Pravo na repliku ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Gospodine Markoviću, vi očigledno imate selektivno pamćenje. Dok sam ja bio šef odborničke grupe SRS u Skupštini grada neke sednice su trajale i duže od mesec dana. Pre toga, gospodine Markoviću, dok su bili drugi šefovi, na primer, dok je bio Aleksandar Vučić, nikada sednica nije trajala duže od dva sata. Da li je to istina ili nije? Nikada duže od dva sata, pa čak ni kada je bio izbor gradonačelnika.

Dragan Đilas duže od dve godine nije ušao u Skupštinu grada na sednice Skupštine grada zbog toga što sam ja duže od dva sata obrazlagao 20 razloga za njegovu smenu, načine na koji je kršio zakon. Na pola toga je psovao, izašao napolje i naredne dve godine nije nikada ušao u salu Skupštine grada Beograda. Da li je to tačno? Jeste.

Aferu „Veliki brat“, oko korišćenja gradske infrastrukture za snimanje rijaliti programa, ko je pokrenuo, gospodine Markoviću? Srpska radikalna stranka i ja lično, kao predsednik Gradskog odbora u to vreme. Štampali smo u 200.000 primeraka specijalno izdanje „Velike Srbije“, sa Draganom Đilasom koji ima treće oko na čelu, pod nazivom – Afera „Veliki brat“. Kada ste u to vreme vi iz SNS kritikovali zbog toga Dragana Đilasa? Niste. Da li je odgovarao zbog toga Dragan Đilas do dana današnjeg? Nije. Zašto nije? Pa izabrali ste ga za predsednika Košarkaškog saveza, izabrali.

Dakle, setite se svih afera koje smo pokrenuli. Jedna od najvećih afera je svakako finansiranje novine „Pravda“, vašeg stranačkog lista, u kojoj i mnogi vaši funkcioneri i njihovi najbliži srodnici imaju vlasnička prava. Preko milion evra je Dragan Đilas samo iz budžeta grada i javnih preduzeća dao za novine „Pravda“, dok je to bila glavna propagandna mašina SNS. Znate kada su počeli sa finansiranjem? Od oktobra 2008. godine. Dakle, onoga trenutka kada su pojedini ukrali mandate, napustili… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Prva stvar, predsedavajući, neistina je to što je prethodni govornik rekao za Aleksandra Vučića, dok je bio šef odborničke grupe SRS tada u Skupštini grada. Dakle, Vučić je podneo ostavku nedugo po konstituisanju gradskog parlamenta. Mislim da je odmah u prvom mesecu po konstituisanju sednice, sećate se kakvo je to natezanje bilo, dakle, onaj Alimpić je zakazao konstitutivnu sednicu dve meseca unapred, zato što je tada jedna politička stranka pokušavala da ubedi jednu drugu političku stranku da je potrebno da se i gradska vlast upodobi, da tako kažem, sa načinom na koji je oformljena republička vlast, međutim, nije to ni važno. Dakle, Vučić je odmah po konstituisanju gradskog parlamenta podneo ostavku. Dakle, vrlo kratko je bio šef odborničke grupe i u tom smislu uopšte nije merodavno ono što ste vi malopre rekli.

Predsedavajući, odlično je što prethodni govornik danas, makar danas, priča o aferama Dragana Đilasa. Ako već to nije želeo, mogao ili smeo u realnom vremenu, u vremenu kada su se te afere dešavale, evo, dobro je da bar danas priča i o „Velikom bratu“ i o svemu ostalom. Pohvaljujem, super, nastavite tako, možda ćemo doći i do ostalih još bitnijih afera Dragana Đilasa.

Kada je reč o SNS tada, SNS je bila opoziciona 2009, 2010, 2011. godine. Svaki dan smo na nivou našeg gradskog odbora stranke, na nivou i ostalih stranačkih organa ukazivali na brojne afere Dragana Đilasa i čelnika Skupštine grada i Gradske uprave, između ostalog, uz vašu pomoć, to smo malopre ustanovili. Ali nismo imali medije, mi smo to radili na terenu. Na terenu svaki dan, u svakom mestu, u svakom naselju Beograda. Nije nas mrzelo, znali smo da nemamo medije. Od medija imali smo mali prostor na jednom malom radiju, zove se radio „Fokus“, sigurno vam je poznat. To je sve što smo imali od medija. Niko ni sekunda iz SNS nije smeo da priviri na Studiju B, ma niko, ma nijednog sekunda. To vam je sigurno tako, ne morate da proveravate. Ali i proverite, da ne bude da mi verujete na reč. Niko, apsolutna zabrana je bila da neko iz SNS bilo gde, to je najstrašniji period cenzure i medijskog mraka u Srbiji.

Pojam „spin“ upravo je Dragan Đilas uveo na informativno nebo Srbije, pojam „spin“. Sećam se, završavam uskoro, predsedavajući, jednog karakterističnog primera spina, koji je uveden baš tada kada je Đilas bio gradonačelnik. Dakle, išla je vest kako je rekonstruisan most Gazela i u svim informativnim emisijama, na svim televizijama išla je jedna te ista rečenica, kaže – danas je pušten u rad most Gazela, svih šest traka su puštene u rad itd. Ja sam se tada zapitao zašto ima potrebe da se naglašava – svih šest traka? Pa koliko će traka da otvore, dve, tri, četiri, svih šest? Ali ta jedna rečenica je išla u svakom terminu, na svakoj televiziji. Dakle, spin je njegov produkt.

Zahvaljujem, kolega Markoviću.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Gospodine Markoviću, pre svega, ako pričate o spinovima i ko je uveo spinove, mislim da je to uveo Beba Popović, gospodin koga je Aleksandar Tijanić, nekadašnji direktor Radio-televizije Srbije, označio i krstio kao lakiranu bubašvabu. Svojevremeno su i funkcioneri vaše političke stranke žestoko tog gospodina kritikovali i on je uvek svim antisrpskim režimima bio na usluzi, i DOS-ovom režimu i režimu Mila Đukanovića, a pitam vas, gospodine Markoviću, gde je uvaženi Beba Popović danas? Znate, kako ne znate, pa eno ispija kafice sa ovom vašom Trivankom, tim najnovijim doktorom nauka, ispija kafice po gradu sa njom i savetuje očigledno nju. Dakle, on je danas uvaženi deo i član srpskog društva i to je upravo ono što je vaša rak-rana. Dakle, sve one koje ste nekada kritikovali, vi ste sa oduševljenjem primili u svoje jato.

Ja razumem vašu opsesiju, gospodine Markoviću, upravnim i nadzornim odborima i to je verovatno zbog toga što ste i vi član, evo, kako kaže Upravnog odbora ili Nadzornog, šta je u pitanju, Novinsko-izdavačkog preduzeća „Borba“ a.d. Beograd, kao predstavnik Vlade Republike Srbije kao akcionara. Dakle, vi ste član Upravnog odbora, svakog meseca za to primate nadoknadu i držite slovo meni koji nikada nisam bio član nijednog od tih upravnih ili nadzornih odbora. Znate, vi ste jedan od onih koji imaju po više funkcija. Pored vas tu sedi gospodin koji ima pet ili šest, Aleksandar Martinović. Znate, ubiste se od priče koliko je dobro u Srbiji, ubiste se od priče kako je poslanička plata ogromna, a onda kada vas pitaju zašto imate šest funkcija, vi kažete – pa moram i ja od nečega da živim. E, to je licemerje.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Razotkrio me je. Osećate ironiju u mom glasu, predsedavajući.

Dakle, to što ja ili neko drugi iz SNS obavlja više funkcija, pa ste vi sad to spektakularno razotkrili tako što ste pogledali na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, dakle, nije nikakva tajna. Da, zastupnik sam državnog kapitala u Novinsko-izdavačkom preduzeću „Borba“. Kada biste se malo raspitali i informisali, shvatili biste u kakvim je problemima trenutno to novinsko-izdavačko preduzeće i pokušavamo da učinimo sve ono što je moguće učiniti da se izbavi to dugogodišnje preduzeće. Ali nemam nameru da vama otvaram vidike u tom smislu, vi ste ionako tendenciozno želeli to da navedete kao nekakvu sramotu. Valjda bi trebalo sada da se stidim što vršim dve funkcije.

Međutim, moja druga funkcija, i to što sam u Nadzornom odboru, nije ništa nečasno, nikakav kriminal i nije nikakva sramota, zato što ništa nisam ukrao. Najmanje pravo da zamera o tome ima neko, ko je dok je vršio funkciju narodnog poslanika za to vreme živeo na Starom gradu, gde je bio i odbornik u lokalnoj Skupštini, izvršio, da kažem promenu prebivališta u Vranje ili negde, sa ciljem da naplaćuje putne troškove i na taj način da odšteti skupštinski budžet za ne znam koliko miliona. Pa, zar Nemanja Šarović ovde bilo kome da spočitava bilo šta. Čovek živeo na Starom gradu, na Dorćolu, ako se ne varam, bio odbornik u tom trenutku u Skupštini gradske opštine Stari Grad, a prijavio boravište u Vranju, ne bi li naplaćivao putne troškove. Pa, molim vas ovo je nečuveno.

Pravo na repliku narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dobar vam je ovaj aplauz bio, ja bih voleo samo da pojačate to za sledeći put, ja smatram da ovakav govornik, kakav je Aleksandar Marković apsolutno zaslužuje više.

Dakle, gospodine Markoviću ništa ja tu nisam rekao kapitalno, ali se postavlja pitanje kako vi istovremeno možete biti predstavnik Vlade Republike Srbije i narodni poslanik. To je suština.

Zamislite narodnog poslanika koji predstavlja građane Srbije, na koga su građani Srbiji preneli suverenitet i koji je istovremeno predstavnik Vlade. Vaša uloga je ovde da kontrolišete Vladu. Ministri su ispod vas gospodine Markoviću i vi da nešto razumete to biste razumeli. Ja pretpostavljam da ste i vi jedan od omladinaca koje sam ja vodio u Vranje. Zar nije? Dosta sam omladinaca vodio, obučavao ih stranački, doduše koliko se sećam studirali u to vreme. Jel tako? Pa, niste mogli. Gde ste vi beše studirali, gospodine Markoviću?

Dakle, još jedanput da ponovim savet koji vam je dao predsednik Republike, cepajte ljudi diplome dok je na vreme. Cepajte diplome, cepajte magistarske radove, cepajte doktorske disertacije dok ne dođete na tapet. Da ne bude posle ko Siniši Malom trebao je pre tri meseca.

Evo, pošto je gospodin Neđo Jovanović došao, da ne bude da sam nešto govorio nešto u njegovom odsustvu, ne stigosmo pre neki dan, pauza nas prekide u našoj diskusiji, vi rekoste gospodine Neđo Jovanoviću da vas niko nije uzimao u Vladi Republike Srbije, nego da su vas pozivali. Pa, evo, ja kao džentlmen ja vam dajem priliku da to obrazložite malo bolje.