Hvala gospođo Žarić Kovačević.
Reč ima Žarko Bogatinović.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Grad Leskovac se može pohvaliti izuzetnom saradnjom sa predsednikom Republike Srbije i Vladom Republike Srbije. Za samo godinu dana naš predsednik Aleksandar Vučić je posetio grad Leskovac, Jablanički okrug četiri puta, dok su ministri, stalni gosti i podrška gradu Leskovcu i ostalim opštinama Jablaničkog okruga.

Izuzetno mi je značajna podrška koju dobijamo do Vlade Republike Srbije. Pored 196 miliona za rekonstrukciju zgrade "Sintetike", istakao bih i memorandum o saradnji koji je potpisan sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Vlada Republike Srbije je izdvojila 497,5 miliona dinara za drugu fazu radova na centralnom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda u Bogujevcu. Reč je o tzv. linija mulja. Država takođe sa 464 miliona dinara finansira izgradnju novog kolektora na kome su radovi nedavno krenuli, sve sa ciljem da se centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, čija je izgradnja koštala 10,4 miliona evra, stavi u funkciju, a kasnije i izgradi kanalizacija u 16 naseljenih mesta koja gravitiraju kod centralnog postrojenja, sa osam miliona evra koje smo dobili od holandske Vlade preko programa Orion.

Da Leskovac uživa veliko poverenje i ima izuzetnu podršku Vlade Republike Srbije, dokazuju brojni projekti koje finansira država, a koji se sprovode u našem gradu, kao i početkom 2018. godine, kada je za Leskovac počela transferom iz budžeta Vlade Republike Srbije u budžet grada u iznosu od 450 miliona dinara.

Velike investicije koje nas očekuju, kada je niskogradnja u pitanju je rekonstrukcija Bulevara Nikole Pašića i završetak obilaznice oko Leskovca. Grad je za eksproprijaciju na Bulevaru izdvojio 90 miliona dinara. Za završetak investicije Vlada će uložiti 165 miliona dinara, što predstavlja korak ka izgradnji obilaznice oko Leskovca.

Leskovac je grad koji krupnim koracima stremi ka prosperitetu i boljitku o čemu svedoči i sertifikat o povoljnom poslovnom okruženju, koji smo dobili od strane NALED-a i to zasluženo sa 92,4 ispunjenosti kriterijuma. To prepoznaju kako strani, tako i domaći investitori koji odlučuju da svoje poslovanje započnu ili prošire na teritoriji našeg grada.

Gradimo dugogodišnju saradnju sa kompanijom "Jura" koja planira da uskoro otvori treću fabriku na teritoriji našeg rada koja će biti jedinstvena u Evropi. "Falke", "Autostop", kao i kompanija "Džinsi" koja je otvorila novi proizvodni pogon u zgradi nekadašnje "Sintetike" u koju je vlada uložila 196 miliona dinara. Tamo trenutno radi preko 900 radnika koji su iz ne uslovne zgrade "Leteksa" prešli u novi objekat. Ove kompanije su pokazale da su društveno odgovorne i mi smo im veoma zahvalni na tome.

Kompanija „Jura“ je nekoliko puta donirala aparaturu za dom zdravlja i Leskovačku bolnicu, a doprineli su i otvaranju kabineta u našim školama.

Grčka kompanija „AutosTop“ je prošle nedelje adaptirala deo svog poslovnog prostora i pretvorila ga u moderan vrtić, koji će pohađati 80 mališana zaposlenih u ovoj kompaniji.

Britansku kompaniju „Aptiv Pakard“ je prošle godine otvorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić u zelenoj zoni, koju smo upravo mi nakon dužeg niza godina pokrenuli i gde očekujemo dolazak još mnogih investitora. Britanski investitor zaposlio je 1.500, dok se očekuje da ovde posao nađe 3.000 naših sugrađana.

Lokalna kompanija „Statovac“ planira proširenje svoje proizvodnje u zelenoj zoni, čime će se dodatno unaprediti ovaj deo našeg grada. Parcela je vredna 42 miliona dinara, koju je grad prodao, a grad je izgradio saobraćajnicu u vrednosti od 33 miliona dinara.

Još jedan britanski investitor uticao je na privredni razvoj i smanjenje nezaposlenosti u našem gradu. U pitanju je „Kapitol park“ i koji je britanski investitor uložio 10 miliona evra čime je zaživeo i taj deo našeg grada, a posao je našlo 160 Leskovčana.

Od 2012. godine do danas broj nezaposlenih je smanjen za više od 7.000 u gradu Leskovcu. Sve navedeno dokazuje da je grad Leskovac ima povoljno poslovno okruženje, kao i odličnu saradnju sa privrednicima, kao i odlične uslove za privlačenje novih. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Bogatinoviću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.
Izvolite, gospodine Đuriću.

Hvala, predsedavajući.

Želeo bih da delegiram pitanje nedovoljne transparentnosti našeg budžeta i našeg budžetskog procesa zato što je transparentnost u pripremi i izradi budžeta i uopšte u upravljanju finansijama, jako važna zarad vraćanja poverenja građana u politički sistem, naročito u one javne funkcionere koji upravljaju javnim novcem, to je novac građana.

Prva stvar koja je, recimo, za koju bih želeo da se razjasni je na poziciji subvencija. Imamo poziciju subvencija u avio-saobraćaju. Juče smo razgovarali o svrsishodnosti politike subvencija. Spomenuto je da se subvencioniše boing od strane Vlada SAD, kao što je urađen svojevremeno …(ne razume se) banaka i kompletnog finansijskog sektora novcem poreskih obveznika 2008, jer je ta vrsta subvencija bila nužna za zaštitu jednog mnogo šireg i većeg javnog interesa. Pa nas interesuje da li je ovde zapravo u pitanju sakrivena stavka subvencionisanja „Er Srbije“, jer 650 miliona dinara je u budžetu subvencija, koja je obrazložena otprilike sa rečima, projekat, dakle taj za koji je ovaj novac namenjen, obrazložen je rečima – pišemo strategije, predlažemo zakone, posećujemo međunarodne institucije avio-saobraćaja, usklađujemo naše zakone sa međunarodnim, itd. Znate kako, subvencioniše se i „Turkiš erlajns“, aerodrom novi u Istanbulu je velelepan, ali u toaletima na tom aerodromu piše da voda nije za piće. Dakle, to je pitanje ispravnosti prioriteta trošenja javnog novaca.

Zatim, sledeća stavka za koju apsolutno nigde nema obrazloženja, a verujem da obrazloženje postoji i ne želim da pretpostavim da je tu bilo šta neobično u pitanju, pa bih voleo da čujem obrazloženje. Sedam milijardi dinara je povećanje pratećih troškova zaduživanja na Ministarstvu finansija, na poziciji servisiranja javnog duga prema inostranim poveriocima. Šta god da je ovde u pitanju, a pretpostavljam da nije ništa sumnjivo, mislim da nije dobro da ta stavka, prosto, nije nigde objašnjena, ni u obrazloženju zakona ni u materijalima. Ja sam konsultovao Parlamentarnu budžetsku kancelariju, kojoj se ovim putem zahvaljujem na sjajnom radu, koji je obavila u pripremi dokumentacije i analize budžeta. Na žalost, ni oni nisu mogli da pronađu ovih sedam milijardi.

Još jedana veoma bitna stvar, koja iz godine u godinu ne dobija zasluženo objašnjenje, a te su stavke svake godine svake godine sve veće, a to su kazne, penali i odštete koje država Srbija plaća po presudama sudova. Ta je stavka ove godine uvećana za preko četiri milijarde. Mislim da prevazilazi i 22 milijarde u budžetu. Negde sam pronašao podatak da praktično jede čitav jedan budžet, da li prosvete ili tako nešto.

Dakle, ogromne su stavke u pitanju, nigde nema adekvatnih objašnjenja. Molio bih ministra da nam da što detaljniju analitiku tih podataka, da vidimo, pretpostavljam da se radi o sledećem, investitori tuže državu zato što država ne ispoštuje ugovorne obaveze prema investitorima, investitori dobiju sudski spor protiv države i onda država novcem građana plaća to što državni funkcioneri Republike Srbije nisu, u sklopu svojih javnih ovlašćenja, mandata i posla za koji su plaćeni, ispoštovali ugovorne obaveze prema investitorima.

Dajte da vidimo onda ko je tu kriv što se novac poreskih obveznika u ovolikoj meri troši na presude koje država plaća neodgovornim ponašanjem državnih funkcionera, jer kažem, preko četiri i po milijarde je uvećanje na ovoj poziciji i Fiskalni savet je na sednici Odbora za finansije takođe skrenuo pažnju da će država morati izaći sa strategijom kako će ovim sudskim odštetama stati na rep i iskontrolisati ih. Hvala.

Hvala, gospodine Đuriću.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Izvolite, gospođo Nikolić Vukajlović.

Formalno gledano, budžet za 2020. godinu jeste uravnotežen i može se reći da za Vladu Republike Srbije ovo jeste veliki uspeh, ali jeste veliki uspeh samo prema MMF-u, jer ste sa tim osigurali ekonomsku stabilnost i ojačali poverenje tih nekih investitora koji treba da dolaze.

Međutim, da bi došlo do ovog budžeta treba odgovoriti i razjasniti građanima tri stvari. To je, kako je došlo do ovog punjenja budžeta u ovih sedam godina i kako ste u stvari došli do ovakvog budžeta tek 2020. godine? Šta niste uradili u međuvremenu u ovih sedam godina za građane Srbije? Ono najbolnije pitanje, zašto niste pristupili tome i zašto to niste uradili? Zašto je vaše upravljanje finansijama i dalje neregularno? Zašto se i dalje pravite jednu hiper klasu koju ste već zatekli do 2012. godine? Zašto ti isti vaši ljudi zloupotrebljavaju ovoliki novac iz budžeta, puše tompuse, grade po deset hiljada kvadrata u našim turističkim centrima da niko ne zna, da niko ne vidi? Zašto se prave već plantaže koje treba da sačekaju samo legalizaciju određenih opojnih biljaka, itd?

Ali, da počnemo od toga kako je došlo do punjenja budžeta. Naravno da ste morali 2015. godine februara meseca da potpišete sa MMF-om jedan ugovor i da u tom ugovoru sve što možete da date, dali ste sve sa grbače naroda, a to što ste dali sa grbače naroda jeste da ste odmah povećali obuhvat poreza, povećali ste vrstu poreza, povećali ste visinu poreza. Svako ko je oporezovan, a svi su oporezovani, nezavisno od toga da li imaju rešenu infrastrukturu, da li je to čovek koji živi u sred Beograda ili je to čovek sa vrha neke planine, nekog udaljenog sela itd. Potpuno vam je bilo svejedno ko plaća taj porez, vama je vrlo bilo bitno samo da napunite taj vaš budžet.

Ono što ste uradili jeste sledeće, što nije bilo dobro, jeste, u tom ugovoru sa MMF-om, morali ste da smanjite plate, otežali ste samim tim školovanje, otežali ste zdravstvo, smanjili ste penzije penzionerima, otežali ste odlazak u penziju, zamrzli ste plate u javnom sektoru, onemogućili ste rast penzija dok izdvajanje za penzije ne padne ispod 11% BDP. Ono što je najstrašnije, doneli ste najstrašniji Zakon o radu kako biste privukli strane investitore koji nisu strani investitori, već su to plaćeni ljudi koji su došli unapred… Znači, unapred ste platili svakog radnika koji su oni zaposlili na određeno vreme. Zatim, taj Zakon o radu vam je olakšao otpuštanje radnika. Znači, i tu ste rasteretili poslodavca koji je došao kao taj strani investitor.

Zatim, plaćanje otpremnina ste ukinuli potpuno, tako da ste minuli rad počeli da računate samo kod trenutnog poslodavca tako da ljudi koji su imali 10, 15, 20, 25 godina radnog staža i prešli u neke druge firme, izgubili od pet do deset hiljada dinara u svom ličnom dohotku.

Znači, šta je još bilo strašno u ovom Zakonu o radu? Propisali ste minimalnu cenu rada, svi koji su došli i koji su kobajagi strani investitori, šta su radili? Držali su se te minimalne cene rada sve vreme, niko nije povećavao plate, tako da ste radnike držali em na određeno vreme na dve godine, em ste ih držali u strahu, em ste legalizovali jedan takav sistem gde su radnici morali da rade po svaku cenu, a vi ste se time hvalili, jer onda kažete – dobro je što radite, hajde da radi jedan, pa hajde da radi i drugi, a zašto su radili? Radili su samo da bi punili vašu kasu, da bi plaćali račune milom ili silom, a uglavnom umesto da pravite institucije, vi ste uvodili javne izvršitelje i onda ste silom otimali i to malo zarade koju su ljudi imali u tim stranim preduzećima.

Šta ste onda uradili? Zabranili ste zapošljavanje, a da biste mogli da izađete na političko tržište, da biste mogli…

Ministre, ja mislim da govorim vama. Gospodine ministre Siniša Mali, ja mislim da govorim vama i trebalo bi vi da čujete ovo o čemu pričaju srpski radikali i očekujem da vi meni kažete šta ovde nije ispravno. Možda nešto ja grešim i možda šaljem pogrešnu poruku javnosti. Molim vas da budete makar malo pristojni i da udostojite narodne poslanike. Molim vas, nema smisla.

Da li je tačno da ste zabranili zapošljavanje? Da li je tačno da ste tu zabranu zapošljavanja produžili na 2020. godinu? Da li je tačno da ste isključivo zapošljavali pripadnike vaših stranaka preko posebne Vladine komisije? Znači, sve je tačno, vi nećete o tome da razgovarate i nećete ništa uopšte ni da slušate.

Još nešto da vam kažem, ovim Zakonom o radu kojim ste od šest meseci produžili privremeni rad na dve godine, šta ste uradili? Držite ljude u strahu sve vreme da svakog trenutka mogu dobiti otkaz. Šta ste onda uradili? Onda ste te iste ljude koje držite u strahu iskoristili u političke svrhe, pa ste ih onda izveli na teren, pa ste onda tako preko kapilarnih glasova tražili od njih sigurne glasove i tako ste sebi obezbedili uvek i u svakom trenutku 50% na izborima.

Ono što niste uradili, šta niste uradili? Sve to što ste uzeli od naroda, sve bi to bilo i logično i naš srpski narod bi to izneo i sve bi to prošlo da ste vi, šta, da ste iole pokazali dobru volju da našu omladinu zadržite u našoj zemlji, da ste iole pokazali da je vama istinski stalo do ekonomskog oporavka ove zemlje, da ste ozbiljno pristupili izgradnji domaćeg preduzetništva, da ste pokazali istinsku volju da stavite u funkciju sve prirodne i ljudske resurse kako bi iskoristili naše komparativne prednosti, kako bi te komparativne prednosti pretočili u konkurentne, kako bi od tih konkurentnih prednosti stvorili prepoznatljiv proizvod i kako bi kao takvi izašli na tržište. Sve to niste uradili, sve vam je to neoprostivo.

Treće pitanje jeste – zašto sve to niste uradili? E, to je najcrnje, ono što treba da znaju naši građani, a za to sada nemam vremena. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Imajući u vidu da su moje uvažene kolege prilikom prethodnih diskusija ukazale na nešto što smatram da zavređuje veliku pažnju, ja ću se na tu temu nadovezati sa sledećim činjenicama.

Radi se o pravosuđu, konkretno radi se o sudskim postupcima, i to sudskim postupcima koji se vezuju za povredu prava stranke na suđenje u razumnom roku. Da bi građanima bilo jasno, razumni rok za postupanje suda u određenim parnicama ni u kom slučaju ne može da bude dve, tri, pet, pa i više godina. Šta to znači? To znači da stranka trpi ogromno vreme koje se potroši apsolutno nepotrebno da bi se došlo čak do prvostepene presude, a da ne govorim o postupcima po žalbi koji takođe traju po godinu, dve ili više.

Kada su u pitanju upravni sudovi, postupci po tužbama kojim se iniciraju upravni sporovi traju i po tri godine. Šta to znači? To znači da stranka koja nesumnjivo ima stari predmet, a svi predmeti preko tri godine jesu stari predmeti, ima pravo da traži naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. To pravo stranci se ne može ograničiti, ne može se uskratiti i ukoliko stranka podnese potrebne dokaze i istakne adekvatne činjenice ona bude u statusu da joj sud dosudi pravo na naknadu štete. Ta naknada štete, radi građana, nije nimalo mala. Ona se kreće u iznosima od po dve, tri hiljade evra.

Uvaženi ministre, ako imamo činjenicu da je takvih predmeta izuzetno mnogo u sudskim postupcima, puta dve, tri hiljade evra, to je zaista jedna poprilično visoka suma koja opterećuje budžet Republike Srbije. Zašto ja ovo govorim? Zbog toga što je krajnje vreme da se ili sistemski, dakle, donošenjem zakona, uvede red kada je u pitanju jedna vrsta apsolutnog nemara u pogledu postupanja u sudskim sporovima, nemara, zbog toga što se ili sporovi odugovlače na jedan apsolutno nepotreban, neracionalan i neprihvatljiv način, odlažu se ročišta, čeka se na donošenje odluke po nekoliko meseci, čak i godinu dana, još više se čeka da se odluka dostavi. Šta tada stranka može? Da kaže jednostavno ono što ima pravo – nadoknadite vi meni štetu što sam ja ovoliko dugo čekao u postupku, bez obzira kakva će da bude odluka suda, pozitivna ili negativna.

Kad kažem – uvođenje reda, tu ozbiljno mislim i poslanička grupa SPS sa pravom se zalaže za zaštitu budžeta, zato što ova sredstva mogu da se iskoriste daleko racionalnije, u interesu građana Republike Srbije ili da idu u pravcu investicija ili da se ulože u socijalne programe, u projekte, da se ulože u kulturu, da se ulože u sport, da se ulože tamo gde je pametno, a ovako se iz budžeta samo izdvajaju ogromna sredstva, pri čemu budžet bude prilično opterećen.

Šta bi moglo sistemski da se reši? Moglo bi jednostavno da se uvede jedno pravilo – da odgovornost moraju da trpe oni koji su krivci za postupanje suprotno pravu stranke da mu se sudi i da joj se sudi u razumnom roku, a to mogu biti samo oni koji su nosioci pravosudnih funkcija i koji odlučuju o pravima stranke. Na taj način, iako znam da država može da se regresira od sudije, mislim da bi sistemski bilo daleko bolje kad bi ta odgovornost postojala direktno i ukoliko bi se krivica utvrdila na jedan apsolutno pouzdan način, zbog čega je došlo do povrede prava stranke na suđenje u razumnom roku.

Naravno, ovo je isključivo u interesu zaštite budžeta, naravno, ovo je isključivo u interesu onih potreba građana koje se moraju zadovoljiti, koje je potrebno redovno servisirati, umesto što plaćamo nepotrebne naknade štete, da ne govorim o naknadama štete koje dosuđuje sud u Strazburu itd, o čemu i te kako dobro znate kakva je situacija kada je u pitanju Republika Srbija.

Siguran sam da ćete u pogledu ovih pitanja imati razumevanja i da ćete na mestima gde to možete apelovati da se ovakvi problemi više ne događaju. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Borka Grubor.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, kao prvo, želim da se zahvalim našoj Vladi i predsedniku gospodinu Aleksandru Vučiću za ugovor koji je pre sedam dana potpisan sa azerbejdžanskom kompanijom „Azvirt“, vezano za izgradnju auto-puta Ruma-Šabac, velikog modernog mosta preko Save, kao i brze saobraćajnice od Šapca do Loznice.

To je veoma važna investicija za našu zemlju, a posebno za Loznicu, Podrinje i celu zapadnu Srbiju. Vrednost ugovora je 476 miliona evra. Gradi se 21,4 km autoputa, novi most i brza saobraćajnica. Radovi će biti završeni u roku od tri godine. Ovaj ugovor znači život za celo Podrinje, jer će doneti nove investicije i nova radna mesta i mnogo više turista, a zadržavanje mladih na svojim ognjištima jer će imati svoju budućnost, moći će da ostanu i da opstanu.

Brza saobraćajnica Šabac-Loznica je duga 54,58 km, širine 19 metara i biće najmodernija saobraćajnica u tom delu Srbije i mnogo će značiti za Rađevinu, cerski i gučevski kraj tj. celo Podrinje. Glavna radna snaga kompanije „Azvir“ su radnici Srbije koji su se pokazali kao veoma vredni i odgovorni, a kompanija posluje u našoj zemlji od 2012 godine, i gradila je autoputa Preljina-Ljig kvalitetno i ugovorenom roku.

Sve ovo je moguće raditi zahvaljujući finansijskoj konsolidaciji države koju je učinio naš predsednik još dok je bio premijer, a nastavila sadašnja Vlada, na čelu sa gospođom Anom Brnabić.

Rekonstrukcijom železničke pruge Šabac-Brasina i renoviranjem svih stanica na tom potezu posle 13 godina pauze uspostavljen je železnički putni prevoz do Šapca i Rume, a ujedno povećani uslovi za transport robe iz Republike Srpske, kojima je ova obnovljena pruga jedini izlaz u svet, što se tiče teretnog saobraćaja. Za par godina Srbija će moći da se pohvali da je za deset godina uradila autoputeva i drugih saobraćajnica više nego u prethodnih 70 godina.

U gradu Loznica i celom Podrinju u poslednjih 30 godina nije otvorena nije jedna nova fabrika, već su postojeće uništene i razorene. Prvi put u istoriji našeg grada došla su dva velika investitora i gradi se nova budućnost Loznice zahvaljujući velikom angažovanju našeg predsednika. U razmaku od nepuna dva meseca postavljen je kamen temeljac za izgradnju dve fabrike 2. aprila za „Mint“ i 31. maja za „Adient“, čime se gradi nova budućnost Loznice. One su od ključnog značaja za ekonomski razvoj i opstanak Loznice, Jadra i čitavog Podrinja, jer će obezbediti radna mesta za mlade ljude i tako ih zadržati na svojim ognjištima.

„Mint automotiv“ je velika kineska kompanija koja će uložiti 100 miliona evra u novu fabriku i zaposliti 1.000 radnika. Ova kompanija je jedan od svetskih lidera u oblasti dizajna, proizvodnje i prodaje, kako strukturnih, tako i dekorativnih delova za automobile. Kompanija je zainteresovana i za izgradnju hotela u Banji Koviljai.

„Adient“ je američka kompanija za proizvodnju presvlaka i autosedišta. Izgradnja fabrike je u toku, a već zapošljava 600 radnika. Po završetku izgradnje fabrike, posao treba da dobije ukupno 1.500 radnika.

Lokalna samouprava grada Loznice je obezbedila svu potrebnu infrastrukturu za oba investitora. Kada se domaćinski posluje onda se iznađu sredstva i na republičkom i na lokalnom nivou. Tako radi odgovorna Vlada, tako radi naš predsednik, tako radi i naš gradonačelnik Vidoje Petrović.

Osim ove dve fabrike u Krupnju je pre par godina počela sa radom turska firma džinsa koja zapošljava oko 160 radnika. Slična firma je planirana i u Malom Zvorniku čiji su pripremni radovi za ovu fabriku u toku, a zaposliće 400 radnika u naredne dve godine.

Što se tiče planiranih investicija za grad Loznicu vrlo važan projekat je postrojenje za preradu otpadnih voda čiju izradu dokumentacije za IPA fondove, finansiraju Ministarstvo finansija, Ministarstvo za evropske integracije i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Takođe je u toku i završna faza priprema za izgradnju novog fudbalskog stadiona. Projektnu dokumentaciju finansira UNDP, a gradnju stadiona Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije.

Kao zdravstvenog radnika veoma me raduje povećanje u budžetu za 2020. godinu za skoro 74% u zdravstvenu infrastrukturu, što će doprineti poboljšanju uslova za lečenje naših sugrađana. U Lozničkoj bolnici je u toku rekonstrukcija tri odeljenja, internog, grudnog i psihijatrijskog. Planirana je izgradnja i nove kotlarnice u bolnici i rekonstrukcija hirurško-ginekološkog bloka ukupne površine 9.200 m2.

Sve ovo uz već isplaćeno povećanje plata u zdravstvu za prvi deo novembra i svim drugim sektorima svakako će uticati na kvalitet zdravstvenih usluga svim našim pacijentima, kao i na smanjenje odliva medicinskog kadra. Zaista Lozničani imaju na čemu da budu zahvalni i našoj Vladi i resornim ministarstvima i lokalnoj samoupravi, a najviše našem predsedniku gospodinu Aleksandru Vučiću, čijom zaslugom je sve ovo i pokrenuto. Zahvaljujem.