Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Prelazimo na pretres u pojedinostima Predloga zakona o biocidnim proizvodima.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Irena Vujović, ministar zaštite životne sredine; Jelena Tanasković i Aleksandar Dujanović, državni sekretari; Aleksandra Imširagić Đurić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra i Sara Pavkov, šef Kabineta ministra zaštite životne sredine.
Primili ste amandman koji je na Predlog zakona podneo narodni poslanik Gojko Palalić.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za zaštitu životne sredine, kao i mišljenje Vlade o podnetom amandmanu.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 66. amandman je podneo narodni poslanik Gojko Palalić.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Viktor Jevtović.

Zahvaljujem, predsedavajući gospodine Orliću.

Poštovana ministarka sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani Republike Srbije, govoriću vam o amandmanu Predloga zakona o biocidnim proizvodima koji se menja i glasi da za biocidni proizvod koji se čini dostupnim na tržištu, a za koji nije prema propisima koji su bili na snazi do stupanja na snagu ovog zakona bila propisana obaveza dobijanja akata na osnovu kojih se biocidni proizvod čini dostupnim na tržištu ili koristi, odnosno korisnik, proizvođač je dužan da u roku od 60 dana od stupanja na snagu ovog zakona podnese zahtev za donošenje jednog od akata iz člana 9. ovog zakona.

Uredba o biocidnim proizvodima reguliše unutrašnje tržište Evropske unije i usklađivanje pravnog okvira, što je jedan od osnovnih postulata i politike koju sprovodi Vlada Srbije, zajedno sa resornim ministarstvom, gde je primarna zaštita stanovništva, prirodnog okruženja koje merama predostrožnosti neće imati negativne efekte na životnu sredinu.

Vođeni odgovornom politikom i državnikom kakvog Srbija u novoj istoriji ne pamti, predsednikom Aleksandrom Vučićem, u ovo teško doba korone uspeli smo i pomogli u nabavci vakcina, respiratora i medicinske opreme, koju smo donirali kako susedima, tako i članovima i članicama Evropske unije. Pomoć koja je bila od krucijalnog značaja za spašavanje života u ovoj borbi protiv izuzetno opake bolesti. To je politika Srbije koja suvereno ide napred, ne samo kao ekonomski lider u regionu, već i kao nosilac ideja da samo mir i empatija mogu doprineti daljem razvoju svih država u regionu. Narod na prvom mestu.

A kako nedelima dokazani predstavnici žutog tajkunskog preduzeća predvođeni Draganom Đilasom danas rade na unazađenju Srbije i svih njenih građana, kao što su i deceniju unazad? Da li tako što podvijenog repa preklinju strane ambasade i strane kongresmene predvođene albanskim lobistima za sankcije? Da li time što im je malo jedan izmišljeni genocid pa izmišljaju još pet, dok jurišaju na mural generala Ratka Mladića, po direktivi gazde Đilasa? Tajkunska bulumenta koja i ne pominje Kravice 1993. godine, ni rečju ne pomene nikad Ante Gotovinu, Tomislava Merčepa, Nasera Orića, Adema Jašarija, kojima bi verovatno i dali nazive ulica i umesto spomenika Stefanu Nemanji podigli spomenik rađe nekom od njih.

Ima li kraja njihovoj mržnji? Tu, nažalost, nije kraj. Oni uvek idu korak dalje, ozlojeđeni na uspehe Srbije koju vodi Aleksandar Vučić na svim poljima, od ekonomije do sporta. Vulgarno, u njihovom kočijaškom maniru, bespomoćni u nedostatku elementarne pameti, na tajkunskim kanalima niču novi korovi mržnje, gde je opet na meti porodica predsednika Aleksandra Vučića.

Doajen Đilasovog lutkarskog pozorišta, čuveni politički statista Sergej Trifunović, usled nedostatka travke pobrljavke, napada monstruozno majku predsednika. Tu, naravno, ne zaostaju ni žuti kadrovi, maskirani u izmišljene lažne inspekcije. Jedna takva, po direktivi svog gazde progoni sina predsednika države na radnom mestu, da bi u skladu sa njihovim političkim programom spinovali i orkestrirano udarili na mladića kome konstantno crtaju metu, kriv im je samo zato što diše i samo zbog prezimena koje ponosno nosi. Naravno, tu je i ovekovečeni borac prava da Srbe optuže za lažni genocid, čuvena radnica „Multikoma“ Marinika Morović, koja menja automobile od „poršea“ do BMV-a, jer ipak ima se – može se. Zato što jače, svom snagom protiv građana Srbije. Samo dok gazdin bankomat radi. Naravno, mnogo im je loše u Srbiji. Napatiše se u „poršeima“ i milionima.

Katastrofu koju su ostavili iza sebe mi plaćamo i danas, dok se tajkunsko-mafijaški kartel iz bivšeg režima zabavlja u nadmetanju ko će više, jače i morbidnije udariti po narodu i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. To je odraz njihove demokratije, gde smo svi mi koji mislimo i radimo drugačije glineni golubovi njihovog programa devastacije Srbije, obeleženi samo zato što na čelu sa Aleksandrom Vučićem gradimo stotine kilometara puteva, a oni nisu mogli ni kilometar. Smeta im povećanje plata, penzija, izgradnja fabrika, bolnica i vraćanje dostojanstva državi, koja sada ponosno stoji kao prva po direktnim stranim investicijama, a ne više prva po devastaciji i pljačkaškim privatizacijama.

Lice Srbije više nije isto, niti će ikada biti. Nema nazad, jer narod odlučno stoji iza svega za šta se junački bori predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Rad, rezultat i Srbija su danas na prvom mestu. Zato će mrakovima iz prošlosti narod Srbije pokloniti samo još ubedljiviji poraz na izborima i poslati ih u zaborav, baš tamo gde im je mesto. Živela Srbija!

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.

Hvala, uvaženi gospodine Orliću.

Uvažena ministarka sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, ne prođe nijedan dan u ovoj zemlji da se ne pljune na auto-puteve. Ne prođe nijedan jedini dan, ni sekund, ni sat da tajkuni i kriminalci predvođeni Draganom Đilasom, gonjeni panikom i strahom od pravde ne napadaju porodicu predsednika Republike i samog predsednika Republike. Ne prođe nijedan dan da se u Srbiji sve što je normalno, pristojno i napredno ne izvrće ruglu. Ne prođe nijedan dan u Srbiji, ama baš nijedan dan, da se ne preti nekom članu Vlade, nekom poslaniku, nekom članu SNS, a najviše predsedniku Republike Aleksandru Vučiću.

I zbog čega je to tako? Mi o tome moramo da govorimo. Nemamo pravo o tome da ćutimo. Dobili smo poverenje građana da radimo u njihovom interesu, najbolje što umemo i znamo.

Nemamo pravo o tome da ćutimo. Dobili smo poverenje građana da radimo u njihovom interesu najbolje što umemo i znamo i nemamo pravo da se krijemo i da ćutimo dok napadaju svim silama predsednika Republike Aleksandra Vučića, članove Vlade, predsednicu Vlade, i na svaki mogući način pokušavaju da ih diskredituju, nateraju ih da se povuku pred onim najgorim što u Srbiji pokušava da zauzme vlast. Ne bi bilo strašno da to što naziva sebe delom opozicije okupljeni oko tajkuna Dragana Đilasa i njegovih kriminalaca da to tamo ne želi da se na izborima izbori za vlast, jer tu ne bi bilo nikakve šanse, nema dileme da oni do vlasti na izborima ne mogu da dođu.

Međutim, strašno je to što oni ucenama, pritiscima, svakodnevnim pretnjama i iživljavanjem, mrcvarenjem jedne porodice, a to je porodica Vučić, pokušavaju da slome predsednika Republike, da mu slome volju da nateraju njega da se povuče i da ostavi Srbiju na milost i nemilost kriminalcima i tajkunima. Ja sam uveren, te grabljivice predvođene Đilasom, Marinikom, Borkom i ostalima, koji se onako lepo šepure u svojim BMW-ima, Poršeima, širom Srbije, koji građanima nose iz mesta u mesto poruku, evo kad mi izađemo iz Poršea vama će da svane. Stvarno kada izađu iz Poršea i nikad se više ne vrate, Srbiji definitivno će tada da svane.

Ne može niko da mi objasni, sa svojim platama, a to su platice u odnosu na imovinu koju imaju, kako su uspeli da do tih automobilčića da stignu. Niko razuman ne može da razume nekog da sedne u skupoceni Porše, skupoceni BMW, ide po Srbiji i govori o sirotinji. Evo, suzu ću da pustim, zbog toga koliko je njima teško i koliko se oni zlopate u svojim skupim automobilima ili kada izađu iz svojih vila, svojih bazena, namirisani, napirlitani, sređeni, u skupim cipelama, odelima, i onda građanima Srbije govore kako su siromašni.

Pazite, tog licemerstva, te ljudske bede, tih nakaza moralnih, koji su u stanju da govore o sirotinji. Nemate pravo vi koji ste 619 miliona evra prihodovali, zahvaljujući funkcijama koje ste obavljali u tom periodu da govorite bilo kome o sirotinji, ili da govorite nekome kako se u Srbiji teško živi, kako je u Srbiji loše, kako je u Srbiji strašno, kako je to neki mrak. Koji mrak? Mi svakodnevno imamo udare desetina njihovih mafijaško tajkunskih portala, raznoraznih luksemburških medija odakle stižu desetine novih raznih udara, vređanja, uvreda. Govore kako smo i fašisti, kako smo ovakvi, onakvi, pa svojevremeno kada sam za njih rekao to, svi su drvlje i kamenje udarili po nama zato što sam ih ocenio tako kako jeste.

Šta je sad? I, sve se slučajno dešava od kako se gospodin vratio iz Vašingtona. Nameštaju se raznorazni incidenti po ulicama, pokušavaju da izazovu provokacije koje će da izazovu incidente širih razmera, ali ne ide. Zbog toga svakog dana su sve nervozniji i nervozniji.

Ne uspeva nijedna provokacija, nijedna nameštaljka. Slučajno se tamo gde će da se desi neko bacanje jaja, neki navodni skandal, desi nekoliko televizijskih kamera sa svih strana, da slučajno eto, baš našli se tu da snime to što se dešava. Zašto, ako ste hteli nešto da uradite niste bez kamera, bez pompe otišli da uradite to što hoćete, ako to zaista osećate u sebi kao svoju ljudsku, i oni kad govore, moralnu, potrebu da oni nešto naruše, sruše ili unište, nego vam treba medijska pažnja.

Treba vam cirkus. Ima za njih mesta ako su za cirkus, znate gde treba da se prijave i sigurno će tamo biti primljeni, jer kao cirkuzanti tamo mogu da prođu, i ako ne znam ko bi platio kartu da njih gleda, jer je muka građanima Srbije da gledaju njih više. Verujte, meni je muka kada otvorim mobilni telefon ili laptop, da vidim vesti u kojima oni o Srbiji govore sve najgore.

U Srbiji u ovom trenutku 10 auto-puteva, brzih saobraćajnica koje se grade. To je ono što ljudima donosi život, to jeo no što im donosi plate. Ne donosi im plate prazna obećanja, narikanja iz BMW- a, Porešea ili sa nekih skupih destinacija.

U ovu zemlju su došle preko 200 novih fabrika samo zato što se u ovoj zemlji počelo da se radi konačno, i zaustavila se pljačka, korupcija, nameštanja. Zato dolaze investitori u Srbiju, zato što imamo na čelu Srbije odgovornog čoveka koji se bori za interese ove zemlje. Zato što vodimo računa kolika će cena gasa da bude za naše stanovništvo i za investitore u Srbiji. Da bismo bili konkurentni sa drugim državama u regionu, da bismo privukli sve da dođu kod nas i da svi dođu i otvaraju svoje fabrike u Srbiji. Zbog čega? Pa, zbog tih građana koji treba da ostanu da žive ovde. Zbog svakog deteta u Srbiji. Neće naša deca ništa imati od toga da gledaju Mariniku kako izlazi iz BMW-a i priča o muci i sirotinji ili kada halucinira o kokoškama i dilerima.

Od toga Srbija nema ništa. To je pokušaj zamajavana ovog naroda. Zato Srbija ima kada kažemo, biće auto-put otvoren, biće most, biće fabrika, idu plate povećavaju se od januara meseca, idu penzije na gore, standard raste iz godine u godinu sve više. Ljudi to osete, prosto kad uđu prodavnicu i da plate račune, osete i vide kako im je iz meseca u mesec, iz godine u godinu. Vide da je bolje, nema tu laži, nema tu prevare. Dođu izbori i onda vidite po izbornim rezultatima kako je. Kad neko i sa cenzusom od 3% neće na izbore da izađe, pa jasno vam je zašto neće da izađe. Što ne bi neko ko hoće da se bori zaista za svoju politiku, ako politiku ima, se kandidovao na izborima, izašao sa nekim programom ako program uopšte ima, došao u Skupštinu i suprotstavio taj sjajni program ovde i rekao, vi iz SNS, sada ću ja vam da pokažem kako ja sjajan program imam da čuju građani da u direktnom prenosu svaki dan, eto prilike za marketing njihov.

A šta će da ponude građanima? Da kažu da će da bacaju jaja i onda da pričaju o gladi i o sirotinji. Da kažu da će nešto da uništavaju. Da će da uništavaju fasade u Karađorđevoj ulici jer su svojevremeno rekli mi ćemo sve kako je bilo u Beogradu nekada da vratimo. E, to će da bude kada se ti vratiš malo sutra na vlast u Beogradu, vraćaćeš sve kako je bilo nekada. Ne daj Bože da tako bude, jer tom Karađorđevom, tom Savamalom, pa i drugim ulicama u Beogradu, ne sećam se da su ljudi toliko šetali, otvarali svoja mala preduzeća, svoje radnje, svoje kafiće, zapošljavali nekoga, nije imao tu ko da ide, niko nije tu želeo da prođe.

Koji porast turista imate danas u Beogradu? Pa, zašto dolaze ti ljudi turisti, nisu ljudi blesavi da idu u neki grad koji je ruševina koji je užasan, koji je unazađen, upropašćen. Pa, valjda kada kupujete aranžman negde da idete sa porodicom, vi idete tamo gde je lepo da vidite nešto. To znači ako je povećano više stotina procenata puta dolazak turista u Beograd, u Srbiju, znači da Srbija ide napred i da nešto u njoj ima da se vidi. A šta ste imali da vidite za vreme Dragana Đilasa, Tadića, Borka i svih ostalih. Evo, oni pokazuju, njihovi prvaci, Aida i ostali, pokazuju šta mogu da vide. Mogu da vide gađanje jajima po centru kada oni dođu na vlast. To je program, to je vrhunac politike tajkunsko nevladine Dragana Đilasa, da se napadne Srbija.

Pa, na sve to, na vrhuncu histerije, kaže, srpski narod je počinio genocid. Pa, ti nisi normalan. Kakav genocid je počinio narod koji nikada nije vodio nikakve osvajačke ratove, kao prvo. Drugo, kao narod koji je uvek morao, morao nažalost da brani svoja ognjišta gde god je živeo. Kao narod koji je u Prvom svetskom ratu izgubio milion i po ljudi. Kao narod koji je u Drugom svetskom ratu izgubio preko milion i po ljudi. Pa, samo u tom Jasenovcu, a oni kažu, nemojte da pričate o Jasenovcu, vi hoćete tu da kažete da onda u Srebrenici ništa nije bilo. Ne, nego zašto mi nemamo jedini pravo da kažemo gde je počinjen genocid nad našim narodom i zašto ne smemo da kažemo da je to genocid.

Zašto ne smemo da kažemo da je 1995. godine počinjen genocid u „Oluji“, „Bljesku“ i ostalim njihovim ustaškim akcijama. Zašto ne smemo to da kažemo? Zašto moramo da ćutimo o Jasenovcu? Pa, šezdeset godina smo ćutali o tom Jasenovcu i nismo smeli ništa kao Srbi u Srbiji da kažemo o tome. E danas imamo Aleksandra Vučića i govorićemo i dok je poslednjeg Srbina govorićemo o tome šta se u Jasenovcu desilo, jer to ne samo Srbi, to ne sme svet da zaboravi. Taj svet koji okreće glavu kada god se pomenu srpske žrtve. Svaki put treba da mu okrenu glavu i kažemo – pogledaj svete to što ti ne daš da se čuje. Pogledaj jauk tih preko milion i 200 hiljada ljudi pobijenih u Jasenovcu, Roma, Jevreja i Srba najviše.

Pogledajte žrtve. Pogledajte taj logor, prvi logor, za decu logor, za ubijanje dece je bio u Jasenovcu. I, mi ne možemo o tome da govorimo. Ne. Možemo. I, ima da govorimo o tome najviše. Ima da kažemo da Srbi nigde nisu počinili genocid. Nigde i nikada. Nikada ga neće počiniti. I, da se Srbi nikad, nikome nisu svetili. Srbi nisu takav narod. Srbi su samo žrtve propagande, pa ako hoćete moram da uputim kritiku i nama, kao Srbima, žrtve svog ćutanja, žrtva saginjanja glave pred istinom o stradanju svog naroda.

Ćutali smo pod komunizmom, nismo smeli da kažemo, da bi nekog došao do radnog mesta ili da ne bi izgubio ne znam šta. Nećemo više nikada da ćutimo o svojim žrtvama. Pa, neka osuđuje ko kako hoće to, neka priča šta hoće o tome.

Neće ni Đilas, ni oni loši, ali mali procenat, to je jako mali procenat onih iz našeg naroda, koji kažu da je bio genocid, neće nas sprečiti da govorimo istinu, neće nas sprečiti da govorimo o svojim pobedama, neće nas sprečiti da se setimo onih junaka koji su prešli strašnu golgotu ka Solunu i Krfu, neće nas sprečiti da govorimo o stradanju iz Drugog svetskog rata, o stradanju devedesetih godina, jer je to istina.

Ali, uvek smo spremni da kažemo – jeste, bilo je pojedinaca i kod nas koji su činili neke loše stvari, ali nismo narod koji je počinio nikakav genocid. Nikada nikakvu ideju nismo imali da bilo koga uništimo, samo da sačuvamo svoje selo, okućnicu, svoje gradove i ljude naše, tamo gde su se rađali, gde su živeli i gde će da žive i dalje.

Srbija će nastaviti da pomaže svoj narod, na svim teritorijama gde on živi, nastaviće da gradi puteve, nastaviće da gradi fabrike i to posebno i nakon izbora, u aprilu mesecu, novom pobedom predsednika Aleksandra Vučića i novom pobedom Srbije.

Hvala vam.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko, gospođo Vujović, sa svojom saradnicom, uvažene kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, mi smo ovih dana, ovih nedelja, ja bih rekao i tokom cele ove 2021. godine, svedoci politike laži koju plasira deo opozicije, okupljene oko Dragana Đilasa i svedoci smo brojnih laži koje plasiraju Đilasovi i Šolakovi mediji tokom čitave godine. Kada kažem plasiraju laži, mislim i plasiraju laži o izveštavanju za brojne događaje.

Tako smo ovih dana, konkretno i nedelja, svedoci brojnih nemilih scena, ne samo na ulicama Beograda, nego i u regionu, a jasno je šta je u pozadini. U pozadini je da se unese nemir i nestabilnost, ne samo u Beogradu i Srbiji, nego na Balkanu. To odgovara određenim centrima moći i u Srbiji, i u regionu, i u svetu.

Pa, smo tako imali, ne baš slučajno, proteklog vikenda istovremeno, tačnije u 18 časova, proteste zbog murala Ratka Mladića, na Vračaru, istovremeno 30 minuta ranije počeo je obračun dve navijačke grupe o kojima je govorio juče moj kolega, Aleksandar Mirković, u Mostaru, navijačkih grupa, fudbalskih klubova, „Velež“ i „Zrinjski“ iz Mostara, to je počelo oko 17.30 časova, isto oko murala.

Dakle, nekome je taj dan, tih dana, bio cilj da istovremeno unese nemire i na ulicama Beograda, i na ulicama Mostara, i to baš preko puta brda na kojem se nalazi jedna od najvećih pravoslavnih svetinja, posle Hrama Svetog Save, a možda uz crkvu Sv. Marka i najveći hram Srpske Pravoslavne Crkve, Saborna crkva Sv. Trojice, u Mostaru, koju je obišao proteklih godina u više navrata i naš predsednik Aleksandar Vučić, a ove godine i naša premijerka, Ana Brnabić.

Nekome ne odgovara složnost srpskog, bošnjačkog i hrvatskog naroda u Mostaru i što prvi put sada imamo i u vlasti većnike, imamo i Srbe posle skoro 30 godina. Gde se to dešava? To se dešava, baš na raskrsnicama ulica zločinaca, Alojzija Stepinca i Mileta Budaka. Dakle, tim nevladinim organizacijama u Beogradu, tim Đilasovim medijima uopšte ne smeta ni Mile Budak, ni Alojzije Stepinac, imena ulica u zapadnom delu Mostara koja nose nazive po brojnim ustaškim zlotvorima i ubicama iz Drugog svetskog rata i iz rata devedesetih godina.

Istovremeno, Aida Ćorović govori na mitingu, gde sama javno priznaje, odnosno nije to miting, to je skup šake ljudi, javno priznaje da se oni ne okupljaju samo zbog Ratka Mladića, nego da je njima krajnji cilj rušenje Aleksandra Vučića.

Dakle, sasvim je jasno da je reč o jednoj orkestriranoj kampanji protiv Aleksandra Vučića. Zašto? Zato što je on zaštitnik jake Srbije i srpskog naroda, gde god on živeo u regionu.

Nekome ne odgovara, a znamo i kome, jaka i stabilna Srbija, u kojoj složno žive i srpski, bošnjački i mađarski i svi drugi narodi. Nekom ne odgovara bolji status za srpski narod, ne samom u Republici Srpskoj, nego i u Federaciji BiH, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori. Nekom ne odgovara da se javno govori o zločinima nad Srbima. Nekom ne odgovara, a znamo kome, i Draganu Đilasu i Draganu Šolaku, Vuku Jeremiću i svim njihovim saradnicima, i u medijima, i nevladinim organizacijama, i njihovim saradnicima u stranim i regionalnim centrima moći, ne odgovara da se govori o zločinu nad srpskim narodom, ni za vreme Prvog svetskog rata, pa napadaju predsednika Vučića i vas iz Vlade Srbije i sve nas poslanike zašto obeležavamo Dan primirja i zašto se govori tako o Prvom svetskom ratu, ne odgovara film "Dara iz Jasenovca" kad se govori o zločinima nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu, ne odgovara otkrivanje spomenika Stefanu Nemanji, ne odgovara završavanje radova na Sabornoj crkvi Svete Trojice u Mostaru, ne odgovara sređivanje platoa ispred Hrama Svetog Sava na Vračaru. Njima ne odgovara ništa što je srpsko, što je pravoslavno i što je istina.

Inače, pošto sticajem okolnosti kao narodni poslanik dolazim sa Vračara, taj mural Ratku Mladiću mesecima tu stoji. To nije jedini mural generalu Ratku Mladiću, ima ih još nekoliko u Beogradu i Srbiji.

Da li znate zašto su se i te nevladine organizacije i te političke organizacije, Aida Ćorović, Đilas i njihovi saborci, zašto oni potenciraju ovaj mural na ćošku Njegoševe ulice i Alekse Nenadovića? Zato što oni hoće nerede i krv na ulicama centra Beograda. Oni su se sad setili skoro posle godinu dana da taj mural postoji. Zašto taj mural, ako im baš toliko smeta, i ako je to jedino što im smeta, što to nisu okrečili preko noći kada nema kamera, kada nema medija, kada nema ljudi? Skoro niko ne bi ni primetio.

Ne, nego oni hoće nemire u srcu Beograda, hoće nemire u srcu Vračara. Hoće nerede na ulicama. Hoće da šaka ljudi od dvadesetak, trideset ili 50 ljudi da isprovocira neke navijačke grupe. Hoće da padne krv u Beogradu. Kao što su hteli prošle i pretprošle godine kada su upadali u ovaj visoki Dom i hteli ovde krv ispred Narodne skupštine Republike Srbije, kada su napadali i napali, pokušali da ubiju Marijana Rističevića na ulazu u Narodnu skupštinu Republike Srbije, kad su zbog toga i zbog loše reakcije pravosudnih organa moje kolege Dr Aleksandar Martinović i Sandra Božić štrajkovali glađu da bi tužilaštvo reagovali, a mi smo danas govorili o radu i sudstva i tužilaštva.

Marijan Rističević, moj kolega, je odlično podsetio na neke naše lepe istorijske sportske događaje, koju većina g rađana Srbije neće moći da pamti, zato što Dragan Šolak, njegov SBB i Đilas, nisu dozvolili većini građana Srbije da gledaju ovu istorijsku fudbalsku utakmicu između Srbije i Portugalije. Pa, nećemo moći kao što smo mi koji tad nismo živeli, ali smo mogli putem televizije i interneta da se podsetimo istorijskih golova i Dragana Džajića, Katalinskog i Karasija, ili u novije doba, Stojkovića, Pančeva, a sada Mitrovića, moći će da vidi samo onaj koji ima SBB, ili ako je neko snimio telefonom, pa prebaci snimak.

Dakle, Draganu Šolaku i njegovom SBB-u, i Đilasu, i Mariniki Tepić, njima ništa nije sveto. Njima ne odgovara uspeh reprezentacije, njima ne odgovara što se srpski narod organizovao devedesetih da se brani od ustaških zločinaca, i na području Bosne i Hercegovine i na području Hrvatske.

Kad god Vlada Srbije, predsednik Vučić, mi narodni poslanici podsetimo na stradanje nad srpskim narodom, mi budemo napadani. Ništa im ne odgovara što je sveto, što je pravoslavno, što je srpsko. Ne odgovara im. Zašto? Zato što je većinsko mišljenje naroda, naših građana i u Srbiji i u Republici Srpskoj borba za srpski, nacionalni i državni interes, zato što u Srbiji nikada bolje u svojoj istoriji nisu zajedno živeli i srpski i bošnjački i mađarski i svi drugi narodi, a onda se juče ovde u parlamentu od jednog kolege iz opozicije plasira jedna ortodoksna laž, da je u Srbiji opasno biti Bošnjak i to u trenucima kada naše drage prijatelje, našu braću Bošnjake imamo gotovo na svim pozicijama, od lokalne samouprave do državnih institucija, gde su postavljeni ne po nacionalnom ključu, nego zato što vole svoju državu Srbiju, što poštuju Ustav i što su zaslužili svojom strukom da se nalaze na određenim pozicijama, i u sudstvu, i u tužilaštvu i u svim državnim institucijama.

Danas u Srbiji Bošnjaci žive složno sa braćom Srbima, Mađarima i svim drugim nacijama. Danas u Srbiji 18 nacionalnih manjina ima ista prava kao i većinski srpski narod i to njima ne odgovora i zato oni postaju nervozni.

Prvo i pod jedan, Dragan Đilas je svestan da sa svojim saborcima ne može da se vrati na vlast legalnim putem, putem izbora, volje naroda. Pod dva, potrošili se milioni. Ima zahteve za nove stotine miliona evra. Ne da mu narod da krade. Zato mu ne da narod podršku na izborima. Pod broj tri, njima ne odgovara svakodnevno jačanje Srbije kao države i položaja srpskog naroda na Balkanu i onda izmišljaju - ajmo krv na ulicama Beograda, ajmo da napadamo svaki spomenik nekoj našoj istorijskoj ličnosti, ajmo da napadamo vakcinaciju, ajmo da napadamo sve ono dobro što Srbija radi.

Danas smo imali prilike, evo, nekoliko kolega mojih narodnih poslanika je dobilo poruku od „Batuta“, gde podsećaju ko nije, a ja sam se vakcinisao sa tri vakcine, gde nude pet vakcina različitih da možemo da se vakcinišemo protiv Korona virusa. To retko gde ima u Evropi, a ja mislim da smo u Evropi jedini. Moje kolege koji su doktori, lekari, ovde narodni poslanici će me ispraviti, ako grešim, mislim da Srbija jedina u Evropi nudi pet vakcina.

Zašto nudimo pet vakcina? Nije to samo različitost izbora, kvalitet je sličan. To govori nešto više. To govori kako Srbija, predvođena Vučićem, gradi mostove i sa Kinom, i sa Rusijom, i sa Velikom Britanijom, i sa SAD i sa zemljama EU i onda mi imamo mogućnost i nabavke vakcina i respiratora i investicija i pravljenje konzorcijuma i ulaganja i pravljenje puteva i dobre ekonomske privrede i svake druge saradnje sa gotovo svim svetskim silama i skoro svim zemljama Evrope i zemalja arapskog sveta, Azije, Južne i Severne Amerike.

Dakle, Srbija danas odgovorno radi. Kako Srbija iz dana u dan napreduje, tako opozicija oko Đilasa postaje nervoznija i to narod treba da zna. Tako je na svim poljima. Njima sve smeta. Svaki film, svaka serija, svaki spot koji govori o jačanju Srbije, gde se poštuje zakon, o podsećanju na našu čestitu istoriju, slavnu istoriju, njima ne odgovara. Ništa im ne odgovara. Ne odgovara im ni uspeh naše fudbalske reprezentacije zato što njima nije stalo do Srbije, a nama ovde narodnim poslanicima SNS je stalo do Srbije. Stalo je do Srbije zato što je Srbija naša otadžbina, a Srbija može dalje da nastavi i da jača samo predvođena našim predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivan Ribać.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege su iscrpno obrazlagale amandmane, tako da ne želim njima da posvetim posebnu pažnju, osim što ću pohvaliti Ministarstvo za ekologiju i vas, ministarka, na požrtvovanom radu i odličnim rezultatima koje postižete kako bi naši građani živeli u bezbednijem i zdravijem okruženju.

Ono što bih hteo da kažem, poštovane kolege, to je da je samo neko politički neiskusan mogao da pretpostavi da će onaj performans kolega iz poslaničke grupe Ujedinjena dolina SDA biti okončan iznošenjem onih plakata pre nekoliko dana u Skupštini Republike Srbije i pozivom da se usvoji rezolucija o genocidu u Srebrenici. Istu onu rezoluciju koju je juče tražio kolega Imamović, koji je na jedan neprihvatljiv i izrazito nepotrebno ružan način optužio Srbiju, zemlju koja je jedna od najstradalnijih od fašističke ruke da je pobornik fašizma i istu onu rezoluciju koju je pre nekoliko godina gospođa Marinika Tepić, jedan od najisturenijih aduta opozicije na predstojećim izborima, toliko jak da je njen šef gospodin Dragan Đilas rekao da svako ko želi da se nađe na njegovoj listi mora da nju podrži, a ja ga ovim putem pitam – gospodine Đilas, ako vi uživate toliko poverenje naroda, zašto vi ne budete na čelo liste i da vidimo koliko ćete glasova dobiti?

Ali, da se vratim na temu. Ne treba biti preterano mudar i uvideti da su pomenute kolege iskoristile upokojenje našeg kolege Zukorlića, koji je svojim nastupima i u javnosti i u ovom visokom domu na mudrom, racionalnom i pomirljivom politikom težio ka miru i valjanom suživotu između naše braće Bošnjaka i Srba u Raškoj oblasti, kako bi sada oni ustalasali neke ružne duhove prošlosti koje naša stranka svojom politikom želi godinama da potisne prošla vremena sa željom da se nikad više ne vrate na naš javni i politički prostor.

Samo oni predstavnici svog ideološkog vođe gospodina Ugljanina, koji je jedan od većih medicinskih stručnjaka, koji je pre nekoliko meseci u jeku epidemije govorio našem narodu da ne treba da se nose zaštitne maske zato što povećavaju smrtnost, istog onoga koji u zavisnosti od hijerarhijske pozicije koju zauzima u izvršnoj vlasti, čas priča da mu je ova država maćeha, čas priča da je ova država njegova država, a kada izgubi poziciju naziva je fašističkom tvorevinom, kao juče gospodin Imamović, samo oni mogu da oživljavaju te otrovne strele sukoba iz prošlosti, nihilizujući sve dobro što ova vlast uradi za Rašku oblast i naše druge sugrađane Bošnjake, a koja je uradila više nego sve vlasti pre nje.

Njima ništa ne znači što se grade nove škole, poput ove škole u Sjenici, koja će biti jedna od najsavremenijih i najmodernijih u Srbiji, koja će imati svoj bazen. Njima ništa ne znači što se grade nove bolnice, novi i najsavremeniji dijagnostički centri ili putevi koji povezuju, kao što je put Novi Pazar - Tutin ili ka Ribarićima ili u Karajukića bunarima, nego daj, pored svega toga, samo da se podsećamo na zla koja se su dešavala na prostorima u ratovima devedesetih i da ih vadimo iz jama, gde zauvek trebaju da ostanu začaurene.

Šta god da ova vlast uradi dobro za Rašku oblast, a ponavljam, uradila je mnogo više nego sve prethodne, pojedini političari, poput Ugljanina, poput gospodina Kamberija ili Imamovića na sve načine se trude da izvrnu ruglu i pozivaju na zločine kojih je bilo u prošlosti sa svih strana, jer njima prosto ne može da bude jasno da nas kao vlast ne zanimaju sukobi bilo koje vrste, već samo napredak, prosperitet i bolji život svakog našeg građanina, bez obzira koje nacionalnosti i veroispovesti bio.

Oni, prosto, imaju patološku mržnju prema ovoj vlasti, isto kao što sada naši politički protivnici imaju istu količinu mržnje i ne mogu da se obraduju čak ni tome što je naša reprezentacija izborila plasman na Svetsko prvenstvo samo zato što je predsednik Aleksandar Vučić poželeo im srećan put i rekao, da se sportskim žargonom izrazim, da ostave srce na terenu, pa onda vređaju i narod, vređaju i igrače i selektore i sve ostale, naravno, vadeći kao adut lečenje dece, igrajući na kartu sentimentalnosti našeg naroda, a moram da ih podsetim da je ova vlast uložila više hiljada puta nego što su oni uložili u lečenje bolesne dece i onda to treba da izbrišu kao svoj adut u predstojećem periodu.

Prvi među njima koji prednjače u neosnovanom optuživanju ove vlasti je gospodin Kamberi, a za koga mi se čini, negde na internetu sam video, da je nosio majicu sa simbolom „I'm terrorist“ prilikom podrške zločinačkoj „Gnjilanskoj grupi“ i koji je poznat po svom jasnom antidržavnom aktivizmu na jugu Srbije, za koga se jasno vidi da njegova politika ne odražava zdravorazumsku politiku saradnje, perspektive i boljeg suživota naša dva naroda, već ozbiljnu dozu animoziteta prema srpskoj državi iz čijeg budžeta povlači ogromna sredstva za prikriveno jačanje već postojećih ekstremističkih stavova koja imaju uporište na ideologiji čiji je nosilac Ridvan Ćazimi, komandant Leši iz Trnovca, ubica naših vojnika i policajaca, a na čijim je tribinama gospodin Kamberi govorio više puta.

Naravno, pored poziva za usvajanje ove rezolucije, gospodin Kamberi se ne libi da svako malo poziva i obraća se za pomoć Amerikancima, kako bi oni pritisnuli Srbiju i ne bi li je doveli do nečega što je svima jasno stavljeno do znanja, a da Srbija, bar dok je SNS na vlasti, nikad neće uraditi, a to je priznanje nasilnog i protivpravnog otimanja dela njene suverene teritorije, što naravno ne znači da Srbija i njeno rukovodstvo nije uvek i na svakom mestu spremna da sedne za pregovarački sto i da razgovara o boljim odnosima, suživotu i, na koncu, kompromisu koji bi doveo do istorijskog pomirenja naša dva naroda.

Dakle, kao što sam naveo na početku samo bi laik pomislio da je performans plaketama u Skupštini bio izolovani akt. Nedugo zatim, nekoliko sati nakon toga, veliki borac za pravdu, naravno, pod znacima navoda, Aida Ćorović, pretpostavljamo u koordinisanoj akciji sa njenim istomišljenicima, poput Jelene Jaćimović, koja nosi duksericu na kojoj piše da je iskreni poštovalac jedne satanističke sekte koja se zove „satanin hram“, odlučuje se na jedan jeftini populistički korak, a to je gađanje jajima mural Ratka Mladića na komandu sad kameri, da bi valjda dobila na nekoj dramatizaciji, a što je ispalo jako smešno.

Ista ona Aida Ćorović koja za srpsku himnu kaže da je zastarela, čije reči ne prate sadašnji trenutak. Valjda bi ona želela da sada ubacimo neke reči iz moderne muzike ili onih njenih, jala i brata, jale i bube, ili kako se već zovu, isto kao što kaže da se žale i sve žrtve, ali da su najveće žrtve bile albanske ne poznajući ili nevešto prekrivajući suštinske istorijske podatke o žrtvama na ovim prostorima.

E, pa to gospođo Ćorović nije lepo. Nije lepo niti je pristojno. Ne što ste gađali mural Ratka Mladića, generala prema kome ne osećam baš neko veliko divljenje ne zbog toga što ga smatram lično odgovornim za onaj zločin koji se desio u Srebrenici, već zbog toga što je ipak trebao da zna i na neki način spreči da nekoliko umobolnika bace ljagu na slavno ime srpskog vojnika i vojskovođa poput Živojina Mišića, Bojovića ili Stepanovića za vreme čijeg vojevanja nije stradao niti jedan jedini zarobljenik od više 50.000 zarobljenika koliko su ih imali. Ne zbog njega, a ni zbog vašeg jeftinog performansa, kao i onog u Skupštini od pre nekoliko sati pre toga i onog jučerašnjeg od strane gospodina Imamovića, već zbog toga što nihilizujete i nipodaštavate jedan od najstradalnijih naroda u poslednja dva veka, srpski narod i svaku njegovu žrtvu.

Pitao bih vas ovim putem, pa zašto neko jaje ne baciste ili bar verbalno ne osudiste onu skaradnu ploču Aćifu Bljuti, nacističkim gvozdenim krstom odlikovanom fašisti? Zašto nekim gestom bar ne pomenuste zločin nad nedužnim srpskim življem kada je u selima u i oko Srebrenice pobijeno više od 3.500 ljudi od strane zločinačke ruke Nasera Orića, a on sam zaklao i iskopao oči sudiji Iliću u selu Zalazje? To nikada ni jednom rečju niti ste osudili, niti pomenuli, ali vam sada smeta neki mural na zidu.

Međutim, suština ovih, da se uličnim žargonom izrazim, šibicarskih trikova nije to što vi predstavljate da jeste. Suština je da unesete hibris, kako su to nazivali stari Grci, odnosno nemir ili razdor, nesklad u ovo mira željno društvo ne bi li se izborili za rušenje ove vlasti na predstojećim izborima sa osnovnim ciljem, a to je slabljenje Srbije i što lakše dolaženje do državnog novca. Tu se koristite onim čime se pristojni i državotvorni ljudi ne koriste, poput vređanja sopstvene države, kako su to činili gospodin Đilas i gospodin Stefanović nedavno u Americi, naravno uz svesrdnu pomoć gospodina Šolaka, moleći za pomoć gospodina Gabrijela Eskobara ne bi li ih on nekim čarobnim štapićem doveo na vlast, pošto to nisu mogli da urade predstavnici Evropskog parlamenta koji su glavom bez obzira pobegli kada su se suočili sa njihovim zahtevima.

Naravno, da ne zaboravim da je sada u njihovoj političkoj agendi to postao neki pravac da svako ide i da kuka tamo Americi, da ih moli, jer je to pre njih uradio i gospodin Ponoš, koga sada vidimo protežiraju na neku visoku državnu funkciju, a kada je besramno stao na stranu američkog ambasadora Kristofera Hila i rekao da je on doveden iz penzije kako bi predsednika Vučića uklonio sa političke scene i da neće otići dok to ne uradi.

Bili ste srpski vojnik, gospodine Ponoš. Gde se dede srpska vojnička čast, gde se život daje, a država ne izdaje, da vas priupitam ja i svaki čestiti građanin ovoga naroda? Kako možete da likujete kada nas na primer ne pozovu na neki samit demokratije, optužujući svoju zemlju na najgori način? Naravno, odmah progutate žabu, kao što je to rekao pokojni premijer Đinđić, kada saznate da su nas pozvali. Isto kao što ste progutali istu tu žabu kada ste govorili da je naša država autokratska, da ne napreduje, da nazaduje čak, a izveštaj Evropske komisije je pokazao da Srbija napreduje u svim poljima, između ostalog i u borbi protiv korupcije.

Da vašem nerazumnom delovanju nema kraja, definitivno sam juče shvatio i pokazali ste kada ste optužili da predsednik Vučić zajedno sa uvaženim predsednikom Vladimirom Putinom direktno vodi u propast zapadni Balkan, što ste napisali u vašem glasilu „Danas“ od strane nekog vašeg i vama naklonjenog istoričara.

Da zaključim, svima vama, koji ste ma koliko bili ideološki i politički različiti sada ste se udružili ne biste li ovu vlast pobedili, nisu bitne ni žrtve ni pravda ni Srebrenica, niti bilo šta drugo, vama je cilj samo novac i slaba Srbija kako bi sa njome mogao da se igra ko kako hoće. Da li novac koji uzimate od stranih agentura, da li od domaćih tajkuna ili bivših političara, svima vam je cilj da se poljulja poverenje građana u ekonomsko, socijalno, vojno i svako drugo snaženje Republike Srbije koje je počelo dolaskom naše stranke na vlast i koja se jedino pod njenom dirigentskom palicom može nastaviti. Mi smo jedan ozbiljni državotvorni simfonijski orkestar koji svira najlepšu muziku za svoj narod i zemlju, a vi raštimovani limeni trombon, onaj koga sve manje i manje ljudi može da sluša i da veruje u njihove laži i izmišljotine.

Nadam se da će vas uskoro na predstojećim izborima naši građani poslati upravo na ono mesto koje zaslužujete, a to je politička penzija odakle biste mogli sa zavišću da gledate kako SNS, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, nastavlja da vodi politiku usmerenu ka boljem životu, trajnom miru, prosperitetu, jačanju međunarodnog ugleda zemlje na onaj način kako vi niste znali, niste umeli, a najverovatnije niste ni hteli. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Janković.

Hvala, predsedavajući, gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko sa saradnicom, poštovani građani Republike Srbije, apsolutno se pridružujem rečima gospodina Uglješe Mrdića kada kažu da je nama Srbija na srcu, da mi nemamo rezervnu otadžbinu. Za razliku od pripadnika bivšeg režima koji su sve učinili da upropaste našu zemlju, našu ekonomiju, našu vojsku, SNS dolaskom na vlast je preuzela odgovornost za kvalitet života svih naših građana, jer kako smo razvijali ekonomiju, kako smo zapošljavali naše građane tako se razvijala i svest naših građana o zaštiti životne sredine. Ne može građanin koji ostane bez posla da razmišlja o ekologiji na način kao što to danas razmišlja.

Ja dolazim iz Sremske Mitrovice gde je žuto-tajkunska vlast samo za tri godine preko 4.000 građana Sremske Mitrovice ostavila bez posla, a u Srbiji 400.000 građana je za vreme vlasti DS i njenih satelita ostalo bez posla. Naravno, kada smo preuzeli vlast preuzeli smo odgovornost da damo svoj doprinos ovoj oblasti i da građani Srbije žive pre svega bolje, kvalitetnije, ali da uradimo puno toga za životnu sredinu, za naše samo okruženje.

Želim da pohvalim vas, uvažena ministarka, jer ste svojim radom išli u susret problemima koji su nastajali u oblasti životne sredine. Mi smo svesni da ni jedna vlast, da ni jedan mandat, ni jedan ministar ne može da reši sve one probleme koji postoje u životnoj sredini, jer godinama se u ovu oblast nije ulagalo na način kako to treba, ali vaša energija, vaše znanje, uz podršku predsednika Republike, uz podršku predsednice Vlade, uz podršku nas narodnih poslanika, napravili smo jedan značajan iskorak u budućnost da rešimo sve ono što je u ovom trenutku aktuelno u životnoj sredini, ne samo u našoj državi, već rekao bih i u čitavom okruženju.

Želim da pohvalim vašu aktivnost jer ste svojim radom obilazili lokalne samouprave. Bili ste nedavno u mom gradu, Sremskoj Mitrovici, posetili ste Rumu, posetili ste Čačak, bili ste na deponiji u Vinči, bili ste u Prijepolju, uvek ste išli u susret nekom problemu da razgovarate sa građanima, sa predstavnicima lokalnih samouprava, sa predstavnicima nevladinih organizacija i da izvučete ono što je najbolje, najbitnije, da dobijete pravu informaciju kako biste dali pravi odgovor u datom trenutku.

Mi smo se trudili ovde narodnom parlamentu da vam pomognemo u toj vašoj misiji i svemu ono što Vlada Republike Srbije i vi kao ministar u Vladi želite da uradite. Mi smo ovde usvojili pet zakona. Evo, ova Vlada postoji nešto duže od godinu dana. Mi smo usvojili Zakon o klimatskim promenama, Zakon o zaštiti prirode, zatim smo potvrdili amandman na Protokolu o supstancama koje oštećuju ozonski omotač. Zatim smo prihvatili Aneks konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa, zatim Zakon o zaštiti od buke.

Ova dva zakona koji ćemo danas izglasati to je zaista jedan veliki set zakona. Znači, sedam zakona iz oblasti zaštite životne sredine za godinu dana. Kada na ovu brojku dodamo još četiri zakona iz oblasti energetike, Zakon o energetici, Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, Zakon o rudarstvu i energetskoj efikasnosti, dovoljno govori koliko je ova Vlada i koliko je Skupština bila posvećena rešavanju problema u oblasti ekologije.

Naravno, mi smo potvrdili više zakona koji se odnose na dalju gasifikaciju Republike Srbije što će dodatno dati jedan pozitivan efekat za zaštitu životne sredine, da smo potvrdili Zakon za gasifikaciju Niša, niške oblasti, zatim međunarodni gasovod koji vodi ka Dimitrovgradu, zatim za Kolubarski okrug, Mačvanski okrug i druge gradove koji će dobiti gas, kao energent ga koristiti, što će u velikoj meri poboljšati životnu sredinu, odnosno sve one negativne efekte će pomeriti u stranu.

Ono što takođe želim da istaknem jeste rad Odbora, kome ja pripadam sa velikim zadovoljstvom, Odbora za zaštitu životne sredine ovde u Narodnoj skupštini, gde smo pored više amandmana koje smo predložili na one zakonske predloge koje ste vi dali, jednu praksu ustanovili da odlazimo u lokalne samouprave, da razgovaramo sa građanima, da razgovaramo sa predstavnicima lokalnih samouprava.

Imali smo dva odbora van sedišta Narodne skupštine Republike Srbije i bili smo u Sremskoj Mitrovici, bili smo u Čačku, a to se isto prenelo i na neformalnu Zelenu poslaničku grupu gde smo obilazili u Zapadnoj Srbiji takođe i Prijepolje.

Takođe smo bili u Novoj Varoši, u Priboju, razgovarali sa predstavnicima lokalnih samouprava, sa direktorima javnih preduzeća i gde smo od njih saznali koji su to problemi u lokalnim zajednicama i zajedno sa vama želimo da rešimo i da pomognemo.

Takođe, jedan veliki benefit čitave priče jeste jedan projekat koji se realizuje u mom gradu, ja sam vrlo ponosan na činjenicu da će grad Sremska Mitrovica, odnosno Skupština grada Sremska Mitrovica biti prva lokalna samouprava na prostoru naše zemlje gde se formira neformalna odbornička Zelena grupa. To je nešto jako dobro iz razloga što će odbornici po prvi put moći da se udružuju na način, a da se povezuju vezano za ekologiju i gde će biti veći uticaj nevladinih organizacija i na taj način daće svoj doprinos u rešavanju svih problema.

Ja sam zaista imao veliko zadovoljstvo i čast da početkom prošlog meseca obratim se kolegama iz pokrajinske Skupštine AP Vojvodine gde oni takođe formiraju Zelenu poslaničku grupu gde od 120 poslanika, koliko broji pokrajinski parlament, 77 kolega je prihvatilo poziv i ulazi u ovu grupu. Mi vrlo brzo očekujemo da će kolege iz Pokrajine zajedno sa nama poslanicima u republičkoj Skupštini napraviti jedan sastanak, jedan dogovor, da vidimo koje su to aktivnosti u nekom narednom periodu, šta to mi kao predstavnici naroda možemo da uradimo i da damo svoj doprinos u ovoj oblasti.

Koliko je važna zaštita životne sredine najbolje govori i sama, da kažem, aktivnost našeg predsednika, Aleksandra Vučića, i njegov boravak na konferenciji UN o klimatskim promenama koja je nedavno bila u Glazgovu.

Predsednik je predstavio jedan detaljan plan i program šta je to što Srbija želi da uradi u narednom periodu, a pored svog obraćanja predsednik je iskoristio i priliku da se obrati i drugim liderima koji su bili prisutni ovde i na margini te konferencije imao je više značajnih sastanaka i privukao je zaista veliku pažnju.

To dovoljno govori koliko naš predsednik i naša država ima veliki uticaj u međunarodnoj zajednici i koliko međunarodna zajednica gleda na Srbiju kao jedan faktor stabilnosti i državu u koju treba ulagati ili državu sa kojom treba i sarađivati.

Ono što me posebno raduje kao narodnog poslanika jeste i budžet za narednu godinu gde će biti i više od 36 milijardi dinara, što direktnih, što indirektnih sredstava uključeno u oblast životne sredine, odnosno zaštite životne sredine. Mi smo u ponedeljak od vaše saradnice imali zaista jednu iscrpnu prezentaciju svega onoga što vaše Ministarstvo i Vlada Republike Srbije žele da urade u narednoj godini, a vezano za ovu oblast.

Ono što mene posebno raduje kao građanina Sremske Mitrovice, to je tri miliona evra koje će biti uloženo u reciklažni centar u mom gradu i to dovoljno govori uz sve one lokalne samouprave gde se ulažu značajna sredstva koliko ova Vlada i koliko vaše Ministarstvo daje akcenat na sam Sektor zaštite životne sredine.

Naravno, kako se zemlja razvija, kako smanjujemo stopu nezaposlenosti, kako uređujemo naše institucije, kako se borimo sa kriminalom, tako sve više dolazi do napada na našeg predsednika, Aleksandra Vučića. Ne samo na njega, nego i na čitavu njegovu porodicu.

Oni ljudi koji nemaju program, koji nemaju ideju, oni nemaju šta drugo da ponude građanima Srbije osim napada na predsednika i na njegovu porodicu i na nas koji ga štitimo, da kažem, branimo ovde u Narodnoj skupštini. Mi ćemo to da nastavimo da radimo i u narednom periodu.

Pitaju se predstavnici žuto-tajkunske koalicije – zašto poslanici SNS vrlo često govore o svom predsedniku? Da li to neko treba nama da zabrani da mi govorimo o našem predsedniku i svemu onome što on na dnevnom nivou trpi, on i njegova porodica?

Koliko časti može da ima jedan čovek, jedan političar ukoliko proziva decu svog političkog suparnika? Gde je tu moral? Gde je tu odgovornost prema građanima? Da li mi iz SNS znamo imena dece naših političkih protivnika? Ne znamo i to nas ne zanima. Mi želimo bezbednost svim građanima Republike Srbije, bez obzira kojoj stranci pripadaju i da uopšte pripadaju bilo kojoj političkoj organizaciji.

Na ovakav način oni šalju jasnu poruku da nemaju ideju, da nemaju program i da osim mržnje prema Aleksandru Vučiću i nama iz SNS oni nemaju šta drugo da ponude. Ubeđen sam da će građani Srbije vrlo brzo na izborima koji nam slede prepoznati ko donosi dobre i kvalitetne odluke za građane Republike Srbije, a ko je taj da se Srbija vrati 10-15 godina unazad, da nam se gase fabrike, jer jedini doprinos DS i njenih tajkuna i svih onih koji su činili tu koaliciju u oblasti zaštite životne sredine jeste gašenje fabrika. Mislili su ukoliko ugase neku fabriku da će biti lepši i čistiji vazduh.

Naravno da je to politika prošlosti koja daje samo negativne rezultate i da je to politika koja neće biti podržana od građana Republike Srbije i da će svoje poverenje dati pre svega Aleksandru Vučiću i nama iz SNS da zajedno sa koalicionim partnerima vodimo politiku razvoja, politiku pomirenja i politiku koja će u međunarodnim odnosima još više jačati našu zemlju i davati određeni doprinos koji treba da bude pozitivan.

U Danu za glasanje ja ću naravno podržati oba predloga zakona uz jednu poruku da moramo se ponašati odgovorno prema životnoj sredini, jer je mi nismo nasledili od naših predaka, nego smo pozajmili od naših potomaka.

Ukoliko se budemo na ovakav način odnosili, svakako će oblast biti još uređenija, a mi kao narodni poslanici imamo obavezu da podržimo ovakvu politiku, jer ona donosi, daje doprinos u razvoju naše zemlje u celini. Zahvaljujem.