Poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2022. godini.
Na osnovu službene evidencije prisutno je 89 narodnih poslanika,
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim sve da ubace svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 100 narodnih poslanika, odnosno prisutna su najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Zoran Tomić, Milica Nikolić, Uglješa Mrdić, Nevena Đurić, Jelena Jerinić i Biljana Đorđević.
Nastavljamo zajednički, načelni, jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačka od 1. do 21. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade, ministar spoljnih poslova, dr Aleksandar Martinović, ministar državne uprave i lokalne samouprave, dr Mihailo Jovanović, ministar informisanja i telekomunikacija, Maja Popović, ministar pravde, Vukica Kužić i Gordana Veljović, izborni članovi Visokog saveta sudstva iz reda sudija, Maja Mačužić Puzić i Đorđe Dabić, državni sekretari, Ivana Savićević, pomoćnik ministra, Vladimir Vinš, pomoćnik ministra, Vladimir Cvetković, načelnik Odeljenja za međunarodno pravne poslove u Ministarstvu, Ivana Milinković, šef Odseka za sistem radnih odnosa u Sektoru za upravljanje ljudskim resursima u Ministarstvu, Lidija Lakčević Zivlavković, prvi savetnik u Odeljenju za međunarodno pravne poslove u Ministarstvu, Dejan Stojanović, Dragana Bećić i Maja Milenković, savetnici u ministarstvu.
Nastavljamo dalje po redosledu prijavljenih za reč.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.

Hvala, predsedniče.

Uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, svaki put kada na dnevni red dođe neki zakon koji se tiče javnog servisa, gotovo isključivo se radi o tome da se uredi ili bolje rečeno obezbedi neko novo njegovo finansiranje. U prevodu - da im se da novac građana.

Svaki put kao predstavnik Bošnjaka postavljam pitanje - zbog čega bi građani Srbije, pripadnici bošnjačkog naroda, plaćali taksu RTS kada na tom javnom servisu ne mogu da dođu ni do jedne jedine informacije na svom maternjem bosanskom jeziku?

Ovde se radi o javnom servisu koji finansiraju svi građani, uključujući i Bošnjake. Pored toga što RTS nema ni jedne jedine sekunde informativnog programa na bosanskom jeziku, nema ni kulturno-zabavnog programa, a nije imalo čak ni nastave na daljinu na bosanskom jeziku za vreme „lok dauna“ zbog korone.

I, ne završava se ovde diskriminacija koju RTS sprovodi nad Bošnjacima, ona zapravo ide mnogo dalje i mnogo konkretnije. Na zahtev Bošnjačkog nacionalnog veća da se na osnovu Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina osnuje redakcija na bosanskom jeziku na RTS, programski savet je odbijajući taj zahtev u obrazloženju svoje odluke za odbijanje otišao toliko daleko sa diskriminacijom da je čak negirao i postojanje bosanskog jezika kao maternjeg jezika Bošnjaka.

Negiranje jednog jezika kao osnovnog identitetskog elementa jednog narodna, zapravo znači i negiranje tog naroda, čitavog jednog naroda koji govori tim jezikom.

Zato ponovo pitam - zar neko zaista očekuje da mi danas svojim glasovima podržimo nastavak finansiranja ovog i ovakvog tzv. „javnog medijskog servisa svih građana Srbije“?

Ovim RTS nije samo prekršio zakoni Ustav ove zemlje, on je prekršio i univerzalna ljudska prava na kojima počiva čitav svet. Programski savet je na ovaj način prekršio i najgrublje član 6. i član 24. Zakona o zabrani diskriminacije, a prekršio je takođe i član 3. Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima, koje je Srbija usvojila u Narodnoj skupštini i kojim se, između ostalog, između 10 manjinskih jezika nedvosmisleno uređuje i korišćenje bosanskog jezika kao maternjeg jezika Bošnjaka.

Dakle, ovu diskriminaciju je potvrdila i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, koja je i izdala mišljenje sa preporukom u kojem je nedvosmisleno utvrđeno da je RTS izvršio diskriminaciju Bošnjaka u Srbiji. Da li je neko kažnjen zbog toga? Nije.

Da li je ta diskriminacija otklonjena? Nije. Dakle, Srbija je 2005. godine ratifikovala Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima ovde u Narodnoj skupštini, donela taj zakon. Sada kada vidimo da taj RTS na najgrublji način krši zakone koje mi ovde donosimo, pitam vas, zar takav javni servis zaslužuje da mu se ovde da podrška za nove dvostruke namete na teret građana?

Sa druge strane, politički gledano, stranka iz koje ja dolazim SDA Sandžaka je od svog osnivanja parlamentarna stranka i mi na tom tzv. „javnom servisu“ nemamo ni jedan jedini minut, ni jedan jedini sekund gostovanja.

Da stvar bude još jasnija, kakav je odnos RTS prema SDA Sandžaka, izneću vam podatke iz jednog istraživanja jedne od predizbornih kampanja. Dakle, ta kampanja je pratila 15 dana ponašanja medija u predizbornoj kampanji i tzv. „javni servis“ je orkestrirano sprovodio dehumanizaciju i satanizaciju SDA Sandžaka, pa je za 15 dana, koliko je trajalo to praćenje u predizbornoj kampanji, na RTS objavljeno 217 negativnih priloga o SDA Sandžaka. Dakle, to je otprilike 15 negativnih priloga dnevno i to u sred izborne kampanje.

Podsetiću vas da se ovde radi o jednoj manjinskoj parlamentarnoj stranci o kojoj je u tom periodu emitovano više negativnih priloga nego o svim ostalim strankama zajedno, uključujući tzv. „velike stranke“.

Završavam, kao predstavnici Bošnjaka, naroda koji je na meti diskriminacije RTS-a i kao predstavnici političke partije koja je bila na meti medijske hajke, mi ovaj zakon nećemo podržati.

Pozvao bih i ostale predstavnike Bošnjaka u ovom parlamentu da uskrate podršku ovakvom zakonu sve dok se ne otkloni diskriminacija i ovakvo ponašanje tog tzv. „javnog medijskog servisa“. Izvinjavam se što sam odužio.

Hvala vam.
Po Poslovniku, Jahja Fehratović. Izvolite.

Reklamiram član 108.

Prosto, izrečena je jedna neistinita stvar. Samo radi ispravke, možda kolega nju ni ne zna, u vreme pandemije, nastavu na bosanskom jeziku organizovalo je Ministarstvo obrazovanja, zajedno sa Maticom bošnjačkom, a u realizaciji sa Sandžak televizijom, tako da je snimana celokupna nastava za obrazovanje na bosanskom jeziku.

To je bio jedan ozbiljan projekat u kojem su bili učesnici svi u obrazovnom procesu i ne stoji jednostavno da nisu učenici imali nastavu, kao i svi ostali učenici, ali jeste realizovano od strane Ministarstva i Matice bošnjačke i Sandžak televizije. Hvala.

Hvala.
Priznajem da nisam obratio pažnju da li je bila pomenuta nastava, ali svakako, pretpostavljam, složićete se, nije razlog za primenu mera po Poslovniku. Mislim da je to obrazloženje u tom smislu jasno.
Da li treba Skupština da se izjasni?
(Jahja Fehratović: Ne.)
Ne treba.
Po Poslovniku, Enis Imamović.

Samo radi javnosti, ovde je izrečena jedna neistina. Dakle, nije na RTS, na RTS, opet ponavljam, nije emitovana nastava na daljinu i to nije urađeno…

Samo ako je po Poslovniku, kažete koji član je sporan.

To nije urađeno na zahtev Bošnjačkog nacionalnog veća.

Dakle, jedini organ manjinske samouprave u državi Srbiji je preskočen od strane RTS-a…

Gospodine Imamoviću, razumem da hoćete da reagujete na nešto, ali ako se bar javite po Poslovniku, ukažite bar na član ako je neki sporan, a nije.

Dakle, povređen je član 104.