Hvala.
Mislim da smo sada izlaganjem, neću reći više nikada poštovanog, ovog narodnog poslanika dotakli dno. Nema dalje. U beščašću, tome da nemate nikakav etički, moralni standard ne postoji dalje. Nema. Neka vam je na čast šta radite i kako radite.
Zloupotrebili ste sve što ste mogli da zloupotrebite politički. Bukvalno sve. Zloupotrebljavate mrtvu decu. Zloupotrebljavate naše najveće stručnjake, psihijatre i psihologe, najveće, nema boljih, samo da vi imate neki politički ćar. Zloupotrebljavate mrtve žene, porodično nasilje. Ne postoji ništa što nećete da zloupotrebite, samo za politički ćar. A gde vam je šef stranke? U Njujorku? Toliko je zabrinut za to šta se dešava u Srbiji. Zašto je tamo? Brani se? Jel se brani tamo pred organima SAD za sve optužbe, za to što je Srbiju proslavio time što je pokazao da iz ovako male zemlje mogu da postoje belosvetski kriminalci?
Dakle, juče ste rekli nešto što nikada do sada nisam čula ni od jednog političara, a to je, rekli ste svima nama ovde, ključna poruka koju šaljete građanima Srbije – baš vas briga. Baš vas briga za 18 mladih života. Baš vas briga. Vi to možete da kažete, vi ste takav čovek. Za 18 života, vi možete nekom da kažete – baš vas briga. Što, vas je briga, a nas nije briga? Vi ste veliki čovek, vama je žao, nama nije žao? Kako možete to da kažete?
Pa ja za vas mislim sve najgore. Zaista imam najgore moguće mišljenje o vama. Mislim da ste bili najgori predsednik opštine u Srbiji. Mislim da ste bili predsednik opštine koji je samo zloupotrebljavao svoju funkciju. Postoje dokazi za to i izveštaji Republičke direkcije, DRI, revizora. Postoje. Čovek koji je sebi dao najveću platu kao predsednik opštine, čovek koji nije mogao jednu stvar da uradi za građane Trstenika, nijednu. Čovek koji je uzimao novac iz budžeta tako što je sa širom porodicom, tastom i taštom, pravio nevladine organizacije pa izvlačio novac. Ne postoji šta niste radili. Ne postoji. Najgore sve mislim o vama. Mislim da ste obična lokalna secikesa, ništa više od toga. Ali nikad, nikad vam ne bih rekla da vam nije žao ubijene dece, nikad. Zato što je to ljudski. Ali dobro, vama zaista na čast i svim ljudima koji glasaju za vas da možete nekom da kažete da mu nije žao dece. Sram vas bilo.
Vi ste danas otišli dalje od toga što ste uradili juče. Vi ste danas napali ženu koja je potpredsednik, praktično najveći naš ekspert koji vodi našu Radnu grupu za mentalno zdravlje dece, direktorka Instituta za mentalno zdravlje, specijalista psihijatrije Milica Pejović Milovančević, i redovni profesor na fakultetu. I vi se usuđujete njoj nešto da kažete. Zašto? Zato što je pristala da bude u Radnoj grupi. A šta želite? Da žena napusti Radnu grupu? To je dobro za ovu zemlju? Jel to dobro za tu decu? Kako vas nije sramota? Jel imate bilo kakav etički standard, da uzmete tu ženu, njeno ime u usta? Ja sam je videla dva puta u životu. Imam samo divljenje i reči hvale za tu ženu. Razumete o kome on priča? To je žena koja je kada se desila ova tragedija, ovo monstruozno ubistvo, odmah sa svojim timom celim ušla u školu i od tada nije izašla iz te škole, radila sa decom, sa roditeljima, sa nastavnim kadrom dan i noć, tako da su i ta deca i ti roditelji rekli – ne želimo nikog drugog.
Vi ste nju danas stavili na tapet. Kako vas nije sramota? Jel vi razumete da postoji nešto što je iznad politike? Jel vi možete to da shvatite u vašoj glavi, lokalnog secikese? Da postoji nešto što se ne dira? Da postoje neki stručnjaci?
(Borislav Novaković: Zašto je braniš?)
Ne branim sebe, branim najstručnije ljude u ovoj zemlji, branim najstručnije ljude u ovoj zemlji, od kojih zavisi mentalno zdravlje naše dece, a koje vi napadate politički, sram da vas bude. Sram da vas bude šta radite.
