Nemam repliku gospodine predsedniče.

Ukazujem na povredu Poslovnika sa vaše strane, član 109, jer ste trebali opomenuti narodnog poslanika Milićevića koji je rekao da poštuje manjine koje su došle u Srbiju, manjine su autohtone u Srbiji, nisu došle, i gospođu premijerku koja je prekršila tačku 6) stav 1. člana 109. koja se uvredljivo odnosila na mene. Nazvala me licemernim, a ja ovde kao narodni poslanik opredeljujem se i glasam na osnovu člana 37. Zakona o Narodnoj skupštini po sopstvenom uverenju.

Kada se govori o ubistvima Srba, gospođo predsednice, zaboravili ste slučaj Panda da pomenete, Batajnicu i Petrovo Selo i druge slučajeve. Bilo bi dobro da pomenete i te slučajeve. Hvala.

Dobro.
Znači, vi ste tražili povredu Poslovnika.

Ne tražim da se izjasni Skupština jer znam kako će se izjasniti.

Dobro.
Još jednom podsećam da povreda Poslovnika se upućuje predsedniku, a vezano je za ponašanje predsednika Narodne skupštine. Ako imate nešto da kažete o izlaganjima poslanika ili predstavnika Vlade, onda ste mogli da tražite repliku.

Vi ste trebali da kažete gospodine predsedniče.

Upravo to stalno pokušavam da definišemo neka pravila kako bi to trebalo da izgleda da ne bi zloupotrebljavali jednu i drugu instituciju povrede Poslovnika i prava na repliku.
Zamolio bih sve da se vratimo na temu. Danas je veoma značajan dan za ustavni sistem Republike Srbije i naravno uz sve ove dodatne povrede Poslovnika i replike da se usmerimo ka Predlogu za promenu Ustava.
Želim samo još jednom da podsetim da mi danas ne odlučujemo o amandmanima. Odlučujemo o inicijativi, odnosno Predlogu za promenu Ustava. Nakon toga naš Odbor za ustavna pitanja će utvrditi konkretan tekst amandmana o kojem će se Narodna skupština takođe dvotrećinskom većinom izjasniti, a to znači da javna rasprava ne samo da nije prekinuta nego će ona tek u stvari započeti o tekstu i predlogu amandmana. Nakon toga se raspisuje referendum za potvrđivanje promene Ustava u roku od 60 dana od te druge sednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Tako da bih zamolio da se sada usredsredimo na temu.
Predsednica Vlade, izvolite.

Hvala vam.
Što se licemerja tiče, kako da vam kažem, vi naravno imate svo pravo da glasate po sopstvenoj savesti i po sopstvenom uverenju. To pravo ne samo da niko ne može da vam oduzme, nego u Republici Srbiji niko nikada neće želeti da vam oduzme.
Kažem jasno i glasno da je licemerno ukoliko se kaže da neko želi brze evropske integracije Republike Srbije i da je posvećen evropskim integracijama Republike Srbije, posebno kao politički predstavnik jednog dela građana Republike Srbije, a onda na ustavne amandmane koje je pozdravila i dala zeleno svetlo Venecijanska komisija, koje je onda samim tim pozdravila i EU, koja insistira da se donesu što pre kao jedna od najvažnijih stvari na putu naših evropskih integracija, kaže – neću da glasam za to. Meni je to klasično licemerje i to ne mislim zaista kao uvredu. Mislim da je to činjenica, to je definicija licemerja.
Samo još jednom da kažem, žao mi je što uopšte ulazimo u ovakvu raspravu, ali zaista ne mogu da ostanem nema na te stvari. Mogu da pričam, ukoliko želite, i o Batajnici, o Petrovom selu i nekim drugim mestima. Beskonačno mi je žao što su se te stvari dešavale. Žao mi je svih ubijenih. Žao mi je svih njihovih porodica. Žao mi je svih nestalih kojima još uvek tragamo za sudbinom, ali znate šta? Da vam kažem, Republika Srbija je na teritoriji Centralne Srbije istražila apsolutno sve grobnice za koje smo imali podatke i od strane Prištinske delegacije i od strane Međunarodnog komiteta „Crvenog krsta“ ili bilo koga drugog uz veliku pomoć i podršku stranih država, njihovih vojski, satelitskih snimaka, apsolutno sve, osim dve. Za dve koje nam je u ovom trenutku Prištinska delegacija javila u ovom trenutku skupljamo dodatne informacije i podatke pa ćemo naravno i to istražiti i to radimo brzo i efikasno i kada god se pojavi makar kakav trag ili informacija odmah na tome radimo.
Mi smo poslednju aktivnost vršili, odnosno završili pre otprilike dve nedelje. To je lokacija Rudnika Kiževak i išli smo i korak dalje, što mislim da je izuzetno ljudski i ponovo mislim da je stvar koju treba da naglasim zato što mislim da tako svi treba da se ponašaju na teritoriji čitave bivše Jugoslavije. Tamo su nađeni posmrtni ostaci devet tela.
Mi smo identifikovali ta tela, na nekima se još vrši identifikacija, ali smo mi 20. maja pozvali njihove porodice, Albance sa teritorija Kosova i Metohije, da dođu i da prisustvuju tome da ukoliko žele odaju počast, naravno, tu postave cveće, što su oni i učinili. Mislim da je to primer kako se radi i nemojte to da zloupotrebljavate, zato što ponovo mogu da vam kažem da Priština apsolutno ništa nije uradila, da poslednje aktivnosti koje su uradili su bile 2018. godine i to jedva nekako i te 2018. godine su našli tela dve ubijene porodice civila, nikakve veze nisu imali sa bilo kakvim borbenim dejstvima, od toga troje maloletne dece ubijenih metkom u potiljak. Niko nije odgovarao, od tada Priština više ništa nije radila, bez obzira na sve informacije koje smo predavali Prištini za otkopavanje potencijalnih masovnih grobnica i pri tom u ovom trenutku u prištinskoj mrtvačnici još uvek imate ostatke 350 osoba koje oni ne žele da identifikuju.
Tako da, ja zaista ne želim da se takmičim sa vama oko ovoga, ali nemojte da mi pominjete te teme, zato što mi radimo svaki dan na tome i idemo i korak dalje – pozivamo porodice tih žrtava da dođu, da vide, da prisustvuju. Mi ne možemo da dobijemo već dugi niz godina, u nekim slučajevima više od decenije, ni informacije o telima koja su u Prištini u mrtvačnici.
Tako da vas molim da ne aplaudirate na ovo, ovo su strašne teme, strašne stvari, a vas, poštovani poslaniče zaista molim da ne manipulišete ovakvim stvarima. Hvala vam.

Hvala vam.
Kao što sam rekao, daću reč Gordani Čomić, ali još jednom bez ikakve gradacije tema o kojima govorimo danas.
Centralna tema današnje sednice je predlog za promenu Ustava.
Ovde na galeriji sede nosioci najvažnijih sudijskih i tužilačkih funkcija i predstavnici međunarodnih organizacija i pojedinih zemalja.
Ono što danas Srbija radi je veliki korak napred u evropskim integracijama i dajte da se usredsredimo na tu temu.
Zato bih vas zamolio da se ne bavimo polemikama, nego da se bavimo onim što je suština današnje sednice i današnjeg dana, jer niko neće preneti šta smo danas odlučili, nego šta smo međusobno jedni drugima rekli.
U tom smislu bih zamolio da Gordana Čomić iznese to što ima, pa da onda krenemo dalje u raspravu.
Javila se i Jadranka, izvinjavam se.

Zahvaljujem.
Uz iskreno žaljenje, zbog odluke političkih predstavnika Albanaca da ne učestvuju u procesu rasprave o budućem sadržaju dela Ustava Srbije koji se odnosi na pravosuđe, pa tako ni u drugim procesima, opaska da je to legalno i legitimno za vas kao narodne poslanike i ako uopšte postoje neki pripadnici izvršne vlasti koji će uvek braniti prava poslanika na integritet, onda slobodno računajte na mene među njima, jer ja tačno znam šta je odlučiti da glasate drugačije nego što glasa većina.
Dakle, to je legalan i legitiman stav. Možemo da imamo neku vrstu dijaloga, a šta će biti ishod tog stava jer je takav dijalog kod odluka veoma važan.
Kod donošenja Ustava iz 2006. godine izostao je dijalog o ishodima za sve one koji su tvrdili da treba drugačije, pa su bojkotovali ili nisu glasali, ni u Skupštini ni na referendumu.
Mojih pet minuta se tiču vaših komentara o članovima postojećeg Ustava koji se tiču ljudskih i manjinskih prava. Najveći deo vaših opaski je iz dela stručne rasprave, rasprave civilnog društva i Venecijanske komisije i potiču iz 2007. i 2008. godine, kao komentar na Ustav iz 2006. godine.
Štošta se od tada promenilo u primeni članova koji definišu ljudska prava i slobode u Ustavu 2006. godine. Kao prvo, donet je Zakon o nacionalnim savetima, koji na jedinstven način u evropskom zakonodavstvu definiše potpunu autonomiju nacionalnih manjina u oblasti obrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma. Toga nije bilo 2006. godine.
Moramo se rešiti da li ćemo govoriti o odredbama u Ustavu ili ćemo govoriti o problemima koje imamo u primeni i u kulturi ljudskih prava u praksi. Ovom drugom nažalost, ova sednica ne služi, ali bih rado gde god kažete, kada god kažete, uključujući sednicu sa aktuelnom temom u Narodnoj skupštini rado govorila o tome na koji način se primenjuju ili ne primenjuju jasno napisane odredbe našeg Ustava koji se tiče ljudskih prava i odredbe koje se tiču ljudskih i manjinskih prava u zakonima koji proizilaze iz člana Ustava.
Ako je išta dobro o postojećem Ustavu onda je to što on jeste ljudsko pravaški, što je u prvom delu jasno definisano kakvo društvo želimo da budemo. Šta to znači da smo naknadno doneli zakone koji se tiču prava manjina? Znači da imate službenu upotrebu jezika i pisma koje je na osam, odnosno 13 jezika, da imate elemente kulture nacionalne manjine sa pismom i jezikom i da imate probleme u primeni zato što su vezani npr. za direktore škola koji treba da anketiraju roditelje da li hoćemo da učimo jezik i da imamo elemente kulture nacionalnih manjina sa službenom upotrebom jezika i pisma.
Imate problem da namerno, očigledno imate postavljanje tabli kod optšina kao što je Bački Petrovac na 500 metara od puta za koji je nadležan Bački Petrovac, pa ne piše na slovačkom. To nije pitanje lošeg rešanja Ustava, to je pitanje takmičenja ko je gluplji. Dosta se često ne zna ko pobeđuje u pitanju maštovitog izrugivanja odredbama o ljudskim i manjinskim pravima koje su u ovom Ustavu dobre. Ili imate primer opštine Vrbas, gde imate 18% procenata Crnogoraca koji imaju svoj portal na crnogorskom jeziku, ali ga nemaju u službenoj upotrebi, jer tako su se dogovorili. Neće da govore crnogorski, samo čitaju, tako kaže predsednik opštine.
To je stanje stvari koje se zove razvoj demokratije u svakom društvu, pa tako i kod nas. Informisanje, imate jedan mukotrpan hod manjina kroz medije, izuzimajući s vremena na vreme javni servis RTV, gde je rutinski uvedeno da se podrazumeva da informisanje na jeziku nacionalne manjine pre svega služi i većini da znamo koliko je dobro što smo kulturološki, jezički, etnički, verski šaroliko društvo, koliko je to bogatstvo.
Do sada dogovora sa RTS, eto 10 godina nakon usvajanja zakona o tome da će i oni imati programsku redakciju na jezicima manjina, koja uključuje i albanski, i romski, i vlaški i druge jezike kojih nemate na RTV. Dakle, to o čemu govorim piše u Ustavu iz 2006. godine, a zakoni koji su razradili odredbe su četiri, pet ili šest godina kasnije.
Drugi deo vaših primedbi odnosi se na to jasno, čvrsto i privrženo. U Ustavu se pozivamo na međunarodne dokumente. Postoji još uvek nekoliko konvencija koje Narodna skupština nije usvojila, ali bez ikakve dileme je Srbija apsolutno na putu, profilu, na privrženosti svim konvencijama koje se tiču ljudskih prava i sloboda, sa svim teškoćama koje direktna primena tih konvencija podrazumeva, kao što imamo teškoće u direktnoj primeni presuda Evropskog suda za ljudska prava.
Dakle, bilo bi dobro da odvojimo da li ono što piše u nekakvim zakonima, u Ustavu ne valja ili ne valja način na koji to primenjujemo, jer to jesu dve odvojene stvari. Da naš Ustav nije ljudsko pravaški, da nije na načelima ljudskih sloboda i prava, mi ne bi mogli da pričamo o lošoj primeni Zakona o nacionalnim savetima, jer takvog zakona ne bi ni bilo. Toliko je stvar jednostavna.
Drugi deo vaših opaski tiče se u suštini evropskih integracija i komentara o preambuli. Ja ovde moram da dam lični stav. Koliko je netačna tvrdnja i namerna izmišljotina i laž da predstojeće promene Ustava o kojima će odlučiti Narodna skupština se odnose na preambulu, tačno je toliko tačna i tvrdnja da preambula ičemu smeta. To će pred nama biti vreme gde će se dokazati da sam u pravu.
Deo koji vi komentarišete, evropske integracije, takođe vezano za položaj nacionalnih manjina i sada smo sa ljudskim pravima i slobodama, sa pravima nacionalnih manjina, o tome će ministarka Jadranka Joksimović sa mnogo više znanja, možda da komentariše, jer je u klasteru osnovnih prava. Biće dobro da EU vrlo pažljivo i detaljno gleda da li kontrolišemo kako se primenjuju propisi iz osnovnih ljudskih sloboda i prava i da nam uvek bude partner i da to stvarno radimo, tako da se vidi da mislimo ozbiljno, ali da ostavi i dobrobit sumnje za sve svoje predrasude i percepcije o tome da je Srbija nepovratno izmenjena i da sasvim odlučno gradimo društvo u kojem postoji kultura ljudskih prava i kultura manjinskih prava.
Na kraju o onome što je tema ove sednice. Da li će Narodna skupština odlučiti da pristupi promeni Ustava, kakav god sadržaj amandmana bude, meni bi bilo važno, lično, dakle ne govorim i kao neko ko je zadužen za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, govorim kao građanka Srbije koja smatra da je nešto važno. Meni bi bilo važno da učestvujete u toj raspravi kao politički predstavnici Albanaca, da imate svoje predloge, da se objasni zašto mora da bude predstavnika nacionalnih manjina i u pravosuđu i u tužilaštvu i u policiji i u Vojsci i u svim javnim službama, da se razjasni zašto je važno da budemo dvojezični, trojezični, nekada se to zvalo jezik društvene sredine. To odavno nije popularno.
Dakle, da objasnimo šta znači zahtev, opravdani zahtev nacionalnih manjina, svih nacionalnih manjina u Srbiji, Roma, Albanaca, Bošnjaka, Mađara, Slovaka, Rusina, da ne zaboravim nikoga, meni su svi isti po svojim zahtevima, kojima smo mi kao ministarstvo alat, zašto je važno da bude predstavnika nacionalnih manjina i na koji način da ih bude, prosto zato da bi se izbegao komentar javnosti, zašto smatrate da je sudija super ako je Albanac ili ako je Rom, ili ako je Bošnjak. Šta znači nezavisnost pravosuđa u sadržajima amandmana koji će biti ovde i šta znači naša obaveza i privrženost tome da predstavnika nacionalnih manjina bude u svim javnim službama u svim sektorima društva, jer je to dobro i za većinu i za manjinu.
To su, čini mi se, glavni argumenti koji govore u prilog tome da, ja imam duboku nadu da ćete se predomisliti kao politički predstavnici Albanaca ipak uzeti učešće i u raspravi i u odlučivanju kako će nam pravosuđa na kraju izgledati i kakav je položaj pripadnika nacionalnih manjina sa novim položajem, novim ustavnim položajem pravosuđa u Srbiji. Ja smatram da je to strašno važno zbog toga što, znate ima 2.000 godina kako su rekli stari Rimljani „jus est ars boni et aequi“ tekli i 2.000 godina mi pojedinačno kao ljudi tragamo za srećom i istih 2.000 godina društva ljudska tragaju za time da pravo stvarno bude umetnost dobrote i pravde.
Nema toga bez ljudskih prava i nema dobrog pravosuđa bez toga da svi zajedno i manjine i većine u društvu ne razumemo zašto hoćemo da predlažemo Skupštini, zašto Skupština rasprava o tome na koji način da se menja položaj pravosuđa u Srbiji.
Sasvim za kraj. Dijalog koji ste pomenuli o neophodnosti promena Ustava u teritorijalnog organizaciji. Ja sam vrlo rada da vam budem na usluzi ako hoćete da započnete inicijativu kojom bi opet trajao dijalog 18 meseci, 20 meseci, koliko god hoćete, koji se tiče i tog dela ustavnog uređenja, jer ja smatram da o tome treba da se priča, pošto niko neće da priča. Da u sadašnjem Ustavu postoji član koji jasno definiše da se položaj AP KiM definiše posebnim zakonom. Kao što niko neće da priča da se Vojvodina pominje u tom Ustavu samo kroz procenat za koji niko ne zna da kaže od čega je u stvari taj procenat. Tome treba dijalog, tome treba razgovora, bez unapred da li hoćete da se to menja ili ne.
Da bi nekako izbegli nepotrebne nesporazume i da bi zaista govorili o slici pravosuđa oko koje ćemo se svi složiti, po sadržaju, zato bi bilo važno da možda razmislite još jednom i da pokažete i svojim znanjem i svojim političkim veštinama i svojim pravima kao pripadnici nacionalnih manjina, da ćete biti deo procesa učešća u dijalogu u budućim odlukama Narodne skupštine, pa onda i u tome gde vi vidite prioritete za svoju manjinu. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Jadranka Joksimović.