Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, naravno da mnogi poslanici pođu od sebe, pa onda govore o sponzorima, ali oni i najbolje znaju, ovi koji govore o tome, o stranim sponzorima i velikim međunarodnim aferama.
Kada govorimo o Zakonu o upravljanju otpadom, dakle izmenama i dopunama Zakona, potpuna je laž da je bilo kakav sponzor jedna kompanija. To je lako i proverljivo, a i dokazivo. Svakako, jedva čekam sve te epiloge svih tih procesa koji su najavljeni kao što sam već i rekla, pa da se ne ponavljam.
Kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o otpadu i kada govorimo o ovim nekim kompanijama koje se pominju ovih nekoliko dana, dakle na Odboru i u parlamentu danas, mislim da narodni poslanici, naravno pored toga što je evidentno da imaju zlu nameru i dakle, napad da im je jedini način političke borbe, treba pre svega da se dobro informišu. Izmene i dopune ovog zakona su bile predmet 2019. godine. Dakle, kada je prolazio javnu raspravu, kada su možda te neke kompanije iz nekih gradova bile njima bliže nego sada, pa sad imaju za to dodatnu i dozu agresije, a 2019, godine su mnoge državne, ali isto tako i privatne kompanije upravo sugerisale i ovo, a to nisu te pomenute kompanije koje se danas pominju. Izmena Zakona o skladištenju otpada do 36 meseci nije naravno nikakva novina i nikakav vid duga ka nekim sponzorima pošto ja ne poznajem ni taj način, pre svega ophođenja, niti mi bilo kakav sponzor ikada je trebao u životu, hvala Bogu na tome. Nije mi jasno tačno šta hoće da kažu narodni poslanici, ali vrlo je važno da objasnim šta znači 36 meseci.
To je stvarno, pre svega, tema o kojoj treba da razgovaramo danas. Dakle, izmene i dopune tog Zakona jesu izuzetno važne. Dakle, 36 meseci po prvi put je važno što mi ograničavamo taj rok za neopasan otpad, takođe. Dakle, zamislite situaciju za skladištenje neopasnog otpada u Srbiji gde uopšte nije imao bilo kakav rok. Dakle, taj otpad se skladišti, odnosno bez ikakvog ograničenja otkad znamo za sebe. To je takođe moralo da se uvede u određene zakonske okvire, jer i neopasan otpad pre ili kasnije može da napravi ekološku katastrofu, to imamo upravo što pominjete u rekama kada upadnu i deponije koje se nalaze na obalama reka i sve ostalo.
Kada govorimo o opasnom otpadu, dakle 36 meseci je optimalan rok po evropskim standardima koji se primenjuje u Švedskoj, u Francuskoj, zatim u zemljama u regionu, u Hrvatskoj, To je optimalan rok da se za to vreme dobiju sve saglasnosti svih zemalja u koje se taj otpad izvozi, jer svakako kroz svaku zemlju koju prođe, ta zemlja mora da da saglasnost.
Nekad te saglasnosti, ne nekad, nego je sada pokazalo ova praksa da je uvek bilo duže od 12 meseci, a onda kada i ti strani operateri koji svakako hoće da uzmu taj naš opasni otpad, oni im zakažu termin – okej, vaš rok je u januaru 2025. godine.
Tako da, onda naravno su se naši neki dovijali, da tako kažem, i nisu poštovali zakon i to smo i sankcionisali, opet i dali mogućnost da uzmemo u obzir sve te saglasnosti izvozne ili naravno može da se tretira sem da se izvozi, ali obično se izvozi. Onda su se oni dovijali pa su u roku od 12 meseci išli sa jednog na drugo skladište i tako u nedogled. Svaki put na novom skladištu je bilo godinu dana, pa godinu dana i to je onda trajalo i pet i šest i 15 godina.
Tako da, svakako sve ovo što je izgovoreno je najgnusnija laž i 2019. godine je postojala ta inicijativa da se izmeni taj zakon i treba videti, prošao je javnu raspravu i sve i nakon toga Skupština se nije sastajala, korona, pandemija i sve ostalo, ne znam šta je tačno bilo. Svakako se o tome izuzetno govorilo i to je jedan upravo od pravaca da mi upravljamo i opasnim i ne opasnim otpadom na adekvatan način.
Takođe, postoji jedno nepoznavanje ovde što se o jednoj kompaniji govori o nekoj dokumentaciji koju ona poseduje, koja uopšte nije predmet ovog zakona. Dakle, pomešana su dva zakona, IPPS i Zakon o upravljanju otpadom. Mogu svakako da vam objasnim ako vas to zanima. Ako ne, ja se nadam da ću se sledeći put malo bolje spremiti.
(Ivana Parlić: Zanima nas.)
E pa dobro, okej, naravno, mogu svakako.
Evo, što se tiče IPPS integrisana dozvola, to je za proizvodnju đubriva…
(Stefan Jovanović: Vi ste ministar, nemojte da čitate.)
(Ivana Parlić: Što čitate, vi ste ministar?)
Dobro, što da ne čitam? Da nešto pogrešim, nemam ja problem sa tim, čitam-ne čitam, ja želim da vam pročitam da nešto ne pogrešim.