Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.
Predsedništvo, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, u svojstvu predsednice Odbora za evropske integracije, odnosno jedne od potpisnika Predloga zaključaka povodom razmatranja izveštaja Evropske komisije, pokušaću da pričam o njima, zapravo o izveštaju Evropske komisije koji je kao što znate objavljen prošle godine 12. oktobra.
Pošto smo shvatili da je to jedna dobra praksa, mi smo u novembru na sednici Odbora za evropske integracije raspravljali o istom u prisustvu uvažene ministarke, gospođe profesor doktor Tanje Miščević i šefa delegacije EU. Posle te sednice Odbora smo formulisali zaključke, svesni toga da se mnogo toga izdešavalo u poteklom periodu i da nismo ranije mogli da organizujemo sednicu i sa ovom tačkom dnevnog reda, zahvalni što je, doduše sa zakašnjenjem, ali konačno ovo na dnevnom redu. Trudiću se da iznesem najbitnije zaključke, predloge, odnosno suštinu o ovom obimnom dokumentu.
Najviše se, nažalost, do sada pričalo o tome da je prvi put za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u jednoj pregovaračkoj oblasti Republika Srbija dobila ocenu – nazaduje. Dakle, ne bežimo od toga, to je činjenica, ali svesni smo i da se ovaj izveštaj odnosi na period od juna 2021. godine do juna 2022. godine. Dakle, period potpuno promenjenih geopolitičkih okolnosti. Ocenjeno je naravno, da je Republika Srbija u procesu usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom nazadovala, zato što se priča isključivo o brojevima. Da je stepen usklađenosti pao sa 64% na 45%. Svesni toga da se povećao izuzetno broj deklaracija EU, koje je EU izdala u vezi konflikta u Ukrajini, stopa usklađenosti Srbije je tokom 2022. godine bila samo 48%, dakle, da raščistimo da je samo zbog toga.
Kada pričamo generalno o celom izveštaju slično kao i ranije dominira ocena umerena pripremljenost i ograničen napredak. Opšta preporuka je da će tempo pregovora o pristupanju zavisiti posebno sa jedne strane od reformi u oblasti vladavine prava, normalizacije odnosa sa Kosovom, kao i uvođenja sankcija Rusiji. Izveštaj Evropske komisije podvlači značaj dijaloga i to je razlog, a zanimljivo je pogledati da se u ovom obimnom dokumentu reč dijalog pominje ili ti ponavlja ukupno 38 puta i to ne samo u kontekstu dijaloga Beograd-Priština, već kroz naglašavanje značaja socijalnog dijaloga, društvenog i političkog dijaloga i posebno međustranačkog dijaloga koji je vođen na dva koloseka. Narodna skupština je efikasno i konstruktivno uspešno vodila ovaj dijalog u spomenutom dijalogu.
Dakle, iako je ocenjeno da je u Poglavlju 31. spoljna bezbednost, odbrambena politika, Republika Srbija nazadovala jer je stepen usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU značajno opao, previđa se jedan detalja, mislim da se ne priča o tome dovoljno, a mi smo to spomenuli nekoliko puta i na jednoj od prethodnih sednica Odbora za evropske integracije, da je nakon bilateralnog skrininga za Poglavlje 31. još oktobra 2014. godine, dakle, pre devet, još malo pa deset godina, EU je bila dužna da dostavi Republici Srbiji izveštaj, tzv. izveštaj sa tog skrininga o stanju u tom poglavlju kako bi Srbija imala jasna uputstva o usklađivanju sa pravnim tekovinama EU u ovoj oblasti, ali ni nakon devet godina, mi smo svesni toga da nismo dobili izveštaj sa ovog skrininga i nažalost Poglavlje 31. nije otvoreno.
Generalno, opšti zaključak izveštaja Evropske komisije za 2022. godinu je, da je Srbija ostvarila balans između napretka u oblastima vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom, sa jedne strane i napretka u ostalim poglavljima sa druge strane.
Svi mi znamo, ali mislim da nije na odmet da spomenemo ili da se podsetimo da je od početka pristupnih pregovara u januaru 2014. godine Republika Srbija otvorila sve ukupno 22 poglavlja od 35 i da su dva poglavlja privremeno zatvorena, da su sva poglavlja klastera 1. i 4. otvorena i da je u tom izveštajnom spomenutom periodu otvoren klaster 4, Zelena agenda i održiva povezanost.
Kada pogledamo ocene iz ovog izveštaja, Srbija je najbolje pripremljena u poglavljima 2. sloboda kretanja radnika i 14. transportna politika. Znači, najviše je napredovala, a najmanje je napredovala u oblastima javnih nabavki, poglavlje 5. i da ne spominjem da je nazadovala u poglavlju 31.
Ono što je značajno i o čemu se takođe ne govori dovoljno da preporuka iz prošlog izveštaja da je Srbija ispunila otvarajuća merila ili tzv. opening benchmarks za klaster 3.
Konkurentnost inkluzivni rast je validna i u ovom izveštaju stoji kao preporuka, dakle, trebalo bi,znamo da su politička pitanja i geopolitičke okolnosti zašto ovaj klaster i dalje nije otvoren.
Preporuke Evropske komisije naglašavaju značaj dijaloga. Naravno, Kosovo i Srbija su pozvani da se konstruktivno angažuju i da bez odlaganja ostvare napredak o sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu. Postizanje sporazuma je ključno za napredak na polju političkih kriterijuma.
Izveštaj, kao što sam malopre kratko spomenula, ističe konstruktivnu ulogu Narodne skupštine Republike Srbije, posebno u međustranačkom dijalogu i sprovođenju dogovorenih mera iz tog međustranačkog dijaloga, kako onaj koji je vođen posredstvom poslanika Evropskog parlamenta, kako i drugi, uz posredstvo predsednika Narodne skupštine i jasno je da prihvatanjem ovih mera, njihovom primenom smo došli do rezultata da su na prošlim izborima 3. aprila 2022. godine zapravo svi relevantni politički akteri učestvovali i da su oni ušli u ovaj sastav Narodne skupštine Republike Srbije i imamo pluralizam.
Kada pokušamo brojčano da pogledamo detaljnije ovaj izveštaj, Srbija je za 2020. godinu dobila neku prosečnu ocenu 3,03. U prošlom izveštaju to je bilo 2,8. Dakle, ipak je došlo do brojčanog nekog malog napretka.
Kada je reč o oceni nivoa pripremljenosti, odnosno ocene institucionalnih kapaciteta za usvajanje pravnih tekovina EU, dominantna ocena je, kao što je često bila i ranije, modaretely, dakle, umerena pripremljenost za veliku većinu 22 poglavlja.
U ovom izveštaju ocenom između umerenog i dobro, znači nešto boljeg nivoa pripremljenosti su ocenjene ekonomske aktivnosti.
Kada je reč o jačanju institucionalnih kapaciteta, za usvajanje pravnih tekovina EU, da bi se održao fokus na evropskim integracijama, u nekoliko navrata se u izveštaju ponavlja preporuka da je potrebno da se obezbede ljudski i finansijski resursi. Ovo pitanje se otvaralo nekoliko puta i na sednici Odbora, jer jasno je svima da će se poboljšanjem administrativnih kapaciteta minimizirati rizik od gubitka IPA fondova EU.
Fluktuacija osoblja u ključnim ministarstvima, pravosuđu, nezavisnim institucijama ostaje problem, jer se iskusno osoblje redovno zamenjuje novim koje treba obučiti. Potrebna je efikasnija i uspešnija politika zadržavanja kadrova u javnom sektoru.
Što se tiče druge ocene, ocene napretka, ocenjuje se stepen implementacije pravnih tekovina EU spram preporuka iz izveštaja Evropske komisije. Kao i u izveštaju za raniju, pa i još neke prethodne godine, dominira ocena napretka ograničen ili limited.
Izvestan napredak je ocena za pojedina potpoglavlja iz 12 poglavlja, teme kao što su pravosuđe, borba protiv korupcije, ekonomski kriterijumi, razvoj tržišne ekonomije, poreske i administrativne reforme i privatizacija državnih preduzeća, kompetentnost za nastup na tržištu EU.
Nije bilo napretka u tri poglavlja – poglavlje 5, javne nabavke, poglavlje 22, regionalna politika, koordinacija strukturnih instrumenata i 30, ekonomski odnosi sa inostranstvo. Nažalost, ovo je bio prvi izveštaj u kojem nije konstatovan dobar napredak ni za jedno poglavlje.
Ali, kada je reč o ekonomskim kriterijumima, Srbija je između dobrog i umerenog nivoa pripremljenosti i zabeležila je izvestan napredak u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, što je svakako dobro.
Da pokušamo malo da motivišemo građane zašto je sve ovo značajno za nas. Ovo je, takođe, deo ove priče. Moramo svi imati u vidu i činjenica je, a to ću pokušati sa nekim brojkama i procentima da dokažem, da EU ostaje najveći trgovinski investicioni partner Srbije sa 63% njene ukupne trgovine i sa 47,8% priliva stranih direktnih investicija. Znači, pričam o prethodnoj godini, 2021.
U EU Republika Srbija izvozi 65% ukupnog izvoza, a u region, koji je na drugom mestu, 17%. U poslednjih deset godina u Srbiju je stiglo 30 milijardi evra stranih investicija. Od tih 30 milijardi, 21 milijarda je iz EU. Direktne strane investicije u Srbiju dostigle su 1,85 milijardi evra, a u 2021. godini, iz koje imamo tačne podatke, obim robne razmene sa EU je bio 32,3 milijardi evra.
Evropska unija realizuje više od 300 projekata u Republici Srbiji u 17 sektora – 2,79 milijardi evra u pretpristupnim fondovima od 2007. do 2020. godine, 6,5 milijardi evra u povoljnim kreditima. EU je obezbedila bespovratna sredstva u visini od 3,6 milijardi evra u različitim oblastima, od vladavine prava, reforme javne uprave, društvenog razvoja do životne sredine i poljoprivrede. Od 2000. godine do danas podrška EU sektoru saobraćaja izuzetno značajno. U Srbiji je premašila 420 miliona evra bespovratnih sredstava, a EU je u Srbiji najveći donator i u energetici u kojoj je do sada investirala preko 830 miliona evra.
Ukupna spoljna trgovinska robna razmena Srbije sa EU u periodu januar – maj prošle 2022. godine iznosila je 26,45 milijardi evra, što je rast od više od 40% u odnosu na isti period prošle godine. Glavni pojedinačni spoljno-trgovinski partner na strani izvoza je bila Nemačka sa iznosom od 1,43 milijardi evra. Pojedinačno, kada pričamo o najvećim donatorima među zemljama, na prvom mestu je takođe Nemačka sa 357,50 miliona evra, Švedska sa 232,4 miliona evra i Italija sa više od 190 miliona evra.
Različite kompanije iz EU otvorile su više od 280 hiljada radnih mesta u Srbiji, samo nemačke više od 70.000.
Izvoz Srbije u EU raste brže od uvoza iz EU, što je takođe značajno. Srbija je povećala svoj izvoz u zemlje EU za 400%. Dakle, ogromno povećanje u proteklih 15 godina. Tržište EU predstavlja najvažnije izvozno tržište srpskih poljoprivrednih proizvoda, jer se više od polovine srpskog poljoprivrednog izvoza isporučuje u EU.
Strane direktne investicije koje dolaze iz EU činile su skoro 70% ukupnih stranih direktnih investicija koje su dolazile u Srbiju tokom proteklih 11 godina. Dakle, konkretno, od 2010. do 2020. godine, prema podacima NBS Republike Srbije, priliv stranih direktnih investicija iz EU iznosio je 19,2 milijarde evra.
Pošto se tokom jedne od prethodnih rasprava, ovo nam je treća rasprava na ovu temu, otvorila dilema da li Kina, Rusija, zbog toga sam želela brojčano da pokažem, a to su zvanični podaci NBS Republike Srbije, iz EU 19,2 milijarde evra, iz Kine, uključujući Hongkong, Tajvan i Makao, 3,2 milijarde, iz Ruske Federacije 2,4 milijarde, a iz SAD 733 miliona evra.
Moramo svakako da spomenemo IPA. U okviru IPA 3, kroz Godišnji akcioni plan, to kažem od 2021. do 2027. godine, za Srbiju obezbeđen je iznos od 122,14 miliona evra koja pruža podršku u povezivanju energetskoj efikasnosti i jačanju privatnog sektora trgovine, istraživanja, inovacija, kao i unapređenja zdravstvenog sistema, poljoprivrede i ruralnog razvoja. Za 2014–2020. godinu, sredstva IPA 2 dodeljena za Srbiju iznosila su 1,4 milijarde evra.
Srbija je u okviru IPA 2 učestvovala u različitim programima EU, „Horizont 2020“, „Erazmus +“, „Kreativna Evropa“, “Evropa za građane“, „Zapošljavanje“, „Socijalne inovacije“. Naravno, nemoguće je sve njih spomenuti. Kasnije ću se potruditi i kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM da pričam i o nekim prekograničnim projektima sa Mađarskom.
„Horizont 2020“, zapravo od 2014. godine EU je podržala programe inovacije konkurentnosti sa više od 200 miliona evra. Kroz program „Horizont 2020“, dakle, u spomenutom periodu od 2014. do 2020. godine, naučne institucije su dobile više od 120 miliona evra bespovratnih sredstava, a učestvovale su u 376 projekata. Preko 16.000 studenata i nastavnika iz Srbije dobilo je priliku za stručno usavršavanje na raznim evropskim univerzitetima kroz program „Erazmus +“. Paralelno univerziteti i druge obrazovne institucije u Republici Srbiji privukli su preko 4.300 studenata i nastavnika iz Evrope.
Složićemo se svi da su znanje i saradnja sa Evropom pokretač razvoja kako Republike Srbije, tako i celog Zapadnog Balkana, ali problemi i dalje stoje i podrška građana za evropske integracije i dalje opada, bez obzira na ove brojke.
Stoga je jedan od zaključaka sa kojim ćemo se, verovatno, svi mi složiti, da je EU potrebna nova strategija proširenja kako bi povratila kredibilitet koji je izgubljen, pokazala novim državama kandidatima sa istoka da EU zaista ispunjava svoja obećanja.
Vreme bi bilo da se vratimo suštini, temeljnim vrednostima na kojima je i zbog čega je, zapravo, EU i nastala, da se promoviše značaj politike proširenja, koja je do sada, odnosno ranije bar, bila jedna od najuspešnijih politika EU.
Nužna je reforma pristupnog procesa kojom bi zemlje kandidati bili i ranije, nekako i pre poslednjeg koraka, polako, korak po korak, uvezane u strukture i pre formalnog članstva, jer sve ovo predugo traje. Građani su umorni. Previše čekamo. Svesni toga da je Francuska kao jedna od najjačih, najvećih zemalja članica još 2018. godine, inicirala novu metodologiju pristupnim pregovorima i izašla sa stavom da nema proširenja dok se sama EU ne konsoliduje. Potom je Emanuel Makron tu večito spominjanu evropsku perspektivu preimenovao u evropsku političku zajednicu kako bi se u narednim godinama i decenijama povećala saradnja EU sa drugim državama, zemljama koje nisu članice. Mi, naravno, nismo protiv evropske političke zajednice i značajno je da učestvujemo na raznim sastancima, ali ono nikako ne sme da zameni buduće članstvo.
Kao što sam rekla, opšte je poznato da se podrška građana za učlanjenje, da ona opada. Različita istraživanja javnog mnjenja, različiti podaci koji su rađeni u prethodnim godinama i više puta pokazuju trend rast evro-skepticizma. Smanjuje se podrška pristupanju Srbije. Podrška se kreće, zavisno koje istraživanje čitamo, od 35% do najviše optimističnih 45%, a sećamo se da je nekad bila iznad 70%, u najboljim vremenima. Očigledan je obostrani zamor. Dakle, i sa strane zemalja članica i kandidata, pa možda i nekih potencijalnih kandidata. Kasnije ću pričati o tome gde još postoji optimizam. Nažalost, u Srbiji trenutno ne bi moglo da se kaže.
Percepcija građana je da Srbija nije tretirana kao ravnopravna, nažalost, već kao neki drugorazredni partner.
Kada su u pitanju informacije o EU, velika većina građana, 43%, smatra da nema dovoljno informacija, 39% građana smatra da možda ima, 18% njih ne zna. Poređeni sa različitim rezultatima sličnih istraživanja, uočava se blagi pad neinformisanih građana. Stoga smatram da svi mi zajedno treba da radimo na tome da dobiju više informacija i da se nekako promeni ova percepcija.
Organizovanje sednice o ovom izveštaju, odnosno povodom predloženih zaključaka je jedan dobar korak. Zahvaljujem na pažnji.