Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Nikola Dragićević.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi građani Republike Srbije, drage kolege, veliko mi je zadovoljstvo što imamo priliku da se posle više od dva meseca konačno sastanemo. Raduje me činjenica što imamo priliku da održimo prvu sednicu u okviru Prvog redovnog zasedanja prolećnog.

Ono što me ne raduje sa druge strane je činjenica da se sastajemo posle 50 dana od 1. marta. Podsećam da je 1. mart bio datum kada je počelo Prvo redovno prolećno zasedanje. Smatram da smo imali veliki broj hitnih i veoma važnih tačaka i tema o kojima smo za ovih 50 dana morali i mogli da razgovaramo.

Takođe, ne raduje me ni činjenica što imamo priliku da danas raspravljamo o jednom ovakvom dnevnom redu na kom nije bilo mesta za, po mom mišljenju, najvažnije državne i nacionalne teme, a to su pre svega pitanje Kosova i Metohije i najnoviji francusko-nemački ultimatumi koje je rukovodstvo Republike Srbije prihvatilo, kao na primer i situacija u „Elektroprivredi Srbije“.

Kada pogledamo ovaj dnevni red, stiče se utisak da smo se danas ovde okupili iz jednog prostog razloga da bismo do kraja priveli proces promene Ustava koji ste pokrenuli pre gotovo godinu i po dana pod pritiscima slobodno mogu da kažem Brisela i Venecijanske komisije. Šta to u praksi znači? To znači da nemamo dovoljno vremena da raspravljamo o najvažnijim državnim i nacionalnim pitanjima, kao što je Kosovo i Metohija, a kada su na red došle obaveze preuzete, odnosno nametnute od strane Zapada, oko toga smo našli vremena da se sastanemo.

Ja se bojim da mi ovim pretvaramo Narodnu skupštinu Republike Srbije kao najvažniju instituciju u jedan šalter za sprovođenje naloga Zapada. Želim da podsetim da Narodna skupština Republike Srbije nije i ne sme da bude prolazna i usputna stanica u koju ćemo dolaziti s vremena na vreme kada to neko drugi bude želeo, već mora da bude mesto na kome ćemo raspravljati o najvažnijim državnim i nacionalnim pitanjima.

Takođe, političku debatu smo iz ovog doma premestili na naslovnice tabloida i u studija raznih televizija u koje lideri državotvorne opozicije, kao i narodni poslanici nemaju pravo da ulaze i da učestvuju u debatama iako smo u prethodnih nekoliko meseci bili suočeni sa najstrašnijom medijskom hajkom i propagandom. To je pre svega nedoraslo i neodgovorno postupanje predstavnika vlasti za koje smatram da će ovo društvo i da već sada ovo društvo vodi u jednu političku krizu i nestabilnost.

Takođe, do današnjeg dana nismo imali prilike ni jednom da na televizijama sa nacionalnog frekvencijom čujemo i reč o francusko-nemačkom ultimatumu. Ni jedna televizija sa nacionalnom frekvencijom nije objavila sadržaj francusko-nemačkog predloga, a ja sada želim da podsetim da smo kao srpska stranka „Zavetnici“, odnosno kao deo državotvorne opozicije koju pored nas čine i kolege iz Nove DSS, Pokret obnove Kraljevine Srbije i Srpskog pokreta „Dveri“, nekoliko puta predali zahtev RTS, ali i ostalim medijima sa nacionalnom frekvencijom da se

francusko-nemački ultimatum hitno i u celosti pročita kako bi građani bili do tančina upoznati sa onim što je sadržaj francusko-nemačkog ultimatuma.

I ne samo da o tome nismo imali prilike da razgovaramo u medijima, vrata skupštinskog plenuma su takođe bila zatvorena punih tri meseca i nisu bila otvorena za mogućnost da o tome diskutujemo, mi, u čije ste ime prihvatili francusko-nemački ultimatum.

Podsećam da je taj ultimatum još u novembru 2022. godine Savet za nacionalnu bezbednost u potpunosti odbacio kao neprihvatljiv. Zato je državotvorna opozicija danas po ko zna koji put insistirala da se sednica Narodne skupštine sa tačkom dnevnog reda koja će se ticati Kosova i Metohije i francusko-nemačkog ultimatuma sazove u što kraćem roku.

Želim da podržim i želim da pohvalim obećanje koje smo danas dobili od strane predsednika Narodne skupštine da će se posebna sednica o Kosovu i Metohiji održati u narednih mesec dana.

Želim da podsetim da se na današnji dan navršilo putnih 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma. Tada su provladini mediji izveštavali o potpisivanju tog Sporazuma kao o velikoj istorijskoj pobedi. Na nas je tada ispaljivan jedan retorički arsenal koji dan-danas imamo prilike da čujemo u ovom momentu kada branimo Ustav Republike Srbije kritikujući francusko-nemački ultimatum.

Deceniju kasnije predali smo veliki deo suvereniteta nad Kosovom i Metohijom, ali nas i dan-danas ubeđujete da treba da učinom još nekakve ustupke ne bi li odobrovoljili Kurtija da ispoštuje ono na šta se obavezao pre punih 10 godina.

Deceniju kasnije pristajemo na nove ustupke, pristajemo na neku novu političku realnost, a od vas niko nikada nije prihvatio odgovornost za katastrofalne rezultate koje smo dobili potpisivanjem Briselskog sporazuma.

Indikativno je i to što baš danas posle punih 10 godina diskutujemo o srpskom pravosuđu u momentu kada obeležavamo punu deceniju od trenutka kada smo prihvatili sudske organe tzv. „republike Kosovo“.

Bilans je takav da možemo satima govoriti o tome šta smo predali i šta smo ustupili. Kada to kažem, mislim i na ovu i na prethodnu vlast, a da smo nemi pred pitanjem šta je Srbija dobila od tih i takvih briselskih nagodbi. Deset godina ste prodavali srpske nacionalne interese na Kosovu i Metohiji da bi sačuvali vlast. I kako se danas i u prethodnih 10 godina odnosite prema pitanju Kosova i Metohije tako se odnosite i prema drugim narodnim vrednostima i državnim resursima.

Dobro je poznato da onaj koji kontroliše resurse taj upravlja celokupnom državom i to su dobro znali 1999. godine oni koji su nas 78 dana bez prestanka bombardovali, ali nas nisu porazili.

Od 2000. godine započet je proces rastakanja celokupne privredne osnove države Republike Srbije. Sve što su generacije naših roditelja, baka i deka sticale i gradile prodano je i predano u bescenje i to najčešće strancima.

U vreme ove vlasti nastavio se spisak JAT, „Geneks“, PKB, „Karađorđevo“, Bor, Smederevo, IMT, „Komercijalna banka“, vazduh, voda, zemlja, banje, izvori pijaće vode. „Elektroprivreda Srbije“, jedan od poslednjih stubova našeg ekonomskog i energetskog suvereniteta, na prevaru, krijući od građana Republike Srbije, bez bilo kakve skupštinske rasprave EPS ste preveli u akcionarsko društvo i pripremili teren za neke naredne korake, a mi sa punim pravom možemo da sumnjamo da je to privatizacija i otimačina EPS od strane građana Republike Srbije.

Narodni poslanici Srpske stranke „Zavetnici“ juče su podržali, kao i kolege iz državotvorne opozicije protest radnika Kolubare koji je održan u Lazarevcu na kome je učestvovalo više hiljada građana. Zatražili smo formiranje anketnog odbora i skupštinske komisije koji treba da utvrdi okolnosti u kojima ste sproveli ovu i ovakvu transformaciju EPS-a. Sa ovog mesta želim da poručim da narodni poslanici Srpske stranke „Zavetnici“ čvrsto stoje uz radnike i rudare EPS-a.

Malopre ste rekli, gospodine predsedavajući, da održavanje posebne sednice o Kosovu i Metohiji zavisi od obaveza predsednika Republike Aleksandra Vučića. Želim da podsetim da je izvršna vlast u obavezi da dođe ovde i da polaže račune zakonodavnom telu, a to je Narodna skupština Republike Srbije. Ne čini nama Aleksandar Vučić nikakav ustupak time što će između posete vinskim sajmovima i predizborne kampanje koja se vodi ovih dana po gradovima Srbije doći u Narodnu skupštinu, naći vremena da razgovara sa narodnim poslanicima.

Kada kažem predizborne kampanje mislim na neku novu političku partiju koju sada čujemo da imate nameru da formirate, sa nekim novim sloganima. Pa kaže novi slogan – „Srbija sanja i ostvaruje snove“.

Interesuje me - da li su to snovi o Srbiji bez Kosova i Metohije? Da li su to snovi o Srbiji koja nema vitalne strateške resurse, Srbiji u kojoj praznici počinju rijaliti programima? Da li govorimo o snu o Srbiji u kojoj više slušamo šta će nam poručiti Evropski parlament nego Narodna skupština Republike Srbije? O onoj Srbiji u kojoj strani ambasadori odlučuju o tome da li ćemo kopati litijum ili Bor ili nećemo? O tome da smo spremni da učinimo sve ustupke da bi Srbija možda neke 2078. godine postala član EU.

Gospodo, to nisu snovi, to je košmar. Srbija se iz tog košmara budi i zato pozivam još jednom na veliko nacionalno okupljanje za odbranu države i dostojanstva građana Republike Srbije. Hvala vam.

Ko još od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi da se obrati?
Reč ima Zoran Lutovac.

Poštovani građani Srbije, mi danas govorimo o temama koje na izgled nemaju veze sa vašim teškim životima, sa činjenicom da jedva sastavljate kraj sa krajem, sa činjenicom da cene divljaju, sa činjenicom da se živi sve teže i teže.

Međutim, ima veze, ima i te kako veze, jer ovde se radi o popunjavanju karika koje nedostaju u sistemu, sistemu jednog čoveka koji vlada Srbijom i potrebno je popuniti te karike koje nedostaju.

Ceo taj sistem je u funkciji ne građana Srbije nego upravo tog jednog čoveka. Vaše plate, vaše penzije, dečiji dodaci, sve bi to bilo znatno veće da ovakav sistem kakav imamo sada jeste drugačiji, da je sistem onakav kakav bi trebao da bude u funkciji građana.

Međutim, s obzirom da nije, moraju da se plaćaju oni koji su zaposleni samo fiktivno i rade ne za javna preduzeća u koja su zaposleni, nego rade za stranku koja ih je zaposlila. Mi moramo da plaćamo i cenu činjenice da imamo rasipničku vlast u kojoj ima više službenih automobila nego u jednoj Švedskoj ili Nemačkoj, čak više desetina puta od jedne Švedske.

Kada pogledate, to neko mora da plati. To plaćate vi svi građani i umesto da taj novac ide za socijalna davanja, da ide u pomoć onima kojima je najpotrebnije, to ide u korist onih koji vladaju onom zemljom za svoj interes, a ne interes građana.

Gde su bile institucije o kojima je danas reč? Gde su te institucije kada je uzbunjivač Aleksandar Obradović ukazivao na povredu javnog interesa, na pljačku koja uništava jedno preduzeće? Nije bilo ni radnika koji su tu zaposleni da se solidarišu sa njim, da mu pomognu, a država umesto da mu bude zahvalna i da mu da orden na tome što je ukazao na povredu javnog interesa, država je uhapsila njega, a ne one koji su pljačkali to preduzeće.

Aleksandar Obradović je čovek koji je stradao, a danas oni koji se nisu solidarisali sa njim štrajkuju zbog toga što je uništavano takvo preduzeće.

Gde su bile te institucije kada je rušeno u Savamali, kada su ljudi vezivani? Ispostavilo se da su oni koji su to radili za ovu vlast sada u zatvoru za mnogo veće zločine.

Gde su bile institucije kada je trebalo raščistiti ono što se desilo na naplatnoj rampi i kada je predsednik pred svima rekao da je video taj snimak i da je to strašno i ne može da ga pokaže, upravo zato što je to strašan snimak?

Gde su bile institucije da zaštite decu iz Pećinaca? Da zaštite decu iz Pećinaca pozivajući se na zakon? Čovek koji je protivzakonito izbacio decu iz vrtića i koji se ponaša bahato, on je taj koji umesto da bude kažnjen i deca budu vraćena u vrtić, on je taj koji piše sada neke tužbe. Zamislite to. Sve to ima veze sa vašim položajem u društvu. Sve to ima veze i te kako sa tim kako ćete živeti, jer taj jedan bahati iz Pećinaca nije jedan jedini. Takvi su mnogi. Takvih je puna Srbija. To su svi oni koji su se na lokalnim izborima slikali sa Aleksandrom Vučićem da bi danas mogli da glasaju. Svi oni koji su se slikali sa Aleksandrom Vučićem oni su sada lokalni šerifi. Oni su ti koji se ponašaju na taj način. Oni ne gledaju interes građana. Oni gledaju samo svoj interes i dovoljno je da ispune kvote koje se očekuju od njih da mogu da rade šta hoće.

Ta deca iako je sve protivzakonito ne mogu da dođu do pravde u ovoj državi. Gde su te institucije o kojima govorimo? Gde je taj Zaštitnik građana koji će izaći i pokazati integritet i reći javno o čemu se tu radi? Gde su te institucije da štite građane?

Srbija je država u kojoj je pisalo ranije i u kojoj se to dešavalo da kada dođe rob u državu Srbiju postaje slobodan čovek, gde se disidenti nisu proganjali i šta se ovde dešava? Disidenti se izručuju autokratama, diktatorima. Tako smo izručili jednog disidenta Turskoj prijatelju autokrati Erdoganu, tako se ovde prati ruski disident, snima se, prati, a onda se sve to šalje u Moskvu. Kakva smo mi država kada se tako ponašamo potpuno van svih normi uređene demokratske države?

Mi smo država u kojoj ne funkcionišu institucije, odnosno rade u odbranu jednog čoveka, a ne građana Srbije. Navešću još jedan primer, to su novinari. Prošlo je 24 godine od kako je ubijen Ćuruvija i još nemamo epilog, a nemamo epilog zato što su ljudi koji su to počinili bili ljudi iz države, iz zarobljene države, a oni koji su tada bili na vlasti ponovo su na vlasti.

Mi danas nemamo epilog ni posle 29 godina od ubistva Dade Vujasinović. Ubijen je i Milan Pantić i nema epiloga. Zašto nema epiloga? Zašto nije otkriveno? Zašto institucije nisu otkrile ko je ubio Milana Pantića? Koliko je prošlo godina od tada? Zašto sada ne rade institucije? Ne možete ceo život da se vadite na prethodnu vlast. Prethodna vlast ovoj vlasti je vlast Ane Brnabić. Prethodna vlast Ane Brnabić je Aleksandar Vučić. Prethodna vlast Aleksandra Vučića je Aleksandar Vučić. To su prethodne vlasti.

Šta je učinjeno? Ono što nedostaje jesu ove karike koje je potrebno popuniti, karike koje je potrebno popuniti da bi sistem funkcionisano. Mi imamo takođe institucije koje bi trebalo da kontrolišu kako se troše pare, kako je moguće da ispod radara promiče sve ovo što promiče, kako se pojavljuju se neke fantomske nevladine organizacije juče formirane, a danas dobile sredstva iz ministarstva, sredstva naših građana. Zamislite, vi dođete u ministarstvo, formiraju se neke fantomske nevladine organizacije koje potpuno poništavaju ideju i smisao nevladinih organizacija. Uzimaju novac svih građana i taj novac koriste za stranačke svrhe. Uzimaju za sebe deo, a drugi deo uzimaju za stranke koje su to formirale. Kako je moguće da to sve promiče našim institucijama?

Kako je moguće da na javnim nabavkama pobeđuje brat premijerke Ane Brnabić? Kako je moguće to? U uređenoj normalnoj demokratskoj državi to ne bi moglo da se desi. Kako je moguće da jedan te isti čovek radi svuda po Srbiji najveće poslove? Samo zato što je prijatelj stranke i prijatelj šefa te stranke. O tome treba da razgovaramo, a ne da nam dajete neke tehničke izveštaje u kojima navodite koje, kakve statističke podatke o ovome ili onome.

Ustanovite kako kumovi predsednika države imaju automobile od više stotina hiljada evra i kako policija kada taj bahati kum napravi saobraćajni udes, dođe na mesto nesreće i kada se pojave novinari, pitaju novinare – ko vam je to rekao? Štite onoga ko je napravio takav udes. Kako je moguće da oni koji su bliski Aleksandru Vučiću, da za njih ne važi niti zakon, niti Ustav, niti bilo šta drugo?

Najzad, o ovome odlučuje parlament, parlament koji je lični servis Aleksandra Vučića i čiji se predsednik ponašao kao njegov eksponent. To je velika nesreća za ovu državu. Mi moramo da imamo parlament koji kontroliše izvršnu vlast, a ne obrnuto, da imamo parlament u kojem se govori o ovim važnim društvenim pitanjima o kojima sam ja govorio, a ne da se zatrpavaju. Hvala vam.

Izgleda vama gospodine Lutovac nismo dostavili dnevni red.
Milenko Jovanov. Izvolite.

Što se tiče ovih ponovljenih teza, već milioniti put, stvarno nemam nameru da gubim ni vreme, ni energiju na to.

Ima jedna zanimljiva tema na koju želim da odgovorim, a tiče se fantomskih nevladinih organizacija.

List „Danas“ objavi kako je omladina DS poslala dopis svim lokalnim odborima omladine DS, klubova demokratske omladine DS, da formiraju nevladine organizacije koje će se zvati klub opštine Sečanj, klub opštine Kikinda, klub opštine Vršac, klub ovog, klub onog, tada su još i Vršac i Kikinda bile opštine. Onda je te nevladine organizacije finansirao predsednik pokrajinskog odbora DS tadašnji i potpredsednik ili funkcioner pokrajinske Vlade.

Svaki klub dobio sredstva za izmišljene projekte, da finansira svoju stranku. Vi nekome držite predavanja o fantomskim organizacijama. Papire ste slali. Mediji koji na vašoj strani stoje o tome pisao. Nećete valjda sada na „Danas“ da udarite, na tu svetinju nezavisnog novinarstva.

Dakle, to šta je nije za plenum. Ono što jeste poenta, a svašta sam danas rekao, ali ovo nije za plenum. Tako ste radili. To su bile vaše fantomske organizacije. Ostavljali tragove za sobom, finansirali to. I sada vi držite nekome predavanje. Stvarno nema smisla. Koliko ste pogodili dnevni red, toliko ste pogodili i sve ostalo.

Ja ću verovatno u nekom sledećem trenutku da vam prepričam utakmicu između OFK Kikinde i ozbiljne ekipe „Jedinstva“ iz Banatskog Karađorđeva. To je bio jedan derbi, pošto priča ko šta hoće i kome je šta na duši. Evo i ja da se pohvalim odličnim rezultatom, 3:0 za OFK Kikindu, pa da vam prepričam kako je tekla utakmica. Pa, kad već priča kome šta je šta na duši, evo ja ću da pričam o tome.

(Srđan Milivojević: Jel Vučić dao svaki gol?)

Šta se dereš ti? Šta je primerak sad? Šta si vikao?

(Srđan Milivojević: Jel Vučić dao svaki gol?)

(Predsednik: Milivojeviću, nemojte da vičete.)

To si vikao i to ti se ovaj smeje i to je smešno.

Ne, dva je dao Đukić i treći je dao ovaj momak, kako se zove, zadnjeg veznog igra, Mirkov.

Jel ti znači nešto Cakiću to prezime?

(Nebojša Cakić: Koje?)

Pa vas da nema, trebalo vi vas izmisliti. Nemojte da se razilazimo ko Boga vas molim, u istom sastavu što duže da potrajete. Hvala.

Hoćete vi dva minuta.

Najpre, da ovo nema veze sa temom. Ima i te kako veze, ja sam to objasnio kakve veze ima, niste pažljivo slušali. Što se tiče ovog drugog, pozivanje na prethodnu vlast, zamolio sam vas da to više ne radite. Čak i da je istina to što ste rekli, pa vi ste došli na vlast zato što ste rekli da ćete da radite drugačije, a radite 100 puta, 1000 puta gore. Sredstva namenjena osobama sa invaliditetom, izmisliste fantomske organizacije i pokupite te pare ljudima kojima su neophodne. I to nije da se uzme 5%, 10%, nego 90%.

Rekli ste da ćete drugačije da radite, zašto se stalno pozivate na prethodnu vlast. Prethodna vlast ste vi. Nekoliko vaših Vlada, prekinite da to radite. Pokušajte da odgovorite na ono što je vaša odgovornost. To je suština. Ovo što sam govorio, ima i te kako veze jedno sa drugim, govorio sam o teškom životu ljudi u ovoj zemlji, o onome što je životna stvar, a ne o nekim apstraktnim stvarima i želeo sam da pokažem da ovo o čemu mi pričamo, o institucijama, o popunama tih institucija, da i te kako ima veze sa njihovim životima, jer se tiče popune sistema koji treba da podržava jednog čoveka, a ne njih.

Milenko Jovanov.

Moramo da pričamo o bivšoj vlasti. Moramo da pokažemo razliku. To je poenta. Evo vam konkretne razlike, vi finansirate klubove demokratske omladine preko izmeštenih fantomskih nevladinih organizacija, tako nešto se ne radi.

Pošto pričate o tome kako je ko otimao osoba sa invaliditetom, pa vi ste opljačkali „Heterlend“, deci ometenoj u razvoju ste pare pokupili. Pravosnažno osuđen…

(Srđan Milivojević: Ko je uhapšen?)

Nemoj da se dereš ko je uhapšen, Vrebalo iz Novog Bečeja, osuđen je pravosnažno. Eno ga sedi kod kuće sa nanogicom. Dereš se, a ne znaš ni šta je.

(Srđan Milivojević: Iz koje stranke?)

Iz tvoje. Iz te koje ti je boje džemper. Iz te stranke.

(Srđan Milivojević: Nije.)

Jeste, jeste, iz LDP prešao kod vas. U LDP bio pošten čovek, čim je došao kod vas, počeo da krade. To je neverovatno kako vi loše delujete po okolinu.

Jel vidite sada zašto? Zato što mora da se pokaže razlika. Nikom nije palo na pamet da otima od dece ometene u razvoju. To je vaše delo. „Heterlend“ ste vi. To će ostati zabeleženo, koliko god vi negodovali zbog toga, koliko god se ljutili zbog toga što spominjemo bivšu vlast, mora da se spomene, jer dolaze generacije koje ne znaju šta znači kada mu roditelj dođe sa posla i kaže fabrika više ne radi, prodata je, idem kući, nemam gde da radim. Ne znaju te generacije kako to izgleda.

Zato mora da im se kaže šta ste radili i kako ste radili. Ono što je najstrašnije to je da ni u jednom trenutku niste pokazali da biste radili drugačije. Do poslednjeg dana vlasti u nekim beogradskim opštinama ste radili isto što ste radili u Vojvodini, do poslednjeg dana vlasti u Vojvodini ste radili isto ono što ste prethodno radili u republici, pre nego što ste izgubili vlast i sve ste radili isto. Sutra da dođete, nastavili bi tamo gde ste stali. Zato nećete ni doći. Hvala.