Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gosti, dame i gospodo, narodni poslanici, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove je na sednici održanoj danas razmatrao brojne sporazume koji su na dnevnom redu današnje sednice Narodne skupštine. Između ostalog, tu je Sporazum iz oblasti Ministarstva odbrane, ali i nekoliko sporazuma iz delokruga rada Ministarstva unutrašnjih poslova.

Dakle, imamo Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije o vojnoj saradnji. Politika koju vodi Vlada Srbije, koja se u segmentu odbrane naročito ogleda po pitanju vojne neutralnosti i to je nešto što treba naglasiti na svakom koraku, između ostalog bilo je reči o tome i na sednici Odbora, daje nam mogućnost za blisku saradnju u oblasti odbrane sa svim zemljama, iako je predmet zaključivanja sporazuma saradnje u oblasti odbrane, koja će prvenstveno uticati na saradnju u oblastima kao što su odbrambena i bezbednosna politika, odbrambena industrija, vojno obrazovanje, uveren sam da će pored ispunjenja tog prvenstvenog cilja, uticati na razvoj celokupnih bilateralnih odnosa dveju država potpisnica.

Ono što želim da naglasim još jednom, to je da Republika Austrija kao i Srbija je vojno neutralna zemlja i nije članica NATO pakta.

Imamo Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničenoj kontroli u drumskom, železničkom i vodenom saobraćaju. Imajući u vidu da u ovom slučaju nije u pitanju ceo Sporazum već izmene i dopune već postojećeg Sporazuma, opseg u kome se navedeni Sporazum menja odnosi se prevashodno na želju zemalja potpisnica da se omogući brz prelazak teretnog saobraćaja na graničnom prelazu Horgoš – Reske.

Imamo Sporazum o slobodi kretanja sa ličnim kartama na Zapadnom Balkanu i ono što je važno to je da neprestano radimo na jačanju uloge i značaja Republike Srbije u svetu, ali ono što je još značajnije da težimo unapređenju u saradnji sa zemljama u neposrednom okruženju, naročito ako imamo u vidu politiku koju vodi Srpska napredna stranka na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, videćemo da je to politika koja nastoji da na jednom racionalnom, da kažem, i partnerski zasnovanom odnosu izgradi viziju otvorenog Balkana, što je nadam se želja svih nas, dakle kako nas iz vladajuće većine, tako i opozicije.

Ovaj Sporazum predstavlja na neki način osnovu za unapređenje regionalne, ekonomske saradnje, olakšavanjem putovanja kroz pojednostavljivanje administrativnih procedura za ulazak, tranzit, izlazak i kratkotrajni boravak lica koja poseduju lične karte zemalja zapadnog Balkana.

Ne treba takođe, zaboraviti da će doprineti i povećanoj, da kažem, investicionoj privlačnosti i konkurentnosti tržišta regiona, od čega će Republika Srbija imati značajnu korist.

Još je jedan Sporazum u pitanju, a to je Sporazum između Republike Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o readmisiji lica koja nezakonito borave. Zaključivanjem ovog Sporazuma omogućavaju se brze i delotvorne procedure i identifikacije lica, bezbedan i uredan povratak lica koja ne ispunjavaju ili više ne ispunjavaju uslove boravka ili nastanjena na teritoriji strana potpisnica, kao i olakšan tranzit svih lica.

Na taj način Republika Srbija pokazuje spremnost da stvori preduslove da svim licima koja nezakonito borave na teritoriji zemalja potpisnica pruži i u svoje zakonodavstvo inkorporiše standarde zaštite ljudskih prava i sloboda, pružajući preduslove da se navedenim licima po povratku u matičnu državu omogući reintegracija u društvo.

Ono što bih da kažem, dobra je prilika s obzirom da je sutra, biću malo ličan pa ću reći, veliki događaj, a to je prikaz vojne osposobljenosti, da kažem, na vojnom aerodromu Batajnica, želeo bih da iskoristim priliku da pozovem građane da se odazovu pozivu i da posete ovaj veličanstveni događaj, da na licu mesta se uvere u sposobnost Vojske Srbije uz sav sjaj, uz svu silu koja nam je na raspolaganju, da vide naše naoružanje, da vide našu opremu i da svi zajedno, dakle, na najbolji mogući način održimo jedan takav veličanstveni događaj.

Svakako, kada govorimo o odbrani, o Vojsci Srbije koja je svakim danom sve snažnija i snažnija, sve jača i jača, isključivo kao faktor odvraćanja, isključivo kao faktor mira i stabilnosti, sutrašnji dan na vojnom aerodromu Batajnica biće prilike da se uverimo u sve to. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Markoviću.
Reč ima ministar informisanja i telekomunikacija, dr Mihailo Jovanović.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, uvažene građanke i građani Republike Srbije, pred vama se danas nalazi Predlog zakona o elektronskim komunikacijama. Oblast elektronskih komunikacija u Republici Srbiji uređena je važećim zakonom i propisima donetim na osnovu tog zakona. Važeći zakon je donet 2010. godine i oslanja se na regulatorni okvir EU u oblasti elektronske komunikacije iz 2002. godine.
Izrada novog Zakona o elektronskim komunikacijama je u prethodnom periodu bila jedan od prioriteta Ministarstva. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je pripremilo Nacrt zakona koji teži potpunoj usklađenosti sa direktivom EU 2018/1972 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. decembra 2018. godine o uspostavljanju Evropskog zakonika o elektronskim komunikacijama, koji predstavlja osnovu važećeg regulatornog okvira EU u oblasti elektronskih komunikacija.
Na ovaj način doprinosi se i ispunjavanju obaveza koje proizilaze iz sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i usvajanju pravnih tekovina u okviru Poglavlja 10 – informaciono društvo i mediji.
Ono što je još važnije, Nacrt zakona je pripremljen u širokom konsultativnom procesu uz učešće Regulatornih tela za elektronske komunikacije i elektronske medije, Nacionalnog konventa o EU, Privredne komore Srbije, Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj, Saveta stranih investitora, stručnjaka iz privrede, Ministarstva, Kabineta predsednika Vlade i više od 20 državnih organa uz održavanje javne rasprave i okruglog stola, konsultacije sa Evropskom komisijom i objavljivanje teksta Nacrta na sajtu Ministarstva i portala za elektronske konsultacije.
Predlogom zakona koji se danas nalaz pred vama utvrđuju se pravila i ciljevi u pogledu regulisanja sektora elektronskih komunikacija. Zakonom se podstiče povezanost i dostupnost elektronskih komunikacionih mreža nove generacije i njihovo korišćenje od strane građana i privede, podstiče se razvoj tržišta i podržava unapređenje poslovnog okruženja. Omogućava se efikasnije upravljanje i upotreba ograničenih javnih dobara i obezbeđuje se dodatna zaštita krajnjih korisnika, uz omogućavanje maksimalnih koristi u pogledu izbora cene i kvaliteta usluga.
Konkretno, ciljevi koji se žele postići novim Zakonom o elektronskim komunikacijama, a koji proizilaze iz evropskog regulatornog okvira, odnose se na, pod 1) podsticanje ulaganja i dalji razvoj povezanosti i uspostavljanje elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta, kao i stvaranje preduslova za uvođenje i razvoj 5G mreža. Pod 2) jačanje tržišne konkurencije, uz zadržavanje postojećeg mehanizma regulacije tržišta od strane nezavisnog regulatornog tela, uz ograničavanje prethodne regulacije, na isključivo neophodna područja uz analizu razvoja tržišta u budućnosti. Pod 3) jačanje prava krajnjih korisnika, kako bi im se omogućio što veći izvor usluga uz konkurentne cene, kao i osiguravanje jednakosti pristupa uslugama za osobe sa invaliditetom. Pod 4) efikasno i delotvorno upravljanje ograničenim nacionalnim dobrima, kao što su radio-frekvencijski spektar inoveranjcija.
Najvažnije izmene u Predlogu zakona grupisane su radi lakšeg razumevanja u Osam Poglavlja i ja ću pokušati, uvaženi narodni poslanici, u najkraćim crtama da izdvojim najbitnije. Prvo, povezanost, univerzalni servis i geografski pregled. Zakonom se podstiče ulaganje u izgradnju mreža i dalji razvoj telekomunikacione povezanosti, kao i ispostavljanjem mreža vrlo visokog kapaciteta. Cilj je da se teritorija Republike Srbije pokrije u što većoj meri široko pojasnim mrežama, odnosno mrežama nove generacije koje će omogućiti da svi građani i privredni subjekti budu uključeni i da se prevaziđe digitalni jaz.
Takođe, širokopojasni pristup internetu je postao deo univerzalnog servisa čime se omogućava da najudaljenija područja budu pokrivena internetom i ostvaruje potpuna socijalna i privredna inkluzija. Takođe se pored dostupnosti mora voditi računa o pristupačnoj ceni, širenja mreža, odnosno interneta treba da eliminiše nejednakost između ruralnih i gradskih područja, bogatih i siromašnih, velikih i malih, zato je zakonom prepoznata i uloga Vlade i predviđene su podsticajne mere Vlade kojima će se zapravo omogućiti završetak realizacije projekta razvoja širokopojasnog pristupa u ruralnim predelima Republike Srbije.
Do kraja 2025. godine, svako selo, svaka kuća u Srbiji će imati mogućnost pristupa internetu brzinom većom od 10 megabita po sekundi, čime ćemo izjednačiti uslove života u urbanim i u ruralnim područjima naše zemlje.
Zakonom se takođe uvodi obaveza izrade i objavljivanja geografskog pregleda, rasprostranjenosti širokopojasnih mreža najmanje jednom od tri godine. Kroz objavljivanje informacija iz geografskog pregleda omogućava svim subjektima koji imaju interes da grade mrežu, da procene potencijalnu konkurenciju na datom području.
Takođe, država će imati bolji pregled izgrađenih i planiranih mreža radi intervencije u smislu efikasnijeg pokrivanja.
Drugo, upravljanje sektorom, akcenat je na efikasnom korišćenju spektra, kao ograničenog i javnog dobra. Obezbeđeno je delotvorno i efikasno upravljanje radiofrekvencijskim spektrom od strane regulatora, a uslovi korišćenja radiofrekvencijskog spektra su javno dostupni i poznati privrednim subjektima pre početka korišćenja radiofrekvencija.
Novim zakonom se ovoj oblasti uvodi mogućnost prodaje ili iznajmljivanje spektra alternativno korišćenja opsega, obnove pojedinačne dozvole i sprovođenja sankcija ukoliko se spektar ne koristi. Prodaja ili iznajmljivanje spektra se ugovara između onog koji ima pojedinačnu dozvolu za korišćenje radiofrekvencije i drugog lica na tržišnoj osnovi za deo ili ceo opseg koji je dodeljen dozvolom uz saglasnost regulatora.
Alternativno korišćenje opsega, ali i njegovog dela omogućava da regulatoru u slučaju nedovoljne tražnje za korišćenjem usklađenog radiofrekvencijskog spektra na tržištu donese odluku kojom se dozvoljava njegova alternativna namena uz uslov da takva namena ne izaziva smetnju u drugim državama.
Obnova pojedinačne dozvole omogućena na osnovu transparentnog postupka koju sprovodi regulator u cilju ostvarivanja dobrog poslovnog okruženja i predvidljivog poslovanja operatora najpre se predviđa inicijalni period trajanja dozvole za korišćenje radiofrekvencisjkog spektra koja se izdaje po sprovedenom postupku javnog nametanja od najmanje 15 godina, a uvodi se i mogućnost produženja za još pet godina što je benefit za privredne subjekte.
Predviđeno je sankcionisanje ukoliko se spektar ne koristi po principu koristi ili izgubi, odnosno ako njegova upotreba nije efikasna, kao i ako regulator utvrdi da nisu ispunjeni unapred utvrđeni uslovi za korišćenje radiofrekvencija.
Takođe, regulator može prilikom utvrđivanja uslova korišćenja spektra za koji se izdaje pojedinačna dozvola na osnovu sprovedenog postupa javnog nametanja da omogući imaocu dozvole zajedničko korišćenje pasivne ili aktivne infrastrukture neophodne za korišćenje spektra, zaključivanje komercijalnih ugovora o nacionalnom romingu i zajedničko postavljanje infrastrukture za pružanje mreža i usluga korišćenjem radiofrekvencijskog spektra.
U cilju prevazilaženja administrativnih barijera, kao i otklanjanja nedostataka uočenih u primeni postojećeg zakona uvodi se i sistem evidentiranja umesto pribavljanja pojedinačnih dozvola za korišćenje spektra za bazne stranice.
Treće, regulator. Novim zakonom osnažena je nezavisnost nacionalnog regulatornog tela tako što su ojačana njegova ovlašćenja, a osigurana je predvidivost njegovih odluka i efikasnija primena regulatornog okvira. Izvršene su izmene u organima upravljanja regulatora. Umesto upravnog odbora i direktora sada regulatorom upravljaju savet regulatora i direktor.
Ono što je bitno naglasiti da nema uticaja izvršne vlasti na izbor, imenovanje i razrešenje organa upravljanja regulatora, dok je po odredbama važećeg zakona upravni odbor birala Narodna skupština na predlog Vlade, a na osnovu javnog konkursa koje je sprovodilo resorno ministarstvo.
Konkretno, predsednika i članove saveta regulatora bira Narodna skupština na osnovu sprovedenog javnog konkursa.
Što se tiče mogućnosti njihovog razrešenja pre isteka mandata on se odnosi samo na lične ili profesionalne komunikacije predsednika ili člana saveta i to tako da član protiv koga je pokrenut postupak razrešenja ima pravo da se izjasni i o svim okolnostima, kao i da protiv odluke o razrešenju pokrene upravni spor, odnosno da zahteva od nadležnog suda da utvrdi postojanje opravdanih razloga razrešenjem.
Pravni položaj regulatora je precizno definisan i dodatno je pojačana nezavisnost regulatora kako finansijska, tako i nezavisnost u donošenju odluka i zaštita od spoljašnjeg uticaja i političkog pritiska, što je jedan od osnovnih zahteva Evropske komisije.
Četvrto – uvodi se elektronski račun za pružaoce javno dostupne elektronske komunikacione usluge, koju su dužni da krajnjem korisniku izdaju račune za usluge elektronske komunikacije u elektronskom obliku, o čemu ga blagovremeno i na pogodan način obaveštava. Istovremeno, ostaje mogućnost korisniku da primi račun bez naknade u papirnom obliku ukoliko to želi ili ukoliko ne postoje tehničke mogućnosti za prijem računa u elektronskom obliku. Za operatore je ostavljen prelazni period za pripremu u periodu od 12 meseci.
Registracija pripejd pretplatnika je predviđena u cilju postizanja veće sigurnosti građana, a istovremeno omogućena je jednostavna registracija elektronskim putem korišćenjem elektronske identifikacije osnovnog nivoa pouzdanosti.
Šesto – numeracija. Novim zakonom se uvodi mogućnost dodele opsega numeracije licima koja ne obavljaju delatnost elektronskih komunikacija. Stvara se pravni osnov za regulisanje načina i uslova dodele besplatnog pozivanja brojeva od posebnog socijalnog značaja, a naročito brojevima 116-000 – pozivni centar za nestalu decu i 116-111 – pozivni centar za pomoć deci od strane regulatora. Unapređenja je komunikacija sa hitnim službama.
Uvodi se upozoravanje javnosti kroz obezbeđivanje besplatnog prenošenja javnih upozorenja od interesa za zaštitu i spasavanje preko mobilnih elektronskim komunikacionih mreža.
Pružalac javno dostupne elektronske komunikacione usluge je dužan da na zahtev krajnjeg korisnika pruži uslugu roditeljske kontrole kojom se omogućava ograničavanje pristupa određenim sadržajima, zabrana upućivanja poziva ili slanja elektronskih poruka na određene brojeve, upućivanje poziva elektronskih poruka samo na određene brojeve i kontrola troškova.
Usluga roditeljske kontrole mora biti omogućena na većini tarifnih paketa u ponudi operatora.
Sedmo – izgradnja i deljenje infrastrukture. Kod izgradnje i rekonstrukcije poslovnih i stambenih zgrada investitori imaju obavezu izgradnje infrastrukture potrebne za postavljanje elektronskih komunikacionih mreža u skladu sa tehničkim i drugim zahtevima koje bliže propisuje ministarstvo na predlog regulatora. Na ovaj način se obezbeđuje pristup različitim operatorima ukoliko postoji zainteresovanost.
Obaveza pristupa kablovima i kablovskoj infrastrukturi zgradama može se odrediti operatorima ili vlasnicima instalacija i kablova u zgradama koji nisu pružaoci elektronske komunikacionih mreža i usluga, za razliku od dosadašnje prakse kada su takve obaveze mogle biti određene samo operatorima sa značajnom tržišnom snagom na osnovu sprovedene analize tržišta.
Ovu obavezu može odrediti regulator pod uslovom da dupliranje infrastrukture nije ekonomski isplativo ili je tehnički neizvodljivo.
Na kraju, osmo – zaštita interesa krajnjih korisnika. Ovim zakonom se istovremeno vodi računa o jačanju konkurentnosti, transparentnosti, predvidivosti, jednakom tretmanu privrednih subjekata od strane regulatora prilikom odlučivanja, ali i zaštiti interesa krajnjih korisnika.
Dostupnost transparentnih ažuriranih i uporedivih informacija o ponudama i uslugama je veoma važno za krajnje korisnike u konkurentnim uslovima kada više operatora nudi svoje usluge.
Krajnjim korisnicima se omogućava da bez troškova na jednostavan način pretražuju i upoređuju informacije o cenama, uslovima, kvalitetu i terminalnoj opremi koju nude različiti operatori na sajtu RATEL-a. Uvedena je obaveza dostavljanja besplatnog obaveštenja o cenama odlaznih i dolaznih poziva, slanja tekstualnih poruka i prenosa podataka u romingu prilikom svakog ulaska krajnjeg korisnika u novi roming zonu.
Vansudusko rešavanje sporova od strane regulatora će imati pozitivne efekte u pogledu povećanja rešenih sporova u postupku medijacije, čime će biti smanjen broj sudskih sporova, kao i troškovi koje po pitanju vođenja sudskih sporova imaju i krajnji korisnici i pružaoci usluga.
Na kraju, želeo bih da naglasim da što se tiče društva u celini, novi Zakon o elektronskim komunikacijama predstavlja osnov i podržava dalji razvoj digitalnog društva i digitalne ekonomije i pozitivno će uticati na celokupni društveni razvoj.
Razvoj elektronskih komunikacionih mreža nove generacije podstiče mnoge aspekte ekonomije i stvara mogućnost za nove načine zapošljavanja, smanjenje digitalne podele, povećanje dostupnosti usluga elektronske uprave, dalji razvoj elektronske trgovine, unapređenje sistema obrazovanja, povećanje dostupnosti elektronskih usluga, olakšanu komunikaciju i informisanje, stvaranje boljih veza između nauke, tehnologije i preduzetništva, rast kapaciteta za istraživanje i razvoj.
Takođe, novim zakonom se unapređuje i upravljanje radio frekvencijskim spektrom i numeracijom koji predstavljaju ograničena javna dobra, čime se podstiče uvođenje novih usluga i povećava konkurentnost na tržištu.
Poštovani narodni poslanici veruje da ćete i sami videti sve koristi ovog zakona i da ćete u danu za glasanje dati podršku Predlogu zakona o elektronskim komunikacijama.
Uvaženi predsedniče, poštovani narodni poslanici, pored Zakona o elektronskim komunikacijama pred nama se danas nalazi i sedam predloga zakona iz nadležnosti Ministarstva finansija.
Prvo bih nekoliko rečenica rekao o Predlogu zakona o utvrđivanju ugovora o kreditu između francuske Agencije za razvoj Republike Srbije i Predlogu zakona o utvrđivanju sporazuma o zajmu projekat razvoja lokalne infrastrukture i institucionalnog jačanja lokalnih samouprava između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Cilj projekta je poboljšanje kapaciteta lokalnih samouprava u upravljanju održivom infrastrukturom i povećanje pristupa ekonomskim i društvenim mogućnostima, uzimajući u obzir aspekte klimatskih promena. Projekat će se fokusirati na jačanje kapaciteta i tehničkih pristupa za implementaciju postojećih regulatornih, planskih i zakonskih okvira.
Pod tri, Predlog zakona o utvrđivanju ugovora o garanciji zajma za likvidnost EPS-a između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Zbog problema sa proizvodnjom primarne energije nepovoljne hidrološke situacije i smanjenog rada hidroelektrana, uvoza električne energije po rekordno visoko tržišnim cenama i niskim cenama zagarantovano snabdevanje pred akcionarsko društvo „Elektroprivreda Srbije“ Beograd su stavljeni brojni izazovi. Kako je bilo neophodno pružiti finansijsku podršku EPS da bi se izborio sa velikim skokom uvoznih cena električne energije i poteškoćama u poslovanju Evropska banka za obnovu i razvoj ponudila je novčanu podršku EPS uz garanciju države. Cilj je pružanje pomoći za potrebe refinansiranja zajmova, plaćanja podsticajne otkupne cene za proizvođače koji proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora u okviru sistema podsticajnih mera za proizvodnju električne energije i obnovljivih izvora energije Republike Srbije, kao i finansiranju uvoza električne energije.
Četvrto, Predlog zakona o utvrđivanju finansijskog ugovora povezane škole u Srbiji B, između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Razvoj informaciono komunikacione strukture u osnovnim i srednjim školama u Republici Srbiji kroz projekat povezane škole je od kapitalnog značaja za našu zemlju i predstavlja infrastrukturni komunikacioni preduslov za digitalizaciju sistema obrazovanja, što je jedan od najviših prioriteta Vlade Republike Srbije. Cilj jeste efikasnije obrazovanje, uspostavljanje kvalitetnih uslova za nastavu i učenje, kao i potpuna primena novih tehnologija u nastavi. Takođe, razvojem IT u školama omogućio bi se dalji razvoj informacionog društva, povećala konkurentnost na tržištu rada i time obezbedio brži ekonomski rast.
Pet – Predlog zakona o utvrđivanju finansijskog ugovora, okvirni zajam za infrastrukturu u obrazovanju u Srbiji između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Dualni model obrazovanja u Republici Srbiji se realizuje ne nivou srednjeg i na nivou visokog obrazovanja. Kroz dualni sistem obrazovanja prolazi više od 13.000 učenika, a oko 3.000 njih je već završilo trogodišnji dualni obrazovni profil.
Ovakav model obrazovanja omogućava sticanje, usavršavanje i razvoj kompetencija u skladu sa potrebama tržišta rada, zapošljavanje po završenom školovanju, razvijanje preduzimljivosti, inovativnosti i kreativnosti svakog pojedinca radi njegovog profesionalnog i karijernog razvoja.
Najvažniji benefit ovog obrazovanja je kvalitet znanja i veština koji učenici stiču, ali i prilika da se zaposle u kompanijama u svojim sredinama. Planirano je uspostavljanje 12 regionalnih trening centara po različitim područjima rada i delatnosti u kojima će zainteresovana lica imati priliku da se obrazuju i stručno osposobljavaju na najsavremenijim mašinama. Prvi osnovani trening centar je Vazduhoplovno obrazovni centar, Vazduhoplovna akademija u decembru 2020. godine. Dok su opremljeni trening centri u Valjevu, u Vlasotincu i Subotici. Planirani su trening centri Kula, Požega, Zaječar, Vranje, Niš, Leskovac, Pančevo, Vrnjačka Banja, Novi Sad.
Šesto – Predlog zakona o davanju garancija Republike Srbije u korist nemačke razvojne banke „KfW“ Franfurt na Majni, po zaduženju akcionarskog društva EMS Beograd, projekat Transbalkanski koridor za prenos električne energije, sekcija Bajina Bašta-Pljevlja-Višegrad. Izgradnja interkonektivnog dalekovoda sa aspekta dugoročnog razvoja naše elektro energetske mreže omogućiće da je unapređenje stabilnosti i pouzdanosti nacionalnog elektroenergetskog sistema, razvojno usaglašavanje, integrisanje sa energetskim sistemima zemalja članica energetske zajednice zemalja jugoistočne Evrope, a u skladu sa energetskom politikom EU po pitanju regionalne sigurnosti napajanja , integracije obnovljivih izvora energije i uspostavljanja internog elektroenergetskog tržišta.
Ovim se obezbeđuje spajanje energetskih tržišta istočne i zapadne Evrope i transnacionalni prenos električne energije na velikim rastojanjima, uz minimalne gubitke. Pored ovoga, igradnja sistema garantuje sigurno i stabilno snabdevanje domaćih potrošača dovoljnim količinama električne energije. Povoljan geografski položaj Republike Srbije i potencijal njenog elektroenergetskog sistema koji će biti značajno unapređen realizacijom Transbalkanskog koridora omogući će da naša zemlja u bližoj budućnosti preuzme ulogu regionalnog lidera u oblasti elektroenergetike čime će se indirektno postići i pozitivni efekti na naš privredni i društveni razvoj.
Na kraju sedmo – Predlog zakona o davanju garancija Republike Srbije u korist OTP banke po zaduženju JP Srbijagas Novi Sad. Krajem 2021. godine Evropa i svet su se suočili sa nezapamćenim poremećajima na energetskom tržištu i značajnim povećanjem cene energenata koji i dalje imaju trend rasta. To je dovelo do poremećaja u isporuci prirodnog gasa na tržištu Evrope i imalo značajne negativne implikacije na ekonomije, ne samo evropskih, već i zemalja drugih kontinenata. Suočene sa izazovom da u takvih vanrednim ekonomskim i političkim uslovima obezbede potrebne količine energenata za privredu i stanovništvo, naročito za zimski period uz cene koje su na istorijskom maksimumu i uz tendenciju daljeg povećanja, Vlade evropskih država, pa tako i Vlada Republike Srbije donele su niz mera kako bi se odgovorilo tom izazovu. U uslovima globalne energetske krize i značajnog rasta cena energenata na tržištu, Vlada Srbije je počev od decembra 2021. godine donela više uredbi o privremenoj meri ograničavanja cene gasa i nadoknadi razlike u ceni prirodnog gasa, nabavljenog iz uvoza.
Time je zaštitila privredu i stanovništvo od ovih poremećaja zamrzavanjem prodajnih cena energenata na nivo iz novembra 2021. godine.
Imajući u vidu da je neophodno obezbediti sigurno i kontinuirano snabdevanje Republike Srbije prirodnim gasom, Javno preduzeće „Srbijagas“ Novi Sad je prinuđeno da i dalje uvozi dodatne količine prirodnog gasa, što direktno utiče na njegovu tekuću likvidnost s obzirom da se radi o kupovini prirodnog gasa po značajno većim nabavnim cenama. Uvažavajući navedeno, a s obzirom da se radi o vanrednim okolnostima, neophodna je podrška Vlade kroz davanje garancije Republike Srbije za zaduživanje Javnog preduzeća „Srbijagas“ kod poslovnih banaka, a kako bi se nastavilo sigurno i kontinuirano snabdevanje domaćeg tržišta prirodnim gasom.
Poštovani narodni poslanici, hvala vam na pažnji. Nadam se da ćemo imati konstruktivnu i sadržajnu raspravu. Ja vam stojim na raspolaganju za sva pitanja i sugestije i još jednom vas pozivam da u danu za glasanje date podršku navedenim predlozima zakona. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred vama je danas Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu koji je Vlada Republike Srbije utvrdila na sednici održanoj 9. februara 2023. godine. Ovaj predlog deo je reformskih procesa u Republici Srbiji, usmeren ka unapređenju sistema bezbednosti i zdravlja na radu, a sa ciljem sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom.
Bezbednost i zdravlje na radu je pravo zajamčeno Ustavom Republike Srbije, prema kome svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove na radu, potrebnu zaštitu na radu i niko se ovih prava ne može odreći. Ženama, omladini i osobama sa invaliditetom omogućuju se posebna prava bezbednosti i zdravlja na radu i posebni uslovi radi.
Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u savremenim uslovima orijentisan je ka stalnom poboljšavanju bezbednih i zdravih uslova rada, kroz smanjenje rizika na radu na najmanju moguću meru. Težnja je da se stvori socijalno ekonomska motivacija kod svih učesnika u procesima rada, tako da sve veći broj privrednih subjekata aktivno upravlja bezbednošću i zdravljem na radu, kako bi se unapredilo stanje u ovoj oblasti.
Bolja zakonska rešenja omogućiće stvaranje uslova za bezbedniju i zdraviju radnu sredinu koja omogućava zaposlenima da produktivno rade do odlaska u penziju. Ova rešenja doprineće povećanju produktivnosti na radnom mestu, podstaći će ekonomski rast, zapošljavanje i poboljšanje funkcionisanje tržišta rada, što će za rezultat imati pozitivan uticaj na našu privredu.
Da bi se ostvario cilj ovoga zakona, odnosno sprovodila i unapređivala bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih, zatim lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj sredini, potrebno je stalno povećavati nivo bezbednosti i zdravlja na radu, a posebno neposrednih učesnika u procesu rada.
Pored navedenog, promovisanje kulture prevencije i dobre prakse u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu na svim nivoima organizovanja poslodavaca, zaposlenih i države treba da bude dobro planirano, projektovano i sprovedeno u smislu promocije, procene profesionalnih rizika, što se postiže vaspitavanjem, obrazovanjem, osposobljavanjem i drugim vrstama edukacije.
Usvajanjem i sprovođenjem ovoga zakona obezbediće se uslovi za viši stepen bezbednosti i zdravlja na radu i bolji uslovi rada u cilju sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom. Pozitivni efekti donošenja ovoga zakona ogledaju se u povećanju nivoa zaštite i unapređenju bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu.
Ukoliko bude usvojen, ovaj zakona omogućiće:
Prvo, veću zaštitu zdravlja zaposlenih propisivanjem obaveze poslodavca da zaposlenog, na njegov zahtev, uputi na lekarski pregled, koji odgovara rizicima na radnom mestu, u redovnim intervalima, a najkasnije u roku od pet godina od prethodnog pregleda i da zaposlenom koji rad obavlja noću, bez obzira na delatnost poslodavca i nivo rizika na radnom mestu, obezbedi prethodni i periodični lekarski pregled. Troškovi ovih pregleda padaju na teret poslodavca.
Drugo, omogućiće bolje organizovanje obuke za bezbedan i zdrav rad utvrđivanjem sadržine programa obuke. Posebni deo programa obuke koji obuhvata upoznavanje sa svim potencijalnim opasnostima i štetnostima na radnom mestu, procenjenim rizicima i merama za bezbedan i zdrav rad. Skraćeni su rokovi za periodične provere obučenosti, iz razloga što svako znanje i veština koja se stalno ne obnavlja protekom vremena bledi i nestaje.
Periodične obuke za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom i rukovodilaca vrše se najkasnije u roku od jedne godine od dana prethodne obuke, a na ostalim radnim mestima najkasnije u roku od tri godine od dana prethodne obuke. U slučaju teške ili smrtne povrede na radu, poslodavac će biti dužan da izvrši dodatnu obuku zaposlenih na tim radnim mestima. Takođe, poslodavac je dužan da sprovede obuku za pravilno korišćenje i lične zaštitne opreme.
Treće, ova zakonska rešenja omogućiće uređivanje preventivnih mera za visokorizične poslove, propisivanjem obaveze poslodavca da utvrdi način za izdavanje dozvole za rad koju je dužan da obezbedi prilikom izvođenja radova na visini, u dubini, u skučenom prostoru, u prostoru sa potencijalno eksplozivnim atmosferama, na energetskom objektu, pri korišćenju opasne hemijske materije, kao i rad u zonama u kojima je prisutna ozbiljna, neizbežna ili neposredna opasnost ili štetnost koja može da ugrozi zdravlje zaposlenog.
Ovom odredbom uvodi se novina prema kojoj se propisuje obaveza izdavanja dozvole za rad u cilju preciziranja uslova koji treba da budu ispunjeni, kao i mera za bezbedan i zdrav rad koje treba primeniti pre, u toku i nakon završenog rada.
Četvrto, precizirana je obaveza poslodavca koji obavlja delatnost građevinarstva, kao jedne od najrizičnijih delatnosti, da u slučaju izvođenja hitnih radova na infrastrukturnim objektima, radi otklanjanja kvarova ili iznenadnog ili nekontrolisanog događaja na objektu, izradi elaborat o uređenju gradilišta, ako radovi traju duže od tri dana, kao i da pri izvođenju hitnih radova i sanacije primenjuje mere u skladu sa aktom o proceni rizika. Novinu predstavlja i odredba da se elaborat o uređenju gradilišta i prijava o početku rada može dostaviti i elektronskim putem.
Peto, ovaj predlog rešenja predviđa podizanje nivoa kompetencije stručnjaka za bezbednost i zdravlje na radu, kao i licenciranje svih fizičkih lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu. Dosadašnje lice za bezbednost i zdravlje na radu zamenjuje se savetnikom za bezbednost i zdravlje na radu, kada se poslovi obavljaju u visokorizičnim delatnostima, a saradnikom za bezbednost i zdravlje na radu kada se poslovi obavljaju u manje rizičnim delatnostima. Izmena je izvršena iz razloga što je naglasak na obavljanju stručnih i specifičnih poslova, a podizanje nivoa kvalifikacije i propisivanje obaveze izdavanja licence ovim stručnjacima dovešće do podizanja kvaliteta obavljanja poslova zaštite, bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca, što će uticati na smanjenje broja povreda na radu i profesionalnih bolesti.
Šesto, kako bi se obezbedila efikasnija primena Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, predložene su izmene koje se odnose na vršenje nadzora kako bi se ujednačilo postupanje inspektora rada i povećanje ovlašćenja inspekcije kada je u pitanju delatnost građevinarstva.
Novina je propisivanje obaveza inspektora rada da zabrani rad na gradilištu kada utvrdi da su neposredno ugroženi bezbednost i zdravlje zaposlenog. Zabrana rada izriče se investitoru za celo gradilište i traje dok traju okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog, a najmanje tri dana od izricanja zabrane rada. Inspektor rada je dužan da zabranu rada javno istakne na gradilištu, a gradilište vidno obeleži.
Novina u odnosu na važeći zakon je i propisivanje novčanih kazni u fiksnom iznosu i pooštravanje kaznene politike. Maksimalne kazne su povećane sa milion na dva miliona dinara. Predviđaju se se 73 različita prekršaja zbog povrede zakona. Za sve prekršaje predviđena je novčana kazna u rasponima koje predviđa i propisuje Zakon o prekršajima.
Takođe, za 18 prekršaja propisano je da se može izreći kazna u fiksnom iznosu, što je takođe novina u odnosu na važeći zakon. Odgovarajuća kaznena politika za prekršaje iz ove oblasti uticaće osim na izricanje kazne u primerenom novčanom iznosu i na naplatu istih u cilju postizanja svrhe kažnjavanja, što će posredno za posledicu imati poboljšanje stanja u oblasti bezbednosti zdravlja na radu.
Donošenjem ovog zakona izvršiće se potpuno usklađivanje sa zakonodavstvom EU, sa okvirnom direktivom 89/391 i ispuniće se obaveza utvrđena Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU. U izradi Zakona o bezbednosti zdravlja na radu i predloženih rešenja učestvovali su reprezentativni socijalni partneri kroz rad Radne grupe, a konsultovani su eksperti Evropske komisije.
Određene sugestije i komentari, uzimajući u obzir privredni ambijent Republike Srbije, ugrađeni su u Predlog ovog zakona. Usvajanjem i sprovođenjem ovog zakona obezbediće se uslovi za sistematsko unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu i prilagođavanje tehničkom napretku. Dosledna primena principa prevencije na svim nivoima uticaće na povećanje stepena zaštite zaposlenih i stvaranje bezbednih i zdravih radnih mesta, a Republiku Srbiju svrstati u red uspešnih i modernih država u kojoj čovek predstavlja najvažniji resurs.
Gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred vama je danas i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o socijalnoj sigurnosti, potpisan 7. aprila 2022. godine, administrativni dogovor između Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije i Ministarstva rada i socijalne zaštite stanovništva Republike Azerbejdžan o primeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o socijalnoj sigurnosti, potpisan je 23. novembra 2022. godine u Beogradu.
Takođe, pred vama je i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Australije o socijalnoj sigurnosti i administrativni dogovor za primenu Sporazuma između Republike Srbije i Australije o socijalnoj sigurnosti, potpisani 20. januara tekuće godine u Beogradu.
Ova dva sporazuma koji su za nas od izuzetnog značaja, regulišu oblast penzijskog i invalidskog osiguranja. U njima su zastupljena standardna rešenja i principi koji omogućavaju što potpuniju zaštitu osiguranika i korisnika prava i to utvrđivanje primenjivog zakonodavstva, jednak tretman transfer, odnosno izvoz davanja i sabiranje staža osiguranja.
Republika Srbija primenjuje sporazume o socijalnom osiguranju sa 32 države i nastavlja sa aktivnostima na zaključivanju novih i noviranju postojećih sporazuma.
Posebno želim da istaknem značaj Sporazuma sa Australijom, koji će omogućiti sve većem broju naših sunarodnika koji iz Australije žele da se vrate u Srbiju, a takvih je u prethodne dve i po godine više od 3.000, da u Srbiji ostvare povezivanje staža i da uživaju i onu penziju koju su stekli u Australiji. Na ovom Sporazumu naše ministarstvo predvođeno različitim ministrima radila je u poslednjih, verovali ili ne, osam godina i zato ovo smatramo ozbiljnim uspehom.
Gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem vam na pažnji i pozivam vas da u danu za glasanje podržite usvajanje ova tri zakona. Hvala vam.

Hvala gospodine ministre.
Reč ima potpredsednica Narodne skupštine, Elvira Kovač.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Predsedništvo, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, u svojstvu predsednice Odbora za evropske integracije, odnosno jedne od potpisnika Predloga zaključaka povodom razmatranja izveštaja Evropske komisije, pokušaću da pričam o njima, zapravo o izveštaju Evropske komisije koji je kao što znate objavljen prošle godine 12. oktobra.

Pošto smo shvatili da je to jedna dobra praksa, mi smo u novembru na sednici Odbora za evropske integracije raspravljali o istom u prisustvu uvažene ministarke, gospođe profesor doktor Tanje Miščević i šefa delegacije EU. Posle te sednice Odbora smo formulisali zaključke, svesni toga da se mnogo toga izdešavalo u poteklom periodu i da nismo ranije mogli da organizujemo sednicu i sa ovom tačkom dnevnog reda, zahvalni što je, doduše sa zakašnjenjem, ali konačno ovo na dnevnom redu. Trudiću se da iznesem najbitnije zaključke, predloge, odnosno suštinu o ovom obimnom dokumentu.

Najviše se, nažalost, do sada pričalo o tome da je prvi put za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u jednoj pregovaračkoj oblasti Republika Srbija dobila ocenu – nazaduje. Dakle, ne bežimo od toga, to je činjenica, ali svesni smo i da se ovaj izveštaj odnosi na period od juna 2021. godine do juna 2022. godine. Dakle, period potpuno promenjenih geopolitičkih okolnosti. Ocenjeno je naravno, da je Republika Srbija u procesu usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom nazadovala, zato što se priča isključivo o brojevima. Da je stepen usklađenosti pao sa 64% na 45%. Svesni toga da se povećao izuzetno broj deklaracija EU, koje je EU izdala u vezi konflikta u Ukrajini, stopa usklađenosti Srbije je tokom 2022. godine bila samo 48%, dakle, da raščistimo da je samo zbog toga.

Kada pričamo generalno o celom izveštaju slično kao i ranije dominira ocena umerena pripremljenost i ograničen napredak. Opšta preporuka je da će tempo pregovora o pristupanju zavisiti posebno sa jedne strane od reformi u oblasti vladavine prava, normalizacije odnosa sa Kosovom, kao i uvođenja sankcija Rusiji. Izveštaj Evropske komisije podvlači značaj dijaloga i to je razlog, a zanimljivo je pogledati da se u ovom obimnom dokumentu reč dijalog pominje ili ti ponavlja ukupno 38 puta i to ne samo u kontekstu dijaloga Beograd-Priština, već kroz naglašavanje značaja socijalnog dijaloga, društvenog i političkog dijaloga i posebno međustranačkog dijaloga koji je vođen na dva koloseka. Narodna skupština je efikasno i konstruktivno uspešno vodila ovaj dijalog u spomenutom dijalogu.

Dakle, iako je ocenjeno da je u Poglavlju 31. spoljna bezbednost, odbrambena politika, Republika Srbija nazadovala jer je stepen usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU značajno opao, previđa se jedan detalja, mislim da se ne priča o tome dovoljno, a mi smo to spomenuli nekoliko puta i na jednoj od prethodnih sednica Odbora za evropske integracije, da je nakon bilateralnog skrininga za Poglavlje 31. još oktobra 2014. godine, dakle, pre devet, još malo pa deset godina, EU je bila dužna da dostavi Republici Srbiji izveštaj, tzv. izveštaj sa tog skrininga o stanju u tom poglavlju kako bi Srbija imala jasna uputstva o usklađivanju sa pravnim tekovinama EU u ovoj oblasti, ali ni nakon devet godina, mi smo svesni toga da nismo dobili izveštaj sa ovog skrininga i nažalost Poglavlje 31. nije otvoreno.

Generalno, opšti zaključak izveštaja Evropske komisije za 2022. godinu je, da je Srbija ostvarila balans između napretka u oblastima vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom, sa jedne strane i napretka u ostalim poglavljima sa druge strane.

Svi mi znamo, ali mislim da nije na odmet da spomenemo ili da se podsetimo da je od početka pristupnih pregovara u januaru 2014. godine Republika Srbija otvorila sve ukupno 22 poglavlja od 35 i da su dva poglavlja privremeno zatvorena, da su sva poglavlja klastera 1. i 4. otvorena i da je u tom izveštajnom spomenutom periodu otvoren klaster 4, Zelena agenda i održiva povezanost.

Kada pogledamo ocene iz ovog izveštaja, Srbija je najbolje pripremljena u poglavljima 2. sloboda kretanja radnika i 14. transportna politika. Znači, najviše je napredovala, a najmanje je napredovala u oblastima javnih nabavki, poglavlje 5. i da ne spominjem da je nazadovala u poglavlju 31.

Ono što je značajno i o čemu se takođe ne govori dovoljno da preporuka iz prošlog izveštaja da je Srbija ispunila otvarajuća merila ili tzv. opening benchmarks za klaster 3.

Konkurentnost inkluzivni rast je validna i u ovom izveštaju stoji kao preporuka, dakle, trebalo bi,znamo da su politička pitanja i geopolitičke okolnosti zašto ovaj klaster i dalje nije otvoren.

Preporuke Evropske komisije naglašavaju značaj dijaloga. Naravno, Kosovo i Srbija su pozvani da se konstruktivno angažuju i da bez odlaganja ostvare napredak o sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu. Postizanje sporazuma je ključno za napredak na polju političkih kriterijuma.

Izveštaj, kao što sam malopre kratko spomenula, ističe konstruktivnu ulogu Narodne skupštine Republike Srbije, posebno u međustranačkom dijalogu i sprovođenju dogovorenih mera iz tog međustranačkog dijaloga, kako onaj koji je vođen posredstvom poslanika Evropskog parlamenta, kako i drugi, uz posredstvo predsednika Narodne skupštine i jasno je da prihvatanjem ovih mera, njihovom primenom smo došli do rezultata da su na prošlim izborima 3. aprila 2022. godine zapravo svi relevantni politički akteri učestvovali i da su oni ušli u ovaj sastav Narodne skupštine Republike Srbije i imamo pluralizam.

Kada pokušamo brojčano da pogledamo detaljnije ovaj izveštaj, Srbija je za 2020. godinu dobila neku prosečnu ocenu 3,03. U prošlom izveštaju to je bilo 2,8. Dakle, ipak je došlo do brojčanog nekog malog napretka.

Kada je reč o oceni nivoa pripremljenosti, odnosno ocene institucionalnih kapaciteta za usvajanje pravnih tekovina EU, dominantna ocena je, kao što je često bila i ranije, modaretely, dakle, umerena pripremljenost za veliku većinu 22 poglavlja.

U ovom izveštaju ocenom između umerenog i dobro, znači nešto boljeg nivoa pripremljenosti su ocenjene ekonomske aktivnosti.

Kada je reč o jačanju institucionalnih kapaciteta, za usvajanje pravnih tekovina EU, da bi se održao fokus na evropskim integracijama, u nekoliko navrata se u izveštaju ponavlja preporuka da je potrebno da se obezbede ljudski i finansijski resursi. Ovo pitanje se otvaralo nekoliko puta i na sednici Odbora, jer jasno je svima da će se poboljšanjem administrativnih kapaciteta minimizirati rizik od gubitka IPA fondova EU.

Fluktuacija osoblja u ključnim ministarstvima, pravosuđu, nezavisnim institucijama ostaje problem, jer se iskusno osoblje redovno zamenjuje novim koje treba obučiti. Potrebna je efikasnija i uspešnija politika zadržavanja kadrova u javnom sektoru.

Što se tiče druge ocene, ocene napretka, ocenjuje se stepen implementacije pravnih tekovina EU spram preporuka iz izveštaja Evropske komisije. Kao i u izveštaju za raniju, pa i još neke prethodne godine, dominira ocena napretka ograničen ili limited.

Izvestan napredak je ocena za pojedina potpoglavlja iz 12 poglavlja, teme kao što su pravosuđe, borba protiv korupcije, ekonomski kriterijumi, razvoj tržišne ekonomije, poreske i administrativne reforme i privatizacija državnih preduzeća, kompetentnost za nastup na tržištu EU.

Nije bilo napretka u tri poglavlja – poglavlje 5, javne nabavke, poglavlje 22, regionalna politika, koordinacija strukturnih instrumenata i 30, ekonomski odnosi sa inostranstvo. Nažalost, ovo je bio prvi izveštaj u kojem nije konstatovan dobar napredak ni za jedno poglavlje.

Ali, kada je reč o ekonomskim kriterijumima, Srbija je između dobrog i umerenog nivoa pripremljenosti i zabeležila je izvestan napredak u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, što je svakako dobro.

Da pokušamo malo da motivišemo građane zašto je sve ovo značajno za nas. Ovo je, takođe, deo ove priče. Moramo svi imati u vidu i činjenica je, a to ću pokušati sa nekim brojkama i procentima da dokažem, da EU ostaje najveći trgovinski investicioni partner Srbije sa 63% njene ukupne trgovine i sa 47,8% priliva stranih direktnih investicija. Znači, pričam o prethodnoj godini, 2021.

U EU Republika Srbija izvozi 65% ukupnog izvoza, a u region, koji je na drugom mestu, 17%. U poslednjih deset godina u Srbiju je stiglo 30 milijardi evra stranih investicija. Od tih 30 milijardi, 21 milijarda je iz EU. Direktne strane investicije u Srbiju dostigle su 1,85 milijardi evra, a u 2021. godini, iz koje imamo tačne podatke, obim robne razmene sa EU je bio 32,3 milijardi evra.

Evropska unija realizuje više od 300 projekata u Republici Srbiji u 17 sektora – 2,79 milijardi evra u pretpristupnim fondovima od 2007. do 2020. godine, 6,5 milijardi evra u povoljnim kreditima. EU je obezbedila bespovratna sredstva u visini od 3,6 milijardi evra u različitim oblastima, od vladavine prava, reforme javne uprave, društvenog razvoja do životne sredine i poljoprivrede. Od 2000. godine do danas podrška EU sektoru saobraćaja izuzetno značajno. U Srbiji je premašila 420 miliona evra bespovratnih sredstava, a EU je u Srbiji najveći donator i u energetici u kojoj je do sada investirala preko 830 miliona evra.

Ukupna spoljna trgovinska robna razmena Srbije sa EU u periodu januar – maj prošle 2022. godine iznosila je 26,45 milijardi evra, što je rast od više od 40% u odnosu na isti period prošle godine. Glavni pojedinačni spoljno-trgovinski partner na strani izvoza je bila Nemačka sa iznosom od 1,43 milijardi evra. Pojedinačno, kada pričamo o najvećim donatorima među zemljama, na prvom mestu je takođe Nemačka sa 357,50 miliona evra, Švedska sa 232,4 miliona evra i Italija sa više od 190 miliona evra.

Različite kompanije iz EU otvorile su više od 280 hiljada radnih mesta u Srbiji, samo nemačke više od 70.000.

Izvoz Srbije u EU raste brže od uvoza iz EU, što je takođe značajno. Srbija je povećala svoj izvoz u zemlje EU za 400%. Dakle, ogromno povećanje u proteklih 15 godina. Tržište EU predstavlja najvažnije izvozno tržište srpskih poljoprivrednih proizvoda, jer se više od polovine srpskog poljoprivrednog izvoza isporučuje u EU.

Strane direktne investicije koje dolaze iz EU činile su skoro 70% ukupnih stranih direktnih investicija koje su dolazile u Srbiju tokom proteklih 11 godina. Dakle, konkretno, od 2010. do 2020. godine, prema podacima NBS Republike Srbije, priliv stranih direktnih investicija iz EU iznosio je 19,2 milijarde evra.

Pošto se tokom jedne od prethodnih rasprava, ovo nam je treća rasprava na ovu temu, otvorila dilema da li Kina, Rusija, zbog toga sam želela brojčano da pokažem, a to su zvanični podaci NBS Republike Srbije, iz EU 19,2 milijarde evra, iz Kine, uključujući Hongkong, Tajvan i Makao, 3,2 milijarde, iz Ruske Federacije 2,4 milijarde, a iz SAD 733 miliona evra.

Moramo svakako da spomenemo IPA. U okviru IPA 3, kroz Godišnji akcioni plan, to kažem od 2021. do 2027. godine, za Srbiju obezbeđen je iznos od 122,14 miliona evra koja pruža podršku u povezivanju energetskoj efikasnosti i jačanju privatnog sektora trgovine, istraživanja, inovacija, kao i unapređenja zdravstvenog sistema, poljoprivrede i ruralnog razvoja. Za 2014–2020. godinu, sredstva IPA 2 dodeljena za Srbiju iznosila su 1,4 milijarde evra.

Srbija je u okviru IPA 2 učestvovala u različitim programima EU, „Horizont 2020“, „Erazmus +“, „Kreativna Evropa“, “Evropa za građane“, „Zapošljavanje“, „Socijalne inovacije“. Naravno, nemoguće je sve njih spomenuti. Kasnije ću se potruditi i kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM da pričam i o nekim prekograničnim projektima sa Mađarskom.

„Horizont 2020“, zapravo od 2014. godine EU je podržala programe inovacije konkurentnosti sa više od 200 miliona evra. Kroz program „Horizont 2020“, dakle, u spomenutom periodu od 2014. do 2020. godine, naučne institucije su dobile više od 120 miliona evra bespovratnih sredstava, a učestvovale su u 376 projekata. Preko 16.000 studenata i nastavnika iz Srbije dobilo je priliku za stručno usavršavanje na raznim evropskim univerzitetima kroz program „Erazmus +“. Paralelno univerziteti i druge obrazovne institucije u Republici Srbiji privukli su preko 4.300 studenata i nastavnika iz Evrope.

Složićemo se svi da su znanje i saradnja sa Evropom pokretač razvoja kako Republike Srbije, tako i celog Zapadnog Balkana, ali problemi i dalje stoje i podrška građana za evropske integracije i dalje opada, bez obzira na ove brojke.

Stoga je jedan od zaključaka sa kojim ćemo se, verovatno, svi mi složiti, da je EU potrebna nova strategija proširenja kako bi povratila kredibilitet koji je izgubljen, pokazala novim državama kandidatima sa istoka da EU zaista ispunjava svoja obećanja.

Vreme bi bilo da se vratimo suštini, temeljnim vrednostima na kojima je i zbog čega je, zapravo, EU i nastala, da se promoviše značaj politike proširenja, koja je do sada, odnosno ranije bar, bila jedna od najuspešnijih politika EU.

Nužna je reforma pristupnog procesa kojom bi zemlje kandidati bili i ranije, nekako i pre poslednjeg koraka, polako, korak po korak, uvezane u strukture i pre formalnog članstva, jer sve ovo predugo traje. Građani su umorni. Previše čekamo. Svesni toga da je Francuska kao jedna od najjačih, najvećih zemalja članica još 2018. godine, inicirala novu metodologiju pristupnim pregovorima i izašla sa stavom da nema proširenja dok se sama EU ne konsoliduje. Potom je Emanuel Makron tu večito spominjanu evropsku perspektivu preimenovao u evropsku političku zajednicu kako bi se u narednim godinama i decenijama povećala saradnja EU sa drugim državama, zemljama koje nisu članice. Mi, naravno, nismo protiv evropske političke zajednice i značajno je da učestvujemo na raznim sastancima, ali ono nikako ne sme da zameni buduće članstvo.

Kao što sam rekla, opšte je poznato da se podrška građana za učlanjenje, da ona opada. Različita istraživanja javnog mnjenja, različiti podaci koji su rađeni u prethodnim godinama i više puta pokazuju trend rast evro-skepticizma. Smanjuje se podrška pristupanju Srbije. Podrška se kreće, zavisno koje istraživanje čitamo, od 35% do najviše optimističnih 45%, a sećamo se da je nekad bila iznad 70%, u najboljim vremenima. Očigledan je obostrani zamor. Dakle, i sa strane zemalja članica i kandidata, pa možda i nekih potencijalnih kandidata. Kasnije ću pričati o tome gde još postoji optimizam. Nažalost, u Srbiji trenutno ne bi moglo da se kaže.

Percepcija građana je da Srbija nije tretirana kao ravnopravna, nažalost, već kao neki drugorazredni partner.

Kada su u pitanju informacije o EU, velika većina građana, 43%, smatra da nema dovoljno informacija, 39% građana smatra da možda ima, 18% njih ne zna. Poređeni sa različitim rezultatima sličnih istraživanja, uočava se blagi pad neinformisanih građana. Stoga smatram da svi mi zajedno treba da radimo na tome da dobiju više informacija i da se nekako promeni ova percepcija.

Organizovanje sednice o ovom izveštaju, odnosno povodom predloženih zaključaka je jedan dobar korak. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem se uvaženoj koleginici Kovač.
Reč ima ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović.
Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas mi je veliko zadovoljstvo da raspravljam o Predlogu izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom. Svakako da ćemo imati priliku da razgovaramo o ovoj važnoj temi i pomenutim predloženim izmenama.
Od 2009. godine kada je donet Zakon o upravljanju otpadom, isti je pretrpeo više izmena i dopuna. Imajući u vidu da su poslednje izmene i dopune donete 2016. godine, pojavila se potreba za novim usaglašavanjem propisa Republike Srbije sa izmenjenim propisima EU, za upodobljavanjem zakonskih rešenja sa potrebama privrede i drugih subjekata na koje se odredbe zakona odnose, kao i državnih i drugih organa koji učestvuju u sprovođenju odredaba zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona.
Dosadašnja praksa u ovoj oblasti je trasirala pravac i obim izmena i dopuna zakona radi efikasnijeg i potpunijeg sistema upravljanja otpadom, kao i postizanja efikasnije zaštite životne sredine, uz održivi privredni razvoj, što je utvrđeno i kroz analize i studije tokom izrade Programa upravljanja otpadom, koji je donet 2022. godine.
Upravljanje otpadom je široka i dinamična oblast koja je povezana sa svim segmentima životne sredine, pa se odredbama Zakona o upravljanju otpadom propisuju ne samo strateška dokumenta koja za cilj imaju unapređenje sistema, već i strateški pristup osnovama cirkularne ekonomije, koja podrazumeva postojanje jake industrije sa ciljem ponovnog iskorišćenja resursa i očuvanje prirode kako bi ovakav model mogao da bude održiv.
Cilj izmena i dopuna zakona je da se obezbede i osiguraju sledeći uslovi: propisivanje strožijih uslova koje proizvođači otpada i operateri upravljanja otpadom moraju da ispunjavaju kako pre početka, tako i u toku obavljanja delatnosti, efikasnije postupke izdavanja dozvola za upravljanje otpadom na teritoriji Republike Srbije kroz unapređenje procedura i postupaka prilikom izdavanja dozvola, brže i efikasnije postupke izdavanja potrebne dokumentacije za prekogranično kretanje otpadom, uvođenje novih tokova otpada, građevinskog otpada, otpadnog mulja i žive, unapređenje načina obezbeđivanja finansijskih i drugih garancija za obavljanje delatnosti u oblasti upravljanja otpadom, omogućavanje kontrole nad otpadom u slučajevima kada je nepoznat vlasnik otpada, unapređenje principa cirkularne ekonomije kroz ponovno iskrišćenje i reciklažu otpada, realizaciju programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji, a naročito u delu koji se odnosi na regionalni pristup upravljanja čvrstim komunalnim otpadom, jer su bolje definisani uslovi za praćenje i monitoring rada deponija.
Najznačajnije izmene i dopune se odnose na, pre svega, donošenje pravnog osnova za uređivanje oblasti upravljanja otpadom od građenja i rušenja, koji zbog svoje količine i volumena zahteva posebno upravljanje u smislu odvajanja, sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana, zatim, donošenje pravnog osnova kojim će se bliže urediti način postupanja sa otpadnim uljem iz postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda i omogućiti realizacija programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji kroz definisanje dalje upotrebe, tretiranja i odlaganja otpadnog mulja.
Zatim, postrojenja za tretman otpada na način da su izmenama pooštreni uslovi za izdavanje i dozvole za tretman otpada u mobilnom postrojenju i da će se tražiti prethodna saglasnost jedinice lokalne samouprave, kao i akt kojim se daje saglasnost na procenu uticaja za tretman opasnog otpada, što do sada nije bilo propisano kao obaveza. Zatim, preciznije uređenje prekograničnog kretanja otpada u smislu unapređenja ove oblasti kroz usaglašavanje odredaba zakona sa odredbama EU i Uredbe o pošiljkama otpada i odredbama Bazelske konvencije, posebno imajući u vidu da je Republika Srbija prepoznata kao treća strana u oblasti prekograničnog kretanja otpada.
Takođe, izmene se odnose i na važenje dozvola za prekogranično kretanje otpada, za koje se sprovodi notifikaciona procedura koja je produžena sa 12 na 36 meseci.
Zatim, definisanje roka za skladištenje otpada, a po prvi put za neopasan otpad na 36 meseci, čime je propisano ograničenje skladištenja za sve vrste otpada. Nakon isteka navedenog roka, propisano je da se otpad mora konačno zbrinuti, odnosno otpad se mora ili predati na tretman u Republici Srbiji ili izvesti iz Republike Srbije radi tretmana.
Dodatna novina kojom se ovim predlogom zakona propisuje pravni osnov za donošenje podzakonskog akta, zajedno sa finansijskim i bankarskim sektorom kojima će se urediti vrsta finansijske garancije ekvivalentnog osiguranja prilikom obavljanja svih delatnosti upravljanja otpadom - sakupljanje, transport, tretman, skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje i prekograničnog otpada - trgovina i posredništvo. Na jednoobrazan način će biti definisani izdavaoci korisnici sadržina, uslovi izdavanja, korišćenje i povlačenje sredstava obezbeđenja, postupak izvršenja, elementi za utvrđivanje visine i načina obračuna, kao i maksimalan iznos osiguranja od građansko pravne odgovornosti za zagađenje.
Utvrđivanje ekonomskih instrumenata i finansijskih mehanizama u oblasti upravljanja otpadom osiguraće se sistem za domaća i inostrana ulaganja u dugoročno održive aktivnosti.
Uvođenjem finansijske garancije biće do kraja sproveden princip odgovornosti vlasnika otpada u smislu da bi nakon prestanka rada postrojenja ili stečaja zbrinjavanje otpada bilo finansirano aktiviranjem finansijske garancije ili druge vrste osiguranja. Ovo se odnosi na finansiranje zbrinjavanja otpada i sanaciju štete koja može da se pojavi u akcidentnim situacijama prilikom transporta, skladištenja i tretmana otpada ili na drugi način.
Preciznije utvrđivanje obaveze proizvođača otpada da nije u obavezi da pribavi dozvolu za skladištenje sopstvenog otpada, osim za centralno skladište u kome skladišti svoj otpad, što će doprineti boljem upravljanju otpadom od strane privrede, konkretno trgovinskih lanaca i drugih proizvođača otpada. Na ovaj način će se zakon primenjivati jedinstveno.
Obuhvatanje nadležnosti i obaveza inspekcijskih organa u pogledu vršenja nadzora i preciziranja i nadležnosti inspekcije, kao i vršenju u tzv. carinskim skladištima, takođe, kontrole u kojima se često nalaze određeni proizvodi zbog isteka roka ili drugih razloga postaju otpad i sa kojim mora da se postupa u skladu sa odredbama Zakona o upravljanju otpadom.
Predložena zakonodavna rešenja neće imati negativno i dejstvo na privredne subjekte, već će doprineti efikasnijoj primeni propisa jer se odnose na međusobno usklađivanje i preciziranje odredaba, ali i usklađivanje sa odredbama drugih zakona. Takođe, istovremeno se obezbeđuje i zaštita prirodnih resursa i korišćenje otpada kao isplativijeg resursa i alternativne sirovine.
Iskreno se nadam da ćemo imati konstruktivnu diskusiju oko predloženih izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom i da ćemo svakako, na kraju, usvojiti ove izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom, s obzirom na neophodnost, a zarad usklađivanja sa direktivama EU, a takođe i radi efikasnijeg obavljanja ove delatnosti u Republici Srbiji i kako bi u bliskoj budućnosti otklonili sve one probleme sa kojima smo se mi susretali kao Ministarstvo, a pre svega probleme koje imaju građani Srbije kada govorimo o ovoj oblasti. Hvala vam.

Zahvaljujem ministarki Vujović.
Reč ima ministarka Jelena Tanasković. Izvolite.