Gospođo Božić, ja kao i vi biranim rečima kada se obraćate drugim kolegama, ja jako biram reči, ako ste primetili.

Nastavite da brinete, ali čini mi se da ste ovog puta malo preterali.

Evo, recimo, gospodin Jovanov nije dobacio ni jednom do sada, a gospodin Jovanov, mogu da podsetim sve građane, je rekao za Vučića, pre ne znam koliko godina, kada je bio u DSS, da će da uništi Srbiju. Evo ga ovde gospodin Martinović koji je rekao za Vučića da je kriminalac. Evo je tu Nataša Jovanović koja, takođe, govori za Vučića da je kriminalac.

Gospodo, vi se ne plašite opozicije. Vi ste hrabri ljudi, a znate koga se vi jedino plašite? Aleksandra Vučića. Od njega drhtite kao mali miševi. Vi niste slobodni ljudi. Vi ste robovi Aleksandra Vučića. Ja ću vam ponovo ponoviti i vi, gospodine Jovanov, i gospođo Nataša Jovanović, i vi gospodine Bakarec i pola vas – sutra ćete najgore da pričate o Aleksandru Vučiću, ako treba, a trebaće…

(Goran Milić: Reci koliko te plaćaju?)

Ajmo malo glasnije to.

Mogu samo da vam poručim sledeću stvar. Narod ne možete više da lažete. Imaćete ovde na ulicama na stotine hiljada gladnih ljudi, pa ćete se onda češati po glavi. Šta je sa tim vašim BDP-ovima, sa tom vašom Srbijom budućnosti od koje pobegoše deca, iz ove zemlje od vas beže naša deca, jer ste postali nesnošljivi, gospodo.

To kako se vi ovde ponašate…

(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju.)

Da, da, hajde malo glasnije.

… to je dno ljudske bede. Tako se vi ponašate prema ženama ovde. Sram vas bilo?

Preostalo vreme dajem koleginici Minji Nikolić. Ona je jedina žena seljanka sa Stare planine, a koja ima nešto da vam kaže. Hajde malo urazumite se, pa poslušajte šta će žena da vam kaže. Minja, izvoli.

Reč ima šef poslaničke grupe Milenko Jovanov.
Izvolite.

Apsolutno nemam nikakvu dilemu da gospodin koji je maločas govorio vidi miševe svuda i to se dešava. Bele, velike, male, kakve god, miševi, to je otprilike poslednji stadijum, tako izgleda, tako deluje, tako se ponaša, daje čovek reč, oduzima reč, on vodi ovu sednicu, on vodi Skupštinu, on viče, on dobacuje, ovo je neverovatno.

Rekao sam vam jednom, sada vam govorim ponovo, dakle te uličarske fazone i fore možete da prodajete na ulici onima koji hoće da vas slušaju. Niti nas time fascinirate, niti ćete nas uplašiti. Miševe koje vidite pokušajte nekako da rešite na odgovarajući način. Postoje određene ustanove koje mogu da pomognu ljudima koji vide miševe da ih više ne vide, ali pre toga ne smete vinjak ujutru na gladan stomak i sve ostalo. Dakle, to su neke stvari koje moraju da idu.

Ono što mene sa druge strane zanima, to je otprilike ono što poslanik kaže kada ga pitaju kad može da dođe, a on kaže – rasprodat sam. Ja vas samo molim da sledeći put cenu svoju stavite negde na …

(Ivana Parlić: Ne mogu da prođem, Sandra reaguj! Reaguj! Raguj da prođem! Reaguj!)

Molim vas Milenko, nastavite.
(Ivana Parlić: Zovi obezbeđenje, brzo! Zovi!)
Milenko nastavite, molim vas.
To je bezuspešan pokušaj izazivanja bilo kakvog incidenta i provokacije. Molim vas ne obazirite se i nastavite dalje.

Ja samo jednu stvar moram da poručim, jer ovo je vrlo važno, čisto da imate kao poruku. Pošto se ovo već dešava treći, četvrti, peti put, pošto ste dva puta dolazili, skakali ovde preko klupa itd, ne postoji način da vi nas isprovocirate i da dobijete reakciju onakvu kakvu vi svakodnevno prikazujete.

Ne postoji način da izazovete incident, tako što ćemo mi da reagujemo. Tu ne postoji način. Hoćete da se šetate? Hoćete da zamenimo mesta, jel vam bliže ovde? Nikakav problem nije, opet ćemo na Administrativni. Ja vidim da vi godinu dana ćete se baviti time ko će gde da sedne i ko će gde da prolazi.

(Srđan Milivojević: Možete da izađete.)

Ma izaći ćemo, nema nikakvih problema, kada narod to bude rekao, ništa nije sporno, ali to će narod da odluči, a ne vi, iako ste najinteligentniji i najvažniji pripadnik vaše grupacije.

U svakom slučaju, gospodine Jovanoviću, da vidimo mi kolika je ta cena kada ste rasprodati, to da vi nama kažete, koliko to Viola plaća da vi budete rasprodati i da ne mogu ljudi da dođu do vas, to je ono što nas interesuje.

A sa druge strane, miševe probajte da neutrališete, možda i dva puta da trepnete jako, nestaće miševi možda, a možda se i slonovi pojave. Hvala.

(Aleksandar Jovanović: Replika.)

Idemo redom, repliku ste izazvali, gospodine Jovanoviću, sada budite strpljivi da dobijete odgovore, pa ćemo nastaviti dalje.
Milimir Vujadinović, replika. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

U ovoj gužvi i galami vam se divim kako uspevate na pravi način da održavate red. Ja sam doduše mislio da nešto kažem po amandmanu, ali postaje besmisleno posle onoga načina na koji je amandman obrazlagan.

Naime, očigledno je da bez napada na žene, decu današnja opozicija u Srbiji ne zna da funkcioniše. Naravno, počelo je od dece predsednika države, Aleksandra Vučića, pretnjom da će se naći u šahtu.

(Srđan Milivojević: Ko je pretio, sram ga bilo?)

(Milenko Jovanov: Ti.)

Nastavilo se svakako sa zatvaranjem premijerke…

Ja vas molim samo bez dobacivanja, budite parlamentarni, da se saslušamo.