Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri poslanika.
Nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović predložio je da se dnevni red sednici dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju.
Izvolite.

Pošto se ovo pitanje besplatnih udžbenika proteže kroz nekoliko zakona ovaj prvi je bio u osnovama obrazovanja. Ovaj drugi zakon o kome sad govorim je o osnovnom obrazovanju. Praktično i u tom zakonu smo napravili iste izmene. Te izmene su da za svu decu u Srbiji udžbenici budu besplatni i da teret njihovog troška snosi Republika Srbija.

Ovo nije veliki trošak. Država Srbija ovaj trošak može da podnese i da jednostavno plati svoj deci udžbenike. Evo, daću vam par primera iz budžeta kako bi građani mogli to jasno da vide. Recimo, na subvencije države iz budžeta godišnje odvaja oko milijardu evra. Znači na svim nivoima kad uzmete konsolidovan budžet, aktivirane garancije Republike Srbije, to su vam ova javna preduzeća kojim upravljaju partijski kadrovi, prave ogromne gubitke, takođe su u pitanju milijarde evra.

Zatim, kazne i penali, recimo po rešenju sudova, gde radnici u državnim ustanovama čine štetu na račun građana, onda građani to kroz sudske procese dobijaju penale i nadoknađuju štetu, imamo za dve godine 2017, 2018. godinu oko 30 milijardi dinara, to vam je preko 250, 260 miliona evra. To je mnogo više nego što je potrebno novca za štampanje udžbenika za svu našu decu, tako da ovim predlogom, u stvari tražimo od države da preuzme na sebe taj trošak.

Kao što znamo svi građani znaju, oni koji ne znaju trebali bi da obrate pažnju na to Srbija umire pred našim očima, deca nam ili odlaze iz zemlje ili ne rađaju se u dovoljnom broju, douše veliki broj naše dece se rađa u inostranstvu, dijaspori tako da nemamo evidenciju o tome. Trebali bi da uradimo sve kako bi popravili situaciju za roditelje u Srbiji, kako bi omogućili svim mladim parovima koji nemaju decu, da imaju decu time što na njih ne bi svalili veliki trošak obrazovanja njihove dece.

Najveći troška od toga jesu udžbenici. Međutim, to su i troškovi recimo, toplog obroka, mi takođe, predviđamo da svako dete u Srbiji ima jedan kvalitetan topao obrok u školi. Zatim, prevoz dece do škole, zatim različite sekcije uključujući i sportsku sekciju, da i sportske sekcije, odnosno sportsko obrazovanje koje je izuzetno važno za odrastanje svakog deteta bude sastavni deo osnovnog obrazovanja, a ne da roditelji moraju posebno da plaćaju da bi im deca trenirala neki sport.

Obrazovanje moramo da shvatimo ozbiljno, ono je budućnost nacije, ako to ne uradimo posledice su evo, kao što vidite katastrofalne.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri poslanika.
Nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović predložio je da se dnevni red sednici dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju.
Izvolite.

Hvala.

Ovo je deo paketa o obrazovanju i za predškolsko obrazovanje za koje je utvrđeno po osnovu poslednjih par decenija da je izuzetno važno za obrazovanje deteta, da u toj ranoj dobi čak od nekih tri, četiri, pet godina, jedno jako važno vreme u razvoju deteta i da deca koja budu stimulisana u to doba, u stvari, postižu mnogo bolje rezultate u životu. Da napravimo sistem u kome je celo predškolsko obrazovanje plaćeno iz budžeta i besplatno za sve roditelje i za svu decu.

Ako zaista kažemo da su nam deca prioritet, ako zaista mislimo i želimo da kažemo da je obrazovanje budućnost Srbije, jer time našu decu pripremamo za svet, onda moramo napravimo programe koji će da podrže decu i da podrže obrazovanje. Između ostalog jedan od problema u samom obrazovanju su i izuzetno niske plate prosvetnih radnika. Taj deo bi morali da rešimo za vreme diskusije o budžetu Republike Srbije, nekako uvek taj deo bude uskraćen kada govorimo o tome. Ovi zakoni ovde o kojima govorim danas, govore o finansijskoj strani pritiska na roditelje gde neko ko ima prosečnu platu od 30 ili 40 hiljada, neto platu, 40 hiljada dinara mesečno, ima velike probleme da plaća predškolsko obrazovanje za svoju decu, iako plaća samo 20% od ukupne cene. Tih 20% izađe često na pet, šest hiljada, a nekada i na više dinara mesečno. Roditelji to jako dobro znaju.

Znači, mi hoćemo ovim zakonom da predškolsko obrazovanje omogućimo za svu decu. Naravno, važan deo tog obrazovanja i ono što rade bake i deke, za svu našu decu, gde oni pružaju značajan deo tog obrazovanja kada su deca mala, roditelji rade. Međutim, dodatno uz to je potrebno i omogućiti deci da uđu u vrtiće, da tamo dobiju kvalitetno obrazovanje, divnih vaspitača koji tamo rade, koji se zaista interesuju da dece dobiju to znanje i da nekako nauče kako da funkcionišu u društvu.

Trošak koji roditelji imaju za ovo je prevelik i ovim zakonom u stvari mi taj trošak preuzimamo na nivo Republike Srbije, odnosno na budžet. Trošak je jako mali u odnosu na ukupan budžet Republike Srbije i država Srbija taj trošak može da snosi. Tako da ako nam je zaista važno obrazovanje naše dece, onda ćemo podržati ove izmene i napraviti sistem u kome je obrazovanje pravo i deteta ne košta roditelje ništa. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri poslanika.
Nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović predložio je da se dnevni red sednici dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju.
Izvolite.

Hvala.

Ovo je sad Zakon o srednjem obrazovanju, znači prošli smo kroz osnove obrazovanja, osnovno obrazovanje osnovne škole, predškolsko, sada srednje obrazovanje. Mi mislimo i za srednje škole. Sve srednje škole u Srbiji, svi udžbenici trebaju da budu na teret budžeta Republike Srbije i da taj trošak ne plaćaju roditelji, odnosno deca. Takođe i da topli obrok i da prevoz do škole, da sve to skupa bude o trošku budžeta Republike Srbije.

Ovo nije veliki trošak. Ovaj trošak je relativno mali u odnosu na budžet Republike Srbije i ovaj trošak država Srbija može da nosi. Mi smo obračunali u Predlogu zakona, to stoji, da taj trošak iznosi negde 0,23% budžeta Republike Srbije. To nije nešto što budžet ne može da plati i pitanje je zašto vladajuća većina i ove vlasti kroz ovoliko saziva, evo mi o ovom predlogu govorimo već četiri godine, nijednom nije došao na dnevni red.

Vladajuću većinu očigledno ne interesuje ni unapređenje izbornog procesa, sprečavanje krađi, uređenje biračkog spiska, a ni to da za našu decu vrtići i škole budu istinski besplatne. Ne možete da se sakrijete, odnosno vlast ne može da se sakrije iza toga da tobože to košta previše i da to ne možemo da platimo. Pošto analize jasno pokazuju da je to moguće. Udžbenici se ne kupuju svake godine ponovo za svu decu, nego se napravi jedan ciklus od četiri godine izmene. Kada to uradite trošak vam bude, tih 0,23% budžeta Republike Srbije.

Znači, to možemo da platimo. Obrazovanje je budućnost Srbije. Ako napravimo da obrazovanje ne košta roditelje ništa, nego da je obrazovanje pravo deteta i da budžet Republike to nosi, onda ćemo dobiti situaciju u kojoj će roditelji koji žele da imaju decu ili da imaju više dece, drugo, treće, četvrto dete, neće imati finansijski teret da školuju tu decu, pa će se lakše odlučiti da to rade.

Naravno, ovo neće važiti za sve ljude, neki ljudi ne žele da imaju decu, međutim, ovi zakoni se odnose, odnosno unapređenje situacije se odnosi na roditelje, na mlade parove koji žele decu, a imaju finansijski problem da finansiraju to školovanje, jer na prosečnu platu od 30, 40 hiljada dinara koja važi za većinu građana Srbije trošak udžbenika je previsok. Dati 15.000 dinara, plaćati deci ekskurzije, topli obrok, prevoz, znači, to su zaista veliki, veliki troškovi, pogotovo u ruralnim sredinama.

Mi imamo priliku da to promenimo i zaista je čudno da vladajuća većina ne želi ni da razgovara o ovome. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri poslanika.
Nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović i Branka Stamenković, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o dualnom obrazovanju.
Da li poslanik Radulović želi reč?

Hvala.

Sad taj Zakon o dualnom obrazovanju, to nam je mnogo bitno. U Srbiji Nemačka je postala ogroman poslodavac, znači, približavamo se cifri od nekih 100.000 radnih mesta, uglavnom za motače kablova, znači, za jeftinu radnu snagu.

Našu decu vuku u Nemačku. Medicinske sestre direktno vode iz srednjih škola, medicinskih koje završe, direktno u Nemačku, a ovde nam otvaraju fabrike za jeftinu radnu snagu i to, kao što rekoh, uglavnom za motače kablova.

Ovaj zakon o dualnom obrazovanju je napravljen u interesu nemačkih kompanija. Takođe, delom je napravljen u interesu partokratije na vlasti, koja kroz to gleda kako da u javni sektor ugura našu decu da mogu i na taj način, odnosno deo njihove dece, a ne naše, izvuku novac iz budžeta.

To dualno obrazovanje nije za Srbiju, Srbiji treba jedna potpuna reforma obrazovnog sistema. Pravljenje obrazovnog sistema za nemačke kompanije nije nešto što je u interesu Srbije.

Građani verovatno ne znaju, odnosno mali broj zna, da 60% tržišta udžbenika u Srbiji drži nemačka kompanija „Klet“. Ovo je prosto neverovatan podatak, ja ne znam ni jednu drugu suverenu zemlju sveta gde strana sila, imperijalna sila štampa udžbenike za njihovu decu.

Znači, ovo je jedna situacija koja nije zabeležena bilo gde u Evropi, imamo je u Srbiji. Kada se jedan ministar obrazovanja tome protivio, njegov državni sekretar je dobio batine. Imali smo direktno učešće nemačkog ambasadora i nemačke države koja je pritiskala Vladu Republike Srbije da ovako nešto omogući.

Mi treba da izađemo iz tog kolonijalnog statusa i da prestanemo, država Srbija, da štiti interese Nemačke u Srbiji. Nemačkoj je, kao što možete da vidite u mnogim govorima Angele Merkel, potrebna radna snaga i ta radna snaga, odnosno misli da je dobije sa Balkana, gde praktično našu decu, kvalifikovanu radnu snagu vodi u Nemačku, a ovde imaju nameru da zapošljavaju i danas zapošljavaju nekvalifikovanu jeftinu radnu snagu, koja praktično radi za minimalac, a država im za svako to radno mesto daje subvencije koje su u nivou 10.000 evra po radnom mestu.

Domaći privrednici to ne mogu da dobiju.

Znači, ovaj Zakon o dualnom obrazovanju je jedan korak u tom pravcu da se omogući nemačkim kompanijama, da imaju isto okruženje kao i u Nemačkoj. Imamo i neverovatnu situaciju da naša Nacionalna služba za zapošljavanje, ima programe zapošljavanja naših ljudi u Nemačkoj. Ovu praksu moramo da prekinemo. Mi nismo nemačka kolonija. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri poslanika.
Narodni poslanik Saša Radulović, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Građani znaju da smo imali smanjenje plata i penzija, mi mislimo otimanje od plata i penzija ali smanjenje i da je vlast branila taj potez, Vlada branila taj potez, time što je rekla da je budžet prazan i da će smanjenjem plata i penzija u stvari konsolidovati budžet i tom konsolidacijom budžeta da će onda država Srbija da stane na, je li, stabilne noge i da nastavi dalje da funkcioniše.

Da pogledamo malo kako je država smanjila taj deficit, pošto čovek bi mislio da su stegli kaiš, da su uveli red u javni sektor, da su prekinuli sa korupcijom, da su napravili sistem koji radi dobro za građane, da su ukinuli partijsko zapošljavanje, da nema burazerske ekonomije, mislili bi da se to desilo.

U stvari desilo se sledeće, građani se sećaju, mada ih niko na to ne podseća, pa ću morati ja, da je povećan PDV, sa 8% na 10%, ona donja stopa, a gornja stopa sa 18% na 20%, i to je ukupno godišnje postiglo da se iz džepova građana, da država izvlači dodatnih 55 milijardi dinara. To je negde skoro 500 miliona evra, pola milijardi evra. Zatim, da je povećan porez na dobit za sve kompanije u Srbiji i da je povećan sa 10 na 15%, znači za trećinu. I da od toga država godišnje, uzima oko 35 milijardi dinara, to vam je oko 300 miliona evra, nešto malo manje od toga.

Zatim, povećane su sve akcize i građani to znaju, na benzin, na cigarete, to je 25 milijardi dinara godišnje, skoro 200 miliona evra. Zatim, uvedena je akciza na struju, za sve građane to je 17 milijardi dinara godišnje.

Smanjenje zarada u javnom sektoru je bilo negde oko 10 milijardi godišnje, smanjenje penzija oko 20.

Sada, sa druge strane, država je nastavila da subvencioniše, milijardu evra se daje stranim investitorima, daje im se zemljište, plaćaju niže poreze, ne plaćaju doprinose, subvencije od milijardu evra, i to je veliki rast i imamo aktivirane garancije i to vam je neodgovornost javnih preduzeća.

Sve nam ovo govori da je ustvari smanjenje plata bilo nepotrebno, da je država trebala samo da uvede red u javni sektor, što nije uradila, nego je, kao što sam pokazao samo zavukla ruku u džep građana i privrede.

Ovim zakonom svim javnim službenicima, policajcima, nastavnicima bi bilo vraćeno ono što je oteto. Hvala.