Sve će povrede Poslovnika da budu.
Samo jedna stvar, dobićete reč, jel možete da se toliko suzdržite da ne vičite. Ovo je bilo užasno na šta je ličilo, ali bukvalno. Vi sa jedne strane, onda se pridružujete vi drugi i vi Kozma, isto je sramota šta ste radili.
Dobiće reč po povredi Poslovnika ko god hoće.
Prvo Siniša Kovačević.

Dakle, uvaženi gospodine predsedniče parlamenta, pozivam se na član 107. u kome se kaže da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Uvažena gospođo predsednice srpske Vlade, vi kao reprezentativni…

Samo se meni obraćajte, gospodine Kovačeviću, kada ukazujete na povredu Poslovnika.

Samo vama. Izvinite, onda vas najljubaznije molim da prenesete gospođi predsednici Vlade da u srpskom jeziku postoje eufemizmi i da je nekom, dakle, izrikom reći da laže ili da je lažom jedna vrlo, vrlo reprezentativna uvreda. Zamolite onda u moje ime gospođu predsednicu Vlade, budući da se u njen intelektualni asortiman ne može sumnjati, da takve uvrede više ne iznosi.

Vas, uvaženi gospodine, dakle, ponoviću, uvaženi gospodine predsedniče parlamenta, najljubaznije molim da mi se više ne obraćate po prezimenu. Ako vam je teško da mi kažete - gospodine Kovačeviću, ostaje ona druga varijanta – poslaniče Kovačeviću. Vi i ja nismo vršnjaci. Ja mislim da biološki mogu da vam budem i otac. Vi ste prema meni do sada iskazivali određenu vrstu poštovanja i to je vrlo lepo. Molim vas da tako i ostane, inače ću i ja vas morati da zovem Orliću ili još po nekom drugom sistemu vrednosti, što mi, verujte, ne bi prijalo. Najljubaznije vas molim, pošto ovo nije žandarmerijska, podoficirska škola da se bar meni ubuduće obraćate sa gospodine Kovačeviću ili sa poslaniče Kovačeviću. Hvala vam lepo.

Dobro, ako je to bilo to.
Ja sam malopre rekao, čini mi se da se toga dobro sećam, reč ima Siniša Kovačević. Ako vama smeta da vas oslovljavam po prezimenu, šta hoćete? Gospodin Siniša, poslanik Siniša. Ja mislim da to nije bolje od ovoga što sam uradio.
U svakom slučaju, mene možete da oslovljavate kako god hoćete. Već sam čuo mnogo puta kako oslovljavate, ne vi lično, nego vi u množini, i mene i sve nas ovde. To je vaša stvar.
Što se tiče ovog prvog što ste rekli, da, treba da se obraća sa uvažavanjem. To važi za svakoga. Kada vi vičete iz klupa, čak ne i kada dobijete reč, nego iz klupa vičete, što je maksimalno nepristojno, predsednici Vlade da laže, jel to onda u redu i pristojno? Šta mislite, gospodine Kovačeviću ili poslaniče Kovačeviću? Jel to pristojno?
(Siniša Kovačević: Nisam siguran.)
Niste sigurni da li je pristojno? Vidite kako se vraćamo na stare dileme da sebi dozvoljavate sve, a druge optužujete. To je suština nerazumevanja i nesporazuma.
Treba li da se glasa za član 107?
(Siniša Kovačević: Nema potrebe.)
Nema potrebe. Dobro.
Reč ima narodna poslanica Tatjana Manojlović, povreda Poslovnika.

Hvala vam, predsedniče Skupštine.

Ukazujem povredu Poslovnika po članu 27. Molim vas da se starate o primeni ovog Poslovnika, da opomenete i premijerku kada izađe iz okvira pravila koje Poslovnik predviđa.

Ono što jeste agresija, nismo bitni mi poslanici, ali su bitni građani Srbije i molim vas da prestanete da ih ucenjujete pritiscima… (Isključen mikrofon.)

Gospođo Manojlović, da li mogu da vas zamolim za jednu stvar.
(Tatjana Manojlović: Molim vas da prestanete da podležete pritiscima…)
Opet me ne slušate. Nije važno.
Znači, ovako, da vas zamolim i vas i sve ostale, kada se javnite za povredu Poslovnika, hajde neka to ima nekakvog smisla. Ne radi se to zato što hoćete da držite govor.
(Tatjana Manojlović: Znate vi šta sam htela da kažem.)
Govor će te držati kada budete po redosledu prijavljenih za reč i da ne vičete, gospođo Manojlović. Opet to radite. Na svom mestu stojite i vičete. Odlično. Neka i za vas važi ono što sam rekao malopre onim drugima. Neka ovo što sada radite bude vaša slika koju o sebi šaljete.
(Tatjana Manojlović: Vređate dostojanstvo tih ljudi.)
Da glasamo za član 27?
(Tatjana Manojlović: Da.)
Glasaćemo. Hvala.
Šta je još povreda Poslovnika? Nije povreda Poslovnika, nije. Još neko?
(Miroslav Aleksić: Od sinoć imam repliku.)
Pošto ste prijavljeni u sistem, ništa, sada ću da obrišem listu.
Ko se sada javlja za reč?
(Tamara Milenković Kerković: Poslovnik.)
Morate da se i prijavite i podignete Poslovnik.
Hajde, prijavite se.
Reč ima Tamara Milenković Kerković.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Članom 108. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predviđeno je da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine.

Ova Skupština je prethodnih meseci pretvorena u jedan rijaliti iz koga izvire nasilje, jer ste vi to dozvolili. Danas opet dozvoljavate kada je nacija na kraju svog strpljenja i kada su sve crvene linije pređene, jer su nam sada deca pobijena, vi dozvoljavate da predsednik Vlade provocira narodne poslanike, da im deli lekcije i da umesto da podnosi izveštaj polemiše sa njima.

Ja vas molim, da se starate o redu i da …

Jeste li i vi održali govor?

Šta sada radite?