Lazoviću, treći put danas, nemojte da vičete iz klupe.

Trideset minuta sam pričala, odgovarala na brojna pitanja i otvorene teme koje ste mi postavili, odgovorno, zato što je važno za sve naše građane da čuju odgovore Vlade Republike Srbije kao izvršne vlasti na sve ono što ste pokrenuli kao teme, vratila se danas i sedeću ovde i danas i sutra i prekosutra i za tri dana i za pet dana i za 10 dana, koliko god treba, da razgovaramo o ovim temama.
Dakle, ne znam kako sam potrošila sve vreme da narodni poslanici ne bi mogli da postavljaju pitanja. Pa, evo, postavili ste pitanje, evo, ja sam tu da odgovaram dalje na pitanja. Čemu to? Čemu te neistine? To bi bila istina da sam odgovarala juče pola sata i da se danas nisam vratila. Tu sam i biću sutra tu ako treba i prekosutra. Postavljajte pitanja, ja ću odgovarati na ta pitanja, zato što nemam šta da krijem.
Kao odgovorna Vlada i kao predsednica Vlade tu sam ako treba 10 dana, 15 dana, 20 dana, da obrazložimo šta smo radili. Ali, meni je žao što vi ništa niste slušali od onoga što sam ja pričala. Tako je izgledao taj dijalog. Ja vas pažljivo slušam i odgovaram, trudim se da odgovorim na svako pitanje i svaku temu.
Vi mene ništa juče niste slušali. Vi meni danas ponovo, meni, nama kao Vladi, zamerate, kažete - razoružavanje ste trebali da počnete ranije, a ne nakon ovih tragedija. Ja sam vam juče dala egzaktne brojeve o naoružanju, o izdatim dozvolama, koji pokazuju koliko smo mi smanjili broj dozvola i koliko je oružja oduzeto od građana Srbije. I ponovo sam vam rekla, od 2002. godine, kada se desila prva velika tragedija, masovno ubistvo u Leskovcu, kada je broj komada oružja koje se drži i nosi pod dozvolom organa unutrašnjih poslova bio 1.064.595, do, na primer, 2007. godine, kada se desila još veća tragedija, još veći zločin, masovno ubistvo u Jabukovcu, se povećao broj dozvola i broj oružja u posedu naših građana 1.160.277 i nakon toga ti ljudi koji su bili u tadašnjoj vlasti, većina koja sedi ovde u opoziciji, su nastavili da izdaju dozvole za oružje i 2008. godine smo mi imali u Republici Srbiji maksimalni broj izdatih dozvola za oružje od 2000. godine, preko milion i 100 hiljada.
Mi smo krenuli da smanjujemo broj izdatih dozvola i broj oružja tako da smo ga sa tih 1.172.468 smanjili na 761.415. Da ste me slušali, ne bi danas ponovili netačnu tezu da nismo to radili pre ovih zločina. Ali, niste me slušali, zato što vam nije ni važno. Važno je ponavljanje floskula, da bi se samo reklo nešto da kao ispadne da mi nešto nismo radili, što sam vam juče faktografski objasnila da smo radili.
Zašto sada opet? Pa, zato što ste mi ponovo ponovili istu laž. Eto, zato. Laž da nismo razoružavali pre ove tragedije, da smo trebali da oduzimamo oružje i pre tragedije, a ne nakon.
(Narodni poslanik Siniša Kovačević dobacuje s mesta.)

Kovačeviću, nemojte da vičete iz klupe ni vi, niste na pijaci.

Da li mislite da ja mislim da treba ovo da se ponavlja sto puta? Ne, zato što smo to valjda prošli kao temu juče, ali pošto nismo, ako treba, i svaki put tokom ove rasprave kada mi ponovite istu tezu zašto razoružavate sada, a niste razoružavali pre, ja ću vam ponoviti iste brojeve, zato što ne mogu i neću da pustim da lažete, da govorite neistinu. Neću, nije u redu, nije u redu posebno po ovako važnoj temi.
Čekajte, ako neko govori neistinu, kako da kažem tačno? Malo lakše, dobro, niste lagali, ja se izvinjavam, niste lagali, govorili ste neistinu.

Sad važi za sve vas koji to radite, da ne vičete iz klupa.
(Boško Obradović: Pazite kako nam se obraćate.)

Jel vi meni pretite?

Osnovna pristojnost, Obradoviću, važi i za vas, kao i za ostale, i za Kovačevića koji je malopre iz klupe vikao – lažete, i za Manojlović koja viče i sada.
(Boško Obradović: Ko je ovde lagao?)
Obradoviću, nemojte da vičete iz klupe. Ne treba da ponavljam valjda nikome od vas gde se nalazite i na kakvoj ste sednici, Obradoviću. Četvrti put zaredom vičete iz klupe. Svi vas čujemo, svi koliko nas ima ovde. Vas možda nema mnogo, ali čujemo svi i nemojte ponovo to da radite.
(Boško Obradović: Upozorite predsednika Vlade.)
Zašto govorite bilo šta sada? Kad dobijete reč, i vi Puškiću i svi ostali, kad dobijete reč, onda govorite.
Obradoviću, šta je sa vama? Jel to pokazatelj poštovanja?
Ako mogu da zamolim sve u sali, da li me čujete svi, dobro, ako mogu da zamolim sve u sali u miru saslušajte izlaganje, posle toga, kao i uvek, prijavite se za reč pristojno, dobijete reč, onda govorite, kad dobijete reč, onda govorite, a ne u glas, jer ne samo da to nikakvog smisla nema, da ne možete ni da čujete druge, ni drugi vas, nego posebno nema smisla na sednici kakvu imamo danas.
(Boško Obradović: Upozorite predsednika Vlade isto to.)
Jeste li me razumeli, i vi iz DS i vi iz Dveri jednako? Ne razumete, Obradoviću, ništa vam nije jasno. I dalje vam se viče iz klupe.
(Boško Obradović: Vi i dalje ne razumete.)
Dobro, onda neka to bude slika koju vi šaljete o sebi.
(Tamara Milenković Kerković: Poslovnik.)
A znate da povrede Poslovnika idu kad se završi izlaganje, a ne kad vama padne na pamet? Ne znate to? Dobro. Neka i to bude slika koju vi šaljete o sebi.
Izvolite, nastavite i izvinite.

Hvala vam.
Takođe, ono što mi je zanimljivo, obzirom na tu deklarisanu borbu protiv nasilja, danas ste opet mogli da čujete, poštovani građani Srbije, koliko je ona selektivna. Opet smo od narodnog poslanika čuli kako govorimo o bujicama nasilja sa „Pinka“ i sa „Hepija“ i ni jednu jedinu reč nakon mog jučerašnjeg izlaganja, ni jednu jedinu reč o bujicama nasilja koje možemo da čujemo sa N1 i „Nova S“, ni jednu jedinu reč osude, recimo, od profesora Jove Bakića i poziva na nasilje, ni jednu jedinu reč o tome da kada se, kako kažete, borite protiv nasilja da osudite da neko u danima nakon ovakve tragedije preti nekom da će ga juriti po ulicama, ni jednu jedinu reč nismo čuli o osudi toga, o brutalnim pretnjama za obračunavanje na ulicama, valjda za svrgavanje vlasti na ulicama i u krvi. Jel to ta Srbija protiv nasilja? Jel to tako? To je vaše obećanje kako će izgledati Srbija to je ono što mi želimo da ostavimo našoj deci, našim potomcima, to je ono kako mi vidimo našu zemlju.
Profesor Beogradskog univerziteta na televizijskoj emisiji gde dva sata poziva na nasilje, a novinarka se smeje i kaže - a kako bi to izgledalo da se jurite po ulicama, kako ćete ih juriti po ulicama, a kako će oni plivati. Nije to „Hit tvit“. To je „Utisak nedelje“ na „Nova S“. Jeste osudili? Niste. Hoćete da mi kažete da je takva vrsta poziva na nasilje okej? Zašto? Zato što je poziv na nasilje nad Aleksandrom Vučićem, njegovom porodicom, SNS, jel, to je u redu? Jel moguće uopšte? Dobro, čuli smo ponovo kakva je to selektivna borba protiv nasilja, makar reda radi da ste rekli.
Konačno kažete - ne možete ignorisati zahteve, pa što se zahteva tiče za izvršnu vlast ona su dva, a to je ostavka, odnosno smena ministra unutrašnjih poslova i o tome ćemo raspravljati i direktora BIA Aleksandra Vulina. To su ti zahtevi. Svi ostali zahtevi o kojima ste mi pričali i juče, očigledno ćemo pričati i danas, možemo naravno da pričamo o svemu, nikakve veze nemaju sa Vladom Republike Srbije. Nikakve. Regulatorno telo za elektronske medije, smena REM-a. Da vam kažem samo da građani Srbije znaju, Regulatorno telo za elektronske medije ima devet članova. Ti članovi se biraju ovako dva nadležni odbor Narodne skupštine, jedan nadležni odbor AP Vojvodine, jedan sa univerziteta, jedan Udruženje izdavača elektronskih medija i Udruženja novinara, jedan Udruženje filmskih, scenskih i dramskih umetnika i Udruženja kompozitora, jedan Udruženje čiji su ciljevi ostvarivanje slobode, izdržavanja i zaštite dece, jedan iz nacionalnih saveta nacionalnih manjina, jedan predstavnik crkava i verskih zajednica. I? Kako je to zahtev za Vladu?
(Tatjana Manojlović: Ne rade svoj posao.)

Manojlović, neću više da vas molim. Stvarno treba da vas bude sramota.

Od devet izvršna vlast ne bira ni jednog. Nikakav uticaj. Nacionalne frekvencije nikakve veze nemaju sa Vladom Republike Srbije, ali dobro, nema veze, ima vremena, naučiće se i to, pa ćemo videti onda, je li, kako rade institucije. Izvolite, na kraju krajeva, nadležni odbori Narodne skupštine Republike Srbije imaju dva člana, izvolite, razgovarajte. Ako želite vi to da pokrenete, pokrenite lepo u Skupštini. To je u svakom smislu iznad Vlade. Vidite sa univerzitetom. Vidite sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Vidite sa crkvom i drugim verskim zajednicama, sa udruženjima izdavača. Vidite i rešite to na demokratski način. Nemojte maltretirati sve ostale građane zbog toga.
Protesti, u redu, uvek su dobrodošli u jednom demokratskom društvu, ali samo da se ne maltretiraju drugi građani i da se ne uskraćuju njihove Ustavom zagarantovane slobode, pre svega sloboda na kretanje. Mislim da je to najmanje što mogu da molim kao predsednica Vlade, obzirom da kažete da je protest protiv nasilja. Hvala.
(Siniša Kovačević: Poslovnik.)