Zahvaljujem.
Da ne bude da uvek samo ovde kritikujemo, što, na kraju krajeva, posao opozicije to i jeste, ja sam hteo da pohvalim reakciju gospodina Marinovića, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, na inicijativi koju je preduzeo povodom ove, rekao bih, masovne reakcije javnosti i skandalizovanja javnosti zbog objavljivanja detalja iz iskaza jednog osumnjičenog masovnog silovatelja i povratnika.
Ti morbidni detalji iz njegovog navodnog ili stvarnog iskaza su došli u medije i preduzete su mere. Ministarstvo kulture je takođe reagovalo prema određenim medijima.
Ali, ono što je posebno značajno i što pohvaljujem, to je jedna linija onoga što sam i ja govorio ovde i u javnosti, da je konačno pokrenuta istraga protiv onih izvora nepoznatih, ali neće nadam se ostati nepoznati, iz tužilaštva ili pravosuđa, koji dozvoljavaju da te informacije cure. Gnev naš, gnev javnosti, pa i osuda, povremena osuda i reakcija nadležnih koje su obično retke i obično izostanu, uglavnom idu prema medijima, sa ili bez navodnika, medijima koji su takve informacije objavili. Ali, gotovo nikada, ne samo što ruka pravde, nego čak ni svetlo, ni reflektor javnosti ne padne na one koji su zapravo omogućili takvo curenje, što je blaga reč, zapravo skandalozno krivično delo da detalji iz istrage budu prosto kopirani, dođu u ruke onih koji nisu ovlašćeni i onda završe i u medijima.
Dakle, intervencija Poverenika za informacije je za svaku pohvalu i dokaz da nismo mnogo pogrešili ili uopšte možda pogrešili što nismo bili ili što nisam bio protiv njegovog izbora. Naravno, mnogo je posla tu, ali ovo je jedna mala stvar koju vredi pohvaliti u aktivnosti, odnosno u njegovom angažmanu povodom ovog slučaja. Ja bih voleo da tako ažurni budu i on, i ne samo on, nego i ove druge institucije kojima je to u nadležnosti, da budu tako ažurni i kada izvori koji cure budu politički delikatniji i da ne bude tog curenja kada je reč o političkim protivnicima ili nekim drugim važnijim ili isto tako osetljivim istragama.
Ono što je moje prvo pitanje, ovo je bila više pohvala, nadovezuje se na ono što je koleginica maločas govorila, a ticalo se ove drame koja je stvorena u javnosti, ne bez osnova, u vezi sa zagađenjem vazduha poslednjih dana i nedelja i kontroverze koja je stvorena oko toga ko je za to zagađenje kriv.
Mislim da su nadležni, kada su se uopšte oglasili, dosta tendenciozno pokušali da odgovornost prebace na individualne potrošače, odnosno individualna ležišta, oni koji koriste čvrsto gorivo za grejanje i na automobile sa neadekvatnim standardima motora. Mislim da se tendenciozno pokušalo, i jednim delom uspelo, od javnosti sakriti činjenica da su apsolutno najveći izvor zagađenja zapravo veliki potrošači, a pre svega toplane i naročito termoelektrane koje zagađuju desetinama puta, tu su procene različite, više nego što bi to bilo dozvoljeno, pa čak i u konkurenciji sa drugim sličnim objektima, odnosno sličnim elektranama u drugim zemljama. Dakle, tražim od Ministarstva ekologije, po mogućstvu, što ažurniju informaciju o udelu zagađenja pojedinih potrošača u Srbiji.
Poslednja, najvažnija i najaktuelnija, to je od juče informacija, od noćas je reakcija Donalda Trampa koji je reagovao na sklopljeni Sporazum o uspostavljanju avionske linije između Beograda i Prištine. To je kod nas, u našoj javnosti gotovo bilo prikriveno, tek su se juče oglasili.
Pitanje za Ministarstvo saobraćaja i za Ministarstvo spoljnih poslova – da li u tom Sporazumu o uspostavljanju avio-linije između Beograda i Prištine ima elemenata koji zadiru u ustavni poredak Republike Srbije? Zašto javnost Srbije nije o tome obaveštena, a oglašava se predsednik SAD, prisustvuje savetnik za nacionalnu bezbednost, generalni sekretar NATO pakta pozdravlja tu odluku i taj sporazum koji je navodno samo pismo o namerama, a srpska javnost o tome ne zna ništa? Znači, pitanje za Ministarstvo saobraćaja i Ministarstvo spoljnih poslova. Hvala.
