Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.

Uvažena predsedavajuća, kolege narodne poslanice i narodni poslanici, 4. marta 2019. godine u Zemunu, prelazeći ulicu na pešačkom prelazu, pokošen je student Novopazarac Edin Bakan, praktično raznet na pešačkom prelazu, da bi nakon dva dana tragično umro u KBC u Zemunu i to je strašna slika o kojoj sam ja govorio i snimak koji je obišao internet portale i koji je preplašio sve roditelje u zemlji Srbiji, koji imaju decu koju školuju u nekom većem centru u našoj Republici.

Od početka slučaja bilo je nejasnoća i nelogičnosti u sprovođenju predistražnih radnji, tako da sam ja 27. marta zatražio informacije o ovom slučaju od Ministarstva pravde i posebno apelovao na ministarku Nelu Kuburović da sa posebnom pozornošću i pietetom se odnosi prema ovom slučaju, s obzirom na to da je jako osetljiv.

Dvadesetog maja sam dobio odgovor od ministarke da Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu postupa po prijavi MUP-a protiv okrivljenog i preduzima radnje u skladu sa zakonom. Međutim, gospodo, već 237 dana traju predistražne radnje, već 237 dana nije pokrenut nikakav postupak, već 237 dana nemamo započinjanje suđenja za ovaj slučaj koji je prenerazio našu državu i javnost. Neobično dug period za predistražne radnje, tako da pitam ponovo ministarku pravde Nelu Kuburović – zašto se po ovom slučaju ne pokreće postupak i zašto ne počinje suđenje pred nadležnim sudom?

Predugo trajanje predistražnih radnji rađa ozbiljnu sumnju kod porodice nastradalog i velikog broja građana koji je zainteresovan za ovaj slučaj. Ako predistražne radnje treba da traju bezmalo godinu dana, postavlja se pitanje koliko bi i koliko će trajati i koliko bi trebalo da traje samo suđenje. Rekao sam tada, pa i sada želim da ponovim da unesrećenim roditeljima ništa ne može nadoknaditi njihov neutešni gubitak, ali će jedino pravda i istina biti za njih lekovita.

Takođe želim da spomenem još jedan događaj u Novom Pazaru koji je takođe uznemirio javnost. Naime, u jednom od kafića prilikom proslave dečijeg rođendana došla je policijska racija i jedan od roditelja je pokušao da zaštiti decu, došlo je do verbalne rasprave između policije i njega i on u jednom trenutku biva udaren od strane policajca pesnicom u lice i isto takav jedan snimak kruži mrežama i na njemu se jasno vidi da policajac potpuno nepotrebno prekoračuje svoja ovlašćenja i nepotrebno udara jednog čoveka koji traži objašnjenje.

Možda ćete se setiti da je grupa entuzijasta i grupa ljudi koja je nezadovoljna ovakvim postupkom protestovala ispred Policijske uprave u Novom Pazaru, tu je bilo jedno stotinak ljudi, uglavnom građana, učitelja, jako finog sveta, predstavnika nevladinih organizacija i na sreću na njihov protest je odgovorio direktor policije gospodin Rebić, koji je saslušao i zaista korektno se odneo prema slučaju, naglasivši da niko, ni policija, ni bilo koji građanin ne sme da nepotrebno sprovodi silu i da prema tome ne smemo nikako biti tolerantni.

Naravno da je tada najavljeno da je započeo proces, pokrenuta procedura kojom bi se utvrdilo da li je bilo prekoračenja prilikom ove intervencije kada je povređen gospodin Edin Hadžović. Zaboravio sam reći, jako je bitno da je on prilikom privođenja zatražio medicinsku pomoć i da su mu u bolničkom centru u Novom Pazaru konstatovane teške telesne povrede u regiji lica, odnosno da mu je slomljen nos.

Naglašavam da bi u komunikaciji sa građanima policajci zaista morali poštovati njihov integritet i humanost, odnosno principi humanosti i nediskriminacije.

(Predsednik: Zahvaljujem.)

Na kraju, samo da postavim pitanje, izvinite. Zahtevam od nadležnog ministarstva da mi dostavi informacije da li je završena procedura i da li je utvrđeno da je u ovom slučaju došlo do prekoračenja ovlašćenja od strane službenog lica, da bi izbegli svaku sumnju i ojačali poverenje u policijske službenike naše zemlje.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Postavio bih nekoliko pitanja, moje prvo pitanje bilo bi Vladi Republike Srbije, konkretno, tiče se na koji će način Vlada Republike Srbije iznaći mogućnost da zaštiti našu namensku industriju, vezano, konkretno od napada Dragana Đilasa, Marinke Tepić i bugarske novinarke. Svedoci smo da se unazad više od 20 dana dešava niz negativnih stvari, napada, koji mogu uticati na našu namensku industriju.

Jedno pitanje isto Vladi i nadležnom ministarstvu, pošto je nadležno Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, konkretno, svedoci smo da je u prethodnom periodu u okviru budžeta 2019. godine i zakona koje smo doneli da su obezbeđena sredstva za pomoć našim porodicama, za pomoć našim ženama. Konkretno, moje pitanje bilo bi, pošto sada i u najavi donošenje i novog zakona kojim ćemo dopuniti ovaj zakon gde se najavljuje da će biti i 300.000 dinara, pa i više, za prvorođeno dete, drugorođeno dete, trećerođeno dete, a svakog meseca narednog imaće isto mesečna naknada za te porodice, odnosno za tu decu.

Moje pitanje bi bilo, ja ću to i u okviru Predloga zakona predložiti, da se porodicama, odnosno ljudima koji žive u našim selima, ljudima kojima žive u brdsko-planinskim područjima, u mestima, opštinama koje su demografski najugroženije, devestarine, nerazvijene, npr. kao što je Opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i veliki broj takvih opština koje su na jugoistoku Srbije, koje su u postupku izumiranja, zato što stvarno veliki problem ta demografija, a ja bi predložio i sada apelujem da se za te opštine obezbedi veća naknada za te žene, za tu decu koja se rađaju najmanje da bude 50% veća naknada za te opštine, odnosno za takva područja i za te žene i za tu decu u odnosu na ostala područja gde nema problema sa natalitetom.

Još nešto, za seoska područja u takvim opštinama koje su nerazvijene isto bih predložio da se poveća ne 50% nego 70%, baš zbog toga jer je to jedan od načina, stimulativni način da tamo ljudi koji žele da žive, koji žele da stvaraju porodicu, žele da rađaju decu, da tim ljudima se kroz ovakve pomoći, kroz ovakve predloge zakona obezbede uslovi, konkretno finansijski uslovi, da oni tamo mogu da žive, da mogu da se razvijaju. S druge strane, to je velika potreba, jer svedoci smo, nije isti život kod mene u Svrljigu i isti život ovde na Vračaru, ili isti život kod mene u Svrljigu i Beloj Palanci ili nekom drugom mestu ovde u centralnoj Srbiji i na severu Srbije a i u Beogradu.

Znači, velika potreba je i to bih pozvao još jednom i Vladu i nadležno ministarstvo da u okviru Predloga zakona daju mogućnost da ima veća izdvajanja za one opštine koje su najnerazvijenije, koje su demografski ugrožene, u kojima je natalitet veoma nizak i posebno da za njih bude 50% veća sredstva za njihove potrebe, odnosno za njihovu pomoć, a to da to važi i za jednokratnu pomoć i za mesečnu pomoć. Pedeset posto da bude za takve opštine, a sela u takvim opštinama da bude 70%.

Mislim da je ovo velika stvar i potrebno je da se to uradi. Zato bez ovakvih ulaganja u te ljude i pomoći za takve ljude siguran sam da ćemo imati manju mogućnost da zaustavimo gašenje takvih sredina, takvih opština, jer smo svedoci bez ljudi u takvim opštinama sigurno to su sve rubna područja, tim ljudima moramo dati veću podršku. To je jedan od mojih predloga i siguran sam da će Vlada i nadležno ministarstvo imati razumevanja jer samo većim ulaganjem u takva područja imamo šansu da obezbedimo i opstanak takvih opština. Hvala još jednom.

Hvala, gospodine Miletiću.
Reč ima Stefana Miladinović. Izvolite.

Hvala, kolega Marinkoviću.

Poštovane koleginice i kolege, nadovezaću se, zapravo svoje pitanje danas, tokom 16 dana aktivizma koji su započeli juče, ja ću svoje pitanje posvetiti položaju žena, odnosno stanju ljudskim prava u Republici Srbiji i nadovezati se na ono o čemu je moj uvaženi kolega Milija Miletić govorio.

Naime, 16 dana aktivizma spaja nekoliko međunarodnih datuma. Kao što sam rekla otpočinje 25. novembra Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama, a nastavlja se 1. decembrom kada obeležavamo Svetski dan borbe protiv AIDS, 3. decembra, Međunarodni dan osoba sa invaliditetom i zaključujemo ga 10. decembrom, Međunarodnim danom ljudskih prava.

Ova kampanja se godinama u nazad obeležava u Srbiji i doprinosi podizanju svesti o rodno zasnovanom nasilju i opštem stanju ljudskih prava u državama, naravno i na nacionalnom i internacionalnom nivou. Podsetiću na činjenicu da je Republika Srbija potpisnica Konvencije UN o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena i da je veoma aktivna u sprovođenju ovog dokumenta kao i u sprovođenju preporuka i zaključaka SIDOU komisija.

Podsetiću takođe da smo početkom ove godine u Ženevi branili četvrti periodični izveštaj pred komisijom SIDOU i da su nakon toga i dostavljene izvesne preporuke za naredni period. Komitet je pored brojnih pozitivnih zapažanja izneo i neke preporuke za dalje unapređenje zakonodavnog okvira u pogledu zaštite ljudskih prava. Neke od preporuka jesu da je potrebno definisati direktnu i indirektnu diskriminaciju, seksualno uznemiravanje ili podsticanje diskriminacije. U prethodnim godinama Srbija je usvojila set zakona i zaštitnih mera kako bi se obezbedio efikasniji odgovor na različite oblike rodno zasnovanog nasilja uključujući i žene iz osetljivih grupa. Pomak u tom smislu ne može biti osporen. Ratifikovali smo Istambulsku konvenciju, među prvim, srpski parlament je među prvima u Evropi koji je ratifikovao Istambulsku konvenciju, nekoliko puta smo izvršili izmene i dopune Krivičnog zakonika, usvojili smo leks specijalis, poseban zakon o sprečavanju nasilja u porodici, Zakon o besplatnom pravnoj pomoći, kao i brojne nacionalne strategije. Ali, da li smo kao društvo uspeli da suzbijemo nametnute modele ponašanja, društvene obrasce i stereotipe koji prećutno podržavaju različite oblike nasilja?

I dalje postoje diskriminatorni rodni stereotipi koji ometaju unapređenje prava žena, i to u svim sferama društvenog života. Jasno je da moramo da nastavimo rad na sistematskim rešenjima u cilju zaštite žena od svih oblika diskriminacije, naravno, i nasilja, i od porodičnog nasilja, diskriminacije po osnovu pola, majčinstva, obrazovanja, bračnog statusa, samohranosti, verske ili nacionalne pripadnosti, seksualne orijentacije i drugo.

Danas mi žene suočene smo sa brojnim ulogama, ulogama na koje treba na najbolji način da odgovorimo. I da li nam je lako? Nije. Mi smo i ćerke i majke i supruge i partnerke i radnice i komšinice, mi smo kreativni deo društva, deo koji ravnopravno učestvuje u svim procesima i svaki udar na nas je nedopustiv. Nedopustiv je udar na nas, na naše živote, ma u kojoj ulozi se nalazili.

Da li nam je potrebna podrška? Jeste. Ako nam, pak, ne možete pomoći, nemojte u tome da nas sputavate. Nasilje nad ženama i diskriminacija osetljivih grupa je globalni problem, a odgovor države i društva zavisi od društvenog i kulturnog konteksta u kom živimo. Moramo da gradimo društvo na temeljima tolerancije, ravnopravnosti i poštovanja ljudskih prava svih naših građana i građanki i taj posao nikada ne može biti okončan.

Da bismo pružili efikasniju zaštitu od diskriminacije i nasilja naša borba mora biti združena i u svim pravcima, počevši od obrazovanja i vaspitanja, preko medijske podrške u razbijanju stereotipa, nedvosmislenog odgovora nadležnih institucija, efikasnijeg sudstva, do reakcije pojedinaca, odnosno svakog od nas.

Danas ću, u skladu sa Poslovnikom, postaviti pitanje predsednici Vlade gospođi Ani Brnabić, a tiče se Predloga izmena i dopuna Zakona o zabrani diskriminacije. S obzirom da je Nacrt zakona prošao javnu raspravu, kada će Vlada razmatrati ove izmene i dopune na svojoj sednici i kada će predlog izmena i dopuna biti pred Skupštinom? Hvala.

Hvala puno.
Reč ima Đorđe Vukadinović.
Izvolite, gospodine Vukadinoviću.

Zahvaljujem.

Imam pitanje za Ministarstvo spoljnih i Ministarstvo unutrašnjih poslova, a tiče se odluke Vlade Srbije da se dodeli, odnosno u Knjigu državljana da se upiše američki građanin, biznismen i milijarder Ronald Rejn Barkl, čovek koji ima mnogo novca, ali ne i jasno koji motiv, ne baš sasvim jasno, koji motiv da postane državljanin Republike Srbije.

Naravno, načelno, ja nemam ništa protiv toga, ali imamo dosta, kako bih rekao, loša iskustva poslednjih godina sa tim državljanima, odnosno tim osobama koje smo upisivali i kojima smo dodeljivali državljanstvo Republike Srbije. Ne verujem da ga je samo ljubav prema Novaku Đokoviću i ne znam pljeskavici i kajmaku srpskom navela na takav čini. Gospodin Bartl je neko ko ima očigledno problema, potencijalno problema i sa američkim tužilaštvom. Nisam siguran da nam ta vrsta akvizicije, u smislu još jednog građanina, odnosno državljanina Republike Srbije, da će nam doneti nešto dobro. Kažem, pogotovo što je on upleten, njegovo ime, u neke mutne afere koje potresaju u ovom trenutku američku javnost i američko pravosuđe. Još uvek nije okrivljen, nije optužen. Jeste da se on hvalio, ne samo on, sa istim prijateljstvom sa bivšim američkim predsednikom Klintonom, pa i sadašnjim američkim predsednikom.

Ima dovoljno razloga za, makar sumnju, ili barem zapitanost našu nad ovim novopečenim državljaninom Republike Srbije, pogotovo kada se setimo nekih zvučnih imena koji su u prethodnim godinama postali državljani, poput bivšeg rumskog premijera Ponte, koji se sklonio od rumskog pravosuđa, tako što je postavo državljanin Srbije, ili još zvučnije ime, rekao bih još skandalozniji slučaj, to je Palestinac Muhamed Dalan, koji je upleten u sve i svašta od trgovine oružjem do, čak nekih sumnji za likvidaciju Jasera Arafata. U svakom slučaju za kojim je Turska raspisala poternicu i nagradu za informaciju o njemu, a koji se šetao gospodin Dalan Muhamed se šetao, ne samo po ovom prostoru Srbije i Crne Gore, naravno boravio je i na Dedinju i slikao se sa prvim ljudima, čelnim ljudima, i Republike Srbije i Republike Crne Gore. U tom smislu treba biti vrlo oprezan prilikom dodele takvih rešenja. Skrećem pažnju, i molim obaveštenje i odgovor o čemu se radi u ovom konkretnom slučaju sa gospodinom Bartlom.

Moje drugo pitanje ide na adresu MUP, premijera Republike Srbije i predsednika Republike Srbije i tiče se izjave Ragmi Mustafe od juče, doslovno rečeno, čelnika jedne albanske demokratske stranke u Preševu, koji je najavio da će zahtevati da se reaktelizuje pitanje izjašnjavanja Albanaca na područjima, odnosno u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa i da će tražiti realizaciju rezultata referenduma iz marta 1992. godine o ujedinjenu sa Kosovom.

Gospodin Mustafa je rekao da zahteva da prava kosovskih Srba koje traži Srbija, pazite prava koja traži Republika Srbija za Srbe na KiM, sa međunarodnim garancijama treba da dobiju Albanci u tom kraju. Dakle, ovo je opasna stvar. Mogla se očekivati, uzgred budi rečeno. Neki od nas su i upozoravali na takve stvari, da svako flertovanje sa idejom razgraničenja, podele, razmene teritorije će dovesti do povećanih aspiracija i zahteva u ovom pravcu.

Dakle, mene zanima šta će konkretno preduzeti MUP i Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije povodom najava i ovih zahteva za prisajedinjenje opština, dela teritorije juga Srbije sa Kosovom. Ili, možda, neću ni da pomislim da im to možda i odgovara, dakle, da li će osuditi, šta konkretno preduzeti ili možda čak i ovakvi zahtevi nekome odgovaraju u Beogradu, ko bi želeo na taj način da pripremi teren i javnost i građane Srbije za ovu, naglašavam, problematičnu ideju o razmeni teritorija naših za naše, odnosno dela teritorije Republike Srbije u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac, za deo teritorije Republike Srbije, odnosno opština na severu Kosova i Metohije. Hvala.

Hvala kolega Vukadinoviću.

Reč ima Aleksandar Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, upućujem pitanje gospođi Ani Brnabić i gospodinu Aleksandru Vučiću, predsedniku Vlade i predsedniku Republike.

Dakle, već mesec dana, možda i više, imamo u našoj javnosti nerazjašnjenu aferu oko prodaje, dakle, „Namenska industrija Krušik“ je prodavala po povlašćenim cenama privatnoj firmi naoružanje. Dakle, tu još nemamo ni jedan odgovor, ni na jedno od tih pitanja.

Kako je moguće da jedna privatna firma može da to kupi od „Krušika“ po povlašćenim cenama, pre nekoga ko je pod kontrolom države, kao što je to SDPR i šta je povod za to, a i razlog svemu tome?

Dakle, nismo dobili odgovor, već više od mesec dana, ta tema jeste prisutna u javnosti, a očigledno je da se iz Vlade Republike Srbije još uvek tom temom niko ozbiljno ne bavi.

Dakle, pre nego što možemo čitamo sve ove navode gde je završavalo srpsko oružje, mi moramo da znamo sve o tom slučaju, da se to istraži i to treba da bude inicijativa Vlade da se to istraži, bez obzira o kojoj tačno privatnoj firmi se radi, ali činjenica je da je privatnik imao u odnosu na državno preduzeće povlašćen status. To je ono što je nedopustivo u svemu tome.

Trebalo bi gospođa Brnabić kao predsednik Vlade da izađe i da se konkretno bavi tom temom, da kaže sve o tome, a ne da se ta tema sklanja iz javnosti.

Sa druge strane, postoji još jedna tema koja je bila prisutna proteklih nekoliko dana. Dakle, videli smo u nekim novinama i ostalim medijima pod naslovima koalicija protiv Srbije i tome slično, udruživanje i sastanke budućeg premijera tzv. Kosova Aljbina Kurtija i predsednika stranke Demokratske akcije Sandžaka Sulejmana Ugljanina, dakle, podnaslov „koalicija protiv Srbije“.

Dakle, mogli smo da vidimo opet ponovljene stvari o Srbiji i srpskom narodu na koje smo već navikli od Sulejmana Ugljanina, da je Srbija fašistička, da su Srbi izvršili genocid nad Bošnjacima, još pre 1.000 godina, da su Srbi najveći agresori i krvnici i da su krivi za sve što nam se dešava na prostoru Balkana i Srbije i Raške oblasti, odnosno Sandžaka.

Onda smo videli, dakle, udruživanje sa tim kandidatom za premijera tzv. Kosova. Sada mene naziva, kakva je reakcija Vlade Republike Srbije na sve to, dokle treba da se tolerišu takve izjave Sulejmana Ugljanina? Naravno, u skladu sa tim, ukoliko je to „koalicija protiv Srbije“, kakav karakter imaju koalicije SNS i stranke Demokratske akcije, dakle, u nekim opštinama u Srbiji kao što su opština Prijepolje, opština Priboj i opština Tutin.

Videli smo da koalicioni partneri SNS, stranka Rasima Ljajića, koalicioni partner svih vlada već 19 godina podržava Sulejmana Ugljanina i njegovu listu u bošnjačkom nacionalnom veću.

Ako se Sulejman Ugljanin udružuje protiv Srbije, kako se onda zove udruživanje Sulejmana Ugljanina sa SNS i njenim satelitima? Kakav je odgovor na njegove izjave, na njegove tvrdnje, a podsetiću da to nije prvi put, da to možemo da slušamo od 2014. godine, tj. od kada Sulejman Ugljanin više nije ministar u naprednjačkoj vladi u Srbiji.

Mi mislimo da je to nedopustivo i da treba jasno Srbija da se opredeli po tim pitanjima. Naravno, u skladu sa zakonom da se reaguje, budući da to predstavlja poziv na otcepljenje određenog dela Srbije, kao što je to KiM ili Sandžak ili Raška oblast. To predstavlja kršenje Ustava, napad na ustavni poredak, odnosno krivično delo veleizdaje. Hvala.