Hvala predsedavajuća. Uvažena ministarka sa saradnicima, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, ja ću govoriti o Zakonu o potvrđivanju amandmana na Montrealski protokol, o supstancama koje oštećuje ozonski omotač. Čovečanstvo usled ubrzanog tehnološkog razvoja, industrijskog napretka, forsiranjem potrošnje kao glavnog pokretača svetske privrede, sa jedne strane je poboljšalo ljudski život, učinilo ga lepšim i lakšim, ali paralelno sa tim, narušeni su zakoni prirode, poremećena životna sredina i povećan štetni uticaj na nju. Tako su benefiti napretka i razvoja automatski za posledicu imali različite poremećaje čiji se efekti višestruko odražavaju na prirodu i zakone koji u njoj caruju, na zemljište, vodu i vazduh, na biljni i životinjski svet, na zdravlje i živote ljudi.
Iz tih razloga se u prošlosti donošene različite konvencije, sporazumi i dogovori, a sve sa ciljem sprečavanja i eliminisanja uzroka, štetnog uticaja na životnu sredinu. Primer za to je Bečka konvencija, o zaštiti ozonskog omotača iz 1985. godine, čija je potpisnica bila bivša SFRJ, a koja je pozivala na saradnju i upravljanje supstancama koje oštećuju ozonski omotač.
Kako ova Konvencija nije predviđala nikakve kontrolne mehanizme, usvojen je Montrealski protokol koji predviđa obavezu smanjenja proizvodnje i potrošnje supstanci, koje oštećuju ozonski omotač, a koji je ratifikovan od strane 197 zemalja, među kojima je i naša država Srbija.
Na tekst Montrealskog protokola, kasnije su usvojena četiri amandmana koje je naša zemlja takođe ratifikovala. Montrealski protokol se pokazao kao veoma uspešan dokument iz oblasti zaštitne životne sredine, na sastanku u Uruandi 2016. godine, usvojen je Kigali amandman kojim se uvodi kontrola HFC supstanci, na isti način kao i za supstance koje oštećuju ozonski omotač.
Tim amandmanom se fluor-ugljovodonici uvode u Montrealski protokol, čime se definiše i smanjenje proizvodnje i potrošnje ovih supstanci.
Fluor- ugljovodonici su gasovi koji se koriste kao zamena za supstance koje oštećuju ozonski omotač. Ovi gasovi ne oštećuju ozonski sloj, ali imaju efekat staklene bašte i imaju veliki uticaj na klimatske promene čije su posledice, poput požara, poplava i slično, sve češće u zadnje vreme.
Republika Srbija kao mala, ali odgovorna država je potvrdila sva četiri amandmana Montrealskog protokola, a potvrđivanjem Kigali amandmana nastavlja svoje delovanje u cilju očuvanja ozonskog omotača.
Montrealski protokol je postepenom zamenom supstanci koje oštećuju ozonski omotač doprineo procesu oporavka omotača koji upija ultraljubičaste zrake koja sa sunca stižu na zemlju.
Dakle, ozonski omotač je filter koji upija štetne ultraljubičaste zrake, koji kada bi stigli na zemlju uništili bi genetički materijal i onemogućili bi fotosintezu, što ubi ubilo biljni i životinjski svet. Iz ovoga jasno proizilazi značaj i važnost ozonskog omotača i još više značaj i važnost aktivnosti vezane za njegovo očuvanje.
Naša država kao potpisnica Montrealskog protokola uspešno je implementirala sve ugovore i ispunila sve obaveze iz protokola.
U procesu pridruživanje EU Republika Srbija je u obavezi da svoje zakonodavstvo usaglasi sa regulativom EU i o fluor-vodoničnim gasovima.
Benefiti od Montrealskog protokola za zemlje potpisnice pored doprinosa očuvanju ozonskog omotača su brojne, od pristupa izvorima finansiranja za razno-razne projekte iz ove oblasti, preko tehničke saradnje i transfera tehnologija, razvojnih mogućnosti, kao i podrške za institucionalno jačanje i fleksibilnost u sprovođenju obaveza i implementacije planiranih aktivnosti.
Ovaj sporazum je samo jedan u nizu usvojenih zakona u ovom sazivu Skupštine. Podsećam da smo nedavno usvojili Zakon o zaštiti prirode, pre toga Zakon o klimatskim promenama, Zakon o energetici, Zakon o obnovljivim izvorima energije, a svi oni imaju za cilj zaštitu i očuvanje životne sredine.
Takođe, osvrnula bih se na još jedan veoma važan sporazum koji danas imamo na dnevnom redu, a koji se odnosi na projektni zajam između Saveta Evrope i Republike Srbije. Ovaj zajam jeste investicija, a ne trošak, jer će se sredstva iskoristiti za izgradnju smeštajnih kapaciteta za studente u Beogradu i Nišu.
Kao neko ko dolazi sa juga Srbije i kao student niškog Univerziteta, jer je Niš administrativni centar južne i jugoistočne Srbije, smatram da je izgradnja smeštajnih kapaciteta za studente niškog Univerziteta od velikog značaja za studente iz tog dela Srbije. Ovo još više iz razloga što su roditelji studenata iz tog dela Srbije lošijeg materijalnog položaja, pa će proširenje smeštajnih kapaciteta u studentskim domovima dati mogućnost mnogim studentima lošijeg materijalnog stanja da reše problem smeštaja na kvalitetan način po pristupačnoj ceni.
Ulaganje u studentski smeštaj je ulaganje u obrazovanje, a ulaganje u obrazovanje jeste investicija u bolju i lepšu budućnost jedne zemlje.
Svi dobro znamo mudru izreku koja kaže – ako hoćete da jednu zemlju urnišete, onda joj uništite obrazovanje, a ako hoćete da jednu zemlju podignete, onda investirajte u njeno obrazovanje.
Na kraju, u danu za glasanje, kao i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu, podržaću predloge koje imamo danas na dnevnom redu.
Hvala.