Zahvaljujem, predsedavajući.
Jako je teško dočekati vreme da govorite, s obzirom na veliki broj poslanika se prijavljuje stalno, što je dobro za ovu debatu, ali na samom početku da nekoliko reči da kažem vezano za sam amandman koji je Vlada Republike Srbije prihvatila.
Smatram da je kolega Gojko Palalić dobro uhvatio suštinu ovog amandmana i da ovaj period od 60 dana od dana stupanja na snagu će dati dovoljno prostora svim subjektima da prilagode se novim propisima koji će biti usvojeni.
Međutim, kao i svi ostali, ja moram da iskoristim i ako to nerado činimo ovo vreme da kažem neke stvari koje su me posebno iziritirale, a vezane su za jučerašnji dan, imaju veze i sa današnjim danom, a to je diskusija kolege Imamovića, koji je juče govorio, da kažem na jedan određeni način koji nije primeren duhu rasprave i diskusija koje su u ovom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije.
Niko u ovom sazivu od bilo kojeg narodnog poslanika nije vređao pripadnike drugih naroda, pogotovo nije vređao Bošnjake. Mogu da kažem slobodno, pošto celi život živim sa Bošnjacima, da ih držimo kao malo vode na dlanu, ali dijalog, komunikacija, suživot, prijateljstvo, zajedničke muke su dvosmerna ulica, ne jednosmerna. Nije prijateljstvo, saradnja i odnos međusobnog poverenja koji moramo da stvaramo, način da vi dođete u parlament Republike Srbije i ovde uperite prst u čitav jedan narod i jednu državu u koju živite, u koju primate platu, u koju ste izabran za narodnog poslanika i da iritirate sve one koji su pogotovo u devedesetim izgubili svoje najmilije, izgubili delove tela, morali da se rasele, da postanu izbeglice, da počnu život ispočetka, a između ostalog da počnu život ispočetka ovde u Republici Srbiji.
Ne bi mene to iritiralo ništa posebno, već me malopre na komemoraciji povodom smrti Muamera Zukorlića, koji je predstavljao na određen način upravo suprotan princip u radu i nije vadio teme koje su bolne, nije govorio ovde o ratnim temama, nije govorio o nečem što će stvarati razdor između dva naroda, pokušavao je da govori o stvarima koje su svakodnevni problemi, koji znače i poverenje.
Jako je važno, danas poruke koje smo čuli, od predsednika Vučića i predsednika Dačića, a posebno od sina Muamera Zukorlića, a meni je lično jako teško bilo što nisam video Imamovića danas na komemoraciji Muameru Zukorliću. To mnogo govori o tim ljudima koliko su oni ostrašćeni i prema protivnicima o svojoj da kažem političkoj grupaciji koja je vezana za bošnjačko biračko telo i koliko je ta ostrašćenost velika.
Ali neka svako nosi svoj krsta i svoju muku, ja sam imao potrebu da kažem nekoliko stvari koji se tiču svega ovoga što su mnoge kolege govorile, a tiče se ovog murala u Njegoševoj ulici na Vračaru, generalu Ratku Mladiću. To je vrlo teška i nezgodna tema i možda ću po prvi put nešto da kažem o tome, čini mi se da nikada o tome nisam govorio, zato što mislim da govoreći o ratnim dešavanjima koje imamo svi, pogled svoj na istinu šta se dešavalo. Ne bih želeo da drugu stranu na bilo koji način uvredim iako imam kristalno jasne svoje stavove. Izbegavao sam o tome da govorim, ali moraću nekoliko stvari da kažem, s obzirom da je ta diskusija juče išla u tom pravcu upravo da se kaže da Bošnjaci nisu sigurni u Srbiji i kako je to biti Bošnjak u Srbiji, kako je on to juče rekao.
Ne bi me to posebno iritiralo kada bi se stvari posmatrale barem u malo širem kontekstu. Ne mislim da je srbovanje u smislu izrade murala generala Ratka Mladića na Vračaru neka velika stvar, odnosno mislim da te stvari ne rade pravi Srbi i prave patriote, oni su na pravom mestu za vreme ratnih sukoba, borili se za srpski narod, stvarali Republiku Srpsku, a nisu crtali grafite i pravili neke priče, romane i tako dalje i glorifikacije. Tako da i ta vrsta priče, pitanje sa koje strane uopšte došla i ko to pokušava sada da uradi, pogotovo ako uzmemo činjenicu, a ja sam se raspitao da taj mural stoji već devet, deset meseci u Njegoševoj ulici. I, ko je sada sve to smislio?
Ostavimo to po strani, smeta jedan mural generala Ratka Mladića koji je u Hagu, a ne smeta jedan Gotovina koji slobodno šeta i radi po Hrvatskoj, koji je proterao i po njegovoj komandi ubio na stotine Srba, a na hiljade je proterao u Republiku Srbiju. Ne smeta jedna Naser Orić koji normalno radi, širi se i glorifikuju ga kao heroja u Sarajevu. Postavljam pitanje, kolegini Imamoviću, kako je biti Srbin u Sarajevu u kome prođete pored Nasera Orića živog i zdravog koji ima biznis u Sarajevu, koji zida zgrade i koga svi doživljavaju herojem. Ili kako je Srbinu na Kosovu i Metohiji kada znamo da Haradinaj nije procesuiran za bilo šta.
Haradinaj koji kaže da će referendum 2025. godine oteti deo srca Srbije, Kosova i Metohije, pripojiti se Albaniji. To nije sporno da oni sanjaju svoj san, kažu da će ga i normirati, da će ga proveriti na referendumu, ali naravno, za nas Srbe je sporno i da govorimo o istini, da govorimo o svom snu, da govorimo o svom jedinjenju kao narod, bez obzira što poštujemo sve granice, što je mir, tolerancija, priznavanje, međunarodnih priznatih granica svih u regionu nešto što je imperativ države Srbije i na jedan način ona nije uticala da se te stvari promene.
Predsednik Aleksandar Vučić svaki dan to ističe. Mogli smo danas da čujemo na komemoraciji i to da je predsednik Aleksandar Vučić ispoštovao i ono što je, evo pokojni Zukorlić tražio da se Bosna i Hercegovina podrži, ovakva kakva jeste i da Srbija bude oslonac, da kažem svim i zajedničkim institucijama i saradnjom sa zajedničkim institucijama Bosne i Hercegovine i da to na određeni način bude obaveza svih. Upravo se tako rukovodstvo Srbije na čelu sa predsednikom Vučićem svaki dan ponaša. Sinoć smo u intervjuu na „Ćirilici“ mogli da čujemo po hiljadu puta ponovljenu poruku. To me strašno iritira.
Iritira me druga stvar. S obzirom da ovi projekt menadžeri koji imaju zadatak da predstave murali kroz različite projekte, da naprave ružnu i lošu sliku o Srbiji, želi da ocrne ne samo Republiku Srbiju, već i Republiku Srpsku, Vojsku Republike Srpske, koja je časnom borbom odbranila svoj narod, a zajedno sa narodom stvorila Republiku Srpsku. E, to je Vojska Republike Srpske.
I, ta vojska Republike Srpske, evo u Krajini mojoj, Gradišci, Banja Luci, nije bila potpomognuta ni sa jednim vojnikom iz Srbije, gde su naši ljudi, čestiti domaćini, seljaci, radnici, intelektualci, otišli u rov, uzeli oružje i borili se da ne doživimo ono što smo doživeli za vreme Drugog svetskog rata.
Mi smo sada krivci, dok su oni koji su komandovali na drugim stranama, pa šta to treba da znači? Da smo mi bili u sukobu sami sa sobom. Šta to znači? Da li treba Naseru Orliću da zaboravimo sve što je počinio zločince u Kravicama? Nije problem što se on šeta po Sarajevu, što ga slave herojem, ali je problem mural Ratka Mladića u Njegoševoj ulici.
Slažem se da mi ne trebamo u ovo vreme da gradimo mir, poverenje, itd, da crtamo bilo kakve murale, ali pogledajte tu gradaciju, gradaciju koja se u medijima Šolak, Đilas, pravi tako da Srbiju treba da bude sramota. Pa, vidimo koliko su oni… Čitam današnji „Kurir“, i na njih se ovde pozivam, i šta ne možemo na ovom koncernom, medijskom, informativnog, samo da kažem medija da vidimo, pa ne možemo videti ovu priču sada o kojoj govorim, ne možemo čuti istinu.
Mi tamo treba da slušamo da su u Srbiji zločinci i da je Srbija zločinačka zemlja i da tu vrstu priče, sadržaja, upijamo svaki dan, da nas ubijaju toliko u pojam da je jedan mural problem, a nije problem što Gotovina šeta po Hrvatskoj, koji u intervju prvom kada je izašao iz Haga, a iza njega je stala kompletna Republika Hrvatska sa državnim rukovodstvom. Svi živi su stali iza njega. Kada je izašao, on je rekao – jedva čekam da dođem u Livno. U Livnu smo odbranili Hrvatsku i direktno čovek kaže da je vojska Republike Hrvatske bila u BiH i nikom ništa. Onda je vrednosna paradigma ovde šta je Haški tribunal presudio, a nije vrednosna paradigma, istina i samo istina je bilo devedesetih.
Gospodo draga, otiđite malo u krajeve kroz Podrinje i tamo gde Srbi žive, pa da vidite koliko je srpskih majki zavijeno u crno, koliko grobova ima. Pa se zapitajte zašto, ako ste već jedan dan organizovali ove proteste, zašto niste otišli sutradan u Sarajevo, pa zaustavili Nasera Orića na ulici i pitali ga za ove stvari.
Ne. Za vas je Naser Orić faca i vi na vašim medijima gledate kako da radite intervju sa njim. Šta ne možemo da vidimo? Pa, ne možemo da vidimo na ovim medijima, evo koje Šolak ima, kaže u Srbiji „N1 Srbija“, „Nova S“, „Njuzmaks adrija“, „Danas“, „Nova“, „N1 info“, „Nova RS“, „Danas RS“. U Hrvatskoj, sve je ovo u vlasništvu Šolak, Đilas kompanije - „Nova TV“, „N1 Hrvatska“, Dnevnik HR“. U Bosni i Hercegovini: „Nova BiH“, „N1 BiH“. Bugarsku da ne čitam, nisu u kontekstu priče. U Crnoj Gori: „Nova M“, „TV Vesti“, „Vesti Montenegro“. Zamenski tast, KRIK, BIRN, CINS, „Istinomer“, „Cenzolovka“, NIN, „Vreme Srbija“, „Nacional Hrvatska“, „Magazin“.
Onda ne treba da se čudimo što u svim ovim medijima su iste vesti, isti naslovi, zato što je uređivačka politika centar moći političkih i političko krilo upravo u vlasničkoj strukturi … koji želi od Srbije ovo da napravi. Srbija je posebna zemlja, ponosna zemlja, koja se borila samo za svoje. Ne dozvoljavamo da nas niko ponižava, da nas stavlja u isti koš sa onima koji su činili zločine, a nisu bili u koordinaciji ni sa rukovodstvom Vojske Republike Srpske.
Ne dozvoljavamo da se te stvari na takav način, da se istina u Srbiji gura kroz ove medije tajkuna koji su spremni na sve, pa i da do kraja ponize Republiku Srbiju samo da bi došli na vlast. Mi to nećemo dozvoliti. Borićemo se za istinu, borićemo se za istinu i u ratu devedesetih, za naš identitet, za jaku Srbiju, i za jaku Republiku Srpsku.
Zahvaljujem.
