Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.
Izvolite.

Neću glasati za ove izveštaje ne zato što imam nešto konkretno protiv tih izveštaja, već zato što sam protiv koncepta nezavisnih regulatornih tela, kao što sam i protiv koncepta nezavisnih medija i nezavisnog pravosuđa.

Kada se ovako kaže, to izgleda rogobatno, ali ću pokušati ukratko da objasnim ceo taj koncept.

Godine 1968. gospodine Robert Batler je definisao termin ejdžizam kao vrstu diskriminacije osoba starije životne dobi. Taj termin kada je definisala naša Poverenik za zaštitu građana gospođa Janković je rekla, između ostalog, skoro da ejdžizam može biti vrsta rasizma modernog doba.

Mnogo je bitno znati i koren samog rasizma, moderan koren samog rasizma i onda ideje ejdžizma, a onda ćemo povezati s tim da vidimo kako smo došli do toga da su i nezavisna regulatorna tela problematična.

Evo, prosto rečeno, rasizam kao ideja da je jedna zatvorena društvena zajednica u susretu sa strancima doživljava ih kao nepoznate, pa samim tim manje vredne, jeste jedan arhetipski koren rasizma. Mnogo opasniji koren rasizma je ono što se desilo u moderno doba vezano za holandske i britanske trgovce robljem koji su masakrirali afrički kontinent, izvozili ih u Ameriku na svoje plantaže i onda su morali svom društvu da objasne moralni način kako to da neko ljudsko biće može da bude odvedeno da na njegovoj krvi, znoju i životu zaradi te ekstra profite i da se obogate tako da su na tome napravili svoj društveni uspeh, a ne na nekoj velikoj genijalnosti.

Takva društva su morala da izmisle priču o modernom rasizmu, da objasne kako su ljudi iz Afrike ljudi niže vrednosti i, naravno, svi oni koji ne pripadaju njihovom civilizacijskom krugu političkog zapada.

Vidite, oni su u stvari to radili ne zato što su smatrali da su moralno superiorniji, već su morali da opravdaju tu vrstu podređivanja čoveka i njegovog dostojanstva zaradi ekstra profita. Na isti način danas u svetu u kome totalitarni kapitalizam zapadnog globalističkog tipa zahteva da se svi mi pretvorimo u ljudski resurs, doživljava ljude koji su došli u određenu životnu dob kao višak, kao balast, kao neko ko više u procesu proizvodnje profita ničemu ne služi. Iz toga izlazi ideja o ejdžizmu. Iz toga izlazi ta vrsta modernog rasizma koji će se dešavati u budućnosti.

Kakve to veze ima sa nezavisnim regulatornim telima? Pa, ako pogledate kada su se ona pojavila u našem političkom sistemu, pojavila su se posle 5. oktobra 2000. godine, kada smo krenuli u evroatlanske integracije. Danas kažemo da su to samo evropske integracije, ali ja mislim da ima dosta i atlanskih. Znači, ka političkom Zapadu, ka ideji da, jednostavno, je sve podređeno profitu.

Sva društva u svojoj istoriji se dele na ona koja služe „zlatnom biku“, to jest profitu i ona koja služe čoveku. Mi se opredeljujemo u našim evroatlanskim integracijama da idemo u društva koja sve nas podređuju profitu i onda je ejdžizam normalan, onda su drugi oblici rasizma o kojima se ne priča, a to je pre svega antislovenski rasizam, rasizam prema novim državama koje se pojavljuju, kao što je Kina, rasizam prema Aziji. Sve su to stvari koje su njima prihvatljive. Neće otvoreno da ih kažu, ali u svojim činovima to pokazuju.

Nezavisna regulatorna tela su se javila kao pokušaj da se iz našeg državnog aparata izmesti priča o zaštiti građanskih i ljudskih prava, da se naprave tzv. nezavisni organi koji će kontrolisati našu državu da slučajno ne greši prema našim građanima. Međutim, kao što će sada na referendumu 16. januara da se odlučuje da li ćemo dozvoliti sudijama da sami sebe biraju, da preko toga budu podložni stranom uticaju domaćim centrima moći koji su otuđeni od svog naroda, tako su i nezavisna regulatorna tela u svom delovanju, kada pogledate, često podložna pritisku iz tzv. nezavisnih medija, pritisku iz tzv. nevladinih organizacija koje su to prema samo našoj Vladi, a u stvari pripadaju stranim vladama i finansiraju se od stranih vlada i zbog toga ja na isti način na koji smatram da ne postoje nezavisni mediji, već postoje samo mediji koji su zavisni od svog društva i svog naroda, a poštuju pravila objektivnosti i novinarske profesije i ovi drugi koji ne poštuju ta pravila, tako isto smatram da pravosuđe mora da bude zavisno od svog naroda, što ne znači da bude zavisno od političkih partija, a ne sme da bude nezavisno od svog naroda i da zavisi od onih centara moći koji su izmislili tu ideju da bi mogli da uništavaju suverenitete naroda koji su im se suprotstavili. Eto tako mislim da i nezavisna regulatorna tela treba da se vrate u okvir državnog aparata Srbije, da tu bude većom kontrolom i da samim tim vi ne dolazite u situaciju da morate da se branite od medijskih natpisa medija koji su pod kontrolom bilo vladajuće stranke ili stranih centara moći.

Nemam ništa protiv vas lično, nemam ništa protiv vaših izveštaja, samo mislim da je krajnje vreme da raščistimo sa idejama koje su posle 5. oktobra 2000. godine ušle u Srbiju i dan danas nam prave veliki problem.

Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96? (Ne.)
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem sredu, 29. decembar 2021. godine, sa početkom u 17.30 časova kao Dan za glasanje o tačkama dnevnog reda Devete posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Sada određujem pauzu, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze.)

Ovo je sledeća sednica.
Prva tačka dnevnog reda – Izveštaj o radu za 2020. godinu, koji je podnela Agencija za sprečavanje korupcije, sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 15. decembra 2021. godine.
Stavljam na glasanje Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja o radu Agencije za sprečavanje korupcije za 2020. godinu, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, 15. decembra 2021. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 176 narodnih poslanika, za – 173, protiv – jedan, nije glasalo – dvoje.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, usvojila Predlog zaključka.
Druga tačka dnevnog reda – stavljam na glasanje Predlog zaključka povodom razmatranja Redovnog godišnjeg izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2020. godinu, koji je podneo Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova 22. decembra 2021. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 176 narodnih poslanika, za – 174, protiv – jedan, nije glasao – jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, usvojila Predlog zaključka.
Treća tačka dnevnog reda – stavljam na glasanje Predlog zaključka povodom razmatranja Redovnog godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2020. godinu, koji je podneo Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova 22. decembra 2021. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 176 narodnih poslanika, za – 174, nije glasalo – dvoje.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, usvojila Predlog zaključka.
Sada stavljam na glasanje Predlog zaključka povodom razmatranja Redovnog godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2020. godinu, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu 23. decembra 2021. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 176 narodnih poslanika, za – 174, nije glasalo – dvoje.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, usvojila Predlog zaključka.
Četvrta tačka dnevnog reda – stavljam na glasanje Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja o radu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za 2020. godinu, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu 23. decembra 2021. godine
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 176 narodnih poslanika, za – 173, protiv – jedan, nije glasalo – dvoje.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, usvojila Predlog zaključka.
Povodom ukazivanja narodnih poslanika na povrede Poslovnika Narodne skupštine, podsećam vas na odredbu člana 103. stav 6. Poslovnika, prema kojoj ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine, odnosno predsedavajućeg, narodni poslanik smatra da je povreda učinjena, može zahtevati, bez prava na obrazlaganje, da se Narodna skupština, bez pretresa, o tome izjasni u danu za glasanje.
Saglasno navedenim odredbama Poslovnika, prelazimo na odlučivanje.
Narodni poslanik Sandra Božić, na sednici 29. decembra 2021. godine, u 13 časova i 47 minuta, ukazala je na povredu člana 132. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 176 narodnih poslanika, za – 41, protiv – dva, nije glasalo – 133.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je Narodna skupština obavila razmatranje svih tačaka dnevnog reda ove sednice i odlučivanje o njima, saglasno članu 102. Poslovnika Narodne skupštine, zaključujem Devetu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Dame i gospodo, pošto je danas kraj redovnog zasedanja, ovim završavamo Drugo redovno zasedanje u ovoj godini. Pozivam vas da saslušamo himnu Republike Srbije.
(Intoniranje himne.)

Zahvaljujem i zaključujem i ovu sednicu i redovno zasedanje.
Pošto je ovo naša poslednja sednica u ovoj godini, želim da vam čestitam i novogodišnje i božićne praznike. Generalni sekretarijat vas poziva na koktel.