Zahvaljujem.
Reči ima dr. Muamer Bačevac.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko i uvaženi ministri, jedan veliki državnik je rekao – nemojte mi govoriti o vašem moralu, pokažite mi vaš budžet i ja ću znati kakve su vaše vrednosti, kakav je vaš vrednosni sistem. To je velika istina, jer budžet jedne države jeste upravo njena krvna slika i kao što lekar na osnovu te krvne slike može da mnogo toga kaže o zdravlju jedne osobe, tako i mi pogledom na jedan budžet, na budžet jedne države možemo mnogo toga da saznamo o finansijama jedne države. Ali, kao što ni krvna slika ne daje potpuni pregled zdravstvenog stanja jedne osobe, tako ni budžet Srbije ne možemo posmatrati izolovan, samostalan. Nismo mi sami na svetu. Nije naša ekonomija izolovana, ona je, i meni je jako drago što to kažem i što sam i prošli put pričao, direktno uvezana u ekonomiju EU.

Nažalost, negativni trendovi, o kojima mnogi pričaju, ministar je jako puno govorio, prelivaju se i na našu ekonomiju, pre svega jedno poskupljenje energenata koje je enormno i koje zaista pravi reperkusije i na naš budžet i na našu ekonomiju. Meni je drago što je Vlada, pa i ovo ministarstvo donelo, reći ću meni kao laiku, čini mi se, jedini mogući, a istovremeno najoptimalniji potez.

Naime, jedna od najznačajnijih stavki u ovom rebalansu jeste povećanje izdataka za tzv. finansijsku imovinu. To znači da je država na sebe preuzela i da ovim rebalansom preuzima neočekivano velike energetske sisteme u Srbiji, koji se našao pod najvećim mogućim udarom, kao i celokupni energetski sektor u Evropi.

Ovim potezom država Srbija preuzima na sve nas poskupljenje, a rasterećuje sve građane i rasterećuje sve subjekte u privrednom sistemu naše države. Mislim da je to solidarno. Mislim da je to najoptimalniji mogući potez koji smo mogli u ovom trenutku uraditi. Nadam se da će to biti privremeni potez i da će Vlada, obzirom da je stabilizovala u prošlom periodu svoj budžet i ekonomiju, uspeti da zaista pomogne građanima da prođemo i premostimo ove teške ekonomske trenutke i ne samo to – obezbeđen je novac i za velike kapitalne projekte. Pre svega ako pogledate, završavaju se sve gasne interkonekcije u državi Srbiji. Naravno, za mene koji dolazim iz Novom Pazara od izuzetne je važnosti to što završavamo i upravo se završava i obezbeđen je novac za završetak gasovoda koji ide od Aleksandrovca, Brusa, preko Novog Pazara do Tutina i izuzetno je bitno što je gasovod došao do tog kraja naše države. To je izuzetno bitno za Novi Pazar, ali to nije sve.

Nama je neophodno da razvijemo gasnu infrastrukturu i u samom gradu i mi smo imali razgovore sa predstavnicima „Srbijagasa“ i na tome se stalo. Apelujem i na ministarstvo i na „Srbijagas“ da se što pre završe ovi projekti, jer šta znači da smo doveli do Novog Pazara ili Tutina gas? Nama treba da taj gas distribuiramo u samom gradu i na taj način rešimo i problem zagrevanja, grejanja, ali i problem zagađenja, jer taj kraj se apsolutno greje na fosilna goriva.

Još jednom kažem da želim da apelujem i na ministarstvo i na „Srbijagas“ da uđemo u rešenje i ovog problema i učinimo dostupnim gas, kao što i činimo i kao što i Vlada čini za sve građane i sva domaćinstva u ovoj Srbiji. Imaćemo jeftinije grejanje, imaćemo čistiju zemlju.

Ovaj rebalans budžeta prepoznaje da su kućni budžeti porodica širom Srbije pod pritiskom inflacije i u njemu se nalazi nekoliko mera napravljenih da olakšaju ovaj inflatorni pritisak, a treba reći istinu i da je inflacija u Srbiji uvežena i zavisi pre svega od rasta cene nafte i energenata koji zastoje u globalnom lancu snabdevanja.

Najveći rashodi u budžetu su predviđeni za plate i oni su uvećani za 1,7%, ali posebno bih istakao i pohvalio što se ovim rebalansom predviđaju i veća sredstva pre svega za zaštitu socijalnu, čuli smo, 15 milijardi gde se nastavlja podrška svim onim projektima od izuzetnog značaja, pre svega podrška ženama koje rađaju prvo, drugo i treće dete, ali i podrška drugim socijalnim grupama. Imamo tu i podršku, odnosno onu subvenciju koju nastavljamo za kupovinu prvog stana majkama itd. što je po meni izuzetno važno za sve građane.

Pomoć mladim ljudima ni ovog puta nije izostala i na to ću se posebno osvrnuti i vidite da su rebalansom predviđena i sredstva za jednokratnu pomoć svim mlađim ljudima u vrednosti od pet hiljada dinara.

Naša koalicija posebnu pažnju, pored naših penzionera, poklanja mladim ljudima. Vi dobro znate da smo mi već u dva puta isplaćivali pomoć mladima, od 16 do 29 godina, u vrednosti od 100 evra. Zaista sam ubeđen da floskula da su mladi ljudi sadašnjost i budućnost, nije dovoljna i umesto nje je potrebno učiniti konkretne poteze, koje mi činimo i danas. Naime, mladim ljudima je pomoć potrebna sada i odmah, da se kriza prebrodi i da se premosti teška situacija, koja nije posledica njihovog ne angažovanja ili ne rada ili nedovoljne aktivnosti, već su na to uticale objektivne okolnosti.

Još jedan podatak je zanimljiv, da za vreme Kovid krize manje ljudi je pokazalo želju, po statistikama, da napusti zemlju. Svakako da su i ta davanja, dva puta po 100 evra, i jedna posebna pažnja koju smo pokazali prema mladim ljudima i omladini, doprineli i uticali na njihovu odluku. Ali, najbitniji podatak koji potvrđuje dobru politiku naše koalicije prema mladima jeste to što je nezaposlenost omladine skoro prepolovljena unazad par godina.

Prema istraživanjima Međunarodne organizacije Evropskog foruma mladih iz 2020. godine, ovo mene posebno zabrinjava, kao lekara, 50% naših mladih pokazalo je znake straha i depresije. Ovaj podatak je zaista frapantan.

Druga stvar, koja mene jako zabrinjava, jeste da su neka istraživanja pokazala da su mladi ljudi u Srbiji daleko konzervativniji i zatvoreni od generacije svojih roditelja, pa čak i od svojih baka i deka. Ovo istraživanje je pokazalo da manje od 20% mladih ljudi je vakcinisano, a da manje od 50% misli da je demokratija najbolji oblik vladavine. Možete da pretpostavite kakav je odnos mladih, prema EU. To je nešto što zabrinjava i što zajedno svi kao društvo moramo menjati.

Mi, kao društvo moramo učiniti sve da naše mlade ljude otvorimo prema svetu, da bez bilo kakvih kompleksa mogu ravnopravno, sa svojim vršnjacima iz bilo kojeg dela zemljinog šara, da uđu u takmičenje i konkurenciju. Bez toga nemamo šta da tražimo u budućnosti.

Meni je drago što imamo posvećenost ove naše koalicije prema mladima. To svedoči i to što smo formirali jedan poseban resor koji je posvećen omladini kojim će upravo rukovoditi kadar SDPS. Ja, upravo dolazim iz kraja naše zemlje gde je natalitet dobar i gde ima puno mladih, vrednih ljudi koji moraju biti zamajac razvoja ove naše zemlje. Želimo pružiti podršku mladima u svakom pogledu, pogotovo na nivou obrazovanja i sticanja znanja.

Pokazalo se da ovaj koncept, takozvanog novca iz helikoptera, koji je prvi put opisao veliki Milton Fridman, 1969. godine i on ga opisuje kao direktan transfer novca sa računa banaka na račune građana, jeste podstrek i ne deluje samo ciološki i već najfragilnije grupe podstiče, ali podstiče potrošnju u jednoj zemlji, što je jako dobro.

Podsetio bih da se Predlogom zakona o Penzijsko invalidskom osiguranju koji je danas pred nama, koji ćemo takođe razmatrati, predlaže i povećanje penzija za 9% za naše penzionere, koji su takođe pogođeni, izuzetno pogođeni ovom krizom.

Kao prvi odgovor na inflatornu krizu država je početkom godine isplatila jednokratnu pomoć od 20.000 dinara. Čuo sam u malopređašnjim govorima i neke nove predloge, još jednom podvlačim, ovaj rebalans je najbolji program podrške i upravo zbog toga ga mi iz SDPS podupiremo, što vodi računa o najfragilnijim grupama, o penzionerima, o ženama koje žele da rode, o starijim osobama, o omladini. Mislim da je dobro iskreiran da ga treba podržati.

Naravno, najavljeno je kao što je rekao ministar i držim ga za reč da će novi budžet za 2023. godinu predvideti povećanje plata i nastavak povećanja penzija iznad nivoa inflacije, što je za nas najbitnija stvar i što našim građanima obezbeđuje kakvu-takvu sigurnost.

Što se tiče izdvajanja koja su budžetom obezbeđena za nacionalne manjine, želim da se osvrnem i na to. garantovane su određene svote novca, ali hoću da kažem da samo finansiranje Saveta nacionalnih manjina većim delom zavisi od aktivnosti tih tela, odnosno da je njihovo finansiranje projektno, većim delom projektno. Upravo su Mađari, odnosno njihovo nacionalno veće je pokazalo kako kroz ogroman broj projekata, kroz ogromnu aktivnost, kroz kreiranje različitih institucija može da se povuče najveća količina novca iz budžeta. Oni su dobar primer da su dobro uradili.

Nažalost, neka druga veća nisu bila na njihovom nivou, nažalost to nije bilo ni Bošnjačko nacionalno veće i nije povuklo dovoljnu količinu novca, niti je ostvarilo neke učinkovite rezultate na polju promovisanja nacionalne kulture i identiteta manjinskih naroda.

Stoga, nadam se, obzirom da su izbori na nacionalna veća jako blizu, da će narod odnosno predstavnici nacionalnih manjina izabrati ljude koji će efikasnije, učinkovitije voditi njihove nacionalne savete i na taj način uspeti da više novca privuku iz državnog budžeta i ostvare više projekata, bolje se uvežu sa svojom državom i sa ministarstvima i na taj način da i nacionalne manjine dobiju veću svotu novcu, odnosno veći kolač iz budžeta za promovisanje svoje tradicije, kulture i svega onoga što je pozitivno i šta kažem, obogaćuje celokupnu državu.

Jako me raduje i ovde bih želeo da se osvrnem na zaposlene u privatnom sektoru tokom godina reforme koju je sprovodila Vlada, a koje su velikim delom bile posvećene podizanju konkurentnosti Srbije. Rezultate toga vidimo čak i danas u ovoj izuzetno teškoj godini globalne krize. Čak i u ovoj godini ostvaren je rast broja zaposlenih u privatnom sektoru od preko 30 hiljada, a što je još bitnije ostvaren je i rast zarada u privatnom sektoru od preko 5% i to ne samo zbog povećanja minimalne plate, već i u oblastima i sektorima budućnosti poput turizma i drugih sektora, što još jednom pokazuje da je naša ekonomija spremna za budućnost.

Jako mi je drago što se nastavlja ulaganje u subvencije i povećane su ukupne subvencije za 22%. Posebno me raduje što se za poljoprivredu povećava odvajanje za 16,5 milijardi dinara. Takođe, izuzetno me raduje nastavak infrastrukturnih radova. Drago mi je što je Vlada prepoznala značaj izgradnje brze ceste od Kraljeva do Novog Pazara, što se završava projekat. Moram da kažem da je sadašnja magistrala prezasićena, a to možete primetiti svi koji prolazite njome.

Trenutno se vrši rekonstrukcija i proširenje puta od Raške do Novog Pazara, što je jako neophodan projekat, ali mislim da za građane Novog Pazara od najvećeg značaja jeste, obzirom da Novi Pazar nema železnicu, da se uđe u projekat realizacije brze ceste od Novog Pazara do Kraljeva. Iako je utvrđena ruta autoputa koji će proći preko Peštera i kad se završi taj autoput, verujte mi da će ova cesta biti žila kucavica i tada za ovaj kraj i jedini najprirodniji put povezanosti ovog kraja sa ostalim delovima Srbije. Stoga, apelujem da se na ovom projektu nastavi.

Jako me raduje sve ono što smo uradili na polju zdravstva i raduje me što se 189 miliona evra više u ovom rebalansu prebacuje Ministarstvu za zdravlje. Raduje me što se nastavljaju ulaganja u medicinsku infrastrukturu, koja su bila istorijska. Svi kliničko bolnički centri, svi klinički centri, 40 lokalnih bolnica u Srbiji, bolničkih kompleksa se renovira i završava.

Meni je drago što će se i ono obećanje koje je predsednik Vučić doneo u izbornoj kampanji u Novom Pazaru vrlo brzo ostvariti. Naime, završava se uskoro tender za rekonstrukciju bolnice, odnosno prerastanje sa tom rekonstrukcijom bolnice u Novom Pazaru u kliničko-bolnički centar, čime će, nadam se da ćemo imati postavljanje kamena temeljca do kraja ove godine, ovaj kraj dobiti ovu instituciju koju zaista zaslužuje.

Izgradnja jednog takvog savremenog medicinskog centra u Novom Pazaru, kakvi su već izgrađeni u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, podići će kvalitet zdravstvene nege ne samo u Novom Pazaru nego u celom regionu, a savremeni uslovi rada predstavljaće najznačajniji razlog mladim lekarima, mladim stručnjacima, da ostanu u svojem kraju i da se razvijaju u svojem kraju, da pružaju i da se usavršavaju u tim savremenim kliničkim centrima.

Krizna vremena zahtevaju mudru ekonomsku politiku, isto kao što zahtevaju i porodice dobrog domaćina, koji će preraspodeliti ono što ima onima kojima je najpotrebnije. Istina je da je kriza i šansa za razvoj jedne države i za razvitak jednog društva, pre svega za one koji ne zanemare ulaganje u ljude i u industriju i u budućnost. Ovaj rebalans to uvažava.

Za nas socijaldemokrate verovatno je najbitnije što se rebalansom posebno vodi računa o našim najugroženijim sugrađanima, pa ćemo stoga podržati u danu za glasanje ovaj rebalans budžeta i dati mu apsolutnu podršku jednoglasnom podrškom i mislim da je ono što ovaj rebalans nama donosi najoptimalnija mogućnost koju je imalo ministarstvo i mogućnost da učini danas. Hvala vam.

Hvala i vama.
Dame i gospodo narodni poslanici, sada određujem redovnu pauzu.
Nastavljamo sa radom za 60 minuta.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima Dragan Marković Palma.

Gospodine predsedniče, gospodo ministri, JS će podržati Predlog rebalansa budžeta, imajući u vidu da Vlada Republike Srbije i resorni ministar u kontinuitetu već više godina, iz godinu u godinu je budžet sve veći, sve veća davanja, od socijalnih pomoći, preko onih koji su za nas možda najbitniji, poljoprivredni proizvođači.

Ali dozvolite mi da samo kažem vezano za problem koji se dešavao ovih dana, niko nije pomenuo problem Kosova i Metohije, osim partije koje čine vlast, svi se biju u grudi, kao – dajte da vidimo, neko će da prizna, neko neće, nezavisnost ili nezavisno Kosovo i Metohiju itd, a to je danas najveći problem, poslednjih 15, 20 godina, a možda i više.

Znači, da damo podršku i Vladi Republike Srbije i predsedniku Aleksandru Vučiću da istraju i da štite Ustav Republike Srbije i sve one sporazume koje smo potpisali, od Kumanovskog sporazuma, preko Rezolucije 1244 i Briselskog sporazuma i da sve te sporazume samo poštuje Srbija, a oni drugi koji su potpisnici i autori, a znamo da su autori neke evropske države i Amerika, oni samo osuđuju neke poteze Albanaca na Kosovu i Metohiji, bez da im daju ultimatum sa vremenskim periodom do tada i tada to morate da završite ili da prestanete.

Gospodine ministre, ja pratim sve ono što radi Ministarstvo finansija i želim da vas pohvalim da ovakav kontinuitet i da preko 100% je bruto društveni proizvod veći bio 2022. godine nego pre deset godina, a znamo šta nas je sve zadesilo i šta se dešavalo Srbiji, da smo imali poplave, korona, da je sve vreme ogroman pritisak međunarodne zajednice i da se razlikujemo od drugih država koje su nekada bile u ekonomskom smislu mnogo jače od Srbije, a da ih je Srbija polako prevazišla.

Znate šta, kada se umire i ne kritikuju Srbiju Bakir Izetbegović, Milo Đukanović i Plenković, predsednik hrvatske vlade, onda se ja zapitam da li nam stvarno loše ide ekonomski ili oni videli da više koristi od napada nema na Srbiju, jer svi su oni izgubili izbore. Znači, više im ne veruju njihovi građani, u te njihove militante poruke, nego veruju u ono se zove život, ekonomija, plata, stabilnost i međunarodna popularnost. Da bi postigli ovakve ekonomske rezultate, prvo neko mora da vam veruje, da je Srbija poslednjih sedam, osam godina najveća destinacija za strane investitore, i to strani investitori koji imaju ogromne bonitete, gde pojedini snabdevaju po 30, 40 država u svetu svojim proizvodima. A zašto su izabrali Srbiju? Zato što znaju da postoji politička stabilnost, ekonomska sigurnost, stabilnost evra, što je veoma važno i u ekonomiji i da Srbija je baza i kuća na putu na Balkanu, svima, celom svetu i da im je mnogo stalo do Srbije da imaju fabriku u Srbiji.

Još jedan glavni razlog je i ove godine, a već su ti investitori napravili fabrike u Srbiji, po gradovima u Srbiji, cena gasa, cena struje, najjeftinija, cena pojedinih artikala kada su u pitanju životne namernice, to je ministar jutros čitao, čak je ispustio da kaže da u Velikoj Britaniji je po sedam, osam puta skuplje sve ono što je cena u Srbiji, u Velikoj Britaniji, u državi koja sve vreme napada Srbiju i stalno nam spočitavaju da smo mi ovakav ili onakav narod i da treba neke posebne mere da se uvedu kada je u pitanju Srbija i srpski narod, oni građani koji žive u Srbiji.

Posebno želim da istaknem pomoć mladima. Znate šta, kad se ne nadate, a dobijete sveukupno 250 evra kada se sabere, je l' tako ministre, beše, sa 5.000 ovih koje se daju, nije to baš mala para za studente, za mlade ljude, za one punoletne. Neću reći da je malo para za penzionere koji su dobijali jednokratne pomoći više puta i sada će biti povećana penzija 9% i da sve to treba neko da obezbedi iz budžeta. Pare za penzije neće ići direktno iz budžeta, nego iz PIO osiguranja, odnosno PIO fonda. Šta to znači? To znači da smo došli u vreme kada više ima obveznika od korisnika. I to je pravi rezultat, znate.

Znate, nekada je to bilo dijametralno suprotno, a sada ne, sada oni koji rade zarađuju i za penzionere koji imaju redovne penzije i za svoju neku penziju budućnosti kada budu ti ljudi stekli uslove za odlazak u penziju.

Želim i da istaknem da nikada poljoprivreda nije imala ovolike subvencije i da je povećan fond za poljoprivredu, ne znam koliko beše, nisam se bavio ciframa i milijardama, ali očigledno da nikada nije bio veći procenat iz budžeta planiran za poljoprivredu, nego posle ovog rebalansa.

Mi moramo i da konstatujemo da poljoprivredni proizvođači su, neću reći žrtva ove Vlade, nego žrtva svetske ekonomske krize, a i elementarne nepogodne koje su zakačile naše poljoprivredne proizvođače i njima je stvarno mnogo teško i da država u granicama svojim mogućnosti gleda kako da im pomogne.

Šta je još važno, da taj kontinuitet, ne samo kada je u pitanju BDP, već infrastrukturni, da on iz godine u godinu se povećava. Kada je u pitanju izgradnja auto-puteva, bolnica, domova zdravlja, škola i sve ono što u Srbiji je bilo u lošem građevinskom stanju doživelo je određenu adaptaciju i sve to iz budžeta. Nije to baš tako lako, poštovane dame i gospodo poslanici, i građani Srbije, da funkcioniše na vreme, da se plate isplaćuju na vreme, da ono što se obeća da bude realizovano.

Zašto toliko sportskih rezultata? Pa, zato što znaju, jer ona ljubav prema sportu od pre 30 godina više ne postoji, sada postoji interes, a interes je upravo, ko će koliko da zaradi para. Prvo što svi sportski klubovi i savezi dobijaju određenu cifru svakog meseca, a posebno kada postignu visoke rezultate, kada se vijori srpska zastava, kada se intonira srpska himna i niko od ministara se ne slika na balkonu Skupštine grada Beograda što je ranijih godina bilo drugačije. Prvo se obrate političari, a posle oni koji imaju najveće zasluge i samo se tada sete tih sportista naših i posle toga se zaborave.

Srbija je država koja je u svim sferama napredovala, ali ono što je za nas najvažnije da nismo više ekonomski zavisni od nekih drugih država, pa da mi nešto moramo da radimo da bi nam neko dao neku pomoć. Najvažnije za privredu je stabilnost dinara, kurs evra i to upravo privlači veliki broj investitora. Ako iz Nemačke je došlo toliko investitora u Srbiju i zapošljavaju preko 70.000 radnika, a Nemačka je najveća ekonomska sila u EU, onda znajte da nas je priznala i Nemačka. Kina, takođe zašto bi Kina tako sarađivala sa Srbijom i zahvaljujući Kini mi smo spasili nekoliko velikih giganata. Danas bez Kine bi najmanje jedno 50.000 radnika ostalo bez posla i ne bi imali gde da rade. I nije to više važno, e, znate šta da nama neko naredi ne možete sa Kinom, jer Kina će direktno da konkuriše EU. Pa, nismo mi u EU, mi nismo ni u predsoblju, a sve što je EU tražila od nas mi smo ispoštovali. Sve i svakoga dana nešto novo izmišljaju.

Jedinstvena Srbija i SPS su 2008. godine, tada se to tako zvalo, napravili proevropsku Vladu i sa obećanjima da ćemo ući u EU. Obećanja su od 2000. godine, a ne od 2008. godine. Evo, sad smo ušli i ulazimo u 2023. godinu od EU nema ništa, ali mi nećemo da odustanemo od EU, mi ćemo i dalje da se trudimo i sve ono što ima EU da upravo ima i Srbija.

Jedinstvena Srbija se zalaže za ekonomske evropske vrednosti, a ne da nam nametnu da se više ne zovemo onako kako smo se zvali, da ne znam naša crkva i mi pravoslavci smo manji vernici od onih drugih i tako dalje. Naš stav je da poštujemo sve vernike, sve crkve i sve nacionalne manjine koje žive u Srbiji i samo tražimo.

Evo ga ulazi i ministar Rade Basta, aplaudirajte, došao vam ministar i mi iz Jedinstvene Srbije da se hvalimo, ministar privrede. I, da znate ministre, Mali da Rade Basta je privrednik preko 20 godina i biće vam od koristi.

Šta je najvažnije? Najvažnije da fabrike dolaze u Srbiju da se nastavi kontinuitet, da svako živi od svog rada. Borba protiv bele kuge. Pa, mi smo imali takvu borbu protiv bele kuge, ono što smo imali poslednjih sedam, osam godina, nismo imali u poslednjih 30 godina, osim u Jagodini gde smo mi doneli odluku da svako treće, četvrto, peto dete do desetog deteta kad se rodi da dajemo 200 evra svakog meseca do punoletstva deteta. To je trajalo dve godine i počeli su naglo da se doseljavaju iz nekih drugih gradova, i mi povećali broj stanovnika, da vam ne kažem za koliko tada, i ukinemo tu uredbu, ali važi za one koji su tada nasledili, odnosno sa kojima smo potpisali ugovor.

Ne znam da li je neko od vas video popis stanovništva u Srbiji da je sada manji broj stanovnika nego što je pre, ali ono na što je na mene ostavilo utisak, kaže imamo 700.000 momaka koji nisu ušli u brak i 800.000 devojaka, da ih tako nazovemo. Da vidimo kako njih ministre da stimulišemo. Ja sam ministre nekada davao 3000 evra ko ima preko 37 godina, a prvi put ulazi u brak i napravili smo četrdeset i nešto brakova, rodilo se dvadeset i nešto dece.

Evo, izvolite Nataša, nešto ste rekli. Ako ima neki kandidat sa leve ili desne strane za udaju ili za ženidbu, mi to znamo najbolje. Nataša je legenda da znate. Nataša Jovanović ona je legenda, ona je simbol jedne dame iz šumadijskog okruga i ja je posebno uvažavam i cenim.

Tako da ministre to treba da nas zabrinjava, ali znate šta je dobro, što imamo manji broj stanovnika, a više automobila, 800 hiljada automobila ima više sada nego na poslednjem popisu. To znači, da je standard malo veći, da je kreditna sposobnost malo bolja, da je bonitet tih ljudi bolji i veći i sigurnost i radna mesta i tako dalje. Danas ko se zaposli u ovim fabrikama i domaćim, koji imaju tržište, on može da računa, ako mu odgovara to radno mesto, da bude u toj fabrici do penzije.

Evo mi smo, na primer, u Jagodinu doveli 12 fabrika i sada hoću da pravim vrtić za sve te fabrike u industrijskoj zoni da ljudi dovedu decu za vreme dok su na radnom mestu. Možete i vi to da uzmete, ja nisam patentirao, negde gde ima veći broj tih fabrika, ali kada je u pitanju bela kuga, tu posebno želim da se zahvalim i Vladi, a posebno sada za žene gde se odvaja sedam hiljada evra, jel tako beše ministre, za veštačku oplodnju.

Znate šta, ne možemo mi odjednom da vidimo sada kako će se povećati broj đaka itd. Znači treba da prođe šest, sedam godina da bi efekat za novac koji je uložen, vidimo koliko je dece rođeno i gde rade ti njihovi roditelji.

Veoma je važna zaposlenost roditelja. Ako ima dvoje dece, da oba roditelja rade, ali moramo da imamo i vrtiće. Ja ne mogu da shvatim, ministre, ovo treba da proverite, zašto lokalne samouprave po gradovima Srbije i opštinama kupuju automobile? Zašto? Da im zabranite.

Vi kada ste došli i predsednik Vučić, vi ste prodali preko 3.000 automobila iz raznoraznih institucija, a oni kupuju po tri škode. Evo, pre mesec dana tri škode je kupila jedna opština ili jedan grad. Čekaj, bre, prijatelju, nisi imao ni biciklu, a sada ćeš odmah u škodu da uđeš da se voziš. Jesu li to prioriteti?

Kada se prebaci novac, da vidimo gde se troši taj novac. Naravno, vi ne možete da ispratite sve, ali sada elektronski sistem i kada neko traži pare. on mora da opravda gde je te pare i taj novac potrošio.

Kao neko ko putuje, mnogo država sam obišao u poslednje dve godine za vreme i korone.

Šta vreme? Već prošlo 20 minuta. Dobro, završavam.

Ministre, da vam kažem, mi smo na dobrom glasu, Srbija. Gde god da odem, svi hvale Srbiju i to je dobro i svi hoće da sarađuju sa Srbijom, a posebno Egipat koji ima 110 miliona stanovnika i molim vas i ministra privrede da se malo pozabavite Egiptom. To je ogromno tržište i da vidimo kako da vratimo poljoprivrednom proizvođaču da ima i telad i junad i svinje prasilje i sve ono što je nekada čuvao po štalama. To sada nedostaje. Prazne su štale.

Hvala.

Hvala vam.
Reč ima potpredsednik Vlade.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, samo par informacija da se nadovežem na izlaganje prethodnog govornik, ono što je za vas i za građane Srbije veoma važno.
Čuli ste malopre da povećanje penzija od 9% će biti finansirano direktno iz PIO fonda, dakle bez pomoći iz budžeta, što dovoljno govori o stabilnosti PIO fonda.
Da vam dam par informacija. Godine 2012, verovali ili ne, 48,2% budžeta PIO fonda bili je finansirano iz budžeta Republike Srbije. Dakle, skoro pola budžeta PIO fonda moralo je da bude nadoknađeno kroz novac iz budžeta Republike Srbije upravo zbog toga što je tada i u to vreme država bila i pred bankrotom, bez zaposlenih, bez fabrika, sa velikim brojem ljudi koji su ostali bez posla.
Pogledajte danas, evo, za januar-septembar 2022. godine - 16,6. Dakle, sa 48,2% na 16,6%, pri tome ovih 16,6% sadrže u sebi 34 milijarde dinara koje smo dali našim penzionerima kroz jednokratnu pomoć od 20.000 dinara u februaru mesecu ove godine. Dakle, cifra bi bila negde oko 11% da nije bilo te pomoći.
Dakle, 11% danas budžet Republike Srbije podržava PIO fond, pre 10 godina 48,2% upravo zbog toga što imamo veći broj zaposlenih i to mi je drugi komentar. Želim da imate taj podatak. Dakle, pre deset godina u Srbiji je bilo 1.860.000 zaposlenih, danas više od 2,3 miliona. Dakle, oko 440.000 novih radnih mesta smo stvorili u poslednjih deset godina. To je hleb za toliko porodica u Srbiji. To je mogućnost da se oni zaposle, da ostvare svoje snove ovde u Srbiji, a ne da idu po nekim drugim zemljama. Dakle, 440 novih radnih mesta.
Poređenja radi, samo da znate, ako uporedite 2002. sa 2012. godinom, 2002. godine imali smo 2.208.000 zaposlenih, a 2012. godine 1.860.000. Dakle, od 2002. do 2012. godine izgubljeno je 342.000 radnih mesta. Od 2012. do 2022. godine, uprkos fiskalnoj konsolidaciji i svim problemima koje nam je ostavila prethodna vlast, mi smo kreirali, stvorili, otvorili 440.000 radnih mesta. Zato PIO fond kroz veće doprinose, kroz veći broj zaposlenih i ima novca da se bori za prava naših penzionera i da kroz povećan budžet PIO fonda obezbeđujemo dodatne penzije.
Konačno, oko sporta. Nikada nije bilo ovako o sportu. Dakle, svaka nagrada, svaka zaslužena nagrada isplaćuje se u roku od 24 do 48 sati. Poslednji primer je da naše odbojkašice kada su osvojile svetsko prvenstvo dan kasnije svaka je dobila svoju zasluženu nagradu i to je nagrada koja nikada veća nije bila, tako da sa te strane država svaku svoju obavezu ispunjava u dan i u dinar i neka se to vidi u svim oblastima, a pogotovo u sportu.
Hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč ima Aleksandar Jovanović.

Dobar dan svima.

Gospodine predsedavajući, pre pauze je pomenuta poslanička grupa Zajedno. Ja sam tražio pravo na repliku, niste mi omogućili da govorim. Imate to u stenogramu. Ja vas molim da poštujete Poslovnik.

Da pređemo na dnevni red, mada mi je jako teško da govorim. Uvek je teško govoriti posle gospodina Markovića Palme. Ja sam ganut njegovim mudrim rečima. Zato se unapred izvinjavam ako budem malo negde zamuckivao. Ovo što je izgovorio malopre gospodin Palma stvarno treba da uđe u istoriju.

Obraćam se vama, gospodine ministre finansija i potpredsedniče Vlade. Za početak pitanje - a gde su vam ministri danas na ovoj sednici? Šta, ne zanima ih tema i rebalans?

Evo, malopre je došao gospodin Basta. Ja sam izbrojao, on je četvrti. Malopre je došao. Danas na ovoj sednici o temi koja se tiče svih građana i to jeste jedna od glavnih tema, a to je šta će da jedu i čime će da se prehrane na sednici, prisustvuje samo četvoro ministara. Bravo, majstori!

Nastavljam da se obraćam vama, gospodine Mali. Evo, vas gledam. Dakle, malopre ste izgovorili da je 2002. godine 342.000 građana izgubilo posao, a sada vas sve pitam ovde, a pogotovo vas, ministre Mali, a gde ste vi to radili? Na kojoj ste poziciji bili te 2002. godine? Hoćete li da vam kažem gde ste bili? Vi ste vodili Agenciju za privatizaciju i ti ljudi koji su izgubili radna mesta, vi ste odgovorni za njih. Vi ste se bavili privatizacijom onih fabrika koje su nestale i ti ljudi su završili na ulici.

Vas gledam gospodine Mali i dalje, a onda ste posle toga prešli na drugu poziciju, gle čuda, agencija se zove - Agencija za tendere. Svaka čast. Ja sam jutros bio u prodavnici i litar i po „Kravicinog“ mleka, gospodine Mali, znate li kolika je cena mleka? I dalje vas gledam. Mleko košta 270 dinara, „Kravicino“ mleko košta 270 dinara. Ta vaša statistika koju gurate narodu u glavu od kada ste bili pomoćnik za privatizaciju, od kada ste se bavili privatizacijom, od tada prođe 20 godina, džaba vama sva ta statistika. Na stranu sve to, realnost je mnogo surovija, a ona se zove glad.

Ajte da izađemo sada u prodavnicu, gospodine Mali, pa da objasnite narodu od čega će da preživi. Ajte da se prošetamo malo Blokom 45, pa da vidite kako izgleda ta vaša stvarnost koju nam predstavljate, puna napretka, te vaše parole za našu decu. Sada me gledate, gospodine Mali. Pitam vas - gde su vam ministri danas na sednici?

Dakle, vaša statistika izgleda sasvim drugačije od naše stvarnosti. Ljudi se bore za goli život. Ključna reč danas kada izađete na ulicu je glad. Ljudi su gladni. Ništa im ne vredi ta vaša statistika. Evo, možete da odete sutra već koliko u Jurija Gagarina, u Blok 45, da odete u bilo koju prodavnicu i da porazgovarate malo sa vašim narodom, pa da čujete šta imaju da vam kažu na tu vašu statistiku.

Petsto hiljada ljudi, pola miliona ljudi gladuje. Zvanična statistika. Dva i po miliona ljudi su na ivici siromaštva, što znači takođe gladuju, a vi nama objašnjavate kako ste vi bolji od Nemačke. Po vama bi ovde svi Nemci trebali da se presele u Srbiju, pošto je ovde mnogo bolje nego u Nemačkoj. Kome vi mažete oči?

Druga stvar, svi ti vaši podaci koje nama sipate svaki dan u glavu, a koji nemaju blage veze sa stvarnošću, nisu ugovori „Ziđina“ i „Rio Tinta“, pa da možete da ih sakrijete. Glad i beda su stvari koje ne možete da zatamnite. Pozivam vas sada, sve vas zajedno da izađete lepo na buvljak u Blok 45, pa tamo vi objasnite ljudima otkud oni na ulici. Otkuda taj narod koji prodaje da bi zaradio 200 dinara da može da kupi hleba? Otkud svi ti ljudi na ulici?

Vi ste, gospodo, mnogi od vas su ovde odranije poznati građanima iz 90-ih godina. Ono što sada imamo ovde u Srbiji koju ste vi kreirali, imamo 90-te godine. Vas su stigle 90-te godine i nažalost sve nas zajedno sa vama i svim građanima Srbije koji prolaze ponovo inflaciju za koju vi tvrdite da je 14%. Ja opet sad pitam, pa kako je moguće da mleko košta 270 dinara, a do pre godinu dana je koštalo 120 isto ovo mleko? Gde ste vi našli inflaciju od 14% na ovih litar i po mleka? Koga vi lažete, gospodine Mali?

Preostalo vreme iskoristiće ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Zajedno. Hvala lepo.

Vi po Poslovniku?
Pretpostavljam da ste našli odredbu u kojoj stoji da je zabranjeno unošenje hrane i pića, pa hoćete o tome. Izvolite.