Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, predsedništvo, potpredsedniče Vlade, članovi Vlade, uvaženi predstavnici nezavisnih regulatornih tela, iskreno se nadam da se će se smiriti strasti i da će mi se dozvoliti da govorim kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SVM.
Naša poslanička grupa pozdravlja što, doduše, uz malo zakašnjenje, ali raspravljamo o izveštajima nezavisnih regulatornih tela, tačnije o predlozima zaključaka određenih skupštinskih odbora povodom razmatranja ovih izveštaja.
Smatramo da je ova tema izuzetno značajna iz nekoliko razloga. Zahvaljujući tim izveštajima i analizi podataka, činjenica i preporuka, što je najbitnije, koje su u ovim izveštajima, a i zaključaka, mi zapravo možemo da analiziramo kako funkcioniše uprava i koliko su ljudska i manjinska prava zaštićena.
Sa druge strane, proveravamo, kontrolišemo otvorenost i transparentnost organa vlasti od strane građana i ne manje važno, vladavinu prava.
Kao što sam spomenula, pred nama je nekoliko zaključaka nekoliko odbora i, naravno, nemoguće je govoriti o svemu i koncentrisati se na sve. Kao i inače, ja ću pokušati iz ugla nacionalnih manjina, a i evropskih integracija, da se bavim koliko-toliko sa jednim i drugim poverenikom, odnosno Zaštitnikom građana i, naravno, zbog našeg puta ka EU i revidiranim Akcionim planom za Poglavlje 23.
Dakle, pravo koje nezavisne i samostalne institucije, tzv. regulatorna tela, štite, pravo na dobru upravu, definisano je brojnim međunarodnim dokumentima, Povelji EU, osnovnim pravima i Milenijumskoj deklaraciji UN, ne manje značajnom Rezolucijom Saveta Evrope još iz 1995. godine i definiše se da dobro upravljanje predstavlja demokratiju i ljudska prava, odsustvo korupcije, društvene reforme koje favorizuju one koji su u nepovoljnom položaju. Smatram da je značajno naglasiti da je Komisija UN za ljudska prava navela da se dobrim upravljanjem osigurava da korupcija bude minimizirana, da su stavovi manjina uzeti u obzir i da se čuju glasovi ranjivih društvenih grupa.
Tamo gde se dobro upravlja, uvek se odgovora na sadašnje i buduće potrebe društva. Dakle, nama zapravo ovo izveštaji, doduše, kažem, malo kasno raspravljamo o njima, obično to radimo u decembru, ali je jasno, pošto je Vlada formirana tek krajem oktobra, da nismo stigli na kraju redovnog zasedanja. Svakako pozdravljamo odluku da sada pričamo o ovim temama.
Šta nam govore ti izveštaji, što je posebno istaknuto i u Izveštaju Evropske komisije? Dakle, Evropska komisija očekuje da Narodna skupština na plenarnoj sednici raspravlja o ovim izveštajima.
Kada ih detaljno pogledamo, kažem, govorimo o ljudskim i manjinskim pravima, jasno je da još uvek ostvarivanje i zaštita nije na idealnom nivou, ali da su ljudska i manjinska prava svakako poštovana, da su, pošto pričamo zapravo o 2021. godini, ne o prethodnoj, 2022. godini. Godina 2021. je bila vrlo intenzivna, kada pričamo o zakonodavnoj aktivnosti Narodne skupštine.
Kada govorimo o pravnom okviru, dakle, te godine je doneto nekoliko zakona koji se tiču ove oblasti i nekoliko uvaženih predlagača, uvodnih govornika je govorilo o tome, dakle, Zakon o Zaštitniku građana, doneli smo izmene i dopune Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, posle dužeg vremena Zakon o rodnoj ravnopravnosti i ono što je takođe značajno iz ugla naših evropskih integracija, izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije na osnovu preporuke GREKO-a, a to smo i menjali, i doneta je konačno i Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici od 2021. do 2025. godine.
Svesni smo toga da je oblast nediskriminacije ravnopravnosti jednakih mogućnosti izuzetno kompleksna i da odredbe možemo da nađemo u više od 20 različitih sektorskih zakona, a kada pričamo o nezavisnim regulatornim telima koja se bave ljudskim i manjinskim pravima, oni se spominju u nekoliko strategija i akcionih planova.
Znači, kao što sam spomenula, preporučuje i Izveštaj Evropske komisije da se mi redovno bavimo ovim izveštajima, odnosno zaključcima, predlozima zaključaka i preporuka skupštinskih odbora povodom razmatranja izveštaja, ali i preporuka koje se prepisuje iz godine u godinu, a koje bi trebalo malo ozbiljnije da shvatimo je da nije dovoljno da samo raspravljamo o tome, da ih razmatramo, već Skupština treba sistematičnije da nadgleda rad ovih institucija i da vidimo koliko su ispunjene, koliko su implementirane preporuke koje su ovde formulisane iz godine u godinu.
Podsetila bih i na mogućnost da regulatorna tela koja se bave ljudskim pravima imaju mogućnost i pravo da predlažu izmene i dopune zakona koji se tiču međunarodnih standarda, a i nacionalnih standarda ljudskih prava upravo radi usklađivanja, što je dobro. Ja verujem da ljudi zaposleni ozbiljno rade uovim institucijama na tome, ali kao što sam spomenula, pošto je bila intenzivna godina 2021. godina na polju donošenja zakona, na osnovu izveštaja i brojki možemo da vidimo da se mišljenje o nacrtima određenih zakona tražilo više puta nego inače.
U izveštajnom periodu evidentno je da se povećao broj građana koji se obraćaju ovim institucijama. Veći broj predmeta je otvoren, pa je tako, ako uporedimo, do najvećeg porasta došlo kod Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Znači, 12.000 nije mali broj, ako uporedimo prethodne godine, povećanje je od 3.000, dakle, zapravo jedna četvrtina.
Kada pričamo o Zaštitniku građana, on je formirao više od 4.500 predmeta, a Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nešto više od 1.300 predmeta.
Postavlja se pitanje – kako tumačiti ovo povećanje broja predmeta i obraćanja građana? Nadamo se da je to zbog toga što raste poverenje građana u ove institucije, a Poverenik mi maše, delimično je i zbog decentralizacije iliti približavanja onog što se desilo posle usvojenih izmena i dopuna zakona, da je otvorena, ako tako mogu da kažem, i regionalna kancelarija u Novom Sadu i zapravo, što smo mi podržali tada kada smo razgovarali o zakonu. Dobro je doći bliže građanima. Dakle, ovo je prvi put da se otvorila nova kancelarija koja je van sedišta i van Beograda, jer smatramo da je bitno da se približimo građanima.
Najveći broj pritužbi, i to nije iznenađujuće, iz godine u godinu se odnosi na oblast imovinskih prava, ekonomskih prava, skoro polovina iliti 40% predmeta, slučajeva. Mi smo pokušali da izvučemo koliko se odnosi na nacionalne manjine kada govorimo o Povereniku za zaštitu ravnopravnosti 96 pritužbi, a o Zaštitniku građana 44, što je zapravo pad određeni procentualni po brojevima i uglavnom se tiče, određene pritužbe su se ticale romske nacionalne manjine.
Problemi povrede prava su slični kao i ranije iz izveštaja u izveštaj. Zanimljivo je kada se bavimo nacionalnim savetima nacionalnih manjina, da su određeni nacionalni saveti ukazali da postoje problemi u ostvarivanju ovlašćenja nacionalnih saveta u oblasti obrazovanja.
Ovde bih iskoristila nekoliko minuta da spomenem i oblast kulture, jer poslanici SVM rade na tome i nadamo se da kada krene redovno zasedanje u martu, da ćemo uskoro ovde pred nama imati izmene i dopune Zakona o kulturi, kojim bi se konačno u potpunosti uskladilo sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, da institucije u oblasti kulture, koje su od posebnog značaja za više nacionalnih manjina, da svaka nacionalna manjina može da predlaže po jednog člana upravnog odbora, ponaosob, pojedinačno, jer u primeni ovog zakona je došlo do problema u praksi, pa bi želeli da i ovaj problem rešimo. Kao i problemi, odnosno povrede prava i preporuke se ponavljaju iz izveštaja u izveštaj.
Za nas, poslaničku grupu SVM, je od izuzetnog značaja preporuka koja je suština našeg programa i onog što radimo, a to je da je potrebno preduzeti mere da sastav državnih organa, organa lokalne samouprave i drugih organa javne vlasti odgovara nacionalnom sastavu stanovništva. Dakle, povećanjem broja zaposlenih pripadnika nacionalnih manjina i njihovim školovanjem, osposobljavanjem za obavljanje određenih poslova.
Zaštitnik građana je u posebnom izveštaju, analizirajući stanje na terenu, ukazao na to da u određenim slučajevima pripadnici nacionalnih manjina nisu upoznati sa svojim pravima, da nisu vidljiva obaveštenja o njihovom pravu, da vode postupke pred organima uprave na tom jeziku, sa jedne strane, a s druge strane u posebnom izveštaju kaže da određeni pripadnici nacionalnih manjina nisu svesni mogućnosti, odnosno svog prava na upis ličnog imena na jeziku i pismu nacionalne manjine. Stoga je preporuka Zaštitnika, sa kojom se mi u potpunosti slažemo i pozdravljamo, da vidljiva obaveštenja budu u zgradama gradskih, odnosno opštinskih uprava, da ove informacije, odnosno obaveštenja budu dostupna i na internet prezentacijama grada i opštine.
Iskustva sa terena su različita. Kada već razgovaramo o ovim izveštajima da spomenem Izveštaj pokrajinskog ombudsmana za 2021. godinu koji kaže da npr. u Novom Sadu ne možete da overite potpis na službenom dokumentu ukoliko u njemu ima, kako se kaže, određenog teksta i na mađarskom jeziku. Trebalo bi da se overavaju sva pismena i ovo je u suprotnosti sa odredbama o ravnopravnoj upotrebi jezika i pisma nacionalne manjine.
O nemogućnosti ostvarivanja Ustavom garantovanog prava pripadnika nacionalnih manjina da u sudskim postupcima koristi jezik u službenoj upotrebi upravo iz razloga nedovoljnog broja sudija, sudijskih pomoćnika i zapisničara koji poznaju pravnu terminologiju na jezicima nacionalnih manjina je, pre ne tako davno, kada smo ovde imali raspravu o setu pravosudnih zakona, govorio šef poslaničke grupe gospodin Balint Pastor i u ovom slučaju prema ovim izveštajima, pored nedovoljnog broja sudija, druga strana problema je nedovoljna informisanost stranaka o njihovim pravima. Kada pogledamo, zaista i analiziramo informatore sudova, internet stranice, samo jedan jedini sud, Osnovni sud u Subotici, na svojoj internet prezentaciji ima dostupne podatke o besplatnim prevodiocima za pripadnike nacionalnih manjina, čiji su jezici u službenoj upotrebi suda. Onda nije neobično, kada vidimo, pogledamo detaljno Izveštaj o realizaciji spomenutog manjinskog Akcionog plana za prvi i drugi kvartal 2021. godine, da su se od 66 osnovnih sudova u Republici Srbiji pred svega četiri vodili postupci na jezicima nacionalnih manjina, i to: Osnovni sud u Novom Pazaru šest postupaka na bosanskom jeziku, Osnovni sud u Subotici, spomenut dobar primer, 119 postupaka na mađarskom jeziku, Osnovni sud u Novom Sadu 10 postupaka na mađarskom jeziku i Osnovni sud u Nišu dva postupka na bugarskom, tri postupka na romskom jeziku.
Slična je situacija i sa prekršajnim sudovima u Republici Srbiji. U izveštajnom periodu vodila su se svega tri prekršajna suda i to pred Prekršajnim sudom u Senti dva postupka na mađarskom jeziku, u Subotici jedan postupak na mađarskom jeziku, Prijepolje pet postupaka na bosanskom jeziku.
Stoga ne čudi ono što je Zaštitnik građana u ovom izveštaju konstatovao - da su iz oblasti prava nacionalnih manjina u najvećoj meri upućene žalbe na rad lokalne samouprave, na rad ministarstva, pa ostalih organa.
Kao što sam spomenula na dnevnom redu se nalazi i Izveštaj Agencije za sprečavanje korupcije. Drugi Izveštaj o sprovođenju revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23, potpoglavlje - borba protiv korupcije. Ovde su se, između ostalog, ocenjivale aktivnosti nas, Narodne skupštine, uglavnom zakonodavne aktivnosti. Naime, od predviđenih 100 aktivnosti mi smo nosioci, iliti Narodna skupština Republike Srbije, u 10%. Stepen ispunjenosti aktivnosti gde je nosilac Narodna skupština je izuzetno visok 80%.
Još jednom bih podsetila da smo mi tokom 2021. godine usvojili Zakon o izmenama dopuna Zakona o sprečavanju korupcije, a na osnovu implementiranja preporuke GREKO. Ono što je bitno je da je Narodna skupština posle insistiranja, konačno dobila pohvale od Evropske komisije, donela Komisiju za etiku koja je donela program obuke i vodič za primenu kodeksa ponašanja narodnih poslanika. Komisija za etiku i Agencija su držale dva treninga za narodne poslanike, doduše u on-lajn formi, 2021. godine.
Da polako sumiram. Naravno, mi kao poslanici SVM ćemo podržati predloge zaključaka i preporuke određenih odbora i preporuke koje su formulisale sama regulatorna tela, uzimajući u obzir da još u mnogima nema dovoljno zaposlenih. Koliko su oni ambiciozni, da je revidiran i sam posao, a i metodologija kako se sastavljaju ovi izveštaji, da se jako puno radi na edukaciji, da javna uprava bude još bolja, a i civilni i medijski sektor.
Opet se moramo podsetiti obaveza i izvršne vlasti, jer ono što smo konstatovali ovim izveštajima jeste da nedostaju podzakonski akti, da oni nisu doneti na vreme i da se moraju poštovati preuzete obaveze.
Jako kratko na kraju, pošto je uvažena Poverenica za zaštitu ravnopravnosti spomenula, večiti problem, još uvek u Srbiji ima rodno zasnovanog nasilja. Sve relevantne institucije ukazuju na to da mi još uvek ne vodimo adekvatnu evidenciju. Dakle, u Srbiji ne postoji sistemsko prikupljanje podataka o tome, već ad hok izveštavanje iz medija koje je takvo kakvo je, a bez dobrih uporedivih podataka i javno nedostupne baze ćemo i dalje trpeti kritike, što stoji u spomenutom Izveštaju Evropske komisije, vezano za nasilje u porodici i generalno za zločine iz mržnje. Ima još uvek posla, ali svakako bi pohvalili to što svi vi radite u nadi da izveštaji koji polako pristižu, još malo pa je mart, će biti na dnevnom redu ranije i da ćemo se truditi da sistematičnije proveravamo zaista i primenu tih preporuka i implementaciju istih.
Mi ćemo podržati i sve ostale predloge koji su na dnevnom redu. Kolega Ujhelji Akoš će govoriti sa liste o značajnim infrastrukturnim projektima. Zahvaljujem na pažnji.
