Ja osetih blagi zemljotres, ne znam da li se samo meni vrti u glavi.
Reč ima potpredsednik Vlade, gospodin Miloš Vučević.

Hvala lepo, predsedavajuća.
Teško je govoriti posle gospodina Pejovića i pitanja da li ima potrebe, ali, dozvolite da se izjasnim na neke od činjenica, odnosno, okolnosti koje su spomenute u malopređašnjem govoru predstavnika poslaničke grupe.
Spomenuli ste Vašingtonski sporazum, danas bi nam zlata vredeo Vašingtonski sporazum. Vredeo bi nam, i nemojte zaboraviti ko se odrekao prvi tog sporazuma, a to je upravo albanska strana i Priština. To je bilo za nas jedina moguća solucija u tim trenucima, i u toj okolnosti, a da je ispravna potvrdilo je vreme nakon toga. Pošto oni koje optužujete da su uspeli, su se prvi odrekli tog sporazuma i pobegli od njega, zato što je to bilo u interesu Srbije u tim okolnostima i u tom vremenskom okviru.
Pričate o poštovanju Ustava i Rezolucije 1244, Ustava Republike Srbije i Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, rekao bih da je to pre svega, za vas unutar partijsko pitanje, unutar stranačko, jer treba da postavite pitanje predsedniku vaše stranke da li se držao Rezolucije 1244 i Ustava tadašnjih država i 2004. i 2008. i 2010. i 2011. godine, i da li ste poštovali tadašnji Ustav ili tadašnje ustave, i da li ste se držali Rezolucije 1244 i da li je to bila kapitulacija, i da li ste se držali Ustava države Srbije kada ste isporučivali oficire koji su se borili za Srbiju.
Danas vi nama držite predavanje nakon nekoliko nedelja kada je završena posebna sednica posvećena Kosovu i Metohiji, kada je bio predsednik Republike, a vi nešto, demonstrativno, ne znam di se povlačili, jer niste hteli ni da učestvujete. Pazite, vi niste hteli da učestvujete u izdaji posle 2004, 2008, 2010, 2011, i sve vreme izručivanja srpskih oficira i političara u Hag i to na najsvetlije praznike za naš narod, vi niste hteli da učestvujete u raspravi o Kosovu i Metohiji, da bi nam danas ispričali kao u onoj epizodi Asteriksa i Obeliksa, vrač pogađač, koji zna šta će se desiti, koji zna da će doći do tog sudbonosnog trenutka, jer 10 godina to ponavljate, pa, jednom će se valjda desiti, vama laknuti i vi ćete moći da izađete i kažete - eto, bili smo u pravu. Nažalost za vas, a na sreću za građane Srbije i za Srbiju ni ovaj put niste u pravu.
Slušajući državnog revizora još jednom sam se uverio da nema besplatnih infrastrukturnih investicija, jer to što je navodno, besplatno i te kako košta, jer ste se vi malopre hvalili kako ste izvršili, jedini u Srbiji besplatnu gasifikaciju. To je odmah, da vas svi ekonomski fakulteti u Srbiji i ne samo u Srbiji pozovu da predajete, pošto je to model koji danas još niko nije patentirao, ali onda smo čuli od revizora, kako ste vi to uspeli besplatno da izvršite gasifikaciju, jer je naravno, i to bilo plaćeno od strane građana. Tako da, ništa od te besplatne gasifikacije, nego jedna šarena laža u moru vaših optužbi, kleveti, izmišljotina koje reprodukujete i reprodukujete iz sesije u sesiju u nadi da će se to negde zakačiti, jer zaboga, kad se hiljadu puta nešto ponovi mora biti istinito.
Nemojte da radite sa SDPR ono što ste radili sa Krušikom. Nemojte opet da uništavate odbrambenu industriju Srbije, da pravite afere. Nije uništen SDPR, nego dobija najveće poslove.
Naučite šta znače korporativne obveznice i naučite da slušate i da učestvujete u raspravi, jer sam ja ćutao dok ste vi pričali. Vi nemate vaspitanja, vi nemate političku kulturu, jer ne znate da saslušate argumente. Ne znate, jer dok je pričao državni revizor, vi ste pričali sa drugima. Kada vam se ja obraćam vi me prekidate. Kada ste vi pričali, mi smo vas slušali. I vi, nama držite predavanje o demokratiji. Vi nama držite predavanje o demokratiji, a ono na šta apsolutno nemate pravo, nemate pravo da nam držite lekcije o patriotizmu i kao se čuva država, jer ste rasturali ovu državu, jer ste rasturali, jer ste prodavali, jer ste izdavali. Hvala lepo.

Gospodine Aleksić, imate pravo na repliku.

Moram da priznam iskreno, da mi je malo neprijatno od ovoliko aplauza, naljutiće se Aleksandar Vučić, meni aplaudirate duže nego njemu.

Što se tiče ovog što je pričao revizor, ja njemu imam samo jednu poruku da kažem. Gospodine revizore vi ste pokazali koliko ste nezavisni, jer ste poneli danas sa sobom izveštaj o reviziji Trstenika iz 2015. godine, to je jedno, a drugo, ja sam za svoje prekršaje i za komarce i zato što nisam dozvolio da deca mentalno obolela budu bez sredstava platio svoje prekršaje i opet bih to isto uradio. Ali vas tek čeka kazna za to što ste legalizovali krađu i korupciju u ovoj državi, i nijednog momenta ne odgovoriste šta ste uradili sa 16 milijardi dinara, dodeljenih za gasifikaciju. U vašem izveštaju to se nalazi bez prijave krivične informacije tužilaštvu i tako dalje i sve ove druge gasifikacije koje rade firme bliske vlasti bez ikakvih tendera.

Prema tome, to sam očekivao od vas, ali drago mi je da ste bar priznali da vam sin radi na poslovima revizije u RTS to je sada vrlo važna tema.

Inače, pokazali ste da ste toljaga SNS, a drugi put ću da pričam o onoj presudi iz BiH gde vas optužuju za iseljavanje srpskog življa, to sada nije tema, nesrpskog življa, izvinjavam se, lapsus.

Što se tiče vas ministre i svih ostalih, dakle, kada vas brane ovi koji meni najviše dovikuju, koji su govorili da bi se pre ubili nego prešli kod Aleksandra Vučića, jer je on psiho, ili ovaj koji kaže – naš cilj je obaranje režima Aleksandra Vučića, cilj nam je da se bavimo vladom koja je smanjila penzije i vodi Srbiju u NATO, koja priznaje nezavisno Kosovo. Oni danas brane Kosovo i brane vašu politiku. Čestitam na tome.

Hvala.
Moram samo jednu malu opasku, gospodine Aleksiću, ne kaže se mentalno obolela deca jer time vređate upravo tu decu. Molim vas, deca sa smetnjama u razvoju.
Reč ima, ministar u Vladi, Goran Vesić.

Mislim da se ovde baš nekako olako koriste reči – izdaja. Olako pojedini poslanici sebi dozvoljavaju da optužuju nekoga za izdaju. I ako se već traži da u ovom domu, a ovaj dom to zaslužuje, jedni prema drugima da se odnosimo prema poštovanju, onda te kvalifikacije ostavimo za one koji su nadležni.
Ja neću da koristim reči izdaja, zato što ja ne mogu da kažem da je neko nekoga izdao, ali ću koristiti reč glupost, a najveća državna glupost koja se dogodila u našoj zemlji se dogodila 2010. godine 22. jula kada je Međunarodni sud pravde na zahtev tadašnje Vlade Srbije na predlog tadašnjeg ministra spoljnih poslova, Vuka Jeremića udario pečat na samoproglašenu kosovsku nezavisnost.
Ja ne znam kako okarakterisati čoveka koji podnese tužbu Međunarodnom sudu pravde, veću u kome sedi 14 sudija, od kojih je deset iz zemalja koje su priznale samoproglašenu nezavisnost osim kao glupost. Možda će neki drugi organ da kaže da je to drugačije, to je najveća državna glupost koja se dogodila, a za tu glupost gospodin Jeremić je dobio naslovnu stranu u Prištini, u albanskim medijima, na srpskom, verovatno jedini put kada su objavili nešto na srpskom, na kome je pisalo – hvala, Vuče i zaslužio je. Niko više nije uradio da se potvrdi taj njihov samoproglašeni čin od tadašnjeg ministra spoljnih poslova Srbije i to je glupost.
A, sada da pričamo o nečemu drugom. Kada pričamo o tome o korupciji, takođe se olako upotrebljava reč korupcija. Postoji jedan političar u Srbiji za koga je dokazano da je učestvovao u međunarodnoj korupciji, to je opet Vuk Jeremić, bivših ministar spoljnih poslova Srbije.
Evo, pred dolazak na ovu skupštinu skinuo sam sa sajta američkog kongresa poziv koji čovek ima da dođe na svedočenje, gde se pozivaju na suđenje Patriku Hou, njegovom partneru, koji je bio bivši direktor kompanije “China Energy“, koji je osuđen na tri godine zatvora u Sjedinjenim Američkim Državama zbog korupcije. Pa, nisu to sudije za koje vi tvrdite ovde da su pod nekakvim političkim uticajem. Možda jesu, ali pod uticajem ove Vlade sigurno nisu. Pa su osudili partnera Vuka Jeremića na tri godine zatvora. E, sada je Džejms Komer, predsedavajući Odbora predstavničkog doma za nadzor Vlade, uputio ovaj poziv gospodinu Vuku Jeremiću da se javi da svedoči o novim korupcijama u kojima je očigledno učestvovao.
Znači, o korupciji priča čovek političar koji je obrukao Srbiju, koji je koristio mesto predsedavajućeg Skupštine, Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koje nikada niko nije tako koristio, da bi pravio pare i da bi bio umešan u svetsku korupciju. To se nije dogodilo ni sa jednim predsedavajućim Generalne skupštine, osim sa Vukom Jeremićem, onim istim Vukom Jeremićem koji je, ako se sećate, sedeo ovde u klupama i glasao za budžet Vlade Aleksandra Vučića ne bi li dobio podršku da se kandiduje za generalnog sekretara, jer kod njega je sve u parama i sve je kod njega se svodi na to.
Prema tome, o korupciji pričaju ljudi iz stranke koju vodi čovek za koga je dokazano da je učestvovao u međunarodnoj korupciji i koga, kao da je Osama bin Laden, pokojni, ili kao da je, ne znam, međunarodni terorista, potražuje američki kongres. Oni pričaju o tome, kao što ovde pričaju poslanici za koje je dokazano da su osuđeni za korupciju? Valjda postoje neki sudovi? Ti sudovi treba da donose odluke da li je neko za nešto kriv ili ne.
Da ne govorim o tome da pojedinim poslanicima ovde poslaničko mesto služi da bi se krili od suda, jer ima i toga. Ima onih koji izbegavaju, sede svaki dan ovde u Skupštini, ali sud ne može da im uruči poziv, kad nekoga okleveću. Ne nas koji smo ovde ministri ili druge poslanike, jer to je, kako da kažem, deo političke borbe, ja kao što se ne ljutim na onog prethodnika, jer on stvarno od više od toga ne može, ne ljutim se ni na njih, nego neke druge ljude koje kleveću. Kada ih neko tuži, oni beže od suda. Ne zna se gde je Narodna skupština? Ne zna se gde je Trg Nikole Pašića? Ne može poziv da im se uruči?
E, sada, nikada niko Srbiju nije obrukao kao što je obrukao tadašnji ministar spoljnih poslova i niko nije napravio više štete Srbiji kada je u pitanju Kosovo i Metohija kao tadašnji ministar spoljnih poslova. Ja neću da kažem da je to izdaja, jer nemam pravo da to da kažem, ali ću reći da je to glupost nad glupostima, da zaista gluplje ne može da bude.

Hvala.
Gospodine Pejoviću, izvolite.

Hvala, predsedniče.

Ukratko, ja nisam poneo Izveštaj taj o kome govorite, ali sam poneo presudu suda, jer ja sam dugo u ovim oblastima, pa sam pretpostavio da ćete zaboraviti šta ste prethodni put donosili, kao što sam to doneo i na sednicu Odbora.

Sudija Snežana Sarić, datum 21.oktobar 2016. godine. To je izveštaj, on je na sajtu i dostupan je svima. To shvatam kao nešto što ste me hteli pohvaliti, kako sam oprezan, jer inače revizor treba da bude oprezan, jer znam s kim posla imam.

Drugo, kada je reč o prijavama, da li su podnete prijave. Tvrdim odgovorno sa kolegama sa kojima rukovodim u Instituciji, za sve izveštaje za sve korisnike, za sve poslove za koje je bilo osnova da se podnese prekršajna ili krivična prijava ili prijava za privredni prestup su podnesene, a ne ide podnošenje kako vi mislite da bi nekom za nešto trebalo, nego kako moji saradnici pravnici cene, a sud nam ne odbija, nego samo potvrđuje.

Evo, vidite na vašem primeru kako je sve što smo napisali… Još je to bilo davno. Šta mislite, kako smo sada tek iskusni?

Samo bih vas zamolio na kraju, nisam vas dobro čuo, da li bi mi mogli ponoviti o kakvoj je prijavi za mene reč u BiH, jer ja sam i tamo bio državni revizor i meni niko nikada ništa nije govorio, nego sam to doživeo u Beogradu kada sam trebao biti prvi put izabran i sada, kada reizbor ide, pominjete rat. Ja sam bio sa svojim narodom, ostao sam da se branim sa njime i to je moj ponos, moje učešće.

Imajte na umu da sam nosilac odlikovanja Nemanjića. Imajte na umu. Dakle, to je nešto sa čime se ponosim i ako vam to smeta, meni je jako žao, ali nisam mogao pretpostaviti da to u Beogradu smeta.

Zamolio bih vas da mi ponovite koje prijave ste mi tu naveli, jer nijednu ja nemam.

Hvala.
I, da uđemo u poslednji krug. Aleksić dva minuta, Jovanov dva minuta i idemo dalje.

Što se tiče vašeg sudskog procesa, evo, samo da mi kolege, daću vam broj predmeta, pa to vi raspravite da li ste i dokle stigli sa tim procesom.

Što se tiče gospodina Vesića, kada priča o Kosovu i kada priča o bruki, gospodin Vesić treba da zna da je 1999. godine, ako je zaboravio, dezertirao za vreme rata i pobegao u Crnu Goru kod Mila Đukanovića i da 2017. godine na otvaranju Bulevara heroja sa Košara, ti isti heroji su zahtevali da se Vesić tu ne pojavi, da ih ne sramoti. To je bruka i to govori o vama.

A kada vi govorite o korupciji, takođe, ja ne znam, dobio sam neke podatke, ne mogu da stignem da ih čitam, ali piše da je notirana i ne odslužena zatvorska kazna predsednika Upravnog odbora JKP „Gradsko zelenilo“, pa onda član Nadzornog odbora kompanije „JRB“, AB INVEST, zatim nekadašnja siva eminencija fudbalskog i košarkaškog kluba „Crvena Zvezda“ i vi ste čuveni po tome da ste ostavili 50 miliona duga u KK „Crvena Zvezda“ i bežite od svih institucija ove zemlje i pričate danas nekom drugom da treba da se skloni.

Prema tome, gospodine Vesiću, da znate, pravda je spora, ali dostižna i za vas i za nas kad tad.

Maločas ste rekli – nije dobro da se radi u Srbiji. Ponavljate tu mantru, spinujete nekoliko puta. Ja ću da vas ispravim – ne, dobro je da se gradi, ali nije dobro da se krade, gospodine Vesiću.