Hvala, gospodine Tončev.

Pravo na repliku ima Nataša Jovanović. Izvolite.

Ja razumem gospodina Tončeva, SPS je u koaliciji na republičkom nivou sa SNS i normalno je da i vi očekujete, i manjinski ste partner, da dobijete ono što potražujete i ne samo vi, nego i vaše kolege, ali to nije suština moje replike, nego baš da iskoristim vaše izlaganje, kolega Tončev, da uputim generalnu primedbu ministru.

Gospodine ministre, znači, Vlada nije uradila, vi ste uradili jednu fiskalnu strategiju za 2020. godinu, pa revidiranu verziju i sve smo mi to pratili. Tu infrastrukturnu strategiju, bukvalno od opštine do opštine, od jednog do drugog administrativno ovog upravnog okruga. Ako toga nema, mi ne znam šta stvarno možemo da očekujemo.

Opet da se vratim na Kineze, na jednu našu parlamentarnu posetu njima tamo. Ta zemlja, koja ima toliku moć i toliku snagu, celu ekonomsku moć crpi upravo iz infrastrukture koju ima u zemlji i domaće proizvodnje. Opet ponavljam, domaće proizvodnje, kompanija koje su osnovane i koje su izvorno kineske, kao što to treba da budu naše srpske firme, koje treba da imaju mnogo više sredstava i mnogo više pomoći državi.

Nije ovo samo jedan od usporenih projekata. Biće, pa će da krene, pa očekujemo to, nadamo se. To sve treba sad i odmah znate. Ako se nešto kaže, opredeli se država, to mora da se radi. Da li je normalno u 21. veku na ulasku u Prijepolje da imate onakvu deponiju? Ono je neverovatno. Skoro je bila i ova Memedovićeva emisija, da vi vidite one jezive snimke, koliko otpada pluta rekom i kasnije slivom Drine itd.

Znači, sve se to dešava pred našim očima. Šta će sada taj tamo građanin, meštanin Prijepolja ili nekog drugog grada da kaže ili ovaj tamo u Batočini, u Kragujevcu, koji gleda da vi ne možete, nasledili ste ovo sa „Fijatom“ i kažete – eto to je neko drugi uradio? Niste još uradili deo koji spaja autoput sa ovim tzv. putem prvog reda od Batočine do Kragujevca. Stoje mašine. Ova nije obula štiklice, Zorana, od jutros, da tamo ide. Nema blata od jutros, evo, ja sam prošla. Ali, znate, ono je bruka i sramota da se danima ništa ne radi i vi sve tako sporo, sutra ćemo, danas ćemo. Tako zaista ne ide.

Hvala, gospođo Jovanović.
Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi poslanici, pomenuo sam nekoliko puta i ponoviću i sada opet. Ono što je najveći projekat koji je pred nama nije samo sprovođenje budžeta za 2020. godinu, već i sprovođenje nacionalnog investicionog programa, kojeg je predsednik Vučić najavio. U narednih desetak dana izaći ćemo sa tim predlogom programa, koji će upravo identifikovati, i ovo mi je važno da čujete, sve projekte koje ćemo raditi u narednih pet godina na teritoriji cele Srbije, sa detaljnim planom za svaku lokalnu samoupravu i po pitanju putne infrastrukture i po pitanju kanalizacione mreže, vodovodne mreže, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda i svega onog što decenijama unazad drugi nisu uradili, a mi ćemo to sada uraditi.
Preduslov toga, naravno, su stabilne finansije, preduslov toga je da imate i suficit u budžetu, da imate kontrolisani javni dug, kako biste novac koji imate priliku da plasirate ili da uložite uložili upravo u ono što je građanima Srbije najvažnije, a to jeste infrastruktura i, na kraju, dodatno na to, kao što znate, je i program od 500 miliona evra samo za naše mlade, za stambenu izgradnju, kako bi imali krov nad glavom, za pronatalnu politiku. To je sve sastavni deo nacionalnog investicionog programa.
Dakle, upravo razmišljamo o tome da u narednih pet godina ono što nedostaje. I zamislite, jedna mala digresija, zamislite da su ovi pre nas završili i kanalizaciju i vodovod i sve ostalo što su trebali da urade, mi bismo danas pravili možda i svemirske brodove ili šta već. Ne, mi moramo da uradimo ono što oni nisu uradili jer su razmišljali o svojim džepovima i o tome kako da zarade 619 miliona evra, kao što je Đilas uradio.
Mi ćemo završiti i svaki kilometar i svaki metar kanalizacione i vodovodne mreže i fabrike za prečišćavanje otpadnih voda. Uložićemo i u mlade i u putnu i u železničku infrastrukturu i sve ono što je neophodno kako bi kvalitet života u Srbiji porastao što pre. To je nacionalni investicioni program. Tu je i Vlasinsko jezero. Tu su sve ostale stvari koje niko nikada nije stigao da uradi, jer ili nije imao želje ili nije imao novca. Mi imamo i želje, a sad imamo i novac, između 10 i 12 milijardi evra u narednih pet godina da uložimo samo u poboljšanje infrastrukture, podršku mladima i pronatalnu politiku. Hvala.

Hvala.
Reč ima Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je 2001. godine inicirao i učestvovao u izgradnji industrijske zone u Inđiji, koja je gotovo završena 2007. godine, koristeći postojeću infrastrukturu, polu-autoput, vrlo brzo i autoput prema Novom Sadu, dve međunarodne pruge, želim da čestitam na industrijskoj zoni u Borči i da prenesem iskustva da je, recimo, nezaposlenost u Inđiji trenutno ispod 5%.

Interesovanje za industrijske zone, posebno u ovom delu koji ima autoputeve i solidnu infrastrukturu, je daleko veće, ali mi moramo voditi računa i o džepovima, o unutrašnjosti Srbije, da se kroz razvoj industrije, pre svega prerađivačke, da se i stanovništvo ravnopravno i ravnomerno rasporedi.

Bitno je koliko ima Srbija stanovnika, ali još bitnije je da oni stanovnici koji žive u Srbiji budu ravnomerno raspoređeni, odnosno da nemamo napuštene i zapuštene teritorije.

Ali, moram vam reći nešto, ne možete biti protiv EU i CEFTA tržišta, ne možete biti protiv „malog Šengena“ i očekivati dinamičan razvoj Srbije. Velike kineske investicije ne dolaze samo zbog tržišta u Srbiji. One, pre svega, dolaze zbog tržišta EU i CEFTA tržišta, nadajući se čak da kad postanemo punopravni članovi EU ili neke zajednice koja će nju menjati, da će pristupiti još većem tržištu i da će tako Kinezi slaviti svoj profit. Profit koji mogu da ostvare na tržištu Republike Srbije je daleko manji od profita koji mogu da ostvare na teritoriji CEFTA tržišta i na teritoriji EU, zahvaljujući SSP, zahvaljujući Sporazumu o CEFTA trgovini, pa sad i „malom Šengenu“.

Zato ne treba biti protiv bržeg transporta ljudi i roba ukoliko želite da privučete što više investicija, jer investicije su za mene benzin koji se sipa u automobili koji se zove država. Dakle, država je jedan automobil koji ne može da ide bez motora, a taj motor je privreda, a takođe ne može da ide bez benzina i pogonskog goriva ukoliko nema investicija, a investicije dolaze tamo gde vide najveću šansu za profit, a najveća šansa za profit je tamo gde je najveća šansa za razvoj, a najveća šansa za razvoj je tamo gde ima najveće tržište, dakle gde može da se trguje sa najvećim brojem ljudi.

Otuda, još jednom, moja zahvalnost na ugovoru u industrijskoj zoni Borča, verujući da će ostali delovi Srbije da se ravnomerno razvijaju, poput Beograda, Novog Sada, delova Vojvodine, pa sada i Borče. Hvala.

Hvala, gospodine Rističeviću.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Izvolite, kolega Ljubenoviću.

Hvala, predsedavajući.

Amandmanom na član 2. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu predložena je izmena ovog člana u stavu 3.

Poslanička grupa SRS je detaljno analizirala ovaj Predlog zakona, s obzirom na to da je budžet osnovni dokument ekonomske politike Vlade. U njemu se može videti jasna slika ponašanja sadašnje vlasti u Republici Srbiji. Dokument koji se nalazi pred nama je i te kako politički dokument, koliko god se predstavnici vlasti trudili da to negiraju.

Ovih dana kada se usvaja budžet za narednu 2020. godinu imamo prilike da u raspravi ovde, u Narodnoj skupštini, putem medija slušamo priče predstavnika vlasti o njihovim navodnim uspesima i o tome kako će, zahvaljujući tim uspesima, građanima biti bolje. Svakodnevno slušamo hvalospeve o povećanju penzija i plata u javnom sektoru. Tipično za predizbornu kampanju koju uveliko vode predstavnici vlasti, pa zato želim da građane podsetim da je za nekoliko meseci termin redovnih izbora u Republici Srbiji.

Smatram da potrebnim da podsetim na 2014. godinu i izbore koji su tada održani. Desetog marta 2014. godine građanima je u kampanji obećano da se penzije neće dirati, da ma koliko međunarodne institucije to tražile uštede u budžetu neće se praviti na štetu penzionera, već se uštede mogu napraviti kroz smanjenje broja službenih putovanja ili automobila i na druge načine. Dakle, radi se o javno izgovorenoj reči. Izbori su održani 16. marta 2014. godine. Počev od meseca novembra 2014. godine penzije su umanjene zato sada građani Srbije ne treba da veruju svim ovim hvalospevima vlasti, jer izbori će proći i situacija se može ponoviti. Ova vlast nije garant da će data reč biti i održana. Hvala.

Hvala, gospodine Ljubenoviću.

Sada reč ima profesor dr Ljubiša Stojmirović. Izvolite.

Hvala lepo.

Poštovane koleginice i kolege, na početku hoću da kažem da sam dobio obaveštenje od našeg ambasadora Zarića iz Tirane da među našim građanima za sada nema ni panike, a nema ni povređenih. To je jedna radosna vest posle onoga što se desilo u Tirani.

Sa druge strane, nekoliko radosnih vesti danas čujemo ovde, što je veoma pozitivno. Izgradnja industrijskog parka u Borči je veoma veliki poduhvat, poduhvat kome treba svi da se radujemo, poduhvat koji će u mnogome omogućiti da Srbija krene prema svojoj razvojnoj putanji.

Koleginica koja je govorila o kineskim investicijama je rekla da su Kinezi veliki stručnjaci za planiranje i da oni planiraju unapred stotinak godina itd, pa hoću samo da podsetim, bila je i Nataša tada u Kini, kada sam postavio pitanje našim kineskim prijateljima na koji način su oni uspeli tako brzo da se razviju u poslednjih 30-ak godina, enorman razvoj Kine. Njihov odgovor je bio sledeći – zadržali smo sve ono što je bilo dobro kod nas, a od drugih smo uzimali ono što je dobro kod njih. Taj kolega iz Kine mi je odmah rekao, a da ne bi čekao da me pitate šta smo uzeli od vas, reći ću vam, od vas smo uzeli princip samoupravnog planiranja. Znači, ono što je nekada bilo dobro kod nas, oni su to iskoristili, unapredili i evo danas dobrih efekata za njih i njihovu privredu.

Mi smo malo zastali na tom polju i nismo kao dobri menadžeri, kao dobri upravljači koristili sistem planiranja. Prošle godine, koliko se sećam, donet je Zakon o sistemskom planiranju u Srbiji i obaveza je bila da se do kraja godine, od strane Vlade, nadležnih ministarstava, usvoji krovni plan na osnovu koga bi sve lokalne samouprave mogle da naprave svoje planove za sledeći period.

Nekoliko puta sam u razgovoru sa našim ministrima pokušavao da saznam da li će biti do kraja ove godine taj krovni plan i, kako sam saznao, neće biti, biće pomereno, ali se nadam da će veoma brzo doći do izrade tog plana kako bi mogle lokalne samouprave da izrade svoje planove.

Ovo što je rekao ministar finansija da ćemo uskoro imati projekte za sve lokalne samouprave gde bi se navelo ono što njih muči, mogu da kažem da je veoma pozitivno i nadam se da će biti u budućnosti to realizovano, jer na onoj sednici, kada smo birali kolegu Sinišu Malog za ministru, zamolio sam ga da malo, jednim okom, makar pogleda dole na Crnu Travu, jer bile su elementarne nepogode, uništeni su i putevi, mostovi, i dobio sam obećanje njegovo. Premda, mogu da kažem da to obećanje i nije realizovano, ali sada me raduje ovih 12 milijardi koje su obezbeđene za tu namenu, pa se nadam da će Crna Trava dobiti makar jedan milion i da će uspeti da izgrade barem te puteve, da napravi jedan hotel i da omogući i gostima i ljudima koji tamo žive da dođu i provedu bar lepih dana u Crnoj Travi, jer imaju u čemu da uživaju.

Takođe, veoma me raduje ova vest da će se raditi kanalizacioni prsten na Vlasinskom jezeru, jer je to nešto što je trebalo davno da bude urađeno, ali kako kaže naš narod – bolje ikad nego nikad.

Nadam se da ćemo svi imati razumevanja za napore koje pokušavamo kroz ovaj budžet da realizujemo u interesu građana Srbije i Srbije i da ćemo zajedničkim snagama uspeti da sve to dovedemo onako kako smo planirali do jednog krajnjeg cilja.