ZORAN LUTOVAC

Demokratska stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Zoran Lutovac biran je za narodnog poslanika jednom do sada, u 13. sazivu, od 2022. do 2023. godine.

U 13. sazivu izabran je za narodnog poslanika kao drugi na listi Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije (Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, DZVM – VMDK, Stranka Makedonaca Srbije, Pokret slobodnih građana, Udruženi sindikati Srbije „Sloga“, Pokret za preokret, Pokret Slobodna Srbija, Vlaška stranka), mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine. U 13. sazivu bio je potpredsednik Narodne skupštine i predsednik poslaničke grupe Demokratska stranka - DS. Bio je član Odbora za prava deteta, Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo i zamenik člana Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova. Bio je i član Pododbora za nauku i visoko obrazovanje, kao i zamenik člana Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.

U 14. sazivu izabran je za narodnog poslanika kao 37. na listi Srbija protiv nasilja - Miroslav Miki Aleksić - Marinika Tepić (Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front, Ne davimo Beograd, Ekološki ustanak - Ćuta, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Srbija centar, Zajedno, Pokret za preokret, Udruženi sindikati Srbije "Sloga", Novo lice Srbije), mandat mu je potvrđen 06. februara 2024. godine.

U 14. sazivu deo je poslaničke grupe Demokratska stranka - DS

BIOGRAFIJA

Rođen je 7. avgusta 1964. godine u Beogradu. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Radio je u Institutu društvenih nauka, Friedrich Ebert Stiftung (kancelarija u Beogradu), bio ambasador Republike Srbije u Crnoj Gori od 2008. do 2013. godine, a potom ponovo u Institutu društvenih nauka u Beogradu.

Bio je član Jugoslovenskog udruženja za Ustavno pravo od 1994. do 2007. godine, predsednik UO Instituta za Evropske studije od 2001. do 2004. godine, član UO Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva od 2001. do 2004. godine, član ekspertskog tima Savezne vlade za donošenje Zakona o nacionalnim manjinama 2001. godine i član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Udruženja politikologa Srbije.

Radio je kao savetnik predsednika Vlade Srbije za politička pitanja od 2001. do 2003. Bio je član Koordinacionog tela Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju od 2001. do 2003. i član ekspertskog tima Vlade Srbije za redefinisanje odnosa Srbije i Crne Gore od 2001. do 2002.

Na poziciji stručnog konsultanta Komisije za Ustavnu povelju Srbije i Crne Gore se nalazio od 2001. do 2002. godine, kao i stručnog konsultanta Ustavne komisije za donošenje novog Ustava Srbije 2003. godine. Bio je koordinator Ekspertskog tima za Ustav predsednika Srbije i predsednik Saveta za odnose sa građanskim društvom predsednika Srbije od 2007. do 2008.

Objavio je dve monografije i više desetina članaka u domaćim i stranim naučnim časopisima ili zbornicima iz oblasti međunarodnih odnosa, ljudskih i manjinskih prava i političkih odnosa u Srbiji i regionu.

Član je Demokratske stranke od 1996. godine. Za predsednika njenog Političkog saveta izabran je 2016, a za predsednika Demokratske stranke izabran je na izbornoj Skupštini Demokratske stranke 2018. godine.
Poslednji put ažurirano: 10.04.2024, 09:31

Osnovne informacije

  • Demokratska stranka - DS
  • Beograd
  • 07.08.1964.
  • politikolog

Statistika

  • 191
  • 7
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 10.05.2024.

Poštovani građani Srbije, uvažene koleginice i kolege, poštovana predsednice Parlamenta, Predlog zakona o dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji je pred nama plod je razgovora parlamentarnih stranaka i nevladinih organizacija u cilju stvaranja ili povratka poverenja u birački spisak, a time i u sam izborni proces.

Ako nema poverenja u birački spisak, onda nema poverenja ni u izborni proces. Ako nema poverenja u izborni proces, onda nemamo ni slobodne i poštene izbore. Bez poverenja, bez slobodnih i poštenih izbora nemamo ni vladavinu prava, a bez vladavine prava nema uređene države. Tamo gde nema uređene države, postoji samo teritorija, teritorija u kojoj vlada zakon jačeg.

Kako smo došli do toga da uopšte razgovaramo na ovu temu, do toga da nema poverenja u birački spisak i u sam izborni proces? Ovo nije problem od juče, ovo nije problem od 17. decembra prošle godine, ovo je problem koji traje dugo i ovo je samo jedan segment, samo jedan deo problema koji imamo.

Na izborima 17. decembra su se desile mnoge neregularnosti, nepravilnosti ili da prevedemo sa jezika koji su uputili domaći i strani posmatrači sa jednog uglađenog jezika, diplomatskog jezika, desilo se prekrajanje izborne volje. Izborna volja građana je posebno bila izražena u Beogradu, ali prekrajanje izborne volje se desilo na području cele Srbije i zato smo mi u opoziciji i neki građani i oni koji su specijalizovani za praćenje izbornog procesa, podneli zahteve Ustavnom sudu za poništavanje izbora na svim nivoima.

To prekrajanje izborne volje ne samo da je urušilo poverenje u birački spisak i u izborni proces, nego je pretnja da uruši ceo politički sistem, poverenje u ceo politički sistem, temelje ustavnosti i zakonitosti, da urušava samu državu i osnovne vrednosti na kojima počiva naše društvo. Nije ovo nikakva politizacija, ovo je samo prevođenje sa tog diplomatskog jezika na narodni jezik kako bi ljudi bolje razumeli o čemu smo razgovarali i o čemu donosimo danas odluku.

Mnogi domaći i strani posmatrači su rekli svoje, to se može reći u jednoj jedinoj rečenici – nije bilo slobodnih i poštenih izbora. Ono što smo radili posle 17. decembra jeste da smo pokušavali da to što su nepravilnosti, to što je prevazišlo svaku meru i to što je imalo karakter sistemskog, organizovanog prekrajanja izborne volje, da se tome jednom mora stati na put.

Otuda i razgovori na ovu temu, razgovori koji su imali različite oblike forme i na različite načine se to posmatra i u našem društvu i među političkim strankama u samoj opoziciji.

U Izveštaju ODIHR-a od 28. februara 2024. godine, čije namere, niti stručnost niko u Srbiji ne dovodi u pitanje, kao jedna od prioritetnih preporuka, a to je Preporuka broj 4. se navodi citiram – „Da bi se odgovorilo na zabrinutost u vezi sa tačnošću biračkog spiska i povećalo poverenje javnosti trebalo bi preispitati relevantne zakone, propise i prakse kako bi se omogućio pristup podacima o registraciji birača i olakšalo sprovođenje značajne revizije Jedinstvenog biračkog spiska uz učešće relevantnih aktera uključujući političke stranke, civilno društvo, a u skladu sa standardima zaštite podataka“, završen citat.

Dakle, to je jedna od prioritetnih ODIHR-ih preporuka i smatram da smo je svi uzeli za ozbiljno i uzimanje za ozbiljno ove preporuke za posledicu ima to da smo imali razgovore upravo na temu prevazilaženja nedostatka poverenja u birački spisak i izborni proces.

Rezultat dijaloga koji smo vodili jeste i odredba u Predlogu zakona, odnosno dopune zakona koji je pred vama, a to je da oni koji su promenili prebivalište posle 3. jula 2023. godine neće moći na izborima 2. juna 2024. godine da glasaju na novim mestima prebivališta nego će to moći da urade na mestima gde su imali prebivalište do 3. jula 2023. godine.

To je plod dogovora, to je dogovor koji smo imali posle niza sastanaka i mislimo da to u dobroj meri može da bude iskorak u pravcu otklanjanja sumnji u to da neko drugi odlučuje u ime građana onih koji žive u određenoj lokalnoj sredini.

Predlog zakona, odnosno dopune zakona koji je pred vama trebalo bi da prestavlja samo prvi korak. Ovo nije rešenje za koje možemo da kažemo - sada smo završili posao to je to više nećemo imati nikada nikakve probleme. Ne, to je velika stvar za ove izbore, to je krupan korak koji je model i za neke sledeće izbore, s tim što za sledeće izbore to neće važiti 11 meseci unazad, nego, što je i neki evropski standard, a to je šest meseci posle prijavljivanja moći ćete da glasate na novoj adresi.

Dakle, ovde se radi o pokušaju vraćanja poverenja u birački spisak, ali da to ima svoju osnovu u zakonu i da se to primenjuje u praksi. Migracije stanovništava zbog glasanja bile su jedan od najvidljivijih i najiritantnijih za građane Srbije modela prekrajanja izborne volje i zato je bilo veoma važno da se među naša tri zahteva koja smo izneli, a to su uvid, kontrola i revizija biračkog spiska, to je promena medijske slike i to su objedinjeni izbori. Ovo je konkretizacija nečega što je odmah prihvaćeno posle prvih razgovora kao načelno, rečeno je načelno - u redu, ali nije konkretizovano, ovo je sada predlog dopune zakona i jeste konkretizacija onoga što je načelno prihvaćeno i to, ponoviću još jednom, jeste dobar korak u pravom pravcu.

Sa druge strane, postigli smo kroz razgovore da stavimo van snage Uputstvo koje se pojavilo nedavno, a za koje nisu znali čak ni najviši funkcioneri iz vlasti, a to je Uputstvo po kojem je u lokalnim sredinama moglo da se glasa ne na osnovu prebivališta, nego na osnovu boravišta i to je izazvalo dodatno nepoverenje i javnosti i političkih aktera i postigli smo sporazum da se to stavi van snage.

Dakle, na lokalnim izborima će se glasati ne po mestu boravišta, nego po mestu prebivališta.

Najzad, da zaključim, ovo je velika stvar u odnosu na ono što je bilo u decembru, ali nije ni izbliza ono što bi nam trebalo gledajući ukupno izborne uslove za ceo izborni proces. To je važan korak u dobrom pravcu, ali ono što nam predstoji jeste da nastavimo i to će raditi radne grupe za unapređenje izbornog procesa. Radiće se još na tome i ono što bi trebalo da bude tema jeste stvaranje nekog uputstva koje je trebalo da uradi REM, koje bi bilo neko obavezujuće uputstvo za medije kako da isprate ove izbore. To je jedna stvar. A posle da se bavimo i onim što smo mi već u oktobru prošle godine inicirali, a to je pojedinačna odgovornost i smena svih članova REM-a i izbor novih članova REM-a.

Dakle, ovo jeste jedna stvar koje se može pozdraviti i dobar korak u pravom pravcu, ali to je iznuđeno rešenje, kratkoročno rešenje. Ono što nam je potrebno jeste da izgradimo ceo jedan sistem, da napravimo reviziju, da vratimo poverenje u sve institucije, jer ako napravimo pomake u biračkom spisku, a institucije ostanu onakve kakve su bile nećemo napraviti mnogo. Zato je pred nama veliki posao i ja se nadam da ćemo taj posao učiniti plodonosnim i nadam se ovo neće biti shvaćeno kao da je ovo završetak priče o izbornim uslovima. Ne, ovo je samo početak. Hvala vam.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 10.05.2024.

Pažljivo sam slušao šta govore kolege. Hteo bih najpre nešto što je u vezi sa izbornim uslovima, a što je trenutno aktuelno, a na šta bi trebalo da reagujemo svi koji se borimo za slobodne i poštene izbore, a to je nedostupnost opštinskih javnih uprava i notara.

Konkretno Ruma, u Rumi opozicija ne može da dođe do notara, zato što očigledno postoji pritisak, politički pritisak, da notari ne vrše svoju dužnost. I to je direktno kršenje Ustava, član 5. stav 4, gde političke partije uzurpiraju državne institucije, pa i šire od toga. Dakle, još jednom molim, da ljudi ne bi upadali u te institucije, da ne bi morali na drugi način da se bore za svoja prava, da se prekine sa političkim uticajem.

Što se tiče niza iznetih ove primedbi i sugestija i raznih predloga, moram da kažem da se sa mnogima od njih slažem i da su mnoge od njih veoma korisne i da mi je veoma žao što neke kolege koje su ostale u parlamentu da bi se borile institucionalno, a nisu učestvovale u borbi za izborne uslove, jer da su učestvovali u borbi za izborne uslove, učestvovali u ovim razgovorima, izneli ove argumente, verovatno bi ovaj zakon bio kvalitetniji, verovatno bi bio bolji, jer ima toliko korisnih sugestija.

Što se tiče toga da će ovaj zakon biti neki zaklon za ne znam šta već, ne, mi smo svesni u šta ulazimo. Izborne krađe je bilo, izborna krađa je potvrđena, to nema nikakve dileme. Ovaj zakon bi trebalo da amortizuje negativne posledice onoga što se dešavalo i da za predstojeće izbore 2. juna amortizuje negativne efekte onoga što se dešavalo ranije. To je, dakle, iznuđeno, privremeno, korak u dobrom pravcu, ali nije dovoljno. Niko ne može da kaže da posle ovog zakona sve će biti super, sve je u redu. Nije i neće, ali će biti korak u dobrom pravcu i amortizovaće se, otkloniće se neki u značajnom delu negativni elementi onoga što je bilo u decembru mesecu.

Ono što je takođe veoma važno jeste da je očigledan bio pokušaj vladajuće većine da među nama koji smo u opoziciji i različito gledamo na borbu za izborne uslove, da se baci neka vrsta koske da se međusobno raspravljamo na tu temu. Naše kolege koje drugačije misle nisu naši protivnici. Vi ste naši protivnici. Ono što mi u ovom trenutku različito gledamo na vrstu borbe koju treba da vodimo za izborne uslove ne znači da smo međusobno protivnici, a kamoli neprijatelji.

Naprotiv, postoje mnogi primeri gde čak i u ovim uslovima jako dobro sarađujemo, recimo, u Ivanjici imamo koaliciju sa onima koji ne izlaze na izbore, a to je SSP. U Užicu imamo koaliciju sa onima koji ne izlaze na izbore, a to je SRCE, a u Novom Sadu imamo koaliciju i sa jednima i sa drugima, a i sa koalicijom NADA. Uzgred budi rečeno, neke od ovih koji ne izlaze na izbore nemaju problem sa notarima u Rumi, dok mi koji izlazimo na izbore imamo problem sa notarima u Rumi. To je mali problem.

Prema tome, ovo je čak i jedna vrsta zgodne prilike da za takve liste gde ima i jednih i drugih, i onih koji su za bojkot i onih koji su za izlazak na izbore, glasaće svi, i oni koji su za bojkot glasaće zbog onih koji su za bojkot, a oni koji su za izlazak na izbore glasaće za one koji su za izlazak na izbore.

Jasno je da se ovim ne daje nikakav legitimitet bilo čemu. Niko ne može da da legitimitet neregularnosti, nepravilnosti i brutalnoj krađi. To ne može niko da da, čak i da hoće. Ne možete vi vašim prisustvom u trenutku pljačke da dajete legitimitet toj pljački. Možete samo da budete nemi svedok ili da budete onaj koji želi da spreči tu krađu. O tome se radi.

Ono što sam takođe hteo da kažem, izbori neće biti ni slobodni, ni pošteni. Oni neće biti takvi. Mi to znamo, mi ne kažemo građanima da će biti takvi. Oni kada bi bili takvi, oni bi bili istorijski. Kada budu takvi, promeniće se i većina u ovom parlamentu.

Što se tiče samih primedbi na izborni zakon, bilo je da se time ugrožava izborno pravo jer odredba koja se odnosi na to da oni koji su prijavljeni posle 3. jula neće moći da glasaju na ovim izborima, jeste ugrožavanje prava onih koji su regularno promenili prebivalište i žele da glasaju tu gde su sada.

Tačno je da ima i takvih, tačno je da se njima ne ugrožava, niti uskraćuje izborno pravo. Otežava im se. To jeste tačno, ali zbog mnogo više cilja. A, viši je cilj da se ne ugrožava mnogo veći broj ljudi, pravo mnogo većeg broja ljudi čija su prava ugrožena migracijama koje nisu prirodne, koje nisu normalne, nego su migracije zbog toga da bi se promenila izborna volja u određenoj lokalnoj sredini.

I zbog toga je sasvim ispravno da se nađe u ovom zakonu ta odredba i sasvim je ispravno da ona može da važi retroaktivno, jer Ustav to dozvoljava kada je u pitanju javni interes. Nema većeg javnog interesa od zaštite prava građana na slobodne i poštene izbore. Na njima sve počiva. I vladavina prava i sama država.

Na kraju bilo je pitanje oko uvida. Insistirali smo, tačno je, da komisija bude izabrana uz pomoć zakona jer će imati veću snagu, težinu, ali je takođe tačno da će u međuvremenu pripadnici radne grupe za kontrolu izbornog procesa, a to su i članovi opozicije i članovi vladajućih stranaka, ali i pripadnici ne vladinog sektora, moći da kontrolišu izbore, a ne tako što im se da papir, nego što će moći stvarno da kontrolišu taj proces.

Na kraju, sasvim bi se složio sa kolegom koji je govorio da mi nemamo poverenja u vas. Nemate ni vi u nas. Mi imamo mnogo, mnogo razloga što nemamo poverenja u vas i što vas ne smatramo kredibilnim partnerom, ali bi ovo mogao da bude korak u dobrom pravcu i dobar test da vidimo da li ovo ide stvarno u onom pravcu koji žele građani Srbije. Mi ovde zastupamo neke građane Srbije. Oni žele da imaju uređenu državu i društvo pravde. Hvala vam.

Prva posebna sednica , 02.05.2024.

Dakle, poslanik je pomenuo DS i to je osnov zbog kojeg se javljam.

Četvrto vanredno zasedanje , 25.07.2023.

Zahvaljujući tome što danas nema fudbalskih utakmica ženskog fudbala, poštovani gledaoci RTS imate priliku da pratite ovo što danas pričamo.

Postaviću prvo pitanja na koja nisam dobio od ranije odgovor. Ko je ubio Vladimira Cvijana, ko je naručilac ubistva, a ko izvršilac?

Ko je ubio Olivera Ivanovića, ko je naručilac ubistva, a ko izvršilac?

Ko je sprečio rušenje objekta na vrhu Kopaonika, ko je dao dozvolu za to?

Ko je naručio, odnosno naredio rušenje u Savamali? To je pitanje za potpredsednika Vlade Sinišu Malog.

Da li će Aleksandar Obradović biti rehabilitovan? To je pitanje za Ministarstvo pravde.

Za predsednika države Aleksandra Vučića – kako će reagovati na ignorisanje njegove molbe da se ukinu rijaliti programi s obzirom da je dobio ovakav odgovor iz „Pinka“ na njegovu molbu da se ukinu rijaliti programi ili je ovo možda zajednička poruka predsednika države i vlasnika TV „Pink“ svima nama koji smo išli tamo da tražimo da se to ispuni?

Za nadležno ministarstvo. Koliko je bilo iskakanja vozova od 2012. godine do danas, a koliko je bilo iskakanja vozova iz šina od kako je izabran za ministra Goran Vesić? I koliko je, taj broj preporučujem da se taj broj koji utvrdimo pošalje da se upiše u Ginisovu knjigu rekorda da ostane zabeleženo.

Koliko poslova brat Ane Brnabić i brat ministarke Kisić Tepavčević imaju sa državom i javnim preduzećima u Srbiji? Na to pitanje bi mogao da odgovori sekretarijat Vlade.

Za ministarstvo prosvete. Koliko je upisanih na Pedagošku akademiju, a koliko na razne fakultete bezbednosti? Da li mislite da ćete moći sa uvozom ljudi iz Bangladeša da rešavate taj problem, kao što se rešava problem u javnim preduzećima?

Pitanje za vas u Skupštini. Kada ćete povisiti plate, ove mizerne plate, ljudima koje su garantovanog minimuma? Dokle će oni ostajati, ako mi moramo da ostajemo do iza ponoći, ne moraju oni da ostaju iza ponoći? Neće ništa faliti da odu malo ranije.

Što se tiče drugih pitanja. Jedno pitanje na koje takođe nisam dobio odgovor. Odnosno dobio sam odgovor, ali nije bio zadovoljavajući. Tiče se sprečavanja slobode kretanja na mitingu SNS u Pančevu. Preformulisaću pitanje. Ko je dao naređenje policajcima koji su obezbeđivali skup da ne reaguju pri očiglednom kršenju ljudskih prava okupljenih građana da napuste skup kada to sami požele? Postoji snimak koji je kružio društvenim mrežama, na kojima se vidi da policajac ne reaguje na poziv građana da im se omogući sloboda kretanja.

Sledeće pitanje. Servisiranje kamata za uzete kredite dostiglo je cifru od gotovo milijardu evra. Molim potpredsednika Vlade Sinišu Malog da nam da tačan podatak, koliko to iznosi? Da li je tačno da čak 10% od toga ide na prateće troškove zaduživanja, što je alarm, jer može ukazivati na potencijalnu korupciju?

Za Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, da nam kaže kolika su godišnja izdvajanja za socijalno osiguranje i socijalnu zaštitu? Ako uporedimo podatke iz ova dva pitanja videćemo da se gotovo preklapa.

Najzad vidimo da se ne odustaje od megalomanskog projekta izgradnje nacionalnog stadiona. Postavljam pitanje, koliko je još stadiona predviđeno da se izgradi širom Srbije i za koga se oni grade, s obzirom da mladi sportisti beže iz Srbije, a da oni koji bi to trebalo da gledaju, takođe beže iz Srbije?

Treće vanredno zasedanje , 04.07.2023.

Zašto deca iz Pećinaca koja su izbačena iz vrtića, zbog toga što su im roditelji politički nepodobni, još uvek nisu vraćena u vrtić?

Ovo pitanje sam postavio već Ministarstvu prosvete i dobio sam očekivani odgovor. Ono što sam ovde iznosio kao argumentaciju potvrđeno mi je tim odgovorom iz Ministarstva prosvete. Oni su nezakonito izbačeni iz vrtića i protivzakonito se sprečavaju da se vrate u vrtić.

Zato postavljam ponovo ovo pitanje – zašto ta deca nisu u vrtiću? I ovo pitanje prevazilazi očigledno Ministarstvo prosvete, jer Ministarstvo prosvete ne može da se izbori sa tim. Ovo je pitanje i za predsednicu Vlade i za Zaštitnika građana i za pravosuđe i za sve nas, i za Skupštinu Srbije i za Odbor za zaštitu dece, koji ništa nije učinio da doprinese da se ta deca vrate u vrtić.

Dakle, ono što se ovde moglo čuti i što se sada čuje jeste da postoje konkurs i zakon i Ministarstvo to potvrđuje, da su ta deca jednom upisana i da ne moraju ponovo da se upisuju.

Dakle, nema epiloga. Deca nisu vraćena u vrtić, iako to zakon nalaže. Sa druge strane, onaj koji je kriv za to, koji je odgovoran za to je još uvek na svom mestu, a onaj koji je politički odgovoran za to čak podnosi tužbu protiv onih koji su pod udarom, pod njegovim političkim udarom.

Još jednom ponavljam, sramota je i za skupštinski Odbor za zaštitu dece da ništa nije preduzeo da se ova nepravda ispravi. Nema veće nepravde od nepravde koja se čini deci.

Pitanje broj dva, pitanje za nadležnog javnog tužioca – da li ima elemenata koruptivnosti u tome što Željko Mitrović, na placu pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, izvodi radove bez neophodne dozvole i diže višestruko veću građevinu od dozvoljene za taj deo grada?

Pitanje za Ministarstvo unutrašnjih poslova – zašto još uvek nemamo ministra policije? Direktor policije bi trebalo da bude brana političkom uticaju na profesionalni rad policije. Zato je potrebno da se postavi profesionalac, a ne stranački poslušnik. Očigledno je da teško naći takvoga.

Kada ćete prestati da kriminalizujete inspektore Milenkovića i Mitića zato što su časno i profesionalno obavljali posao? Imaće punu podršku svih časnih i policajaca, ali i poslanika i građana koji protestuju protiv nasilja, jer oni su postali simbol nepotkupljivosti i borbe protiv kriminala. Nećemo dozvoliti da ih proguta mrak, kao što nismo dozvolili da mrak proguta Aleksandra Obradovića. Izborićemo se za to da budu odlikovani, a ne proganjani. Kada se to desi, znaćemo da smo počeli da stvaramo Srbiju bez nasilja.

Pozivam građane da u subotu na protestu podržimo Mitića i Milenkovića i podržimo sve časne policajce koji ne žele da budu partijska vojska.

Pitanje za ministra unutrašnjih poslova – zašto policija nije reagovala na miting u Pančevu, kada su ljudi hteli da napuste skup, a nisu mogli? Odgovor koji sam dobio kaže – proverom je utvrđeno da u Policijskoj upravi u Pančevu nisu zaprimljeni pozivi građana. Nije to bilo pitanje. Pitanje je bilo – zašto, na snimku na kojem se vidi, to je jasno vidljivo, građani koji su želeli da napuste taj skup nisu mogli da napuste taj skup, iako su se građani obraćali policajcima koji su tu bili prisutni?

Za Ministarstvo energetike – zašto je u EPS-u smenjen inženjer Tomašević, koji je minus od 78 milijardi pretvorio u plus od 63 milijarde i da li ćete snositi odgovornost, vi ministarka, ako se njegova smena negativno odrazi na trend oporavka koji je uspostavio? Jel imam još, da završim?

Za Ministarstvo rada – koliko je stranih radnika koji su ušli u Srbiju i ilegalno se zaposlili? Posle koliko vremena u proseku napuste posao koji su dobili u Srbiji?

Na kraju, za Ministarstvo prosvete – kako su mogli da upute…

Treće vanredno zasedanje , 01.06.2023.

Poštovani građani, prvo pitanje postavljam odlazećem ministru Gašiću, šta je preduzeo MUP povodom upada na privatni posede televizije „N1“? Podsetiću vas da je privatni posed svetinja u svakoj uređenoj demokratskoj državi. To je ujedno i napad na slobodu medija, na slobodu govora. Šta je tim povodom preduzeo MUP? Zašto policija nije došla na poziv ljudi sa televizije „N1“? Zašto zvaničnici nisu osudili ovaj upad, nego evo, sa ove strane još dobacuju i negoduju. Zašto se umanjuje značaj ovog napada?

Drugo pitanje, takođe odlazećem ministru Gašiću, da li je tačno da su protesti na Autokomandi i ispred nemačke ambasade organizovani na inicijativu bivšeg predsednika SNS-a, Aleksandra Vučića? Kao, i da li je istina da je upad u dvorište „N1“ takođe inicirano sa iste adrese, kao i najavljeni protesti koji bi trebalo da ometaju već prijavljeni protest?

Treće pitanje, takođe za odlazećeg ministra unutrašnjih poslova, da li je tačna informacija da pratite 24 časa dnevno funkcionere opozicije? Da li za to imate sudski nalog? Zašto to radite bez sudskog naloga? Da pohvalim policiju, zato što je uhvatila počinioce koji su sipali vodu u kafu jednog analitičara, ali sa druge strane da ih pitam, s obzirom da nas prate 24 časa dnevno – ko mi je preti ubistvom dok sam govorio u Skupštini? Ja sam to pokazao i broj i rekao dok sam govorio u Skupštini.

Pod broj dva, s obzirom da nas prate 24 sata dnevno, da li je pronašao osobu koja je odvrnula šrafove na prednjem točku mog automobila i točak se odvalio na putu za Mladenovac? S obzirom da nas prate 24 časa dnevno, da li su pronašli one koji su obili moj stan ili je to fingirano obijanje kako bi se postavile bubice za prisluškivanje?

Sledeće pitanje je upućeno predsedniku države, koji više nije predsednik SNS-a. Kada ćete dozvoliti da se emituju dva minuta naplatne rampe u Doljevcu, kada je zbog bahatosti ubijena Stanika Gligorijević?

To ste obećali građanima Srbije, a posle ste rekli kako je prizor užasan i kako nećete da to optereti građane Srbije. U međuvremenu ste nam pokazivali odsečene glave u udarnom terminu, a Olivera Zekić je rekla da je to edukativnog karaktera.

Još jedno pitanje za odlazećeg ministra Gašića. Gde da prijavim nestalo lice? U pitanju je državna tužiteljka Zagorka Doljevac, pardon, Dolovac. Na koju adresu, kome treba da se prijavi njen nestanak?

Jedno pitanje za Agenciju za borbu protiv korupcije. Da li Željko Mitrović na placu pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture izvodi radove bez neophodne dozvole i diže višestruko veće nego što je predviđeno za taj deo Beograda, građevina koja je višestruko veća?

Želim da mi Agencija za borbu protiv korupcije odgovori da li tu ima elemenata koruptivnosti, s obzirom da se to ne radi legalno? S obzirom da se to ne radi legalno, sve upućuje na korupciju.

Najzad, ko je ubio Vladimira Cijana? Ko je naručilac ubistva, ko je izvršilac? To je pitanje za odlazećeg ministra Gašića.

Ko je ubio Olivera Ivanovića? Ko je naručilaca, a ko izvršilac?

I, još jedno pitanje, da li će Aleksandar Obradović biti rehabilitovan?

Na kraju, ko je naredio rušenje u Savamali? To je pitanje za Sinišu Malog.

Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 15.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Institut društvenih nauka (Zaposlen) Republika Mesečno 162059.00 RSD 01.08.2013 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 37242.00 RSD 02.08.2022 -