Dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa Srpske napredne stranke će glasati za ozakonjenje Odluke o vanrednom stanju i za ozakonjenje svih uredbi koje je Vlada Republike Srbije uz supotpis predsednika Republike donela u toku vanrednog stanja.
Evo, da i mi grešnici odgovorimo nešto ovima bezgrešnima, onima koji su vodili Srbiju do 2012. godine i oni koji su od dana kada je uvedeno vanredno stanje u Republici Srbiji osuli baražnu vatru, pre svega po predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, a onda i po Vladi Republike Srbije. Po predsedniku Republike koji je uradio sve suprotno od onoga što su oni radili kada su bili na vlasti.
Zašto to kažem? Vuk Jeremić je služio vojsku u kabinetu Borisa Tadića. Čovek koji nas svakoga dana napada sa televizije koja je navodno objektivna, koja je demokratska, koja je građanska, „N1“ Televizije, akademik Teodorović pobegao je na početku NATO bombardovanja u SAD.
Šta je uradio Aleksandar Vučić? Oni koji su pisali najgore moguće stvari o njemu i o njegovom sinu koji se razboleo, nije poslao sina u inostranstvo i nije ga sakrio negde na Dedinje, na neku vilu, nego ga je poslao da bude volonter i Danilo se kao volonter razboleo, tata ga nije poslao u neku specijalnu bolnicu za tatine sinove, kao što su oni radili, nego je Danilo ležao sa ostalim pacijentima na Beogradskom sajmu.
Aleksandar Vučić je postupio onako kao što je kao za vreme Drugog svetskog rata postupio veliki engleski premijer Čerčil, koji svoga sina nije sakrio od služenja vojske, Britanske vojske u Drugom svetskom ratu, nego je poslao sina u vojsku i njegov sin Randolf Čerčil je bio šef britanske vojne misije, između ostalog i kod partizana od početka 1944. godine. Tako rade odgovorni ljudi. Na svom primeru pokazuju kako se srcem i dušom bori za dobrobit građana Srbije.
Kažu ovi bezgrešni, poput Đilasa, poput Vuka Jeremića, poput Boška Obradovića i svih onih iz DS koja se u međuvremenu raspala u čitav niz pojavnih oblika i različitih agregatnih stanja, da smo vanredno stanje uveli suprotno Ustavu Republike Srbije. To nije tačno. Ustav Republike Srbije u članu 200. kaže: „Kada Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade pod istim uslovima kao i Narodna skupština.“ Nismo mogli da se sastanemo zato što je epidemija bila počela da se približava svome vrhuncu. Zbog toga su predsednik Republike, predsednica Vlade i predsednika Narodne skupštine odlučili zajedničkom odlukom da se na ovakav način uvede vanredno stanje.
Kako su ovi bezgrešni uveli vanredno stanje 2003. godine? Da se malo podsetimo. Potpuno suprotno Ustavu Republike Srbije. Tada je važio Ustav iz 1990. godine. Po tom Ustavu vanredno stanje je moglo da bude proglašeno od strane Narodne skupštine na delu teritorije Republike Srbije. Dvanaestog marta 2003. godine na predlog Vlade vanredno stanje na celoj teritoriji Republike Srbije uvela je Nataša Mićić, u to vreme v.d. predsednika Republike Srbije. Tako su radili ovi bezgrešni, ovi bezgrešni koji nam kažu – uveli ste vanredno stanje suprotno Ustavu da biste suspendovali ljudska prava, slobode, slobodu štampe itd.
Da vidimo kako je bilo u vreme tih bezgrešnih od kojih neki sede i ovde. Tu je i bivši bezgrešni premijer Zoran Živković iz 2003. godine. Prvu naredbu koju su doneli ovi bezgrešni bila je naredba od 13. marta 2003. godine, koju je takođe potpisala v.d. Nataša Mićić, naredba o posebnim merama koje se primenjuju tokom vanrednog stanja. Da li znate šta je ta naredba podrazumevala? Ukinuta je u potpunosti sloboda medija u Republici Srbiji. Mediji su bili dužni da isključivo prenose zvanična saopštenja Vlade.
Zamislite u 2003. godini da je nekome palo napamet da u Srbiji otvori televiziju kao što danas postoji Televizija „N1“, koja svakoga dana 24 sata vodi besomučnu kampanju protiv predsednika Republike, Aleksandra Vučića, protiv Vlade Republike Srbije, protiv ministara u Vladi Srbije, protiv svih onih koji se danonoćno bore protiv ove epidemije koja nas je snašla.
U to vreme, u vreme ovih bezgrešnih 2003. godine, to apsolutno nije bilo moguće. Novinari su bili proganjani, novine su bile zabranjivane, u redakcije je upadala policija. Nije to bilo tako davno. Sećamo se mi tog vremena kada su ovi bezgrešni, koji sada znaju sve i u sve se razumeju, i u pravu i u medicinu i u ekonomiju, ali je problem u tome što se nisu razumeli onda kada su bili na vlasti, jer da su se razumeli mi danas ne bi bili suočeni sa onim problemima sa kojim se suočavamo.
Šta su dalje radili ovi bezgrešni? U ovoj naredbi od 13. marta kaže se – zabranjuje se… pazite, ovo je jezik obznane iz 1920. godine, znači ovo je jezik koji postoji samo u državama koje su diktatorske ili poludiktatorske. Kažu ovi bezgrešni u svojoj naredbi od 13. marta 2003. godine – zabranjuje se javno obaveštavanje, rasturanje štampe i drugih obaveštenja o razlozima za proglašenje vanrednog stanja, osim prenošenja zvaničnih saopštenja nadležnih državnih organa.
Znači u vreme ovih bezgrešnih ni jedan mediji nije mogao da prenese ni jednu drugu informaciju sem one informacije koja je dolazila iz Vlade Srbije. Zamislite da je u 2020. godini Vlada Srbije donela ovakvu naredbu. Šta biste rekli da smo diktatori, da smo apsolutisti, da smo zlikovci?
A to ste sve vi radili i vi danas imate obraza da u ovoj 2020. godini kažete Aleksandru Vučiću da je diktator, kako vas nije sramota? Kako vas nije sramota vi koji ste sve živo zabranili? Kaže, ja nemam taj problem da sad treba da budem zahvalan nekolicini ljudi iz te takozvane građanske i demokratske opozicije koja je došla na sednicu i da sad ne smem jednu reč da progovorim zato što su oni došli, a inače dve godine ne dolaze u Narodnu skupštinu, ali zato uredno primaju platu svakoga meseca i nisu propustili nijedno putovanje u inostranstvo', koliko je barem meni poznato.
Dakle, ja nemam tu predrasudu da su sad oni za mene bogovi zato što su danas došli na sednicu, to im je posao, što se mene tiče mogli su i da dođu i da ne dođu, neka rade kako im je volja, ali građani Srbije treba da znaju i mi smo dužni da ih podsetimo kako je bilo u njihovo vreme.
Danas je gospodin Čedomir Jovanović rekao, citiram njegove reči: „Napujdani kerovi iz tabloida napadaju opoziciju.“ Izvinite, ko je izmislio tabloide u Srbiji? Aleksandar Vučić? Ana Brnabić? Zlatibor Lončar? Ne. Tabloide u Srbiji izmislili su ljudi poput Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Vuka Jeremića i njima slični. Tad su izmišljeni tabloidi u Srbiji. Oni nemaju nikakve veze sa Aleksandrom Vučićem.
Gospodin Čedomir Jovanović, koji je danas pokušavao da nam uputi reči kritike za ono što radimo, rekao je te 2003. godine: „Osnovno pravilo u vreme vanrednog stanja“, ovo su njegove reči iz 2003. godine, „osnovno pravilo u vreme vanrednog stanja je da nema komentarisanja razloga za uvođenje vanrednog stanja“. Znači, niste mogli jednu jedinu reč da kažete u javnosti o tome zašto je uvedeno vanredno stanje.
Da vidimo dalje šta su radili ovi bezgrešni. U vreme ovih bezgrešnih, od kojih neki danas sede ovde, a neki su bili ovde u holu i po ceo dan držali konferencije za novinare i pričali o tome da je Vučić diktator, da je zlikovac, da zatvara ljude, da hoće da uvede diktaturu, itd, u vreme ovih bezgrešnih da li znate gde je njihov ministar zdravlja Tomica Milosavljević otišao na operaciju? U Saveznu Republiku Nemačku i time udario najveći mogući šamar svojim kolegama lekarima i uputio poruku građanima Srbije – meni se može, jer sam ministar, jer imam puno par i mogu da priuštim operaciju u Nemačkoj, a vi koji nemate para, izvolite, pa se lečite u zdravstvenim ustanovama kojima sam ja šef kao ministar zdravlja. Pod cenu da umreš, ako si ministar zdravlja, dužan si da se lečiš u svojoj zemlji, jer time pokazuješ odgovornost, time pokazuješ patriotizam, time pokazuješ da veruješ u zdravstveni sistem kojim rukovodiš.
Kakvu poruku je ministar Tomica Milosavljević, to je pitanje za vas koji ste tada bili na vlasti, kakvu poruku je poslao kada je otišao da izvrši operaciju u Nemačku, a ta operacija je mogla da se izvrši i u Republici Srbiji? To ste radili vi bezgrešni.
Vi bezgrešni, tu mislim na ovog bezgrešnog Zoran Živkovića, kažete, citiram…
(Zoran Živković: Replika.)
Bezgrešni premijer Zoran Živković kaže: „Krije se od naroda šta je kupljeno“. Ne krijemo ništa. Evo, ja ću sad da vam kažem šta je kupljeno. Evo, slušajte, bezgrešni Živkoviću.
(Zoran Živković: Kaži, magarče.)
Jeste, ja sam magarac, a vi ste bezgrešni. Super.
Što se tiče respiratora, dragi građani Srbije: ugovorena količina 3.967 respiratora, a do sada nam je isporučeno 585, donirano nam je 120, servisirali smo sami 38 respiratora. Ukupno u sistemu danas imamo implementiranih 743 respiratora.
Maske: ugovorili smo 127.934.000 maski, a do sada nam je isporučeno 32.503 maske.
Što se tiče skafandera, ugovorena količina 3.363.000, do sada nam je isporučeno 730.000; Rukavice - 39.000, isporučeno 28.000; testovi - 818.000, do sada isporučeno 130.000; lekovi: 688.000, do sada isporučeno 1.271, itd.
Dakle, ništa ne krijemo od građana, sve je transparentno i sve je javno.
Bezgrešni Marko Đurišić, koji je danas govorio skoro dva sata, a nema poslaničku grupu, to je zaboravio da kaže da su ga danas, njegovu poslaničku grupu, valjda mu je šef Boris Tadić, ja više ne mogu da pohvatam ko je ko u ovoj opoziciji, danas su ga napustila dva poslanika - Goran Bogdanović, bivši ministar za Kosovo i Metohiju i Zdravko Stanković. Da je Maja Gojković htela da cepa dlaku na četiri dela i da teramo mak na konac, Marko Đurišić danas ne bi mogao ni da govori. Zašto? Zato što nema poslaničku grupu, danas mu se raspala.
On kaže kako mi treba da budemo odgovorni, kako smo pogrešili u ovome, u onome, nisu nam dobre mere, itd. On ne može da sačuva poslaničku grupu od pet poslanika, a zna kako treba da se upravlja državom u vreme epidemije sa kojom se Srbija do sada nikada nije suočila.
Kaže bezgrešni Marko Đurišić – otkud pravo ministru unutrašnjih poslova da donosi naredbe? Pročitajte Zakon o državnoj upravi. U vreme redovnog stanja, a kamoli u vreme vanrednog stanja, svaki ministar po Zakonu o državnoj upravi je ovlašćen da donosi tri vrste opštih pravnih akata: pravilnike, naredbe i uputstva. Morate da čitate propise, a ne da plašite narod kao što to činite sve ovo vreme.
Dalje, kaže bezgrešni Marko Đurišić – zašto govorite o ratu, nismo mi ni u kakvom ratu, a predsednik Francuske Makron kaže – mi smo u ratu sa nevidljivim neprijateljom. Taj nevidljivi neprijatelj je virus koji je pogodio ceo svet i sa kojim se ceo svet do sada nije suočio.
I Vlada Srbije i predsednik Republike Srbije su preduzeli apsolutno sve što može da preduzme jedan normalan i razuman čovek, odnosno jedna normalna i razumna grupa ljudi koja vodi brigu o sopstvenim građanima.
Mere su teške, to je potpuno jasno, ali da nema tih teških mera pitanje je šta bi bilo sa životom i zdravljem naših građana. Džaba su vam sva građanska i politička prava ako država ne uspe da vam obezbedi ono elementarno pravo, a to je pravo na život.
Da biste mogli i da se slobodno krećete i da imate slobodne medije i da biste mogli politički da se organizujete, da biste mogli i da kritikujete rad predsednika Republike i rad predsednika Vlade i da kažete predsedniku poslaničke grupe da je magarac, što je sve legitimno u politici, osnovni uslov je da budete živi.
Ako niste živi, sva ova ostala prava su mrtvo slovo na hartiji. I predsednik Republike i Vlada Republike Srbije sve mere koje su preduzeli, preduzeli su u svrhu spasavanja ljudskih života. To je ono što građani Srbije dobro razumeju.
Dakle, naš narod jeste pomalo razmažen. Svi smo mi pomalo razmaženi, ali naš narod je ipak u suštini tvrd narod. Nemojte da zaboravite da mi živimo u vanrednom stanju, ako ćemo pošteno, od 1990. godine. Mi smo preživeli i ratove i sankcije i bombardovanje. I njih smo preživeli do 2012. godine, koji su, takođe, bili jedna vrsta neformalnog vanrednog stanja, jer to što su ti ljudi uradili u oblasti finansija, u oblasti ekonomije, u oblasti zdravstvene zaštite, pa to je bilo totalno uništavanje svih segmenata države i svih segmenata društva.
Da vidimo dalje kako je bilo u vreme ovih bezgrešnih koji nam danas drže pridike i lekcije kako nismo spremno dočekali epidemiju Koronavirusa?
U martu 2011. godine, govorim o platama lekara infektologa i pedijatara i medicinskih sestara, na Klinici za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije u Beogradu lekar infektolog je imao platu od 64.000 dinara, a danas, u martu 2020. godine, lekar infektolog ima platu 96.000 dinara.
Medicinska sestra u njihovo vreme, u vreme ovih bezgrešnih, koji sve znaju, koji se u sve razumeju, plata medicinske sestre bila je 30.762 dinara, a danas je plata 49.242 dinara. U Opštoj bolnici Čačak infektolog je imao platu 64.000 dinara, a danas ima platu od 96.000 dinara.
Isto vam je bilo i na Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj. Kada su ovi bezgrešni vladali, lekar pedijatar je imao platu od 64.000 dinara, a danas ima platu od preko 96.000 dinara.
Neka narod sam proceni da li je bilo bolje, da li su se političari koji su na vlasti odgovornije ponašali u vreme ovih bezgrešnih, u vreme ovih političkih apostola, u vreme ovih koji se u sve razumeju, u vreme ovih koji lupaju u šerpe i lonce, to su radili i ranije, ili nas grešnih, glupih magaraca koji smo učinili sve da spasimo živote građana Srbije, bez obzira na naciju, veru, rasu, pol. Vodili smo računa podjednako o svima, i o Srbima i o Mađarima i o Bošnjacima i o svima ostalima. Dakle, izbora će biti. Ma koliko vi bežali svi od izbora, izbora će biti i na izborima će narod da kaže svoj sud i o vama bezgrešnima i o nama grešnima. Ja sam ubeđen da naš narod, koji jeste, kažem, pomalo razmažen, ali je ipak tvrd i tvrđi malo od zapadnih naroda i koji razume da se na ljutu ranu mora staviti ljuta trava, daće svoj sud i o vama i o nama.