Poštovani građani Republike Srbije, poštovane kolege poslanici, gospodine predsedniče Narodne skupštine, malo sam deprimiran jer vi predsedavate. Nadao sam se da će gospođa Božić i nekako bi mi bilo lakše kada bi mi ona izrekla neku zabranu, nego vi, ali šta je tu je. Šalu na stranu, pa da krenemo na ove ozbiljnije stvari.
Navikao je naš narod na razne globe, pa će nekako preživeti i ovih 25…
(Predsednik: Samo povedite računa.)
O čemu?
(Predsednik: Prilikom obraćanja koleginicama, ništa više. Nastavite.)
Mislim da je šala.
Dolazim iz ruralnih predela naše zemlje gde ljudi imaju za sada jedino čist vazduh i stotine problema. Ja sam preduzetnik i privrednik i u svakodnevnoj komunikaciji sa ljudima razgovaram o njihovim problemima i te ljude ne zanima visoka politika, već životni egzistencijalni problemi koji bi mi trebali da rešavamo, a ne da se prepucavamo i da govorimo o tome ko je više uništio i ugrozio građane Republike Srbije. To bi predložio da vi između sebe rešite, bivša, buduća i koja već vlast. Zamolio bih vas da ne dajete neke oštre osude jedni drugima, jer jednoga dana ćete možda biti u koaliciji.
Građani pitaju zašto su cene energenata i hrane visoke? Šta da im kažem, a da ih ne rastužim? Da o energetici brine Zarana Mihajlović ili ne daj Bože ponovo Milorad Grčić, ne bi me razumeli, da o srpskom agraru, odnosno selu, brine Krkobabić i to je pogubno. Ljudi pitaju zašto uvozimo mleko iz Poljske, meso iz Brazila, pasulj iz Kine, paradajz iz Albanije, krompir iz Belgije? Da li će zbog suše i otežanih uslova privređivanja stočari dobiti neku pomoć od države? Bilo bi dovoljno bar 200 hiljada tona kukuruza. Zašto ne napravimo fabriku skroba, već izvozimo kukuruz kao sirovinu recimo? Kada će početi ozbiljno da se kontroliše kvalitet hrane koju konzumiramo, a posebno ona koju uvozimo?
Na osnovu ugovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom u okviru „Otvorenog Balkana“ prihvatili smo da potvrde o zdravstvenoj ispravnosti hrane su podjednako validne i one u Elbasanu i Skoplju sa potvrdama koje izdaje naša laboratorija ovde u Batajnici. Da li je to u redu? Da li vi verujete laboratoriji u Elbasanu? Ja, iskreno, ne.
Građani pitaju kada će se prekinuti beogradizacija Srbije? Kada će budžet za poljoprivredu dostići zakonom predviđenih 5%? Poljoprivrednici pitaju zašto plaćaju tv-pretplatu uz električna brojila, štalama, plastenicima, bunarima, mlinovima, ribnjacima itd. kada tamo niko ne gleda televiziju?
Hoće li država pomoći otkupljivačima malina koji su u velikom problemu? Izvoz je gotovo u potpunosti zaustavljen. Prihod države od izvoza malina je preko 300 miliona evra. Otkupljivači predlažu da im se pomogne na sledeći način. Jedna od mera je taj moratorijum na preuzete kredite od šest do 12 meseci, a druga mera je da se iz Fonda za razvoj po povoljnim kamatama opredele izvesna sredstva kako bi se tim ljudima pomoglo. Na taj način hladnjačari, izvoznici, ne bi morali po damping cenama da izvoze maline. Mogli bi da ostvarimo veći profit, javnu potrošnju. Kupovna moć bi porasla samim tim i definitivno rast BDP-a ove zemlje bi bio značajniji.
Preduzetnici, kojima takođe pripadam, pitaju kada će oni imati 10, 20, 73, 120, 144 hiljade evra po radnom novootvorenom mestu ili je to rezervisano samo za strane korporacije, kompanije, investitore koji dolaze u ovu zemlju, verovatno da nas učine boljim i da nam život učine boljim?
Kada će domaći preduzetnici i privrednici biti oslobođeni poreza na dobit prilikom nabavke osnovnih sredstava i proširenja delatnosti ili će te povoljnosti i dalje moći da koriste samo oni koji na godišnjem nivou u osnovna sredstva ulože više od milijardu dinara i imaju više od 100 zaposlenih? Zakonom o porezu na dobit, tamo u članu 50a) se kaže da ljudi po ovom osnovu imaju pravo, svi ostali to pravo nemaju.
Kada će se uvesti progresivno smanjenje poreza i doprinosa za poslodavce koji isplaćuju više zarade? Hoćemo li motivisati te ljude ili ćemo dalje motivisati samo one koji isplaćuju minimalne lične dohotke?
Hoće li mladi preduzetnici koji stupe u brak i dobiju decu imati poreske olakšice ili ćemo i dalje samo populistički i deklarativno govoriti o natalitetu i o mladima?
Privrednici i preduzetnici pitaju čemu služi Privredna komora Srbije? Ovo je još jedan u nizu parafiskalnih nameta. Zašto smo dozvolili da Skupština, interna Skupština Privredne komore Srbije razrezuje apanaže mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima? Zašto je obavezna članarina u Privrednoj komori Srbije, iako znate da su mnogo razvijenije zemlje koje privređuju ovoj zemlji protiv toga se bunile za razliku od Austrije, Nemačke, čiji je otvoreni eksponent gospodin Marko Čadež, onaj gospodin sa lepim čarapicama roze boje?
Privrednici pitaju kada će država da se oslobodi ovakvih parafiskalnih i parazitskih nameta?
I na kraju, što naš narod kaže – kad je otišla pita, neka ide i tepsija. Ovih 25 ministarstava može da bude i 26. Predlažem da oformite još jedno ministarstvo pod nazivom „ministarstvo za političare sa posebnim potrebama“. Tamo bi našli utočište svi ovi živopisni likovi koji su trenutno neutešni, koji su ostali iza rampe.
Mnoge prethodne vlade državu su dovele do ambisa, do ruba propasti. Čini mi se da ova nova Vlada, na čelu sa Anom Brnabić, učiniće jedan korak napred. Stiče se utisak da srpski seljak, da srpski preduzetnik nije potreban ovoj državi, već unižen i ponižen koji će da mota kablove za 300 evra, da ne bude domaćin, da ima platu od 2.000 evra za toliki znoj i muku i teror koji trpi i od države i od nelojalne strane konkurencije.