Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandra Čabraja. Izvolite.

Ministre, zaista vas molim da ukoliko postoji potreba, zaista govorim ovde u ime građana i mogli ste se uveriti u to, znate i sami verovatno ili se bar nadam da znate kakvi su protesti bili zbog seče jedne petine onoga što treba tek da se poseče, ne sporim, neka se grade multifunkcionalne ili kakve god sportske dvorane, ali ne moraju se graditi tamo gde već decenijama građani imaju izletište. Znate i sami da je ovo i ekološki problem i problem svake druge vrste.

Dakle, postoji milion mogućnosti da se tako nešto ne radi u Košutnjaku. Građani su jasno rekli da to ne žele. Ne bi sada da ulazim u priču i dalje da vam pričam šta su sve građani rekli da ne žele ovde u Srbiji da se gradi na onakav način kako se gradi.

Držaću se ovoga za šta sam danas zaista ovlašćena da govorim u ime tih građana. Potpuno sam sigurna u ovo što govorim. Može tako nešto da se izgradi i na drugom mestu, veliki je Beograd. Ima mnogo mogućnosti za to. Molim vas da Košutnjak ostane zelena oaza. Time što će se negde neke sadnice eventualno zasaditi, ne mogu se zameniti ona stabla koja već više decenija rastu tamo i svaka država čuva svoju prirodnu i istorijsko-kulturnu baštinu, a treba to da radi i Srbija. Dakle, građani to ne žele na tom mestu. Hvala.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Maja Gojković. Izvolite.

Ne znam da li imam vremena da komentarišem možda o amandmanu poslanice. Ne znam da li je razumela ministra. Imam pravo u grupi da komentarišem, zar ne?

(Predsedavajući: Imate pravo, naravno.)

Da li je razumela ministra koji je jedno vreme bio gradonačelnik Beograda, jer su upravo rađene ankete sa građanima Beograda koji su opredelili da u tom delu Beograda ima potrebe i želje da se izgradi multifunkcionalni objekat, kao što je ovaj sportski objekat koji je predviđen.

Sa druge strane, naravno, kao što je rekla Vjerica Radeta, da sam zainteresovana za kulturu. Kao predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, naravno da sam zainteresovana i za životnu sredinu.

Mnogo, mnogo ima kakofonije danas u Srbiji, što se tiče, kako ste rekli, zaštićenih kulturno-istorijskih dobara, misleći na zaštićena, verovatno, prirodna dobra, ne kulturno-istorijska dobra.

Da vam kažem, u Srbiji ima nekoliko, dva, tri, četiri zaista zaštićena prirodna dobra. Jedno drvo se nalazi na imanju mojih roditelja, sami su podneli inicijativu i možda još jedno u Čačku i, ne znam, još možda dva. Nije istina da su sva prirodna dobra drveće, kako vi kažete, zaštićen. Nisu zaštićeni zato što nikome ne pada ni na kraj pameti od građana, od građanskih inicijativa da urade nešto konkretno, nego kada krene nešto da se gradi tek onda se sete da bi možda trebali da zaštite neko prirodno dobro.

Da vam kažem drugi problem koji se javlja u Srbiji kod starog drveća. Šta ćemo kada se dese onakve vremenske nepogode, kao što je bilo pre nekoliko meseci u Beogradu, a kada je drveće koje nije na vreme uklonjeno, zamenjeno, da, palo, nanelo veliku materijalnu štetu ljudima? Mislim da je bilo i nekih težih telesnih povreda ili ugrožavanja života ljudi, jer je drveće padalo na njih. To je jedna veoma kompleksna materija, sa jedne strane, gde građani skoče na svaki pomen urbanizacije dela gde postoji zeleni deo grada i sa ove strane gde niko ne vodi računa o nekim štetnim posledicama.

Kažem, uzmite listu zaštićenih prirodnih dobara, nažalost, Srbije ima samo nekoliko zaštićenih prirodnih dobara, može na jednu šaku da stane, jer ljude mrzi da inicijativu koju imaju sprovedu u delo. Daću vam dokumentaciju šta je moja majka uradila da bi zaštitili lipu koja je stara nekoliko stotina godina i taj model možete da prepišete, ali mora da ispunjava neke određene uslove, studiju itd.

Nije istina da je izgradnja nekog urbanog objekta uvek suprotna zaštiti životne sredine. Pogledajte šta je urađeno dole oko Beograda na vodi. Tu smo se nagledali različitih političkih inicijativa da to treba da ostane prljavo, to veća zaštita životne sredine, da imamo one trule krntije brodova, čamaca, da imamo tamo narkomansko leglo, špriceve koji su pobacani, pacove, zmije. Jedno vreme sam bila podstanar u Karađorđevoj ulici. Mene je bilo sramota da noću ulazim uopšte u taj deo grada, na šta je to ličilo, a danas je to jedan od najprestižnijih delova Beograda. Bila sam pre neki dan i izgleda prelepo. Park još nisam posetila, ali sam videla kako tamo niču novi parkovi i kako ono što je, po vama, bilo zaštićeno i nije trebalo da se urbanizuje danas je jedna oaza i prirode i dobrog života za čitav Beograd. Hvala.

Pravo na repliku ima ministar Siniša Mali, a zatim Aleksandra Čabraja. Izvolite, ministre.

Samo konkretni podaci za vas poslanike.
Dakle, od početka izgradnje te multifunkcionalne dvorane zasađeno je 110 stabala na Košutnjaku. Da li je istina ili nije? Uklonjeno je između 45 i 50. Do kraja izgradnje zasadiće se još 100 stabala. Dakle, rezultat će biti 210 stabala zasađenih, 50-ak uklonjenih i nova multifunkcionalna dvorana koja vredi, ako se ne varam, tri ili četiri miliona evra, a koja će biti nova oaza za naše mališane, za našu decu da se bave sportom. Mislim da to jeste suština Košutnjaka, još jedanput, kao zelene oaze, kao sportsko-rekreativnog centra. Hvala puno.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandra Čabraja.

Hvala, ministre, na ovim podacima. Moram samo da vam kažem, građani to jako dobro znaju, do sada se, vi ste rekli, između 45 i 50 stabala. Do sada se uporno operisalo nekim podatkom koji su građani videli svojim očima da nije tačan, a da je u pitanju 19 stabala. Nemam nameru da se sporim, niti oko broja stabala, niti sa većinom ovoga što ste vi i gospođa Gojković rekli.

Znači, nije to pitanje ovde. Nije pitanje da nešto možda treba da se izgradi ili ne treba da se izgradi. Slažem se da nažalost nisu mnoga prirodna, istorijska i kulturna dobra u ovoj zemlji zaštićena.

Lično sam predlagala puno puta izmene Zakona o kulturnim dobrima. Neću sada da širim temu o tome. Ja sam načula nešto da će se konačno taj zakon i promeniti, koji je veliki problem i činjenica da je status tih dobara ili vrlo često sporan. To uopšte nije deo ove priče.

Deo ove priče sada je da građani koji su protestovali, to verovatno ipak znate, veliki deo leta proveli tamo, su rekli da ne žele da se tamo ovo gradi. Dužna sam da vam to kažem u ime tih građana. To želim da upamtite i molim vas, da ponovim, nije problem, verujem, da se na bilo kom drugom mestu izgradi sve to. Nisu sečena bolesna stabla, sečena su zdrava stabla uglavnom.

Rečeno je već sve da građani nemaju ništa protiv da se ovo izgradi nekom drugom mestu, ali ne u Košutnjaku koji treba da ostane onakav kakav jeste, jer je to želja građana. Hvala.

Pravo na repliku ministar gospodin Siniša Mali.
Izvolite.

Želim da dovedem ovu diskusiju do kraja.
Molim vas, evo dva pitanja imam za vas. Kako se izgradnjom te hale ugrožava zelena oaza koja se zove Košutnjak? Evo, ako možete da mi objasnite to stručno, ja bih vam bio stvarno zahvalan i uz jedno pitanje koje više ima veze sa matematikom. Neka je 19 stabala ili 45, ako je već zasađeno 110, jel to više ili manje? Ako je ministar sporta obećao da će biti zasađeno još 100, biće više zelenila i biće više stabala zasađenih na Košutnjaku nego pre trenutka koji je označio početak izgradnje tog centra.
Dakle, Košutnjak će biti zeleniji, ako je to borba i ako je to poenta vašeg amandmana, biće zeleniji jel će imati više zasađenih stabala. Da ili ne ili će biti puni dimnjaci iz fabrika koje će tamo da rade, a ne mesto za naše mališane da se bave sportom i da provode svoje slobodno vreme rekreirajući se i baveći se nečim što će od njih napraviti još bolje ljude u budućnosti? Evo, odgovorite mi na to pitanje molim vas.