Da li vi mislite da vi meni na bilo koji način možete da prekinete izlaganje? Da li vi stvarno posle šest meseci i dalje živite u uverenju da svojim urlanjem možete u bilo kom trenutku da mi poremetite koncentraciju?

(Tatjana Manojlović: Doći će i taj dan.)

Nadajte se, Manojlović. Samo se nadajte.

Manojlović, ne morate ni vi.

Nada poslednja umire. To vi na RTS-u kao urednica tamo odradite jednu temu – kako poremetiti koncetraciju Milenku Jovanovu. To će biti zanimljiva emisija.

U svakom slučaju, ni u replici ništa o dnevnom redu. Ni u replici ništa o tačkama dnevnog reda. Ni u replici u ovom vajkanju o sopstvenoj bolesti ni reči o dnevnom redu, ali ponovo priča o zagađenjima, ponovo priča o patkicama i ne davimo Beograd.

Ali, hajde još jedno pitanje da postavim – koliko Haki Abazi plaća ovo izlaganje? Koliko košta ovo izlaganje? Koliko vam NVO prihoduju za 2023. godinu?

(Radomir Lazović: Šta imaš još da kažeš?)

Imam to da kažem. Imam to da kažem, lopuže jedne! Imam da kažem kako otimate pare, kako vas finansiraju najgori mrzitelji Srbije.

(Radomir Lazović: Vidi lek!)

Samo nemojte iz klupa da vičete sa te strane.

Eto, imam to da kažem.

(Radomir Lazović: Vidi lek!)

Pa, nemate odgovarajući lek. Taj lek ne pomaže za bolest od koje vi bolujete. To ne pomaže.

To vi nama objasnite – kako formirati NVO, pa prihodovati 20 miliona godišnje. Dajte malo o tome. Kada već pričate van teme dnevnog reda, pričajte o tome. Dajte, prosvetlite građane Srbije.

Ako stvarno želite da pomognete građanima, pa recite im kako da oni osnuju nevladine organizacije, pa dobiju pare kao što vi dobijate. Jedino što nećete naći nikoga ko će da uzima pare od onih kod kojih vi uzimate. Niko u Srbiji, osim vas, nema toliko beščašće u sebi, da uzima pare od Haki Abazija. To je vaš specijalitet.

Hvala.

Hvala vama.
(Radomir Lazović: Replika!)
Možemo li da nastavimo?
(Radomir Lazović: Pa, ne možemo da nastavimo.)
Možemo da nastavimo. Zatvorićemo ovaj krug.
Potpuno je besmisleno da vičete iz klupa, jer se posle svađate oko toga što ste vikali jedni drugima dok neko govori na suprotnoj strani.
Reč ima Elvira Kovač.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče...

(Radomir Lazović: Opet pomoć drugara iz klupe.)

… predsedništvo, predsedniče i članovi Vlade…

(Milenko Jovanov: Ajde prekini, bre, više, narkomančino jedna raspala! Šta se dereš od rane zore, narkomane jedan? Prestani da urlaš.

(Radomir Lazović: Nisi na ulici!)

Lazoviću, dao sam reč Elviri Kovač.
Nemojte da smetate i gospođi Kovač.
(Radomir Lazović: Kako te nije sramota? Koji si ti ološ!)
Nemojte da smetate i gospođi Kovač.
Sedite lepo, gospođa Kovač ima reč.
Nema nikakvog smisla da njoj smetate sada.
Nećemo računati ovo vreme.
Slobodno govorite.

Zahvaljujem.

(Milenko Jovanov: Teletabisu!)

Ja ću pokušati da govorim…

(Radomir Lazović: Tražio sam repliku.)

Lazoviću, zašto i dalje galamite?
Zamolio sam vas lepo. Dao sam reč gospođi Kovač. Zašto vi i dalje galamite?
Šta želite?
(Radomir Lazović: Šta će se desiti za dva minuta. Samo mi dajte repliku.)
Sedite lepo, saslušajte dok govori gospođa Kovač.
Reč jednu rekla nije dok ste govorili vi.
Žena jednu reč nije rekla dok ste govorili vi. Saslušajte.
Možete toliko pristojnosti da pokažete.
Da li možete toliko pristojnosti da pokažete?
(Radomir Lazović: Ali, dajte vi meni repliku!)
Hajde, sedite onda i pokažite.
Gospođo Kovač, rekao sam vam, neću vam računati ovo vreme, ali…
Vidite, ovo sad što radi Lazović jeste, pre svega, nešto što govori o njemu.
(Radomir Lazović: Govori, ali dajte vi meni repliku!)
Hoćete li da dozvolite gospođi Kovač da govori?
(Radomir Lazović: Naravno, samo mi dajte repliku!)
Jel hoćete? E, ajde onda to uradite u tišini. Ništa nemam protiv da stojite, samo nemojte da vičete. Možete da stojite, ako želite, samo nemojte da vičete, da bi Elvira Kovač mogla da govori.