Daću i vama priliku, gospodine Vesiću, pošto ste sada direktno pomenuti.

Tako je. Pravda je dostižna za svakog. Najbolji dokaz ste vi koga je pravda već stigla i koji stalno beži pravde i koga ne mogu da nađu oni koji vas tuže. Recimo, više puta vas je prozivao advokat Andreja Vučića zato što se krijete i ne želite da primite poziv za sud jer ste lagali, tako da je pravda svakako dostižna.
Najviše je dostižna za Vuka Jeremića. Evo, pravda je i te kako dostižna. Stigao je da obrazlaže svoje kriminalne afere u američkom kongresu, najgluplji ministar u istoriji srpske diplomatije, čovek koji je udario pečat na nezavisnost Kosova i Metohije.
Što se tiče mog života, ja sam, gospodine, za vreme dok je vaš lider bio sve i svja u ovoj državi, propatio i više nego sam bio pod istragama različitih organa. Pokušali ste sve, niste uspeli. Ono što ste rekli je laž i kada to budete rekli negde van Skupštine, jer vas ovde štiti imunitet, ja ću vas za to tužiti, pa ćemo to da raspravimo na sudu, samo što vi bežite od suda. Vi se krijete u Narodnoj skupštini i ne primate pozive. Vama za to služi Narodna skupština.
Da konstatujemo na kraju, jedini ljudi za koje je dokazano da su osuđeni za korupciju su poslanici koji su se sada meni obraćali. Za to postoje dokazi. Jedini u ovoj zemlji, nema drugih, jedini koji beže od suda su upravo oni, a jedini koji je osuđen srpski političar, optužen za međunarodnu korupciju, za bruku Srbije, je Vuk Jeremić, jedini. Evo, to je dokaz. Jedini koji je dobio naslovnu stranu u albanskim medijima u Prištini je Vuk Jeremić i nemojte se čuditi, dobiće on i ulicu tamo, dobiće i spomenik pored Ademu Jašariju, pa zaslužan je za to, kako nije, zaslužen je koliko i Jašari.
Čovek je na međunarodnom sudu uspeo da dobije za njih presudu da njihova samoproglašena nezavisnost nije bila suprotna međunarodnom pravu. Više je zaslužan Vuk Jeremić za samoproglašenu nezavisnost Kosova od Adema Jašarija, i to je tako i ne može drugačije biti.
Prema tome, počnite da se odazivate na poziv, jer nemate izgleda sreće na sudu, uvek vas osude i uvek vas uhvate. Vi ste jedini koji je uhvaćen u ovoj zemlji.

Hvala.
Reč ima gospodin Jovanov. Izvolite.

Prosto, već je mnogo toga rečeno, ja zaista posle ovih egzaktnih podataka koji su izneti, iskreno rečeno, ne znam ni šta bih rekao.

Dakle, imamo predsednika stranke koga traži sud, odnosno traži američki kongres zbog korupcije, a pre toga je išao pre koju godinu da svedoči u postupku isto tako zbog korupcije, zbog Patrika Hoa. Dakle, to je predsednik stranke.

Šef poslaničke grupe je osuđen zbog kršenja zakona, znači, čuli smo sada zbog čega sve, priznao čovek sve šta je radio i kaže ponovo bi, i član poslaničke grupe koji je ležao u zatvoru zbog korupcije i onda trčao da se dogovori sa sudijom za prekršaje da odgovara prekršajno ne krivično i to je najveći problem našeg pravosuđa što je tako nešto uopšte moguće. Dakle, kada neko vidi da će krivično zaglavi, on ode, dogovori se prekršajno, prihvati prekršajnu odgovornost i onda izađe i priča ovde.

Još on drži lekcije o korupciji. On, ukrao ceo Bulevar, čoveče. I sada, to je jedna organizacija koja nama priča ovde kako se treba izboriti protiv korupcije. Vi, opet pujdate Boru. Lako vam je da pujdate Boru, on se posle uvek vadi na neuračunljivost. Nemojte, nađite nekog drugog, pa nema smisla stvarno čoveka, da se iživljavate toliko nad njim i da koristite njegovo stanje za vaše političke potrebe. Nije to u redu prema njemu. Evo, Boro, branim te, da ne bude da samo napadate. Tako je. Branim te, znači. Nemoj ti mene, molim te, da uzimaš u zaštitu i nemoj da izmišljaš. Gledam te neki dan, kaže - Milenko Jovanov je flaster za mene.

Prvo, Boro, ono što tebi treba, tebi kad bi flasteri pomagali, ti bi bio ko mumija u flasterima, ali tebi od flastera pomoći nema. I, drugo, nemoj previše da daješ sebi na važnosti. Evo, sad odgovaram Aleksiću, pa sam odgovarao Lazoviću. Znam da ti želiš da budeš u centru pažnje, ali veruj mi, nisi, veruj mi, nisi.

Tako da, ono što je suština, to je da smo danas imali prilike da čujemo kako je izgledala organizovana korupcija u jednom mestu, u kakvoj je firmi BOS dodeljivano da radi gasovod, da se ima tamo i udeo i sve ostalo i kako se zbog toga odgovara, nažalost, samo prekršajno.

Dakle, to je problem i ja vas molim da se time pozabavimo, da ovakve pojave završe tamo gde im je mesto, iza rešetaka, a ne posle da nam dođu, evo prošlo je 10 godina, mi nevini. Ali mi je drago da kaže da bi sve isto radio i to je poruka za građane. Glasajte za njih ako ponovo hoćete da ovakvi dođu na vlast, ovi što ih juri kongres, ovi što su sami priznavali kako su kršili zakon i ovi što su se dogovarali sa prekršajnim sudom da zamene krivičnu odgovornost. Hvala.

Hvala.
Idemo dalje.
Dejan Šulkić čeka dugo.
(Miroslav Aleksić: Replika.)
Ne, rekli smo da je poslednji krug.
Samo polako svi, da možemo da nastavimo u miru. Nema potrebe, sve je rečeno. I vi ste rekli da je nalaz revizije iz 2015. godine tačan, istinit, šta ima još da se kaže?
Dejan Šulkić, izvolite.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici i predstavnici izvršne vlasti, gospodine generale, predstavnici regulatornih kontrolnih tela, DRI, 26 tačaka imamo na jednoj sednici. Siguran sam da se većina prisutnih koji su izveštavali iz Skupštine danas o radu u 2021. godini neće naljutiti zato što neće biti obuhvaćeni analizom izveštaja. Ja ću se samo na jedan osvrnuti, na Izveštaj Fiskalnog saveta, ali pre toga i gospodinu Vesiću, ministru koji ispoljava na sednici jednu zavidnu radnu agilnost, ako tako mogu da kažem, mada u replici ga je gospodin Pejović možda i nadmašio, možda zato što se oseća lično povređen i ne treba da unosite emocije.

Nije problem za mene ako vaš sin radi bilo gde, i u EPS-u ili RTS-u, ali ako radi kao revizor, veoma sam zainteresovan i voleo bih da javnost zna šta je radio kao revizor i kakvi su njegovi nalazi kao internog revizora. To je daleko važnije od toga da li je vaš sin.

Gospodin Vesić, kako bih rekao, možda ne u odnosu na sve poslanike, možda u nekoj polemici sa kolegom sa kojim je bio u istoj stranci nekada, pa smo prisustvovali svojevrsnoj ostavinskoj raspravi, da i onaj ko je otišao iz kuće i onaj ko je ostao, niko ne želi da se prihvati nasleđa. I to nije tema za ovu sednicu. Mislim da to treba da se raspravi na nekom drugom mestu.

Sada, kada govorite o tome da ima onih koji nisu za to da se Srbija razvija, siguran sam da u ovoj sali niko nije protiv razvoja Srbije i vi, bez obzira što ispoljavate tu radnu agilnost, ako tako mogu da kažem, i što imate sve instrumente, evo, imaćete i usvojen sporazum o obezbeđivanju sredstava ili dela sredstava ili većeg dela sredstava, govorim o železničkom koridoru, i da imate i podršku i da će on biti izglasan, ali nekako, kako bih vam rekao, kao da vam fali podrška i opozicionih poslanika, a imate dovoljnu podršku, pretpostavljam da će glasati, pretpostavljam da ne tražite tu podršku zato što sumnjate da će većina to izglasati, tako da, mislim, i taj manir nije primeren niti ministru, niti ovoj sednici, razgovorima o ovim temama.

U svakom slučaju, postoje kritički tonovi. Vi ste u poziciji da sve znate o ovim projektima, sve znate o konstrukciji finansiranja. Govorili ste ovde o rokovima, mislim desetak godina da ste pominjali da će se sve ili neke faze završiti. Nemojte da mi zamerite, nisam taj deo propratio, ali ste pominjali neke rokove. Upoređivali ste odnos poslanika u Skupštini Kraljevine Srbije, kneževine, jel da, kraljevina je od osamdeset druge godine. I sada to uopšte nije važno. Daleko je važnije da vi tu svoju radnu agilnost i podršku koju imate i finansijsku konstrukciju usmerite da taj posao bude završen u roku, da podstičete konkurentnost koja nedostaje.

Ja pretpostavljam da na proceduru izbora izvođača nećete izgubiti mnogo vremena, s obzirom na izmenu Zakona o javnim nabavkama, s obzirom da se kod Komisije za zaštitu prava ponuđača pretpostavljam neće ni prijaviti neko da osporava taj izbor, ali dobro, pretpostavljam da to možda može da bude i najpovoljnije.

Vodite računa o kvalitetu, vodite računa o garancijama izvođača radova, jer smo bili u prilici da čujemo od ministara da li u ovoj ili prethodnoj Vladi, svejedno, ili prethodnim vladama, da se na gradilištima, dakle, direktno sa gradilišta imamo izveštavanje da se kasni sa radovima i da postrojavaju tu izvođače ili podizvođače radova. Ja pretpostavljam da postoje neke garancije bankarske, kad neko kaže – ja dobijam avans 50%, 10, 20, svejedno koliko, da ne kažem 100%, da on nema kao baš da može da radi šta hoće i koliko hoće, već da ga obavezuju i preuzeta sredstva, da ga obavezuju i rokovi, a uz to da treba kontrolisati i kvalitet radova.

Zašto vam ovo sve govorim? Sve su ovo razlozi zašto narodni poslanici koji nemaju informacije o svemu ovome o čemu vi imate i kojima raspolažete nisu spremni da daju podršku, a vi ste dužni da to sprovedete i da o tome vodite računa.

Takođe, govorili ste da od 1976. godine do 2012. godine, čini mi se, nijedan, odnosno nula kilometra ste rekli je izgrađeno, ali pretpostavljam da je nula i plaćeno. E, sad, vi vodite računa da ne bude plaćeno više kilometara nego što je urađeno. Razumete o čemu vam govorim?

Što se tiče Izveštaja Fiskalnog saveta, o njemu ću govoriti zato što nema ni vremena da se o svim izveštajima govori, ali on na neki način ima i krovni, kako bih rekao, iz mog ugla gledanja, iz našeg ugla gledanja, ima krovni značaj zato što pojedini delovi izveštaja koje smo imali prilike danas, čije obrazlaganje smo imali prilike da saslušamo, da su neki nalazi u tim izveštajima posledica nalaza i ocena koje smo mogli da pročitamo u Izveštaju Fiskalnog saveta za 2021. godinu.

Neko je pomenuo maločas da, mislim da ste vi podneli u martu 2022. godine izvešaj i sada smo, bezmalo, u martu 2023. godine, mnogo se toga izdešavalo. Mislim da ste radili u toj godini nekih 11 izveštaja, ocena u 2021. godini. U međuvremenu, šta imamo? Imamo završni račun za 2021. godinu? Pa, imamo vašu naknadnu ocenu, ako tako mogu da kažem, tog završnog računa. Dakle, nešto što nije sadržano u ovom vašem Izveštaju, jer vi ste ga podneli kada niste imali završni račun za 2021. godinu i naknadno ste sačinili ocenu.

S druge strane, usvojen je budžet za 2022. godinu. Imali smo rebalans za 2022. godinu, jedan rebalans, jel tako, krajem 2022. godine i usvojili smo budžet za 2023. godinu. Dakle, mnogo toga se izdešavalo u tom, da kažem, budžetskom životu, mnoge odluke su donete, a mi sada ne možemo da se ograničimo samo na ovaj izveštaj. Čak i predsednik Fiskalnog saveta danas u obrazlaganju izveštaja, na moju žalost ili građana Srbije, tako mogu da kažem, je rekao da neke zamerke, primedbe, kada su u pitanju ocene za 2021. godinu da se, nažalost, ponavljaju i u 2022. godini, a procenjuje se na osnovu usvojenog budžeta i u 2023. godini, osim, ne znam, oko vanrednih pomoći, to je, barem, predsednik Fiskalnog saveta rekao da ne očekuje da će ove godine biti, makar na način kako su one neselektivno isplaćivane u 2021. godini.

Sada kad govorimo o ulozi Fiskalnog saveta, na neki način, uzimajući u obzir ono što je moglo da se čuje prilikom javnog istupanja vas kao predsednika i vas kao članova Fiskalnog saveta o pojedinim izveštajima koje ste davali i ocenama koje ste davali, da smo imali poprilično oštre kritike izvršne vlasti, što, ako nije zabranjeno. Na kraju krajeva i vi ste naveli u izveštaju, ovome koji danas razmatramo, nepoštovanje od strane ministarstva, mislim da ću čak i da citiram, od strane Ministarstva finansija, Ministarstva rudarstva i energetike i, čini mi se, Kancelarije za javna ulaganja. Mislim da to piše u izveštaju, dakle, nepoštovanje.

U Zakonu o budžetskom sistemu u odredbama kojima je ustrojen Fiskalni savet, njegove nadležnosti, njegove odgovornosti itd. stoji da su državni organi dužni da dostavljaju sve informacije, izveštaje, podatke, ja sada parafraziram to, koji su od značaja za rad Saveta. Jer vi ako ne raspolažete relevantnim podacima, pogotovo ako ne raspolažete u datom trenutku, a to je takođe navedeno kao primedba u Izveštaju za 2021. godinu, da vi ne možete da sačinite ni relevantan, da kažem, pouzdan izveštaj ako ne raspolažete podacima.

S druge strane, tamo postoji jedna odredba u Zakonu o budžetskom sistemu, ukoliko vam neko ne dostavlja izveštaje ili podatke ili informacije, da se Fiskalni savet može obratiti Narodnoj skupštini. Meni nije poznato, iz Izveštaja nisam video, možda mi je promaklo, ali vi me ispravite, mislim da se niste obratili Narodnoj skupštini sa zahtevom da vam preko Vlade, odnosno ministarstava ili institucija drugih organa koji ne dostavljaju podatke da to obezbedite.

Tako da, kako bih vam rekao, ove vaše primedbe činjenično stoje, ali način na koji ih iznosite mislim da ima i određenu dozu strahopoštovanja, ne znam kako ćete to da razumete, ali to je prosto moj utisak.

Što se tiče samog budžeta Fiskalnog saveta, jedno pitanje samo imam. Tamo je došlo u nekom trenutku do prepakivanja, ako tako mogu da kažem, u budžetskom smislu, plata, sa zarada na 6.000.000 dinara u usluge po ugovoru, da su usluge po ugovoru uvećane sa 10 na, mislim, 16,5 a za toliko su umanjena sredstva za plate. Tu je čak i, mislim, za jednog radnika smanjen broj. Ako sam dobro razumeo, ovde se postavlja pitanje ako ukupno od izdvajanja za plate i doprinose i usluge po ugovoru, to je četrdesetak miliona dinara, ako je 16 miliona dinara, to četrdesetak posto izdvajate za usluge po ugovoru i ako se to svake godine ponavlja, pa, zašto se ne jačaju kapaciteti Fiskalnog saveta? Zašto to ne tražite, ako već smatrate da treba? Znate, 16 miliona u odnosu na 25, to je 63%, 65%, dakle, 2/3 u odnosu na ono što je vama dato i opredeljeno za plate i za doprinose, nek je 25 miliona dinara, na sve to 16 miliona dinara, dakle, 60 i nešto posto u odnosu na taj iznos ide na usluge po ugovoru.

Da li ste tražili da se odobri broj, pretpostavljam, da se tu angažuju stručni ljudi, stručne službe u radu Fiskalnog saveta, pa ako je to potrebno svake godine zašto ne preteže u značajnoj meri izdvajanje za plate, redovne plate, jer jedan od ciljeva zbog kojih je i osnovan Fiskalni savet zakonom jeste da se stara da fiskalna politika bude predvidiva, pa ako rad Fiskalnog saveta nije predvidiv u tom smislu, ne znam na koji način možemo da se staramo i o predvidljivosti fiskalne politike. Pored te predvidljivosti važna je i javnost rada i odgovornost. Dakle, od svega onoga zbog čega je osnovan Fiskalni savet to izdvajam.

Iz ovih ocena koje ste vi dali u Izveštaju za 2021. godinu možemo da se složimo, ako ne u potpunosti, onda u pretežnoj meri, odsustvo javnosti rada ili transparentnosti, kako vi to kažete, nepredvidljivost, takođe, posebno mislim u odnosu na tekuću budžetsku rezervu, na kazne i penale, na subvencije itd, dakle, striktno se držim onoga što ste vi naveli u izveštaju, a na kraju ću dati neku ocenu i šire od ovih ocena, neusklađenost sa fiskalnim pravilima, ne poštovanje uloge Fiskalnog saveta, dakle, kroz uskraćivanje, kašnjenje ili uskraćivanje podataka koje ste tražili i, takođe, što trošenje budžetskih sredstava u velikoj meri jeste pod oznakom poverljivo ili strogo poverljivo. Mislim da ste čak te izraze iskoristili u izveštaju.

Tekuća budžetska rezerva za više od 190 miliona evra je probijena. Penali i kazne 150 miliona evra i pri tome, ako pođemo od toga za šta se troši tekuća budžetska rezerva, dakle, ili se budžet loše planira ili se loše izvršava ili je možda i jedno i drugo. To bih isto voleo da nešto više o tome kažete i da se malo oslobodite, kako bih rekao, u toj analizi, u toj kritici.

Naravno, uz sve to iznosite i određene pozitivne ocene i nemam problem da se sa tim složim, a ne bi trebalo da ima ni ministar finansija problem da se složi i sa kritikama, kao što se slaže i sa pozitivnim ocenama.

Takođe, posebno tretirate subvencije, subvencije za otvaranje radnih mesta, kako god hoćete, kolokvijalno to se govori – subvencije stranim investitorima, mada simbolički ima tu nekih i izdvajanja i za programe domaćeg privređivanja, ako tako mogu da kažem i to nije sporno. Kada se govori o efektima, imali smo prilike i na ovoj sednici da čujemo, ali uvek se o tome govori, da neko ko postavi pitanje u vezi sa tim da je protiv zapošljavanja, da je protiv rasta BDP-a, da je protiv povoljnom spoljnotrgovinskog bilansa itd.

Dakle, da se ne opravdavam kao za izgradnju železnice, da nismo protiv toga, ali se postavlja pitanje javnosti ili transparentnosti, kako vi kažete, na koji način se određuju prioriteti, da li država Srbija unapred zna kada planira sredstva za budžet… Ne znam, 2020. godine, mislim, bilo je 10 milijardi, a 2021. godine 16 milijardi, čini mi se, ili 16,5, da su povećana za 65% izdvajanja. Da li imamo prioritete šta želimo time da postignemo? Da li kada određujemo kome ćemo dati 2.000 evra po otvaranju radnog mesta, kome ćemo dati 10 ili 50, neko će možda od prisutnih članova Vlade reći da to nije istina, umeju ovde da se iskoriste malo i slobodniji izrazi, nemojte da lupate, ne znate ništa, pa izvinite da ima izveštaja o tome, da ima podataka, da ima informacija, a ja verujem da su to, ako se pozivamo na pozitivne efekte, podaci sa kojima bi vlast volela da se pohvali, a siguran sam da bi i građani bili ponosni, a pretpostavljam da bi opozicija manje lupala, što bi neko rekao ovde.

Kada govorimo o konkurentnosti, dolazimo do toga da, neko je ovde iznosio podatke o najvećem broju javnih nabavki, najveće vrednosti. Imamo jednog ponuđača i to je nešto na šta ne treba da budemo ponosni. Treba da težimo da imamo veći broj ponuđača, da promenimo Zakon o javnim nabavkama, da izdvajamo više sredstava za javne nabavke i da ih tako koncipiramo, da i domaći ponuđači mogu da budu izvođači radova, da ne budu samo podizvođači radova i da neko uzima kajmak, a da neko cedi vodu iz suve drenovine kada su poslovi u pitanju.

Kada govorimo o konkurentnosti, ako pođemo od te činjenice, od tog podatka, dakle najveći broj javnih nabavki jeste po jedan ponuđač, onda možemo da zaključimo da u toj „konkurentnosti“, pod navodnicima, imamo vankonkurentne firme ili nadkonkurentne firme, privredna društva kojima se možda i prilagođavaju uslovi konkursa i da se na taj način eliminišu drugi ponuđači, a da su u isto vreme posle tih koji ne mogu da konkurišu kao izvođači, da su podobni da budu podizvođači radova. Dakle, imamo vankonkurentne i nadkonkurentne ili kako hoćete, konkurentne firme.

Dakle, jedna opšta ocena je da nema javnosti, da se krše pravila, da se kada su u pitanju javne nabavke i dodele ugovora sistematski tumači zakon, dakle da to tako može i da to tako treba, a sa druge strane imamo i krajnje restriktivna tumačenja.

I tu i tamo kada su u pitanju veliki problemi i kršenja zakona u oblasti javnih nabavki, tu i tamo pojavi se neki slučaj koji ugleda jutro, ali vrlo mali broj njih omrkne kada je u pitanju javnost.

Dakle, sve je dopušteno, ali nije sve na korist. Hvala što ste me saslušali.

Reč ima ministar Vesić.

Poštovani poslaniče Šulkiću, ja reagujem onako kakve su diskusije. Vi ste imali diskusiju koja je bila civilizovana, sa uvažavanjem, žao mi je što nećete glasati za zakone koji omogućavaju da gradimo železnicu. Koliko znam, vi ste iz Velike Plane, a Velika Plana je jedna od stanica na toj pruzi, na toj trasi koju ćemo graditi. Sasvim sigurno da za građanke i građane Velike Plane će to mnogo značiti, kao i za one koji žive u Jagodini i u Paraćinu, Ćićevcu i svim onim drugima koji budu na toj trasi, zato što ja mislim da postoje neka pitanja koja nisu politička pitanja, zato što je važno napraviti brzu prugu po kičmi sever-jug i mislim da to nema zaista nikakve veze sa tim da li razmišljamo politički ovako ili onako.
Tako je, u pravu ste, ako ništa ne gradite, onda ništa i ne plaćate. To je potpuno prirodno. Videli ste i sami da mi uzimamo kredit, ukupno milijardu i 100 miliona evra od Evropske investicione banke i 550 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj. To je inače u budžetu koji je prošao ovde u Skupštini i jasno vam je da će taj tender biti međunarodni, da će biti sproveden ne po pravilima našim, već po pravilima međunarodnih institucija koje daju novac. On je vrlo transparentan i budite sigurni da će biti mnogo ponuđača, jer to je u ovom trenutku jedan od najvećih poslova kada je izgradnja železnice u Evropi. Ja ne znam u ovoj godini ni za jedan veći posao, vrednosno veći od toga i siguran sam da će se mnogo kompanija javiti, da će mnoge kompanije pokušati da učestvuju u tome.
Inače, uzgred budi rečeno, kada pričamo o domaćim izvođačima, proizvođačima, jedna od prvih stvari koje sam tražio od jednog od železničkih preduzeća „Srbija kargo“, za kupovinu vagona da se promeni kriterijumi koji su inače dali strani konsultanti, da se omogući da mogu da učestvuju i domaće kompanije, među kojima, recimo, i „Goša“ iz Smederevske Palanke, jer ako je neko uložio novac i obnovio neku fabriku, onda dajte da mu damo šansu da učestvuje. To ne znači da će pobediti, ali hajde da mu damo šansu da može da učestvuje, da može da dobije posao.
Tako da to ovaj tender ne isključuje domaće kompanije. Ja sam siguran da će tu sigurno biti i domaćih kompanija koje mogu da budu deo konzorcijuma, jer to ne znači da su podizvođači, tako da će i ova cifra koju sam pomenuo, dve milijarde i 775 miliona, ona nije konačna, odnosno ona može da bude i manja, jer videćemo na tenderu kakvu ćemo cenu dobiti.
Tako da u tom smislu zaista, nemojte da imate bilo kakvu dilemu da će to biti proces koji je javan, koji je transparentan, da će to biti međunarodni tender i da će taj posao biti uređen dobro i kvalitetno.
Ono što mislim da je važno, važno je da zaista građanke i građani Niša za 100 minuta stižu do Beograda. Možete da zamislite koliko će biti od Velike Plane do Beograda, jer to će potpuno promeniti život ljudi. Vi danas znate, sasvim sigurno svako u ovoj sali ima mnogo poznanika koji žive na relaciji Beograd – Novi Sad, ja zaista znam mnogo ljudi koji više ne koriste automobil, već idu vozom između Beograda i Novog Sada, što je potpuno normalno da će se to dešavati sutra i sa Nišom i sa drugim gradovima iz prostog razloga što će železnica to omogućiti.
Tako da u tom smislu, žao mi je što nećete glasati. Ne pada mi napamet da vas optužujem da ste vi zato protiv železnice, ali kažem, zaista mislim da postoje neki projekti koji su izvan politike i koji su značajni za čitavu zemlju. I zato je važno da mi sagradimo prugu do Niša, kao što je, neće ona biti građena 10 godina. Ja sam rekao do kraja decenije bi trebali da imamo završenu prugu, misleći ceo deo i do Preševa, pošto će se posle graditi od Niša do Preševa. U tom kraju Srbije generalno oko Niša će se zaista puno graditi. Prvo Niš – Dimitrovgrad će krenuti ove godine rekonstrukcija pruge, zatim obilaznica oko Niša, kao što sam pomenuo u svom uvodnom izlaganju. Niš – Brestovac se trenutno gradi. Kada budemo dodali i prugu dole prema Preševu, onda je potpuno jasno da će taj kraj Srbije kada je u pitanju železnički saobraćaj, da će zaista biti dosta uloženo.
Nama sada ide tender koji je inače ranije dogovoren sa takođe jednom međunarodnom institucijom, rekonstrukcija 150 pružnih prelaza. Očekujemo da će tu biti iz tog kraja, znači iz tog kraja Srbije dosta kritičnih pružnih prelaza. Nažalost, imamo ih preko hiljadu koji su kritični, ali makar da krenemo, da počnemo da uređujemo pružne prelaze, jer zaista imamo tri puta više poginulih na pružnim prelazima i na prugama nego, recimo, u zemljama EU, što je nešto čime ćemo morati da se pozabavimo.
Recimo, brzo će pred vama doći izmene i dopune, odnosno, izvinjavam se, novi zakon o bezbednosti železničkog saobraćaja, koji će podrazumevati da na svim prugama gde je brzina preko 100 kilometara, onaj ko je nosilac javnog ovlašćenja, odnosno ko je upravljač pruge, ima pravo da odredi gde će postavljati zaštitnu ogradu. Sada se zaštitna ograda postavlja samo na prugama gde se vozi 200 kilometara na čas. Nije normalno da na auto-putu imate zaštitnu ogradu, a da, recimo, kroz naseljena mesta, ako voz ide 100 ili 120 kilometara na čas nemate zaštitnu ogradu. To će ubuduće biti obaveza i kažem, trudimo se da zaista tu uradimo puno toga.
Prema tome, nemojte se brinuti za moju energiju, ja puno energije ulažem da radim, ali zaista ne mogu da ne odgovorim i potpuno razumem i mi ovde ne pripadamo jednoj političkoj stranci, svako ima svoje mišljenje i možemo i treba da imamo, moramo da imamo, kada smo već u različitim strankama, različita mišljenja na određenim pitanjima. Ne mislim da je železnica baš to pitanje, ali u redu, poštujem. U svakom slučaju, kada vas neko vređa i kada neko izmišlja onda morate da odgovorite tako što ne možete da ne budete emotivni.
Žao mi je, jer ja mislim da kada pričamo o železnici trebamo da pričamo o tome šta više možemo da izgradimo. Ja nisam rekao da od 1976. godine ništa nije izgrađeno u Srbiji da bih nekoga optuživao, jer tu je mnogo vlasti bilo, samo je činjenica da mi ni jednu prugu nismo izgradili od 1976. godine, to je tačno. Šta se tu sve dešavalo? Bilo je različitih stvari, bila je kriza osamdesetih, pa bili ratovi devedesetih, jednostavno ni jedan kilometar novoizgrađene pruge nije izgrađen od 1976. godine. Poslednja pruga koju smo izgradili bila je Beograd – Bar, koja je inače rekonstruisana od Resnika do Valjeva, to je deo od ovih rekonstruisanih pruga i sada će biti rekonstruisana od Valjeva do Vrbnice. Vrbnica je granica sa Crnom Gorom, tako da ćemo mi svoj deo pruge između Beograda i Bara rekonstruisati, te će se voziti 120 kilometara na čas i to će biti potpuna rekonstrukcija pruge. Koliko znam, Crna Gora rekonstruiše svoj deo pruge. Ne znam kada će to uspeti da završe, ali ćemo imati potpuno rekonstruisanu prugu, to je ipak značajna, u ovom trenutku, posle ove pruge Beograd – Niš – Novi Sad – Subotica, naša najznačajnija pruga.
Važno je da imamo vezu sa okolnim zemljama i da Srbija bude saobraćajno povezana. Vi koji ste iz Plane to možete najbolje da razumete, kao i drugi poslanici koji nisu iz Beograda, jer to znači život za te opštine. To znači da će doći neka fabrika, da će neko investirati novac, da će moći ljudi brže da putuju, da mogu da rade u Beogradu i da žive u Plani, što sada nije moguće, ali će sa takvom železnicom to biti moguće. Imate danas 30 polazaka dnevno između Beograda i Novog Sada. Danas ima ljudi, ja sam skoro, nemojte me držati za reč, ali mislim da su mi rekli u „Srbijavozu“ da imaju skoro dve hiljade mesečnih karata između Beograda i Novog Sada. To su ljudi koji rade u Novom Sadu, žive u Beogradu i obrnuto, jer svaki dan putuju. To će sutra moći neko ko živi u Velikoj Plani ili ko živi u Jagodini. To je suština saobraćajnog povezivanja.
Nemojte imati dilemu koja će cene biti postignute, jer biće tender i biće vrlo jasan i transparentan. Na kraju krajeva, na tako velikim tenderima se postavlja i zastupnik javnosti, odnosno, takav je zakon i svi će moći da prate šta se dešava. Budite sigurni da ćemo voditi računa da ti radovi budu urađeni kako treba, jer mi pričamo o pruzi kojom će vozovi da voze 200 km na sat. To je nešto što je važno.
Sutra će se ta pruga produžavati sigurno prema Makedoniji i Grčkoj i vi ćete sutra moći iz Velike Plane ili iz Beograda ili iz Novog Sada da stignete brzom prugom do Soluna. To su stvari koje potpuno menjaju život ljudi. Zato mislim da su ovi projekti važni za sve, da to nema nikakve veze ko kojoj političkoj stranci pripada.

Zahvaljujem se gospodinu Vesiću.
Sledeći po prijavi za reč Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.
Izvolite.

Hvala predsedavajuća, poštovane dame i gospod narodni poslanici, ja ću samo u najkraćim crtama u dva minuta da odgovorim na ovih par pitanja i sugestija vezano za rad Fiskalnog saveta.
Prvo, što se tiče relativno velikog učešća u budžetu Fiskalnog saveta za ugovore i radna angažovanja po pitanju ugovora naspram redovnih zarada, Zakon omogućava članovima Fiskalnog saveta da ili budu u stalnom radnom odnosu kada im se obračunavaju zarade ili da primaju naknadu zarade po osnovu ugovora. Tako da konkretno u budžetu za 2021. godinu za dva člana Fiskalnog saveta su bile budžetirane naknade, a ne zarade koje su samo bile za jednog člana Fiskalnog saveta.
Takođe, zbog tadašnjih ograničenja zapošljavanja, zbog nemogućnosti da zaposlimo neke zaposlene, to je bilo angažovano preko ugovora o delu. U međuvremenu su relaksirane mogućnosti za zapošljavanje u javnom sektoru, tako da smo mi zaposlili dva zaposlena na stalno radno vreme i trenutno je konkurs za trećeg zaposlenog. Tako da već vidite smanjenje sredstava za ugovore o delu u ovoj godini u budžetu za 2023. godinu i puno smanjenje koje ste pomenuli ćete videti u budžetu za 2024. godinu. Radi se o nekim tehnikalijama i činjenicama da je bilo ograničena mogućnost zapošljavanja novih radnika u tom periodu.
Što se tiče samog našeg rada i nekih stvari koje ste izneli u izveštaju jesmo imali neka kašnjenja u dostavljanju i omogućavanju podataka. To nisu bila toliko važna kašnjenja da bismo se mi obraćali Narodnoj skupštini. Naravno, nećemo se libiti ukoliko budemo imali problema u budućnosti sa nabavljanjem podataka, ali do sada nas to nije sprečavalo da radimo poslove iz naše nadležnosti, samo je bilo nekih delimičnih kašnjenja.
Što se tiče činjenica da se radi o našem izveštaju za 2021. godinu i promenama koje su se desile u prošloj i u ovoj godini, mislim da bi bilo prikladnije da ako treba detaljnije o tome pričamo eventualno na Odboru za finansije. Svakako jeste bilo nekih naših zamerki koje su u međuvremenu unapređene, npr. konkretno ste promenili Kancelariju za javna ulaganja koja je netransparentno iskazivala budžet nekoliko godina, sa prerastanjem u ministarstvo to je otklonjeno u budžetu za ovu godinu, i te druge stvari koje pominjali. Radi se o potrebi za većom transparentnošću u nekoliko važnih oblasti.
Jedno ste pomenuli, kazne i penale, takođe i subvencije stranim investitorima. To je potrebno unaprediti zbog transparentnosti trošenja javnih sredstava da bi vi narodni poslanici imali uvid, a drugo i nama ekonomistima to omogućava da uradimo neke detaljnije analize i da vidimo konkretno zašto Srbija za kazne i penale izdvaja preko 150 miliona evra.
Primera radi, to je više od iznosa za dečiji dodat. To je maltene jednako iznosu za dečiji dodatak i novčanu socijalnu pomoć, dakle gro naše socijalne politike, troškovi su jednaki kaznama i penalima. Detaljna analiza je prvi korak rešavanju problema, da vidimo odakle oni potiču i kako možemo da ih ograničimo u narednom periodu.
Slični primeri sa investicijama za strane investicije koje dominantno koriste strana preduzeća treba da pokušamo da damo kao odgovor kao ekonomisti da li bi ti strani investitori eventualno dolazili u Srbiju bez tih investicija, da li bi možda neke zemlje regiona uspele da preotmu te investitore nekim subvencijama koje one nude.
Mi kao ekonomisti vidimo da ima nekih indicija da možda u regionu imamo negativnu konkurenciju da svi mi ili veći broj zemalja u regionu daje te investicije, a da bi zapravo i bez tih investicija investitori i dalje dolazili u ovaj region. U tom slučaju postoji mogućnost da svi mi regionalno u zemljama regiona jednom koordinisanom politikom smanjimo budžetske troškove, a opet bez negativnih efekata na privlačenje investicija i svakako da bismo to mogli da uradimo potrebni su detaljniji podaci.
Kažem, to je nešto što nas nije ometalo u radu u prethodnom periodu i svakako stojimo na raspolaganju za neke detaljnije analize i detaljnije odgovore. Hvala.