Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Čabraja.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice Čabraja.

Zahvaljujem.

Ne bih želela da protraćim ni sekund ovog dragocenog vremena koje je potrebno za ovaj moj najvažniji danas amandman, osim što ću reći da sam objavila, imam kod sebe papir koji sam predala na pisarnicu još u julu mesecu, da nisam član nijedne stranke i da molim Skupštinu da me vodi kao takvu u svojoj evidenciji, te ne bih više da raspravljamo o tim tvrdnjama, osim što me iskreno interesuje zašto je važno uopšte nekome da li sam ja član neke stranke. Vidite, neke kolege bi mi sad rekle – tako ti i treba kad ulaziš u salu. Kao što vidite, nema ih mnogo koji su spremni na ovakve diskusije.

Ali, ja sam danas ušla u salu iz veoma važnog razloga, a sada ću preći na to.

Ja se nadam da svi poslanici ovde znaju da je Košutnjak jedno od veoma važnih, mogu slobodno da kažem, žarišta trenutno u gradu i u Republici, gde su još od pre nekoliko meseci građani se samoorganizovali, da tako kažem, potpuno samoinicijativno, u nekakvim nastojanjima da se odbrane od stvari koje se dešavaju, a koje oni ne žele.

Poznato je da je jedan veliki deo Košutnjaka već opustošen, devastiran, zbog planova da se tamo sagradi nekakva veštačka stena i multifunkcionalna dvorana, što je izazvalo proteste građana još letos, koji su dosta potrajali, bili su dosta burni. Tom prilikom, danas je bio odbornik samostalni iz opštine Rakovica, Dejan Ivanović, moj gost na mojoj konferenciji za štampu, tom prilikom je skupljeno, između ostalog, kažem, malo vremena imam, oko 3.000 potpisa građana koji ne žele da se ovo gradi.

Imam ovde i dokumente koje je on zamolio da se dostave svim poslanicima. Ukoliko bi se uvažio ovaj moj amandman, ispunili biste želju građana da se ne gradi ova dvorana ili bar da se ne gradi u Košutnjaku, gde je predviđeno da se još pet puta više stabala poseče nego što je to do sada urađeno. Građanima je to veoma važno.

Ja vas zbog toga molim da uvažite ovaj amandman, da ispunite želju građana koji su dali svoje potpise. Gradska vlast je nedavno preko internet ankete imala u odnosu na neko pitanje o Savskom mostu dve i po prema tri i po odnos izjašnjavanja građana, i to smatra relevantnim. Pošto je ovde isti broj građana, a niko nije od njih želeo da se ovo gradi, ne mogu biti glasovi građana i njihov glas važan i relevantan samo kada odgovaraju vlasti, da li je to gradska ili republička.

Zbog toga vas molim, dobićete svi ove materijale, i molim vas da glasate za ovaj amandman i da time ispunimo želju građana koji ne žele da se naše porodično izletište Košutnjak, pluća Beograda, pretvore u nekakvo gradilište nekih objekata koje niko ne želi.

Ukoliko imam vremena, ja bih vam i pročitala nešto iz ovog materijala.

(Predsedavajući: Privodite kraju, koleginice.)

Dobro. Znam da imam malo vremena. Ali, evo, dobićete svi ovaj materijal. Dakle, u ime građana koji tamo stanuju, u ime svih građana Beograda, ja vas molim da usvojite ovaj moj amandman. Hvala.

Reč ima ministar Siniša Mali.

Hvala puno.
Par stvari želim da napomenem. Najpre, uvek slušamo građane. I svi projekti koji su se u ovom primeru koji ste vi iskoristili, to je primer iz grada Beograda, u svim slučajevima kada smo razmišljali o novim projektima, mi jesmo konsultovali građane Beograda, u poslednjih pet godina to je sigurno tako, od projekata koji se odnose na boju autobusa, do rekonstrukcije pojedinih ulica, izgradnje parkova, urbanih džepova, rekonstrukcije fasada, zamene javnog osvetljenja itd. To je veoma važno.
Uzmite park Ušće. Ako hoćete da budete iskreni prema sebi, pre dve godine park Ušće je bio, neko bi rekao, zelena oaza, zelena oaza u koju niko nije ušao. Imali ste dve ili tri staze, ali nije bilo života, nije bilo ljudi, nije bilo dece. Pogledajte sada kako izgleda park Ušće. Imate desetine terena, staza za šetanje, staza za trčanje, igrališta za decu. Prođete u bilo koje doba dana, imate mnoštvo dece, roditelja, starijih koji šetaju i uživaju u sadržaju, a opet su u zelenoj oazi.
Po pitanju Košutnjaka, ako ste videli kako je rekonstruisana trim staza, osvetljenje, nove ulice, novi asfalt koji je tamo postavljen, multifunkcionalni centar je usmeren ka razvoju sporta, pogotovo za male sportove. Hoćemo da budemo još bolji i da naša deca ne provode vreme uz kompjutere ili samo uz kompjutere, uz televizore, nego da se bave sportom.
Dakle, neće taj jedan objekat da uništi Košutnjak. Taj jedan objekat će da omogući deci da se bave pogotovo onim manjim sportovima. Ako se ne varam, tamo će biti od tekvondoa, karatea, aikida, džudoa. Ali, interesantno je, u tekvondou imamo zlatnu medalju sa olimpijade, u džudou takođe. Hoćemo da damo mladim ljudima šansu da se bave sportom.
Osnovni zahtev građana Beograda, verovali ili ne, bio je da napravimo multifunkcionalni centar, da deca mogu da se bave tim sportovima, da bi napravili neke nove šampione, olimpijske, svetske, evropske, srpske.
Dakle, postoji nešto što se zove očuvanje zelenih oaza u gradu Beogradu. Potvrda za to je broj stabala koji se svake godine sadi i zeleni fond koji se svake godine u gradu Beogradu povećava. Sa druge strane, imate nešto što se zove život, imate potrebu da idemo dalje, imate potrebu da našoj deci obezbedimo taj prostor za vežbanje, prostor za sport, prostor gde da mogu da provedu vreme, a opet kada izađu nalaze se u Košutnjaku, pa nije to fabrika pa će da zagadi Košutnjak. To je mesto gde deca mogu da se bave sportom. Ceo Košutnjak, na kraju krajeva, je sportsko-rekreativni sadržaj, sportsko-rekreativni, multifunkcionalna dvorana vezana za sport je sport, deo sportsko-rekreativnog karaktera Košutnjaka u gradu Beogradu, a onda ćemo još više da uložimo. Kao što znate, uložili smo i u Pionirski grad na Košutnjaku da ga ponovo vratimo deci Beograda. Imate nove staze tamo, imate nova igrališta, imate nove sadržaje da ljudi, kada odu na Adu Ciganliju, kada odu na Košutnjak, kada odu u park Ušće, imaju sadržaje da se bave time, da deca imaju razlog da izađu napolje.
Dakle, još jedanput, Košutnjak je sportsko-rekreativni sadržaj, dvorana koja je usmerena ka razvoju sporta, pogotovo usmerena ka našoj deci, da se potpuno uklope u to. Hvala puno.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandra Čabraja. Izvolite.

Ministre, zaista vas molim da ukoliko postoji potreba, zaista govorim ovde u ime građana i mogli ste se uveriti u to, znate i sami verovatno ili se bar nadam da znate kakvi su protesti bili zbog seče jedne petine onoga što treba tek da se poseče, ne sporim, neka se grade multifunkcionalne ili kakve god sportske dvorane, ali ne moraju se graditi tamo gde već decenijama građani imaju izletište. Znate i sami da je ovo i ekološki problem i problem svake druge vrste.

Dakle, postoji milion mogućnosti da se tako nešto ne radi u Košutnjaku. Građani su jasno rekli da to ne žele. Ne bi sada da ulazim u priču i dalje da vam pričam šta su sve građani rekli da ne žele ovde u Srbiji da se gradi na onakav način kako se gradi.

Držaću se ovoga za šta sam danas zaista ovlašćena da govorim u ime tih građana. Potpuno sam sigurna u ovo što govorim. Može tako nešto da se izgradi i na drugom mestu, veliki je Beograd. Ima mnogo mogućnosti za to. Molim vas da Košutnjak ostane zelena oaza. Time što će se negde neke sadnice eventualno zasaditi, ne mogu se zameniti ona stabla koja već više decenija rastu tamo i svaka država čuva svoju prirodnu i istorijsko-kulturnu baštinu, a treba to da radi i Srbija. Dakle, građani to ne žele na tom mestu. Hvala.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Maja Gojković. Izvolite.

Ne znam da li imam vremena da komentarišem možda o amandmanu poslanice. Ne znam da li je razumela ministra. Imam pravo u grupi da komentarišem, zar ne?

(Predsedavajući: Imate pravo, naravno.)

Da li je razumela ministra koji je jedno vreme bio gradonačelnik Beograda, jer su upravo rađene ankete sa građanima Beograda koji su opredelili da u tom delu Beograda ima potrebe i želje da se izgradi multifunkcionalni objekat, kao što je ovaj sportski objekat koji je predviđen.

Sa druge strane, naravno, kao što je rekla Vjerica Radeta, da sam zainteresovana za kulturu. Kao predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, naravno da sam zainteresovana i za životnu sredinu.

Mnogo, mnogo ima kakofonije danas u Srbiji, što se tiče, kako ste rekli, zaštićenih kulturno-istorijskih dobara, misleći na zaštićena, verovatno, prirodna dobra, ne kulturno-istorijska dobra.

Da vam kažem, u Srbiji ima nekoliko, dva, tri, četiri zaista zaštićena prirodna dobra. Jedno drvo se nalazi na imanju mojih roditelja, sami su podneli inicijativu i možda još jedno u Čačku i, ne znam, još možda dva. Nije istina da su sva prirodna dobra drveće, kako vi kažete, zaštićen. Nisu zaštićeni zato što nikome ne pada ni na kraj pameti od građana, od građanskih inicijativa da urade nešto konkretno, nego kada krene nešto da se gradi tek onda se sete da bi možda trebali da zaštite neko prirodno dobro.

Da vam kažem drugi problem koji se javlja u Srbiji kod starog drveća. Šta ćemo kada se dese onakve vremenske nepogode, kao što je bilo pre nekoliko meseci u Beogradu, a kada je drveće koje nije na vreme uklonjeno, zamenjeno, da, palo, nanelo veliku materijalnu štetu ljudima? Mislim da je bilo i nekih težih telesnih povreda ili ugrožavanja života ljudi, jer je drveće padalo na njih. To je jedna veoma kompleksna materija, sa jedne strane, gde građani skoče na svaki pomen urbanizacije dela gde postoji zeleni deo grada i sa ove strane gde niko ne vodi računa o nekim štetnim posledicama.

Kažem, uzmite listu zaštićenih prirodnih dobara, nažalost, Srbije ima samo nekoliko zaštićenih prirodnih dobara, može na jednu šaku da stane, jer ljude mrzi da inicijativu koju imaju sprovedu u delo. Daću vam dokumentaciju šta je moja majka uradila da bi zaštitili lipu koja je stara nekoliko stotina godina i taj model možete da prepišete, ali mora da ispunjava neke određene uslove, studiju itd.

Nije istina da je izgradnja nekog urbanog objekta uvek suprotna zaštiti životne sredine. Pogledajte šta je urađeno dole oko Beograda na vodi. Tu smo se nagledali različitih političkih inicijativa da to treba da ostane prljavo, to veća zaštita životne sredine, da imamo one trule krntije brodova, čamaca, da imamo tamo narkomansko leglo, špriceve koji su pobacani, pacove, zmije. Jedno vreme sam bila podstanar u Karađorđevoj ulici. Mene je bilo sramota da noću ulazim uopšte u taj deo grada, na šta je to ličilo, a danas je to jedan od najprestižnijih delova Beograda. Bila sam pre neki dan i izgleda prelepo. Park još nisam posetila, ali sam videla kako tamo niču novi parkovi i kako ono što je, po vama, bilo zaštićeno i nije trebalo da se urbanizuje danas je jedna oaza i prirode i dobrog života za čitav Beograd. Hvala.

Pravo na repliku ima ministar Siniša Mali, a zatim Aleksandra Čabraja. Izvolite, ministre.

Samo konkretni podaci za vas poslanike.
Dakle, od početka izgradnje te multifunkcionalne dvorane zasađeno je 110 stabala na Košutnjaku. Da li je istina ili nije? Uklonjeno je između 45 i 50. Do kraja izgradnje zasadiće se još 100 stabala. Dakle, rezultat će biti 210 stabala zasađenih, 50-ak uklonjenih i nova multifunkcionalna dvorana koja vredi, ako se ne varam, tri ili četiri miliona evra, a koja će biti nova oaza za naše mališane, za našu decu da se bave sportom. Mislim da to jeste suština Košutnjaka, još jedanput, kao zelene oaze, kao sportsko-rekreativnog centra. Hvala puno.