Hvala vam.
Reč ima predsednik Komisije za kontrolu državne pomoći Vladimir Antonijević.
Izvolite.

Hvala vam.
Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, narodni poslanici, drage kolege iz državnih organa, organa državne uprave i posebnih organizacija, iako ste verujem upoznati sa Godišnjim izveštajem o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2021. godinu, iskoristiću trenutak da ukažem na neke osnovne okolnosti, odnosno situacije koje smatramo da su neophodne da se iskažu u ovom trenutku.
Naime, početkom 2021. godine mi smo startovali, odnosno započeli smo godinu sa svega pet zaposlenih na neodređeno vreme, državnih službenika, da bismo istu tu godinu završili sa 16 državnih službenika koji su zaposleni na neodređeno vreme.
Istovremeno, došli smo i izvršili smo statutarnu i stvarnu promenu poslovnog sedišta i u tom smislu više se ne nalazimo na adresi na kojoj smo inicijalno bili, već smo zakupili novi prostor, uzeli smo, zaključili smo Ugovor o zakupu sa Beogradskom bankom u stečaju, gde smo apsolutno sada podmireni što se tiče prostornog kapaciteta u tom pogledu.
Istovremeno, želim da ukažem da su sredstva inicijalna koja su predviđena za 2021. godinu za rad Komisije obezbeđena u budžetu Republike Srbije i to u iznosu od 96 miliona 848 hiljada dinara. Međutim, rebalansom budžeta, odnosno Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, taj iznos je smanjen za okvirno milion dinara, tako da je ukupan iznos koji je bio 10 miliona dinara, pardon, tako da je ukupan iznos koji je bio na raspolaganju Komisiji za kontrolu državne pomoći upravo 86 miliona 990 hiljada dinara.
U tom smislu, želimo da ukažemo da smo utrošili sredstva u ukupnom iznosu od 81% i da je zapravo velika većina sredstava utrošena na rashode i izdatke koji se odnose na lična primanja zaposlenih, odnosno plate, doprinose i naknade o radu, a da je ostatak uglavnom iskorišćen za stalne troškove u vidu zakupa poslovnih prostorija.
U pogledu statističkih podataka koje se odnose na osnovnu nadležnost Komisije za kontrolu državne pomoći, a to je utvrđivanje postojanja državne pomoći i ocena usklađenosti takve pomoći, želim da ukažem da je u okviru upravnog postupka Komisija donela, zapravo usvojila 130 rešenja o utvrđivanju postojanja i oceni usklađenosti državne pomoći i u jednom upravnom postupku koji je utvrdila, odnosno naložila upravnu meru povraćaja državne pomoći u iznosu od 414 miliona dinara, uključujući i zateznu kamatu koja počinje od odgovarajućeg perioda, odnosno 2016. godine, referentni datum koji smo izneli u našem rešenju.
U međuvremenu, izneli smo 10 mišljenja o usklađenosti konkretnih propisa. Istovremeno, želim da ukažem da je institut koji je uveden u zakonu krajem 2019. godine, odnosno koji je započeo sa primenom 2020. godine, a odnosi se na takozvanu prenotifikaciju, odnosno obaveštenja o potrebi prijave državne pomoći u situacijama kada je davalac državne pomoći nije siguran da li određeno davanje može predstavljati, odnosno raspolaganje javnim sredstvima u korist privrednih subjekata ili učesnika na tržištu može predstavljati državnu pomoć, on može nama u skladu sa članom 28. da se obrati. U tom kontekstu, želim da ukažem da je već 2021. godine, da smo imali 52 upita i da smo doneli 52 obaveštenja po tom osnovu.
U drugom delu, želeo bih da istaknem da je zapravo 2021. godina bila godina normativnih aktivnosti Komisije za kontrolu državne pomoći gde smo u navedenom periodu preneli preko 1.000 stranica evropskih pravnih tekovina iz oblasti zaštite konkurencije koji se odnosi na kontrolu državne pomoći, te u tom smislu usvojeno je preko 18 podzakonskih akata kojima se bliže uređuju uslovi i kriterijumi usklađenosti kontrole državne pomoći, odnosno bliže razrađuju određena zakonska rešenja.
Želeo bih da istaknem da tih 18 podzakonskih akata zapravo najviše ima uredbi, zatim pravilnika i uputstava. Želim da istaknem samo neke od njih imajući u vidu neophodnost značaja i veliku količinu materijala koji je prenet samo u jednoj godini u zakonodavstvo, odnosno legislativu i postao je deo jedinstvenog pravnog poretka Republike Srbije.
Naime, u pitanju su uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti regionalne državne pomoći. Za početak, samo želim da jednu okolnost istaknem, a to je da u našem izveštaju možete apsolutno videti koji konkretan „aki“, odnosno pravna tekovina se prenosi kojim propisom.
Tako da, u tom kontekstu želim da ukažem, da pored uredbe o uslovima i kriterijuma usklađenosti regionalne i državne pomoći, usvojili smo i Uredbu o pravilima i uslovima za dodelu pomoći male vrednosti, odnosno „deminimis“ pomoći, Uredba o uslovima i kriterijuma usklađenosti i horizontalne državne pomoći, Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći za sanaciju i restrukturiranje učesnika u teškoćama.
Zatim, Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći za kulturu, Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći za zaštitu životne sredine i sektoru energetike, Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći u obliku naknade za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa.
Zatim, Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti i pomoći male vrednosti za obavljanje usluga od opšteg i ekonomskog interesa, uputstvo za ocenjivanje usklađenosti regionalne državne pomoći, uputstvo za ocenjivanje usklađenosti državne pomoći za zapošljavanje, uputstvo za ocenjivanje usklađenosti državne pomoći za usavršavanje, Pravilnik u obliku sadržajnog godišnjeg izveštaja o dodeljenoj državnoj pomoći. Zatim, Pravilnik o obliku i sadržini godišnjeg izveštaja o popisu šema državne pomoći o kojoj ću vam malo kasnije istaći par okolnosti za koje smatram da su značajne.
Takođe, usvojen je ostatak pravnih tekovina koje smo prenosili, evropskih pravnih tekovina. Zapravo se odnosni na deo koji je u direktnoj vezi, odnosno uzročno-posledičnoj vezi sa epidemijom zarazne bolesti Kovid – 19, imajući u vidu da je u navedenim okolnostima Evropska komisija donela tzv. „temporary frame“, odnosno „privremeni okvir“ koji se odnosio na pravila o usklađenosti državne pomoći u vanrednoj situaciji koja je, naravno, bila otežavajuća u datim okolnostima. Prevashodno se odnosila na likvidnost određenih privrednih učesnika na tržištu, odnosno učesnika na tržištu kao takvim.
U tom smislu, Komisija je donela, odnosno predložila Vladi Republike Srbije preko nadležnog Ministarstva finansija i to je usvojeno, Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći za istraživanje, razvoj i unapređenje, proizvodnju infrastrukture neophodnu za borbu protiv zarazne bolesti Kovid – 19.
Zatim, uredbe o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja ozbiljnog poremećaja u privredi prouzrokovanom epidemijom zarazne bolesti Kovid – 19, uredbe o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja štetnih posledica prouzrokovanih epidemijom zarazne bolesti Kovid – 19 i uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći kroz dokapitalizaciju učesnika na tržištu radi otklanjanja poremećaja u privredi, prouzrokovanim epidemijom zarazne bolesti Kovid – 19.
Takođe, želim da ukažem da je u navedenom periodu Komisija apsolutno usvojila dva izveštaja u skladu sa svojim nadležnostima. U pitanju su godišnji Izveštaj o popisu šema državne pomoći i godišnji Izveštaj o dodeljenoj državnoj pomoći. Kada je u pitanju godišnji Izveštaj o popisu šema državne pomoći, želim da istaknem da je Komisija popisala 117 šema državne pomoći, odnosno 117 pravnih osnova ili programa na osnovu kojih se dodeljuju određena sredstva koja se mogu kao takva klasifikovati kao državna pomoć.
Ono što je veoma značajno u tom trenutku, jeste da smo identifikovali praktično šest šema državne pomoći koje mogu biti problematične. Naravno, to smo već u 2022. godini, što ćete videti u našem narednom godišnjem izveštaju o radu, kada smo ih identifikovali, mi smo ih ocenili apsolutno neusklađeni i na takav način smo apsolutno i na neki način potvrdili ocenu Evropske komisije kada su u pitanju fiskalne šeme državne pomoći, ali o tome možemo da razgovaramo u nekom od narednih perioda ili ako vas interesuje u ovom trenutku, ja vam stojim na raspolaganju za svaki odgovor.
Takođe, u delu koji se odnosi na godišnji Izveštaj o dodeljenoj državnoj pomoći, želim da istaknem da je veoma važno da je davalac dužan da 10 godina čuva podatke o dodeljenim sredstvima, odnosno dodeljenim državnim pomoćima i na zahtev Komisije, pogotovo kada se sačinjavaju ovakvi izveštaji, oni su dužni da nama dostave te podatke. Mi te podatke agregiramo i pravimo određene trendove u odnosu na prethodni period gde se može pratiti koliku državnu pomoć dodeljuje Republika Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije ili davalac kao takav, pošto može biti i jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, odnosno pravna lica čije vlasništvo većinski se nalazi u posedu Republike Srbije.
U tom kontekstu, želim da kažem da za vreme izrade ovog izveštaja, taj godišnji Izveštaj o dodeljenoj državnoj pomoći mi jesmo usvojili, ali smo u skladu sa zakonom poslali Vladi Republike Srbije na usvajanje, imajući u vidu da je ona ta koja ispred davalaca treba da verifikuje osnovne podatke, a i kao što sam rekao na samom početku, mi treba odgovarajuće trendove da pratimo i u tom kontekstu to su nam inicijalni podaci za naredni izveštaj.
Taj godišnji Izveštaj o dodeljenoj državnoj pomoći je dostupan na našoj stranici. Želim da ukažem tom prilikom samo neke od navedenih podataka, navedenih podatka koji naravno nisu bili dostupni u trenutku kada smo odbranili Izveštaj pred nadležnim odborom, a to je da je učešće državne pomoći u BDP 2020. godine bio 4,96%, dok je učešće državne pomoći u BDP za razliku od toga u 2019. godini bio svega 2%, a u 2018. godini 1,9%.
U apsolutnom iznosu, državna pomoć je dodeljena u ukupnom iznosu od 272 milijarde 683 miliona dinara, odnosno približno dve milijarde 319 miliona evra. Ono što je veoma važno istaći u ovom trenutku jeste da nije svako raspolaganje javnim sredstvima državna pomoć, već je neophodno da budu ispunjeni određeni kriterijumi. To su četiri kriterijuma koji se odnose na prepisivost takvog dela državi, odnosno da postoji raspolaganje javnim sredstvima kao jedan od kriterijuma, da postoji selektivnost, da postoji uticaj na konkurenciju koji je zapravo najvažniji i da se na takav način omogućava prednost određenom korisniku, odnosno određenom učesniku na tržištu u odnosu na druge.
U tom smislu veoma je važno istaći da postoji jasna distinkcija između bilo kakvog davanja u odnosu na nešto što se može po definiciji i što smo mi prihvatili, takvu definiciju deo prenosa evropske pravne tekovine u naš sistem, znači nije svako raspolaganje na javnim sredstvima državna pomoć, već ona koja samo u početku ispunjava odgovarajuće kriterijume.
S tim praktično želim i da na neki način završim iako smo dobili pozitivnu ocenu Evropske komisije u pogledu celog sistema koji je uspostavljen, koji relativno brzo i u ovom periodu želim da istaknem da prosto, Izveštaj o napretku Evropska komisija za navedeni period uvek obuhvata referentan period od jula meseca do jula, znači od jula 2020. do jula 2021. godine, tako da u određenim okolnostima u Evropskom izveštaju, odnosno Izveštaju Evropske komisije o napretku za 2021. godinu nisu određeni podaci bili dostupni prilikom izveštavanja, ali bez obzira na to oni su kasnije i potvrđeni da je napravljen odgovarajući napredak u tom smislu.
Istovremeno, nažalost želim samo da iskoristim priliku da ukažem da se često dolazi do pogrešnog zaključivanja na osnovu samog naziva Komisije za kontrolu državne pomoći, gde se smatra da mi zapravo vršimo nadzor nad svrsishodnosti određenih davanja, odnosno vršimo evaluacije određenih javnih politika ili čak kontrolišemo namensko trošenje javnih sredstava, što je zapravo pripisivo nekim drugim organima državne uprave u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu Republike Srbije.
Mi, naravno, nismo ni davalac državne pomoći. Mi ne raspolažemo budžetskim sredstvima za navedenu namenu. Mi ne određujemo koji će učesnik na tržištu da dobije sredstva, a koji ne. Znači, ne vršimo selekciju. Istovremeno mi ne određujemo koji je to iznos, koji će da bude ili instrument putem koga će državna pomoć da se dodeljuje, da li će to da bude garancija, da li će to da bude kredit pod povoljnijim uslovima u odnosu na tržišne ili pak subvencije, odnosno bespovratna sredstva. To je naravno sve na davaocu i davalac je taj koji jedini donosi odluku o opravdanosti, opredeljenosti i celishodnosti, svrsishodnosti takvog davanja.
I konačno, ono što je najbitnije, mi ocenjujemo samo da li takva državna pomoć utiče na konkurenciju u meri da ona značajno ograničava, odnosno na neki način slikovito rečeno, kao neka vrsta antidoping, neophodne antidoping agencije, imajući u vidu da je upravo razlog zašto su i nastala ta pravila o kontroli državne pomoći kao delu zaštite konkurencije u unutrašnjem tržištu Evropske unije, da ne bi došlo do trke u subvencionisanju između država članica, jer će uvek ove bogatije moći više da daju svojim, bilo nacionalno favoritima ili kompanijama koje posluju na njihovom sedištu.
Sa druge strane, ako vam se državna pomoć ne vezuje za jedan konkretan opravdani trošak to može kasnije uticati i na cenu i na kvalitet i na samu trku između konkurenata.
U tom smislu, ja bih želeo da se zahvalim i stojim na raspolaganju za sva vaša pitanja ili eventualne sugestije koje imate u vezi sa našim radom.
Već u 2022. godini imamo dosta toga da prikažemo i u 2023. godini. Nadam se da će biti još plodotvornija, ali u svakom slučaju hvala vam na razumevanju što ste poverili Komisiji ovako važna javna ovlašćenja.
Nadam se da ćemo i dalje opravdati svojim radom vaše poverenje. Hvala puno.

Hvala vam.
Sada zamenica predsednice Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Vesna Gojković Milin.

Poštovani predsedniče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade Republike Srbije i poštovane kolege koji prisustvuju današnjoj sednici, zahvaljujem se na prilici da u ime našeg organa predstavim podatke o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u izveštajnom periodu koji se odnosi na kalendarsku 2021. godinu, a izveštaj je predstavljen i dobio je podršku Odbora za finansije i budžet Narodne skupštine, na sednici koja je održana dana 11.10. te će biti i pred vama na razmatranju.
U izveštajnom periodu koji je obuhvaćen ovim izveštajem Republičke komisije, Republička komisija je održala ukupno 286 sednica, na kojima je ukupno donela hiljadu odluka. Od tih hiljadu odluka 759 odluka odnose se na zahteve za zaštitu prava, što znači da se odnose na osnovnu nadležnost Republičke komisije koju ona obavlja u toku samih postupaka javnih nabavki na inicijativu zainteresovanih privrednih subjekata kojima je omogućeno u skladu sa zakonom da ulože zahtev za zaštitu prava i da traže da se otklone eventualne nepravilnosti koje su uočili u fazi postupka javne nabavke u kojoj su zainteresovani.
Taj broj predstavlja uredno i 85,90% svih donetih odluka Republičke komisije, do preostalog broja od hiljadu odluka Republička komisija postupala je u skladu sa svojim drugim nadležnostima koje su određene Zakonom o javnim nabavkama. Od ukupno 759 odluka koje je Republička komisija donela po zahtevima za zaštitu prava 359 odluka odnose se na meritovno razmotrene zahteve koje je Republička komisija ocenila kao osnovane, što je imalo za posledicu poništenje postupka javne nabavke u celini ili poništenje postupka javne nabavke delimično i sa davanjem naloga naručiocu kako da otkloni utvrđene nepravilnosti u samom postupku.
To je ukupno 47,29% predmeta koji su formirani po zahtevima za zaštitu prava, od toga u celini je poništeno 31 predmet, tj. 4,08%, a u 328 predmeta rezultat je bio – delimično poništenje i nalog naručiocu da otkloni nepravilnosti.
U 330 predmeta koji su formirani na osnovu zahteva za zaštitu prava koji su podneti Republičkoj komisiji, što predstavlja 43,48% Republička komisija donela je meritorne odluke kojima je utvrdila da se predmetni zahtevi neosnovani i te iste kao takve i odbila.
U preostalih 70 predmeta, formiranih na osnovu ovog inicijalnog akta, donete su procesne odluke i to u 29 slučajeva donete su odluke o obustavi postupka zaštite prava usled odustanka od podnetog zahteva, što predstavlja 3,82% ukupnog broja ovih odluka, a zatim u 441 slučaju Republička komisija utvrdila je izostanak procesnih pretpostavki za dalje postupanje po podnetom zahtevu za zaštitu prava usled čega je doneta neka od procesnih odluka regulisana Zakonom o javnim nabavkama, što predstavlja ukupan broj odluka od 5,40%.
U izveštajnom periodu Republička komisija postupala je u postupcima zaštite prava koji su se odnosili na postupke javnih nabavki, čija je ukupna procenjena vrednost iznosila 127 milijardi 789 miliona 902 hiljade i 638 dinara, što je vrednost povećana u odnosu na 2020. i 2019. godinu. Takođe je i vrednost uplaćenih taksi u republički budžet koje su po Zakonu o javnim nabavkama iz 2019. godine procesna pretpostavka za odlučivanje o predmetnom zahtevu povećane i iznose skoro 186 miliona, za razliku od perioda 2020. i 2019. godine kada su ovi iznosi bili nešto manji.
Republička komisija posebnu pažnju, to vam je poznato iz ranijih izveštajnih perioda, i na osnovu osnovanih primedbi koje su na i u nekim periodima bile upućivane u kojima je daleko veći bio i priliv predmeta i manji kapaciteti ovog organa ulagala je i dalje ulaže napore da postupe u rokovima koji su utvrđeni zakonom.
U ovom izveštajnom periodu Republička komisija postupala je u predmetima koji su formirani na osnovu njene nadležnosti utvrđene Zakonom o javnim nabavkama koji je donet 2012. godine, a zatim amandmanima izmenjen 2015. godine. Takvih je predmeta bilo 103. U tim predmetima Republička komisija odlučila je u roku do 20 dana u ukupno 40 predmeta, a u roku od 21 do 35 dana u ukupno 42 predmeta, što znači da je ukupno 80 predmeta koji su formirani po starom Zakonu o javnim nabavkama Republička komisija postupila u okviru zakonskog roka do 35 dana.
S obzirom da je sada važećim Zakonom o javnim nabavkama, koji je u potpunosti usklađen sa direktivama EU Republička komisija je dobila nešto duži rok za postupanje, a posebno su izdvojeni podaci o ovom izveštajnom periodu za 656 odluka koje su donete u predmetima formiranim po zahtevima za zaštitu prava o kojima smo odlučivali po osnovu nadležnosti utvrđene novim zakonom i u vezi sa ovim predmetima u roku do 30 dana postupili smo u ukupno 514 predmeta, a u roku od 31 do 45 dana u ukupno 102 predmeta. Na taj način ukupan procenat predmeta koji su rešeni u zakonskom roku do 45 dana iznosi 93,90%.
Možda će vas interesovati i podaci o proseku dana potrebnih za rešavanje predmeta u ovom izveštajnom periodu, u vezi sa čime, u odnosu na ovih 656 odluka, koje su donete u predmetima gde je naša nadležnost ustanovljena po novom Zakonu o javnim nabavkama. Ukupno trajanje procedure pred našim organom od momenta formiranja predmeta, omota spisa, do donošenja odluke Republičke komisije je 33,77 dana, dok je prosečno vreme od momenta kompletiranja dokumentacije potrebne za odlučivanje do donošenja odluke Republičke komisije 21,75 dana. Svi ovi dani su kalendarski dani, što naglašavam, s obzirom da u EU neki rokovi se računaju samo u radnim danima.
Takođe, u vezi sa svojom osnovnom delatnošću Republička komisija zakonom ima ustanovljene i druge nadležnosti, među kojima je i nadležnost praćenja sprovođenja odluka Republičke komisije. U vezi sa ovim Republička komisija održala je u 2021. godini osam sednica, na kojima je razmotrila 255 predmeta, po izveštajima naručilaca. U vezi sa ovim predmetima, u vezi sa ovom svojom nadležnošću Republička komisija u izveštajnom periodu utvrdila je da je u 17 predmeta izostalo dostavljanje izveštaja od strane naručilaca, da je u jednom predmetu naručilac propustio da postupi po nalogu Republičke komisije.
Na ovaj način nalazimo se u situaciji u kojoj smo već jedan duži vremenski period, gde imamo skoro 100% poštovanje odluka Republičke komisije i njihovo izvršavanje u naloženim rokovima.
Republičkoj komisiji takođe je Zakonom o javnim nabavkama koji je usvojen 2019. godine, data i nadležnost novčanog kažnjavanja, i u periodu na koji se odnosi ovaj izveštaj Republička komisija formirala je četiri predmeta za novčano kažnjavanje po odredbama ovog zakona, i to jedan predmet na osnovu toga što je naručilac uskratio mogućnost uvida u spise zainteresovanom privrednom subjektu, kao podnosiocu zahteva, u kom slučaju je izrečena novčana kazna naručiocu i odgovornom licu naručioca, kao i tri predmeta koji su formirani na osnovu toga što naručilac nije postupio u skladu sa svojom obavezom iz člana 220. Zakona, tj. nije dostavio u roku od pet radnih dana Republičkoj komisiji odgovor i svu potrebnu dokumentaciju za odlučivanje, nakon što je primio zahtev za zaštitu prava. U izveštajnom periodu od ovih predmeta u dva slučaja su takođe izrečene novčane kazne naručiocu i odgovornom licu naručioca.
Ukupan iznos naplaćenih novčanih kazni u izveštajnom periodu od 260.000 dinara, a s obzirom na to da je Republička komisija u nadležnosti ima i po starom zakonu u odnosu na neke druge situacije koje su bile predviđene, do sada je u budžet Republike Srbije uplaćeno ukupno 3.259.500 dinara po osnovu novčanih kazni.
Takođe u izveštajnom periodu Republička komisija je formirala i dva predmeta na osnovu zahteva za pokretanje postupka za poništenje ugovora o javnoj nabavci i to prema odredbama važećeg Zakona o javnim nabavkama, a u izveštajnom periodu donela je dve odluke po već ranije formiranim zahtevima iz ranijih izveštajnih perioda i to tako što je jedan od tih postupaka okončan poništenjem ugovora o javnoj nabavci, a u drugom predmetu Republička komisija je u skladu sa tada predviđenom zakonskom mogućnošću izrekla novčanu kaznu naručiocu i odgovornom licu naručioca umesto poništenja ugovora.
Odredbama Zakona o javnim nabavkama koji je sada na snazi Republičkoj komisiji data je nadležnost da ukoliko prilikom obavljanja svoje nadležnosti utvrdi da su izvršene radnje koje imaju obeležje prekršaja utvrđenom Zakonom o javnim nabavkama, podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom prekršajnom sudu.
U ovom izveštajnom periodu Republička komisija donela je odluku o utvrđivanju osnova za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, regulisala svoju internu proceduru na koji način se postupa prilikom utvrđivanja, da li postoji osnov za podnošenje zahteve, te je u tom smislu održala tri kolegijuma, na kojima je razmotrila ukupno 538 predmeta i u dva predmeta utvrdila da postoji osnov za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, te su zahtevi i podneti nadležnim prekršajnim sudovima. Od sednice Odbora do sada novitet je da je u jednom od tih slučajeva izrečena kazna privrednom subjektu i odgovornom licu privrednog subjekta.
U izveštajnom periodu Republička komisija primila je takođe i 77 odluka koje je doneo upravni sud, a koje su donete povodom tužbi podnetih na odluke naših organa, 47 tužbi je odbijeno, 19 tužbi je uvaženo. To predstavlja procenat od 24,67% od ukupnog broja podnetih tužbi, ali je od većeg značaja za rad Republičke komisije okolnost da se radi o ukupno 2,09% od ukupnog broja predmeta koje rešava Republička komisija.
Zahvaljujem vam se na pažnji. Svi podaci o radu Republičke komisije su u potpunosti detaljno predstavljeni u našem izveštaju. Koristim ovu priliku da se zahvalim nadležnom odboru i svima na velikoj podršci koju ste uvek pružali i pružate Republičkoj komisiji za zakonito i pravilno postupanje u postupcima zaštite prava u poslednjem desetogodišnjem periodu od kada je za izbor za predsednika i članova Republičke komisije nadležna Narodna skupština Republike Srbije. Hvala vam mnog.

Hvala i vama.
Prelazimo na predstavnike poslaničkih grupa.
Ko želi reč može da se prijavi.
Prvo Radomir Lazović.

Hvala predsedavajući za reč.

Danas se navršava godinu dana od početka ruske vojne agresije na Ukrajinu i tim povodom pozivam vas da minutom ćutanja odamo poštu svim žrtvama ovog rata.

Slava im.

Poštovani građani, pored godišnjice početka rata u Ukrajini, ova sednica danas održava se u vreme kada se otprilike navršilo nekih 100 dana Vlade i kada bi ministri trebalo da govore o svom prethodnom radu i šta su neki naredni koraci, a ne da ovako imamo jednu situaciju da se 26 tačaka, kako da kažem, nagura u jednu i da prosto ovi izveštaji koji bi trebalo da imaju neku važnost, da možemo o njima da diskutujemo detaljno, pokazuje se koliku zapravo važnost imaju za vladajuću većinu.

Lepo bi bilo da nam ministri daju odgovore, recimo o ovim dešavanjima sa EPS koja je očigledno posrnula i čije posrnuće se nastavlja i dalje. Nakon što je šest ljudi uhapšeno zbog prevara teških sedam i po miliona dolara, dve tužiteljke Višeg javnog tužilaštva u Beogradu koje su se bavile ovim slučajem, sklonjene su iz odeljena za borbu protiv korupcije, očigledno da se ne bi nastavila hapšenja dalje.

Pazite kolika je osionost i bahatost ljudi koji su pohapšeni i koliko oni zapravo imaju slobode i koliko se osećaju slobodnim da kroz dokumentaciju provuku da su izvršeni radovi na izgradnji pruge koji nisu izvršeni. Ej ljudi, cela jedna pruga je provučena, ne neki papir.

Ko zna šta bi se sve otkrilo da su nastavile da rade, jer ovo je očigledno samo vrh ledenog brega. Ljudi iz SNS poput Milorada Grčića već su nas koštali preko milijardu evra i napravili su potpuni kolaps energetskog sistema. Da nismo preskupo uvozili struju imali bismo restrikcije, ovako imamo dugove.

Tužiteljke su očigledno sklonjene da bi se zaustavila dalja istraga i da opet niko od glavešina ne bi odgovarao. Možda bi gospodine ministre informisanja o ovome mogli da saznaju iz raznih medija, ali očigledno je da ako ja to sada ne kažem ovde gde ima prenos RTS da će teško do ljudi doći.

Danas je pred nama izveštaj Agencije za energetiku i ja sam planirao da govorim detaljnije o povećanju udela proizvodnje struje iz obnovljivih izvora, o sovarima i vetroparkovima odnosno o novom istraživanju koje pokazuje da su vetroparkovi mnogo stabilniji izvor energije nego što se to do sada verovalo.

Hteo sam da predstavim stavove Pokreta Ne davimo Beograd, odnosno Zeleno-levog fronta da država mora da ima svoja ulaganja u ovom sektoru, a ne da ga prepustim privatnicima i podobnim investitorima kao što je bilo slučaj sa malim hidroelektranama koje su pored toga ostavljale i ogromnu štetu na našu prirodu, ali mi o čemu god da krenemo ovde ljudi da razgovaramo, mi na kraju završimo na kriminalu, pa eto tako o EPS.

Na dnevnom redu danas je i izveštaj Fiskalnog saveta koji je pokazao tačnim ono što smo govorili za vreme pandemije, ono što smo govorili na sednici o budžetu, ono što smo govorili na sednici o rebalansu, na ono što smo govorili na sednici o Vladi – ne treba ići neselektivnim pomoćima privredi i stanovništvu, jer nisu svi jednako pogođeni, a svi, cela država se zadužujemo. Nije to besplatan novac, on na kraju dođe na naplatu ljudi.

Zahtevali smo da se pomoć usmeri na socijalno najugroženije grupe kako bi ova mera stvarno imala pravi učinak. Zar nije bolje umesto svima da pomoć ide nezaposlenima, samohranim roditeljima, korisnicima socijalne pomoći, studentima, dakle, ljudima kojima je ta pomoć najpotrebnija, ali stranku na vlasti nije interesovalo da stvarno pomogne ljudima, nego da našim novcem kupi sebi glasove. Eto, vam još jednom jedna vrsta kriminala.

Danas je na dnevnom redu i pitanje angažovanja naših vojnika u međunarodnim misijama. Srbija treba da uradi sve da više nikada ne učestvuje u ratnim sukobima, ni u okruženju niti bilo gde na svetu. Naši vojnici treba da učestvuju samo u mirovnim misijama, što isključuje i borbu protiv migracija, jer se migracije ne rešavaju oružjem, nego otklanjanjem problema tamo odakle ljudi beže.

Pravo pitanje i za ministra i za premijerku, da na primer danas razgovaramo o tih sto dana Vlade je i ono o kupovini oružja. Pola miliona ljudi u Srbiji živi ispod granice siromaštva. Umesto to da rešavamo, SNS za prethodnih 10 godina, koliko je na vlasti, povećao je budžet za vojsku i policiju duplo. O tome smo takođe govorili kada je bilo reči o budžetu. Sada je dve milijarde zajedno, 14% budžeta, a predsednik ide po sajmovima naoružanja i naručuje nove besmislice.

Možda vam gospodo zvuči kao početak nekog vica to da Željko Mitrović i kompanija „Pink“ proizvode naoružanje, ali kao vic zvuči i da je Aleksandar Vulin ministar, pa se to pod SNS vlašću dešava. Ljudi, imam jednu poruku, moramo to hitno da menjamo, moramo potpuno drugačije da vodimo ovu državu. „Pink“ vam proizvodi naoružanje, bre, da li ste normalni? Možeš misliti, Srbija kupuje dronove samoubice. Pa, koga će Srbija da napada samoubicama? Pazite, kako to zvuči. Šta će nam 200 novih borbenih vozila, tenkovi, rafal-avioni, specijalci sa specijalnim platama?

Ko će to da plati i zašto, ljudi? Samo prošle godine zadužili ste ovu državu sa novih tri milijarde evra. Pogledajte, ljudi, rafove u prodavnicama, ako je neki proizvod na sniženju, ako ima, znate onu, ne znam da li vi znate, ali znaju građani, kada ima onu žutu ili crvenu cenu, raf je prazan na tom proizvodu. Znate zašto? Zato što ga ljudi kupuju, zato što kupuju najjeftinije, zato što ne mogu da prežive, za egzistenciju se bore.

Gde je Siniša Mali danas da nam opet ispriča kako je po svim ekonomskim pokazateljima Srbija na sjajnom mestu? Samo inflacija godinama, dvocifrena, samo dug raste tri milijarde prošle godine, samo ljudi nemaju od plate da prežive, ali to Sinišu Malog ne zanima, on ima neke svoje pokazatelje koje on gleda tu, verovatno zato što je on dobar u svemu tome. Vi biste da kupujete tenkove u Srbiji u kojoj pola građana nema kanalizaciju. Čučavce, bre, imamo u školama, vi hoćete tenkove i naoružanje.

Srbiji je potrebno ulaganje u civilnu zaštitu, a Vojska Srbije treba da dobije novu važnu ulogu u pomoći stanovništvu, u borbi protiv klimatskih promena, u borbi protiv posledica koje one ostavljaju.

Pokret „Ne davimo Beograd“ se zalaže za to da se ulaganja umesto u ratnu opremu prenamene u opremu za sprečavanje poplava, prenamene u opremu za gašenje požara, pomoć stanovništvu u ugroženim područjima. Nije pitanje da li će doći do novih nepogoda, do novih zemljotresa, nego je pitanje kada i da li smo mi za to spremni.

Šta mislite građani? Kako vam deluju ovi ljudi? Jesu li spremni oni za nešto, osim da u medijima vrše propagandu kako je Srbija ekonomski tigar a za to vreme se sve raspada, ljudi nemaju da prežive. Umesto zveckanja oružjem, želimo novo doba, iskrene, dugoročne saradnje sa komšijskim državama, a ne stalne pretnje sukobima.

Ministre, vojni, zapišite, molim vas, gnušamo se vašeg lažnog patriotizma. Dok jednom rukom mašete zastavama, drugom prodajete zemlju Rio Tintu, Ziđinu, Lin Longua i ostalim trovačima, ostavljate nam ljude obolele, da nemaju da se leče i kao jeftinu radnu snagu. Ali, nešto i pozitivno da kažemo gospodo, imam i pozitivne vesti, budi se Srbije od Subotice do Leskovca. Davno je zaspala, tačno je, ali budi se. Mogla je i brže da se probudi, da nemamo deset godina ovih štetnih odluka koje su dovele do ovako lošeg stanja, ali budi se. Uskoro će doći vreme i promena, ali i odgovornosti.

Za vas gospodo imam jednu poruku, ne damo Srbiju. Hvala vam.

Samo pre nego što dam reč dalje, da kažem nešto Bošku Obradoviću. Jutros ste rekli, ne može da se govori o temi kada nema dovoljno vremena. Da li ste videli, deset minuta, a rekao sam juče na Kolegijumu da će tako da bude, deset minuta o stvarima koje blage veze nemaju sa dnevnim redom. Samo pokazatelj koliko je vama važno šta je na dnevnom redu i koliko može da se govori o njemu. Sada ste videli sve.
Imamo pravo na repliku i onda nastavljamo po redosledu poslaničkih grupa.

Kada neko nema politiku, kada neko nema znanje, kada neko zna da priča o opštim mestima, onda mu nije dovoljan ni ovakav dnevni red da pronađe nešto da kaže.

Na dnevnom redu se nalazi dosta izveštaja, vrlo konkretnih, o tome možete svašta da kažete ukoliko ste ih pročitala, ali ako ih ne pročitate, onda ovo radite ovo što smo imali malo pre prilike da čujemo. Vičete, halabučite, ponavljate parole koje ste ponovili hiljadu puta, prepričavate vesti iz tabloida Milovana Brkića u želji da time pošaljete nekakvu političku poruku, a suština je da političke poruke ni tada nema. Nema ničega, ima buke, povišenog tona, povišenog adrenalina i posle pumpicom mora da se sredi, jer se uzbudio toliko da ne može da diše. Eto, toga ima.

Šta ste o dnevnom redu rekli? Ni slovo i ponovo kao što smo imali priliku da vidimo i neki od proteklih dana, kao ono dete koje piše sastav o sovi, i onda kaže da mu je omiljena životinja krava, pa krene o kravi, pa završi na livadi, a onda o cveću, pa onda o travi. Doduše, da si pričao o travi tu bi bio u temi, to je tvoja tema u to ne sumnjam.

Postaviti pitanje, ja ne znam da li vi pratite išta od vesti osim tabloida Milovana Brkića? Da li vi gledate bilo koju televiziju? Hajde, ne gledate RTS, pošto kažete nema tamo vas, da li ste vi čuli da postoji, na početku ste počeli sa minutom ćutanja teatralno na temu rata koji se sada odvija dok mi ovde govorimo, i vi pitate zašto se Srbija u situaciji, maltene svetskog rata naoružava. Pa, šta treba, da pretakamo tenkove kao Ponoš, da šaljemo u Češku, da se razoružavamo skroz, luk i strela da nam budu jednino oružje da biste vi bili zadovoljni. Onda kada nas neko napadne, kao što bi nas napao, onda ćete vi kao da hipi komuna da se zagrlite i da pevate, 'Give Peace A Chance'? I, to će da nas spase? A građani neka razmisle da li takvi mogu da vode bilo kakvu politiku koju od 20 tačaka dnevnog reda nisu smislenu rečenicu u stanju da kažu. Hvala vam.

Hvala vam.
Da, reč će dobiti svi redom.
Dakle, prvo potpredsednik Vlade, Miloš Vučević.

Hvala lepo, gospodine predsedniče.
Solidarišući se i saosećajući se sa empatijama i ukrajinskog i ruskog naroda i razumejući sve razmere strahote i stradanja, sve ono što radimo za Vojsku Srbije, radimo da ne bi mi sebi ili neko drugi nama držao minut ćutanja.
Naoružavajući i jačajući Vojsku Srbije, jačajući ukupne odbrambene kapacitete činimo i šaljemo signal da nismo džak za udaranje i da oni koji nisu dobronamerni prema nama, a nisu svi dobronamerni, ne pomisle da nešto urade slično nama ili da nam se desi nešto što nam se nažalost dešavalo 90-ih godina. Time što kupujemo novo naoružanje i vojnu opremu, time što imamo nadam se i veći broj pripadnika Vojske Srbije da ćemo imati, time što im se vraća status u društvu kakvo moraju da imaju oficiri vojske i podoficiri, ali pripadnici vojske, ne zveckamo oružjem, nego se ponašamo kao ozbiljna i odgovorna država pošto je vojska jedan od atributa državnosti.
Ponosan sam što je zahvaljujući odgovornoj politici i predsednika Republike i Vlade i u prošlom i u ovom sazivu država Srbija je u stanju da više izdvaja za vojni budžet ne zato što se sprema za rat, nego zato što čuva slobodu i mir.
Ovi izdaci su bili nezamislivi za period, koji je bogu hvala, i za nas, a danas vojni budžet dobija onu srazmeru kakav treba da ima i koji je normalan za okolnosti kakve nas okružuju.
Ne znam šta vas kvalifikuje da kažete da su to besmislice što kupujemo, pošto to što se kupuje naoružanje i vojne opreme procenjuju stručnjaci, a ne političari ili politikanti. Postoje stručnjaci koji kažu šta je potrebno imajući u vidu i formacije vojske, njene potrebe, stanje resursa, ali procenjujući i rizike, izazove i pretnje s kojima je naša država suočena.
Ako želite da vodimo neodgovornu politiku, da se pravimo da niko nikom ne želi da naudi ili da nema izazova rizika i pretnji ili da se niko u svetu ne naoružava a da mi treba da se potpuno razoružamo i da da ugasimo vojsku, onda moraju građani birati predstavnike koji vode takvu politiku.
Ono što vam ne dozvoljavam apsolutno poštujući da svako ima pravo na svoj stav i pre svega da diskutuje, ne dozvoljavam da se baca ljaga na Vojsku Srbije jer je Vojska Srbije na braniku otadžbine uvek i svuda gde je najteže i da naučite da Vojska Srbije nije zadužena za elementarne nepogode, a uvek je pomagala građanima, kad god je bilo i to potrebe. To je odavno izdvojeno i pripada Sektoru za vanredne situacije, odnosno Ministarstvu unutrašnjih poslova, a Vojska Srbije ima taj treći nivo misije ili treću misiju, a to je saradnja sa civilnim organima vlasti, odnosno pomoć stanovništvu na ponos svih nas.
Nego da svi zajedno radimo da se vrati status i pozicija Vojske kakvu treba da ima, da bude ponos i čast za porodice čija deca idu na vojne škole i vojne akademije, da bude ponos da nosi oficirsku uniformu, da bude na ponos svih nas što im rastu plate, da se ponosimo kad vidimo postrojene jedinice koje čuvaju i mir i slobodu i da kupujemo najozbiljnije i najubojitije oružje koje je nama dostupno, koje možemo sebi da priuštimo.
Dronovi kamikaze za koga su namenjeni - nadam se, daće bog da ih nikad ne upotrebimo. Ako bude bilo prilike i neprilike upotrebićemo ih protiv onih koji napadaju otadžbinu Srbiju. To mora da bude svima jasno i zato se naoružavamo i zato jačamo Vojsku Srbije. Hvala vam lepo.