Hvala.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Milan Urošević.
Dame i gospodo narodni poslanici, dostavljen vam je zapisnik sednice Drugog vanrednog zasedanja Skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedene sednice.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu, održane 9, 10 i jedanaestog februara.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: Ukupno 194, za – 173, nije glasalo 21 narodni poslanik.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu.
Dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv ove sednice koji vam je dostavljen sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za dopunu dnevnog reda.
Narodni poslanik Bojan Torbica na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica 16. novembra 2020. godine. Narodni poslanik Bojan Torbica, izvolite, tri minuta.

Zahvaljujem.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, kolege narodni poslanici ne mogu, a da na početku ne pozdravim najavu ministarke pravde da će u cilju poboljšanja materijalnog položaja i uslova rada od sredstava obezbeđenih iz prihoda i ostvarenih naplatom sudskih taksi, zaposleni u pravosuđu s nižim primanjima dobijati mesečnu pomoć u visini od 5.500 dinara. To je stvarno izuzetno pohvalno, ali unutar pravosudnog sistema već više od 11 godina opstaje nepravda vezana za zarade sudija prekršajnih sudova.

Naime, od 1. januara 2010. godine, u Republici Srbiji su počeli sa radom prekršajni sudovi. Od prvog dana postojanja prekršajnih sudova sudije tih sudova trpe svojevrsnu diskriminaciju na taj način što su bez ikakvog opravdanog razloga normativno stavljeni u podređeni položaj u odnosu na svoje kolege koje su sudije drugih sudova, a istog stepena nadležnosti.

Raznovrsnost predmeta i broj propisa kojima se služe ne može se porediti ni sa jednom drugom materijom u drugim sudovima, što im daje posebnu težinu. Obzirom da u svom radu koriste preko 270 zakona i oko 800 podzakonskih propisa, to od sudija u prekršajnim sudovima zahteva posebnu veštinu i znanje.

Činjenica da po pitanju stručnosti i sposobnosti za obavljanje sudijske funkcije koju pri izboru na sudijsku funkciju da ispune, identični su uslovima koje moraju da ispune i sudije drugih sudova, a to nam govori da sudijama prekršajnih sudova dajemo status sudija sa svim obavezama, ali ne i sa svim pravima.

Izuzev zarade prekršajnih sudija, sve ostale kategorije zaposlenih u prekršajnim sudovima imaju isti način obračuna zarade sa svojim kolegama koje rade u ostalim sudovima. Zakonom o sudijama je inače propisano da sudija ima pravo na platu u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije i njegovom odgovornošću, a posebno ukazujem na član zakona koji navodi da plata sudije znači garanciju njegove nezavisnosti i sigurnosti njegove porodice.

Pored ovog potpuno je apsurdno i to što sudije za prekršaj imaju manje plate, ne samo drugih sudija, već i od sudijskih pomoćnika u drugim sudovima, a mislim da se svi slažemo da u pravosuđu ne treba da postoji ovakav vid diskriminacije.

Sudije prekršajnih sudova zaista nisu teret ovog budžeta i za razliku od nekih drugih, oni svoje plate trostruko opravdavaju.

Zbog toga smo i podneli ovaj predlog za izmenu zakona, kako bi jednom zauvek ispunili decenijsku nepravdu prema sudijama u prekršajnim sudovima. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaustavljam glasanje: ukupno 195, za – pet, nije glasalo 190 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog većinom glasova.
Narodni poslanik Đorđe Komlenski na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica 16. novembra 2020. godine.
Da li poslanik Komlenski želi reč?
Izvolite.

Zahvaljujem predsedniče.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, 2017. godine prilikom donošenja zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju ukazivali smo na činjenicu da promenom kojom se mogućnost zaplene novčanih sredstava radi namirenja sudskih odluka vezanih za izdržavanje dece limitira na polovinu primanja, može da bude ozbiljan problem u budućem vremenskom periodu.

To se upravo i pokazalo. Tada smo amandmanski predlagali da kada su u pitanju izdržavanja po osnovu sudskih presuda, to ostane onako kako je bilo i rešeno u ranijim propisima, a to je da se može zapleniti do dve trećine zarade od onog ko je dužan da izdržavanje isplaćuje.

Naravno, nisu bili to samo demagoški razlozi za naš stav, već je praksa pokazala da smo potpuno u pravo i ono što imam saznanja, naravno Ministarstvo ima mogućnost da mnogo ozbiljnije, temeljnije i lakše to proveri, je činjenica da upravo nastaje zagušenje kod izvršenja prinudne naplate na ime izdržavanja maloletne dece.

Naime, obzirom da dužinu trajanja sudskih postupaka, nagomilavanje tih troškova, kao i činjenicu da za izdržavanje za dvoje ili više dece sud može dosuditi do 50% obaveze od naknade zarade koju davalac izdržavanja, obveznik izdržavanja plaća, mi dolazimo u situaciju da se sada polako nagomilavaju kamate, troškovi postupka i da se to jednostavno nema na čemu sprovesti. Niti je bio, niti postoji i jedan opravdan razlog za takvu promenu u tom trenutku koja je učinjena i podnošenje ovog zakonskog predloga jeste upereno da se upravo zaštiti najugroženija kategorija stanovništva u Srbiji, a to su izdržavana lica.

Priče koje smo i tada slušali, a i komentare koje danas ponekad čujemo, da onaj ko daje izdržavanje treba i on od nečega da živi, da ima i drugu porodicu, da su to razlozi zbog čega se mogućnost prinudne naplate limitira na polovinu naknade, jednostavno ne stoje. Mi smo ovim doveli u pitanje da ona deca koja su ostala bez svakodnevnog prisustva drugog roditelja ne mogu svoja bar materijalna potraživanja i ono što im je nužno za život kroz ovakav vid prinudne naplate realizuju i ostvare.

Iz tog razloga, pozivam poslanike da podrže ovaj predlog zakona. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno je glasalo 195, za – 13, nije glasalo – 182.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Đorđe Komlenski, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđivanje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica, 16. novembra 2020. godine.
Narodni poslanik Đorđe Komlenski ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uskoro će biti 21 godina od kad je NATO pakt zlikovački i podmuklo napao Srbiju. Mi ni dan danas ne znamo tačan broj žrtava te zločinačke i zlikovačke agresije. Znači, onih direktnih žrtava, koje su nastupile kao posledica ratnih dejstava.

Ono što nam dosadašnja istorija pokazuje, to je činjenica da su srpske žrtve na svaki način iz Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata, omalovažavane, umanjivane na svaki mogući način. Uostalom, to smo bili svedoci i ovih dana, prilikom ove hajke i kampanje koja se vodila protiv filma „Dara iz Jasenovca“.

Ako je neko u prethodnom periodu propustio ili nije mogao ili nije shvatao značaj toga da se utvrdi i verifikuje tačan broj žrtava, onda mi to sebi danas ne smemo da dozvolimo.

Predlog je upravo da Skupština bude ta koja će odrediti komisiju kao neko telo u koje niko ne može niti ima pravo da sumnja, a da bi ta analiza bila potpuna, zadatak te komisije jeste da utvrdi tačan broj svih poginulih i ranjenih pripadnika Vojske Jugoslavije, pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, civilnih lica na teritoriji Republike Srbije, kako na teritoriji Republike Srbije ili van teritorije Republike Srbije, ako su u tom trenutku imali državljanstvo Republike Srbije.

Komisija treba da utvrdi imena, prezimena, svih žrtava NATO agresije 1999. godine, datum, mesto rođenja, mesto prebivališta, status lica u momentu događaja, da li je pripadnik vojske, policije ili civil, mesto i vreme štetnog događaja i mesto i vreme kad je posledica NATO bombardovanja nastupila.

Mislim da nam je velika pouka sve ovo što nam se danas dešava, ali isto tako nam je velika pouka da to treba da učinimo, kao i popis žrtava Odbrambeno-otadžbinskog rata koji je Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženja nestalih lica u Republici Srpskoj već učinio.

Uvažene kolege, nebitno je da li će to uraditi komisija, lako je se povući od ovog predloga, Republika Srbija je dužna da se na ovakav način oduži svima koji su poginuli ili ranjeni za vreme NATO bombardovanja, a ostavićemo pokolenjima u amanet apsolutno čistu brojku, da niko sa njom ne može u budućnosti da manipuliše. Hvala.

Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.

Zaustavljam glasanje: ukupno je glasalo 193, za – 17, nije glasalo – 176.

Konstatujem da Narodna skupština, većinom glasova, nije prihvatila ovaj predlog.

Pošto smo se izjasnili o predlozima za dopunu dnevnog reda, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika, stavljam na glasanje Predlog dnevnog reda u celini.

Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.

Zaustavljam glasanje: ukupno je glasalo 193, za – 172, nije glasalo – 21.

Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, utvrdila dnevni red Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, u celini.

D n e v n i r e d:

Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2034 (2020) između Banke za obnovu i razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam – Infrastruktura u kulturi, koji je podnela Vlada, i

Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva.

Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Maja Gojković, potpredsednica Vlade i ministar kulture i informisanja, Siniša Mali, ministar finansija, Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta, Ana Tripović, direktor Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija i Danijela Vanušić, v.d. pomoćnika ministra kulture i informisanja.

Prva tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU OKVIRNOG SPORAZUMA O ZAJMU LD 2034 (2020) IZMEĐU BANKE ZA OBNOVU I RAZVOJ SAVETA EVROPE I REPUBLIKE SRBIJE ZA PROJEKTNI ZAJAM – INFRASTRUKTURA U KULTURI.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 170. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres.

Za reč se javio narodni poslanik Dragan Marković Palma, po Poslovniku. Izvolite.