industrijalizacija takvog stepena u Beogradu da mi sad treba samo da vidimo kako da smanjimo stepen zagađenja. Neistina jedna.
Moram da ponovim i reči predsednika i ono što sam ja komentarisala svaki dan kad sam videla te lažne vesti, bilo je zagađenja, naravno, ali nenormalan porast klimatskih promena, odnosno temperature od skoro 30 stepeni koji smo imali tih dana, bez ijednog dana kiše mesecima i mesecima bez vetra. Pa normalno da posle sedam dana kada se malo smanjila temperatura i kada smo imali vetar da se smanjio i taj stepen zagađenosti. Zato treba primetiti da su ovde stavke znatno povećane i da je to izuzetno dobar trend da država brine o životnoj sredini. Ali postoji ono – ali, koje devojci sreću kvari, ne mačkama, kako je rekao moj prethodnik, nego devojkama ili ženama, a to je da mi jesmo država koja je ratifikovala Pariski sporazum, jedna od prvih u svetu, ali nama fale u ovom mandatu predlozi zakona koji prosto implementiraju taj Pariski sporazum u svakodnevni život građana.
Mi nemamo zakon o klimatskim promenama, po mojim informacijama on je završen u nacrtu pre nekoliko godina, mi nemamo zakon o klimatskim promenama ovde pred poslanicima da ga usvojimo. Mi nemamo novi zakon ili izmene Zakona o životnoj sredini. Četiri godine ovde nemamo, normativa o kojima treba da razgovaramo da bi napravili korak napred.
Nije dovoljno da se pojavljujemo na međunarodnim konferencijama širom sveta da bi se pojavili i da bi govorili nešto što ne odražava pravo stanje kod nas, a to je da mi nemamo zakone koji prate Pariski sporazum i ne pravimo korak dalje. Zašto? Ne mogu da odgovorim. Ne mogu sa valjda sa ministrom finansija da pričam i o životnoj sredini, i ako verujem da kao obični građanin je zainteresovan za to.
Da vam kažem, ovo uvećanje, je uvećanje zahvaljujući radu Privredne komore Srbije, lično predsednika PKS, gospodina Čadeža. Moram da pohvalim Odbor za zaštitu životne sredine, koji je reagovao na svaki zajednički predlog Čadeža u saradnji sa mnom. Znači, svih 12 članova prisutnih, ne ovih koji bojkotuju i sebe i rad parlamenta, je uvek bio za te predloge, i uspeli smo zajednički sa ministrom finansija da se izborimo za ovo uvećanje zaštite životne sredine, da bi životna sredina bila očuvana, da bi se smanjilo zagađenje da ne bi dolazilo do ugrožavanja zdravlja ljudi, neophodno je da sve veći deo naplaćenih eko taksi opredelimo za životnu sredinu. Danas je to 12 milijardi, oko 38%, dogovorili smo se da u sledećoj godini bude to znatno veći deo novca.
Ono od čega takođe, beže nadležni to je da se konačno reši i problem reciklaže, dugogodišnjih dugova koje imamo prema toj industriji, mi imamo kašnjenje u isplati podsticaja, po 12 meseci u odnosu na prošle godine. Oni imaju nepredvidivo poslovanje, ne znaju se ni kad ni koliko će da im bude isplaćeno. Prerada otpada se finansira isključivo iz komercijalnih kredita, koji se naravno, uzimaju od banaka, i oni su sada u situaciji da to više ne mogu da vrate. Znači, 2018. godine dug je 1,1 milijarda dinara, i ja sam ubeđena da će im to bar biti isplaćeno, ali retroaktivno.
Znači, ne primenjuje se postojeći Zakon o zaštiti životne sredine i svi su izgleda više zainteresovani za rešavanje ovog problema nego nedostajućeg ministra i ja moram da ga kritikujem, bez obzira što podržavam rad Vlade Srbije. Jedan ministar ne znači da, ako je ministar u toj Vladi da ne može da bude kritikovan.
Kasno raspisivanje konkursa za tekuću godinu je takođe, izuzetno veliki problem. Zašto stalno ističem problem reciklažne industrije? Nije to isplata duga tamo nekome, kao što se sada govori ono, uzeli su komunisti, pa, šta, što mi tim ljudima da isplaćujemo, nekada, zašto su oni, ne znam ni ja, bili kapitalisti. Čuj, zašto su oni bili kapitalisti? Reciklažna industrija, posebna industrija, moramo da je imamo, kako ćemo drugačije da se izborimo sa ovolikim zagađenjem i sa smećem, ako i njih ugasimo, stvorićemo socijalne slučajeve. Tu rade, naravno i visoko profilisani kadrovi, ljudi sa fakultetima, takvi su zakoni, oni moraju da imaju inženjere koji se bave ovim poslovima, ali šest hiljada ljudi najmanje u tom sistemu, u tom krugu radi, koji sakupljaju sekundarne sirovine. Ako oni ne dobijaju podsticaj od države kako će oni da isplaćaju nadoknade tim ljudima koji… Znači, zatvoriće se reciklažna postrojenja, a prestanak zbrinjavanja otpada to je kontaminacija životne sredine sa oko 100 miliona kilograma godišnjeg opasnog otpada koji završava u životnoj sredini, i to je gubitak oko ukupno 10 hiljada održivih radnih mesta.
Moramo ozbiljno da se bavimo životnom sredinom, ako niko drugi, onda će poslanici preuzeti tu ulogu. Želim još jednom, htela sam da upoznam sa ovim problemom sve poslanike, ne samo poslanike koji učestvuju u radu Odbora za zaštitu životne sredine.
Još jednom da se zahvalim ministru Siniši Malom, koji je pokazao razumevanje za ovaj problem, da se zahvalim takođe i predsedniku Privredne komore Srbije, gospodinu Čadežu, ali kažem, članovima Odbora za zaštitu životne sredine i zajedničkim trudom što smo dobili ovako dobar budžet i u ovoj oblasti, ali sve ukupno za 2020. godinu.
Volela bih zaista da barem kada budemo razgovarali o amandmanima, o posebnim stavkama budu prisutni i drugi članovi Vlade Srbije da razgovaraju sa nama o amandmanima koji su podneti. Hvala vam.
