Reč ima ministar, gospodin Siniša Mali.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, da objasnim ovaj komentar oko stranih direktnih investicija i oko subvencija.
Par stvari tu treba da znate. Najpre, politika Vlade Republike Srbije od 2014. godine je bila usmerena ka smanjenju nezaposlenosti. Ono što je naš cilj bio, bio je da u što kraćem vremenskom periodu zaposlimo što veći broj ljudi u Srbiji, da osim jedne glave u porodici i majka, ili otac, ili sin, ili ćerka takođe dobiju posao. U tome smo uspeli i zvanični podaci iz Zavoda za statistiku govore o tome. Dakle, sa 25,9% stopa nezaposlenosti koliko je iznosila 2013. godine, svaki četvrti u Srbiji bio je bez posla. Danas smo na oko 10%, i dalje je to za nas visoka stopa nezaposlenosti, ali očekujem da ćemo ići i na jednocifrenu stopu nezaposlenosti.
S druge strane, u proteklih par godina preko 400, 500 hiljada novih radnih mesta je otvoreno, što takođe govori u prilog uspešnosti ove politike. Ne postoji razlika, i to je veoma važno da napomenem, između domaćih i stranih investicija. Dakle, podrška investicijama je jednaka i za jedne i za druge. Ono što treba da obratimo pažnju i što je veoma važno, što nisam čuo kao komentar ili sugestiju, to je ta razlika između radno intenzivnih i kapitalno intenzivnih projekata.
Šta se dešava? Na početku naših reformi, negde oko 2014. godine, 2015. godine, više je bilo radno intenzivnih projekata koji su zapošljavali mnogo više ljudi u odnosu na investicije u opremu. Sada se to menja, u poslednje dve godine imate primer fabrika koje investiraju po 50, 60 miliona evra, dakle, kapitalne intenzivne delatnosti, koje imaju izvoz od 200, 300 miliona evra, a zapošljavaju 50, 60, 70 radnika. Naša strategija jeste da osim radno intenzivnih, privlačimo i kapitalno intenzivne koje pak podržavaju naš izvoz. To je strategija od koje nećemo odustati.
Dakle, ono što radimo sa domaćim, radimo i sa stranim investitorima. „Financial Times“, kao jedan od, ako ne i najeminentniji finansijski časopis u svetu, rangirao nas je kao broj jedan prošle godine po privlačenju stranih direktnih investicija po glavi stanovnika, 107 projekata, 5,8 milijardi dolara. Ove godine već za prvih osam meseci 40% više investicija nego prošle godine, dakle, zajedno sa ulaganjima u infrastrukturu, u autoputeve, u industrijske zone.
Ja se radujem, da budem iskren, svakoj fabrici koja dođe. Svaka fabrika, da li strana ili domaća, a sve su na kraju domaće. Da vam kažem, taj koji je investirao novac u Srbiju zapošljava našu radnu snagu, poreze, doprinose plaća ovde, plate plaća ljudima koji žive u Srbiji. To je sve Srbija, to sve doprinosi rastu našeg BDP-a, to sve doprinosi situaciji u našem budžetu, da imao suficit već treću godinu za redom, to sve čini našu stopu nezaposlenost nižom, to sve umanjuje naš javni dug iz godinu u godinu. Dakle, pravi jednu pravu perspektivu, ako pogledate stopu nezaposlenosti među mladima koja se prepolovila u poslednjih par godina, to vam dovoljno govori u prilog tome da smo napravili pravu odluku 2014. godine i da dosledno sprovodimo tu strategiju, otvaranje novih radnih mesta, otvaranje novih fabrika uz to što moramo da pravimo razliku između radno intenzivnih i kapitalno intenzivnih, ali opet obe vrste investicija su za nas dobre i pokazuju prave rezultate.
Tako da, još jedanput, politika Vlade Republike Srbije jeste podrška stranim i domaćim investicijama. Ne pravimo nikakvu razliku, to već morate da znate, tako da ćemo sa tom politikom nastaviti dalje kako bismo još više smanjili nezaposlenost i obezbedili radna mesta na sve građane Srbije.

Pravo za repliku, narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Što se tiče investicija. Prvo, mi odavno valjda imamo i fabriku čipova, i proizvodimo delove za avione, i proizvodimo mercedesove autobuse i šta sve nismo čuli kao nešto što će da bude bum u našoj privredi, a od toga na kraju nije bilo ništa.

Da je to srpski proizvod, iako prave strani investitori ovde, to se možda mi zavaravamo, možemo da lažemo sami sebe. To smo videli kada su naši snovi o izvozu „Fijata“ u Rusiju srušili. Aleksandar Vučić je više o tome govorio u javnosti, kako je to jedna odlična prilika za Srbiju i da iskoristi sporazum koji ima sa Rusijom. Sa ruske strane smo čuli da je to italijanski proizvod, koji se sklapa u Kragujevcu, sklapaju ga Srbi zato što su Srbi jeftiniji od Italijana. Dakle, jeftinije je da ga sklapaju u Srbiju, u Kragujevcu, nego Italijani u Torinu. To posle, čiji je šta proizvod, to možemo sami sebi da pričamo.

Dakle, što se tiče modela subvencija, to da je dobro primenjivali bi valjda u zapadnoj Evropi, te zapadne zemlje koje nam to govore, primenjivali bi u svojoj kući, u svojim zemljama te stvari, a ne bi dolazili ovde. To je nešto što je predviđeno za ove zemlje koje treba samo da bude pod kontrolom, da im se kontroliše između ostalog i privredni tokovi. To je ono što je predviđeno za Srbiju, kao i za ostale zemlje istočen Evrope bez ikakve diskriminacije.

Isto tako kao što pričamo o tim investicijama i kako je to dobro za nas, mi se zavaravamo tako i da je nezaposlenost u Srbiji smanjena. To što sad drugačije računamo ko je zaposlen, a ko nije ne znači da zaista više ljudi rade. Danas je, nažalost, onaj ko ima najredovnija primanja i onaj od kojeg svaka prosečna srpska posledica finansijski zavisi onaj koji ima penziju, a ne onaj ko je zaposlen. To što imamo više zaposlenih, ne znači da imamo manje nezaposlenih, nego ti što su bili ovde, oni su sad zaposleni, ali u Nemačkoj, Austriji, Švedskoj, nisu u Srbiji.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospodin Siniša Mali.

Hvala puno.
Uz veliko poštovanje prema vama, samo ako možete da mi pojasnite vašu poziciju, da li biste vi da ne postoji „Fijatova“ fabrika u Kragujevcu i da 1.500 ljudi ostane bez posla? Ako se ne varam, to sam tako razumeo. Dakle, ako ste protiv toga, samo to jasno i kažite. Mi nismo.
Dakle, nije lako u automobilskoj industriji, ako malo pratite vesti iz sveta, vidite da su tu stalno neke konsolidacije, otvaranje, zatvaranje fabrika, otvaranje novih tržišta, imate i globalni rat Amerika, Kina, Rusija, EU itd. Tako da, nije sve, uvaženi poslaniče, crno i belo, nije sve ni jednostavno. Ono što je naša obaveza, naš zadatak je da se borimo – i borimo se. Borimo se da kroz sporazume o slobodnoj trgovini otvorimo što veći broj tržišta za naše proizvode, da li su to poljoprivredni proizvodi, da li su to prehrambeni proizvodi, da li su to automobili, borimo se. Negde uspemo, negde ne uspemo. Ali se borimo svaki dan kako bismo ljudima i u Kragujevcu, u drugim delovima Srbije takođe obezbedili nova radna mesta.
Pomenuli se malopre „Ikarbus“. Pa jel se ne proizvode „Mercedesovi“ autobusi tamo ili se proizvode? Ako pogledate po ulicama grada Beograda, voze se „mercedes-ikarbus“ autobusi. S druge strane, imate pre mesec-dva dana i kineska kompanija je preuzela taj „Ikarbus“ i to će im biti centar za Evropu za proizvodnju električnih autobusa. Pa zar to nije dobra vest, zar to nije sigurno zapošljavanje za radnike u Zemunu? Pa jeste. Za to se borimo.
U Staru Pazovu dolazi „MTU“, pa to je avio industrija, pa to su motori za avione. O tome smo pričali, evo, ljudi potpisali sporazum, potpisali ugovor, našli mesto gde će da grade fabriku, gradiće fabriku. Šest novih fabrika, ako se ne varam, u Nišu, ne znam koliko u Beogradu, u Novom Sadu. Sećam se za tu „Meitu“ u Beogradu kad su mi prišli iz nekih medija i rekli – pa vi lažete, toga neće biti, iako imate kamen temeljac, neće tu biti ni 700 zaposlenih. Eno, 2.500, 3.500 ljudi radi u „Meiti“ danas, u Obrenovcu. U Obrenovcu nemate više nezaposlene zbog te fabrike.
Sa novim auto-putevima, novim investicijama, uvaženi poslanici, pa to nam je politika. Ja mogu ovde posebno predavanje da napravim oko svih fabrika koje su se otvorile, oko svih investitora koji su proširili svoje poslovanje ovde u Srbiji u poslednjih par godina, ali ne bi oni došli da prvo Srbija nije promenila svoj imidž, da nismo jasno faktor mira i stabilnosti u regionu, da nemamo jasno definisanu politiku stabilnih i zdravih javnih finansija, da nismo svako obećanje koje smo dali i ispunili po pitanju obaveza prema investitorima koji dolaze, jer veoma je važno da zaradite njihovo poverenje.
Još jedanput, ne zapošljavaju oni svoju decu, zapošljavaju našu. Dođu, otvore fabriku u celoj Srbiji, gde god, i zaposle naše radnike, njima isplaćuju plate, njima se uplaćuju doprinosi, budžetu Republike Srbije se uplaćuju doprinosi i porezi odatle i finansiramo i gradimo nove bolnice, nove domove zdravlja, nove škole, nove vrtiće, nove auto-puteve, to je jedina ispravna politika. I još jedanput, ne postoji diskriminacija između stranih i domaćih investitora, to ne postoji, svi imaju jednake uslove. Ja sam lično pre mesec dana kad sam bio u Rakovici obišao jedno privatno preduzeće gde je vlasnik izuzetno zadovoljan podrškom koju je dobio od države. Nabavio je novu opremu iz Kine, dobio je grant, dakle, bespovratna sredstva od Vlade Republike Srbije, plus pomoć preko Razvojne agencije Srbije. Sa tom mašinom koju je kupio on postaje lider u regionu. Kaže – to je prava politika koja je usmerena naravno i domaćim i stranim investitorima.
U zavisnosti od visine investicija, država će uvek pomoći, a ne bi mogla da pomogne, završiću sa tim, da mi nemamo novca u budžetu, da nemamo stabilne i zdrave finansije. Tada i ako bi neko hteo da investira, mi bismo kao oni pre nas rekli – izvinjavamo se, nemamo, ili obećamo nešto pa ne ispunimo, ostanemo dužni, kao što su ovi pre nas radili. Ne, svako obećanje oko podrške po pitanju infrastrukture, industrijskih zona, obaveza koje imamo prema investitorima, domaćim i stranim, ispunjavamo u minut i zbog toga imate nikada više investicija, ne kaže to Siniša ili bilo ko ovde od nas, to kaže „Fajnenšel tajms“, to kaže Međunarodni monetarni fond, to kaže Svetska banka, to kažu kreditne rejting agencije i Duing biznis lista Svetske banke, na kojoj smo napredovali, to kažu svi oni koji objektivno sagledavaju ekonomsku politiku Vlade Republike Srbije i stanje naših javnih finansija.
Tako da bih ponovio još jedanput, apsolutno smo posvećeni otvaranju novih fabrika, otvaranju novih radnih mesta u našoj zemlji. Smanjenje stope nezaposlenosti, povećanje broja zaposlenih govori u prilog tome koliko smo uspešni u toj politici. Ne postoji nikakva diskriminacija između domaćih i stranih investitora i mi ćemo sa tom politikom samo nastaviti, sa željom da i ove godine budemo prvi na listi „Fajnenšel tajmsa“, da sledeće godine budemo prvi takođe u celom svetu po glavi stanovnika, jer to znači samo nova radna mesta u našoj zemlji i cilj da što veći broj građana svoj hleb upravo u ovoj zemlji može da zaradi, a ne da svoje snove ostvaruje u nekim drugim zemljama i Evrope i sveta. Hvala puno.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Najlakše je možda banalizovati pa reći da ukoliko se kritikuje nešto što je u našoj ekonomiji loše, onda smo mi za otkaze i da ti ljudi ne rade itd. Dakle, nismo mi za to da ti ljudi ne rade, ali to je činjenica da Republika Srbija te plate isplaćuje, da to ona sve plaća, a taj strani investitor, kao što je na primer „Fijat“ u Kragujevcu, izvlači ekstraprofit iz svega toga. Još smo imali više puta situaciju kada su oni pod pretnjom napuštanja Srbije tražili izvesne ustupke od Vlade Srbije. Je li to istina? To što imamo sada „mercedesovu“ šasiju pa mislimo da imamo sada i proizvodnju „mercedesa“ verovatno. Šta je sa fabrikom čipova? Šta je sa preporodom privrednim Srbije? Šta je sa sto milijardi investicija koje je najavio bivši predsednik SNS Tomislav Nikolić na predizbornom skupu SNS? Šta se sa tim desilo? Vi poredite investicije koje dolaze sa zapada i one koje dolaze iz Kine. Pa to je ono što smo mi prvi primetili, to nije isto. Ne možete ih stavljati u isti koš, pogotovo što kineske kompanije koje dolaze ovde, na našu veliku sreću, dolaze ovde da bi ostali, a ne da bi zaradili u prvih dve ili tri ili pet godina poslovanja u Srbiji. To je ono za šta se mi zalažemo, da se Srbija orijentiše na saradnju sa tim zemljama, a da napusti ono što nam govore Međunarodni monetarni fond i Svetska banka.

Vi kažete – oni su objektivni, oni hvale naše uspehe. Pa oni su sve, samo nisu objektivni. Oni zastupaju interese krupnog kapitala na svetu i njih ne zanima naš razvoj i naša zaposlenost. Kako mi to ne možemo da shvatimo? Šta njih briga kakve će biti plate u Srbiji, koja će biti cena struje? Ako se dugovi i krediti servisiraju na vreme, mi smo super. A to koliko ima zaposlenih, kakvi su uslovi rada, kakva je ekonomska politika Vlade u smislu stranih investitora, to za njih apsolutno nema nikakve veze. Nemojte da se zavaravamo, hajde da nazovemo stvari pravim imenom i da se u skladu sa tim i ponašamo, a ne da pričamo i dalje i maštamo o zlatnom dobu i ne znam ni ja čemu, najvećim investicijama, Duing biznis listama itd. Ne možemo toliko da slažemo sami sebe i da kažemo onda da se toliko dobro živi u Srbiji.

Izvolite, ministre.

Hvala vam.
Nije baš ekonomija tako jednostavna stvar, uvaženi poslaniče, i ovde ću završiti diskusiju sa vama pošto mislim da to gledate mnogo jednostavnije i mnogo prostije nego što to jeste u praksi. Svaka zemlja u svetu podržava investicije i sve te fabrike koje su došle u našu zemlju za konkurenciju su imale Poljsku, Rumuniju, Mađarsku i neke druge, mi smo pobedili upravo zbog toga što se njima dopao, svideo, prihvatili su model našeg ekonomskog razvoja, kvalitet radne snage i perspektiva Srbija.
Pitaću vas i time ću završiti, mislim da smo iscrpeli ovu temu, da li znate koliko je američka Vlada subvencija isplatila kompaniji „Boing“ prošle godine? Kompanija „Boing“ prošle godine, dakle 2018. godine, za one koji ne znaju, dakle američka kompanija, jedna od najvećih na svetu, a ko ne i najveća na svetu, dobila je verovali ili ne, subvencije od američke Vlade i to u godini kada je otpustila 6.000 radnika. Kako biste vi to rekli da onda treba… A znate kolika je subvencija? Dvesta dvadeset i sedam miliona dolara.
Ja onda stvarno ne razumem o čemu vi govorite kada govorite o tome da treba ili da ne treba podržati investitore. Apsolutno ih treba podržati, to su radna mesta, to su zaposleni. Sve države to rade jer se bore za svoje građane, bore se za ta radna mesta, borimo se i mi i od toga nećemo odustati. Na kraju, i brojke govore u prilog tome i sad nam je uprava ta strategija i ka kapitalno intenzivnijim projektima veoma važna i vidite, na kraju, prosečna plata u Srbiji sa 328 evra pre samo par godina, već je na 500e. Pa, ima valjda nešto dobro u toj strategiji naše ekonomske politike kada su u pitanju fabrike, zapošljavanje, otvaranje novih radnih mesta, ako nam u isto vreme i raste broj zaposlenih i rastu prosečne plate. Hvala.