Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da smo imali prilično naporno zasedanje. Video sam ovde i političke performanse, video sam kako su narodni poslanici izlazili sa transparentima i kao narodni poslanik nemam ništa protiv jednog takvog vida političke borbe.
Ovde je bilo žestokih napada da u Srbiji vlada diktatura, da su mediji nezavisni, da su prava opozicije ugrožena. Ja tu moram da postavim jedno veliko pitanje svojim kolegama poslanicima - da li se sećaju da je za vreme bivšeg režima bio zabranjen prenos sednica Narodne skupštine Republike Srbije? Zaboravili ste to. Predsedništvo DOS-a je selo i donelo odluku da se ukine prenos sednica Skupštine. Evo, Marijan Rističević je bio u tom predsedništvu i kaže da je glasao protiv. I bilo je ukinuto. Naredili su tadašnjem direktoru RTS Aleksandru Crkvenjakovu da se ukine prenos i jeste bio ukinut.
U ovoj Skupštini imate samo tri poslanika koji su se izborili da vaše performanse političke mogu da budu viđeni od strane građana Srbije preko RTS-a na nacionalnoj frekvenciji. Ne morate meni da zahvaljujete, ne morate ni koleginici Jovanović, ne morate ni kolegi Rističeviću, ne morate ni Aleksandru Vučiću i on je bio tad narodni poslanik, ali treba da znate da ste zabranjivali prenose Skupštine Srbije preko javnog servisa i zabrana je bila sprovedena. I onda puna usta demokratije, kad se malo zamene uloge.
Idemo dalje. Nije to bio jedini pokušaj. Bilo je još. Može da kaže neko da je to bilo pre 20 godina. Jeste, davno bilo. Šta je bilo 2011. godine? Zašto ste tada hteli da zabranite prenose sednice Narodne skupštine Republike Srbije? Što to ne kažete? Čak je i tadašnja predsednica Narodne skupštine, Slavica Đukić Dejanović, da bi zaštitila narodne poslanike oformila Radnu grupu koja će da donese konačnu odluku o tome.
Hteli ste da ućutkate opoziciju, a vas niko ne ućutkuje. Danima gledam vaše političke performanse, najstrašnije optužbe, a ne pogledate iza sebe kakvi ste bili dok ste bili na vlasti i postavljam pitanje – odakle vama pravo da kada ste sve to radili nekog uopšte kritikujete u vezi toga? Vidim kolege odlaze.
Ja kao narodni poslanik dosta dugo sam vremena i proveo danas u ovoj sali, nisam kao neki moj kolega koji je dobauljao oko ručka, sanjiv, doduše, da održi, evo ga, nema ga sad, svoj politički performans koji je prenet preko javnog medijskog servisa i pobegao.
Znate zašto sedim ovde? Ne samo zbog političke ideje, ne samo zbog toga što zastupam interese građana Republike Srbije, nego da bi nešto naučio od kolega poslanika, jer niko ne može da se pohvali da sve zna, jer da kolege sede ovde u ovoj sali i ne drže samo političke performanse ne bi postavljali pitanje ubistva Slavka Ćuruvije, 12 godina vršili vlast, pa je morao da dođe Aleksandar Vučić, da se otkrije ko su ubice i da se sudski procesuiraju i da budu osuđeni, prvostepeno doduše, ali osuđeni. Šta ste radili 12 godina? Kakvu ste to vlast vršili 12 godina? Apsolutnu. Apsolutističku.
Ovde pričate o tome da su neki protivnici režima bili napadnuti. Zaista ne znam, a moram sada da pitam, na svojoj konferenciji za štampu, pred pet kamera napadnut sam, jel to preneo javni medijski servis za vreme vaše vlasti, narodni poslanik napadnut? Nije. Samo jedna lokalna televizija. To je diktatura kada nema prenosa, kada ne mogu da prenesem vest, kada ne mogu čak ni da kažem da sam napadnut fizički od političkog neistomišljenika.
Šta sada imate da mi pričate o tome? Prošlo je 13 godina. Potražite slobodno, imate na internetu, imate na „Jutjub“ kanalu SNS, nema problema, možete da pronađete.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju sa mesta.)
Nećete. Toliko o tome.
Pričaju o demokratiji političke stranke koje su donele jedan od najsramnijih zakona u istoriji razvoja demokratije – Zakon o lustraciji. Bivši režim je doneto taj zakon.
Znate šta je podrazumevao taj zakon? Da ako je neko vaš politički neistomišljenik zakonom može da mu bude uskraćeno ustavno osnovno ljudsko pravo da bude biran, taj zakon ste doneli. Onda su vam opet puna usta demokratije.
Onda, nešto što je mene podsetilo na „Sablju“, kada je neko rekao ovde da mu je žao što dok su bili na vlasti kao DOS nisu počistili opoziciju. Sada ja vas pitam, da li znate šta ste rekli? Očigledno da ne znate ili ste bili toliko mali u vašim političkim strankama da niste znali šta se tada sprema opoziciji, da su svi opozicioni poslanici trebali da budu pohapšeni za vreme „Sablje“ i pitanje je da li bi žive glave izvukli do kraja vanrednog stanja. Ja sam tada bio poslanik. Da nisu intervenisali ambasadori iz pojedinih zapadnih zemalja, to bi se i desilo. Vama i vašem životu niko ne preti za vreme vlasti Aleksandra Vučića.
Za vreme vaše vlasti ja sam morao da se bojim za svoj život.
(Tatjana Manojlović: Netačno.)
Neko je dobacio, „neka sam“? „Neka sam“ i trebao da se bojim za svoj život?
(Tatjana Manojlović: Ne, nego nije tačno.)
Nije netačno. Jako je tačno, kao što nije bilo prenosa, kao što je postojao Zakon o lustraciji, kao što je postojala Komisija za lustraciju, kao što ste pokušali da ukinete prenose 2011. godine. Sve je tačno, sve ima traga. Toliko o tome.
Nezavisnost regulatornih tela. Neko je ovde spominjao REM. Neko je čak i rekao da oni nemaju pravo da štrajkuju zato što primaju platu od građana Republike Srbije. Koliko ste ostrašćeni u tome da kritikujete i da napadate. Vi niste ni pročitali finansijski plan REM-a. Da jeste, znali bi ste da je u izvor finansiranja prihodi od naknade, prihodi Regulatornog tela čine sredstva ostvarena od naknade koju pružalac medijske usluge plaća za pravo na pružanje medijske usluge u skladu sa zakonom i utvrđeni su na osnovu člana 35. Zakona o elektronskim medijima, dok pravo na dozvolu koja je regulisana članom 89. stav 1. istog zakona pružalac medijske usluge ostvaruje sve dok izmiruje obavezu plaćanjem naknade za pružanje medijske usluge.
(Tatjana Manojlović: Niko to nije rekao.)
Nemojte sad. Evo stoji kolega koji je to rekao.
(Tatjana Manojlović: Niste nas razumeli.)
Ja ga nisam lepo čuo. Ja odlično čujem, a još bolje pamtim.
Znači, članovi REM-a ostvaruje sopstvene prihode, ali je lepo reći da primaju platu iz budžeta koji pune građani Srbije, a eto ništa ne rade. To nije tačno, eto ni to nije tačno.
(Tatjana Manojlović: Ne može funkcioner da štrajkuje.)
Najsmešnije u tome jeste da medije čije interese vi zastupate iz bivšeg režima ne plaćaju nikakvu taksu i onda vi imate pravo da kritikujete privatne medije koji plaćaju taksu na njihovu uređivačku politiku.
Idemo dalje. Neko je spomenuo rijalitije. Ko je započeo tu famoznu priču oko rijalitija? Da li se neko seća ko je doveo „Velikog Brata“ u Srbiju? Da nije možda bivši gradonačelnik Beograda? Znate šta, najmizernije u toj priči jeste da je preko Pionirskog grada napravljen objekat koji služi za dnevni smeštaj dece, gde ste smestili učesnike „Velikog Brata“. Znači, u prostor koji je namenjen, na javnoj površini, koji je namenjen za dnevni smeštaj dece, smestili ste „Velikog Brata“. Gradonačelnik dao dozvolu, deca, nečija jesu, ali nisu to mala deca, da budemo jasni, znači ko je tu prihodovao? Da li „Emoušn“, da li „Dajrekt medija“, „Multikom“? Svejedno je, apsolutno je svejedno.
Moram nešto da vas pitam, kako se to zove kada koristite javnu funkciju i javni resurs, a ostvarujete lični privatan prihod? Šta je to? Ja to zovem lopovlukom. I onda se neko naljuti kada ja kažem da je mašinski mozak najobičnija lopuža. Najobičnija lopuža.
Ovde je bilo mnogo kritičara oko RTS i te takse. Ja sam u svom uvodnom izlaganju rekao da nezavisnost regulatornih tela, pa čak i Javnog medijskog servisa zavisi od izvora finansiranja. Da li je tako? Znači, morate da mu obezbedite stabilan izvor finansiranja da ne zavisi od budžeta Republike Srbije. Da li je tako? Tako je. Dobro.
Idemo dalje. Zašto je RTS za vreme bivšeg režima i te kako bio sufinansiran iz budžeta Republike Srbije, i tada je postojala neka pretplata? Zato što Javni medijski servis ili RTS ostvaruje prihode po dva osnova. Prvi osnov je pretplata, sada taksa, drugi osnov je sopstveni prihodi koje ostvaruje prilikom prodaje reklamnog prostora.
E sad, bivši gradonačelnik Beograda zakupio je celokupan reklamni prostor po diskontnim cenama. Znači, deset posto od tržišne, a onda je prodavao po tržišnim cenama. Zbog toga je RTS imao gubitke koji su nadoknađivani iz budžeta Republike Srbije. Ko je onda pokrao građane Republike Srbije i RTS? Bivši režim i bivši gradonačelnik. Onda postavite pitanje – zašto ste bivši? Zato što ste takvi. Ne trebamo mi vama da ukidamo televizijske prenose, ne trebamo ni da vam branimo da se pojavljujete na Javnom medijskom servisu, nego vas tamo oni neće. Takvi kakvi ste, verovatno bi ste sebi još više odmogli u vašoj želji da dođete na vlast.
Ovde se stalno spominjala i priča oko nezavisnosti sudija i tužilaca. Dobro. Neke moje kolege su i u ranijem sazivu i u onom ko zna kom tamo pre toga čitali odluke opštinskih odbora bivšeg režima koji su predlagali, podržavali, šta sve nisu radili za sudije i tužioce. Čak i mesni odbori proveravali, špijunirali žene, ko je za koga, ko je kakvu vlast itd. Ne odobravam. To je jedan oblik uticaja na nezavisnost i samostalnost nosilaca pravosudnih i tužilačkih funkcija.
Znate li kako se to radilo u Požarevcu? Seo je jedan jako visoki funkcioner DS iz Požarevca sa advokatom koji je bio jako blizak tom bivšem režimu i ovaj prvi je bio advokat, samo je zbog neke druge stvari zamrzao status advokata i u restoranu koji se zvao „Kod Pere Napoleona“, za kariranim stolnjakom precrtavali ko će da bude razrešen od sudija i tužilaca. Ako mislite da vam ne govorim istinu, slobodno to proverite u Požarevcu, onda vi opet imate nekom pravo da pričate o nezavisnosti pravosuđa.
Ljudi, hajde malo da postavimo neke stvari. Ja razumem, opoziciji nikada nije dovoljno demokratije, ali ipak moram da vam kažem, to što ste danas imali svoje političke performanse u ovoj Skupštini, a prenosio je Javni medijski servis, između ostalog, treba da zahvalite i predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, što vam je to omogućio dok je bio opozicioni narodni poslanik.
Nećemo sad o cenzusima da pričamo.
Znači, manite više sa tom pričom oko nedostatka demokratije. Manite tu priču oko toga da zbog javnog medijskog servisa neko gubi i dobija izbore. Nije tačno. Dokle god tako postupate i dokle god tako razmišljate stalno ćete izbore da gubite, zato što nikada nećete da postavite sebi pitanje gde ste vi pogrešili, gde je vaša odgovornost za vaš izborni rezultat jer vaša odgovornost je uvek presudna.
Kad budete videli gde je vaša odgovornost, kad budete izašli iz Beograda i skinuli salonske cipele i obuli čizme, obišli svako mesto u Srbiji, svako selo, svaki sokak gde nećete da čujete lepe stvari, ali morate zbog politike koju zastupate valjda da imate i stomak za to, onda možete da se nadate da ćete doći na vlast. To vam ja govorim kao poslanik koji je 12 godina bio opozicija, koji je to radio. Dok to ne uradite nikakav RTS, nikakvi mediji, ništa neće da vam pomogne da dođete na vlast.
Prvo da vidite gde su vaše greške bile dok ste bili na vlasti, da priznate greške, a ne da se samo izvinjavate Hrvatima za zločine koje nismo ni počinili, a onda možete da molite građane Srbije za oprost i da kažete da nećete više to da radite. Pitanje je da li će da vam poveruju ili neće. To je sad stvar građana Srbije.
Ovo priče oko ugroženosti medija, ugroženosti novinara, pazite pričate o ugroženosti novinara, pretučene novinarke ispred televizije „Pink“. Jel neko osudio od vas to? Nije niko. Motorne testere u RTS-u – jel neko osudio to? Nije niko. Kolega nam pretučen ispred Skupštine, jel to neko osudio? Nije niko.
Čekajte, stanite, da budemo jasni – koliko god da ste krivi i koliko god da građani budu u pravu što bi nekog od vas napali ja bih vas branio sa one ljudske strane, nemojte vi da se zahvaljujete. Ali, očigledno, vi ne samo da to ne biste radili, nego biste još i podsticali.
Jel ste nam obećavali vešala na Terazijama? Jeste. Šta, niste? Pretite deci. Šta imate gore od toga? Hoćete da jurite ljude po ulicama zato što ne misle politički iste kao vi? Iz vaše političke impotencije i nemoći da pobedite na izborima? Aman, ljudi, nismo vam mi krivi što gubite izbore. Nismo vam mi krivi.
Ne bih dalje da više zadržavam i kolege poslanike, evo 20 minuta je. Znači, pustite nezavisna tela da rade svoj posao. Ako se sećam dobro – kada ste bili vlast ako je neki poslanik spomenu bilo kakav sudski postupak odmah ste napadali da je to ugrožavanje nezavisnosti i samostalnosti nosilaca pravosudnih funkcija. Pustite taj REM neka uradi to kako treba. Na osnovu toga biće i odluka, na osnovu zakona, na osnovu ispunjenosti uslova.
Nemojte više oko te priče, oko toga da je diktatura u Srbiji. Ja sam vašu diktaturu i te kako osetio na svojoj koži. I te kako sam je osetio i meni to pravo nemate da pričate.
