Samo da vas obavestim, gospodine Veselinoviću, pošto razumem zbog čega je vaša reakcija. Zbog toga što sam ukazao na to da su te vaše klupe prazne i vama je to zasmetalo i sada ste rekli da nije na meni da ja to komentarišem i da prenosim šta se dešava.
Jednu stvar da vam kažem sa tim u vezi. Upravo sada, dok ste govorili i ukazivali na navodnu povredu Poslovnika, bili ste u direktnom prenosu. Kamera je snimala vas i vaše okruženje i ta kamera je pokazala da sam govorio istinu, da je oko vas sve bilo prazno, da je sve bilo prazno i videlo se i koliko prazno. Ako mislite da je kamera nešto pogrešila što ste prikazani u svetlu onom pravom, onom vašem koje, da ponovim, sami kreirate o sebi, pretpostavljam da ćete mi posle kazati da je kamera nešto kriva i da treba da se glasa za povredu Poslovnika ili nećete. Vidim da je vama to smešno, ali to neozbiljno ponašanje, toliko neozbiljno da se vi smejete, to je vaše ponašanje.
(Janko Veselinović: Ko se smeje?)
To je vaše ponašanje, ali sam razumeo da ne treba da se glasa.
(Janko Veselinović: Ko se smeje?)
Samo nemojte da vičete. Polako. Isto važi i za vas, kao i za sve druge koje sam danas zamolio da se pristojno ponašaju…
(Janko Veselinović: Ja se ne smejem.)
…da ne vičete, gospodine Veselinoviću. Nema smisla. Nikakvog smisla nema to što sada radite.
Ako nema više povreda Poslovnika, zahvaljujem.
Reč ima Boško Obradović, dva minuta.

Poštovani građani Srbije, svako ko me lično poznaje, a svako o tome može da se raspita, ako ga interesuje, zna da sam u svom privatnom životu jedna apsolutno nekonfliktna ličnost, da za 47 godina života nemam nikakav incident ili sukob sa bilo kom na ovome svetu, da se nikada nisam bavio nikakvim stvarima sa one strane zakone. Naprotiv, ali jesam 11 godina žestoka opozicija ovoj vlasti i jesam se borio i boriću se protiv ove vlasti parlamentarnim i vanparlamentarnim metodama borbe. U nekim slučajevima sam možda prenaglio, nisam izabrao baš najbolje metode.

Nisam bio lično za to, iako su bili članovi i pristalice Srpskog pokreta Dveri na ova dva protesta „Srbija protiv nasilja“, jer nisam želeo da ti protesti budu obeleženi mojim dosadašnjim borbama i biografijom, ali smatram apsolutno da sam u svim svojim dosadašnjim borbama bio na strani pravde i istine i da sam pogađao u suštinu onoga što je smisao ovog korumpiranom i kriminalnog režima. Od Nebojše Stefanovića i Dijane Hrkalović kojih ste se vi odrekli, a ja vam na vreme ukazivao da se radi o kriminalu u vrhu policije, a tako vam i sada ukazujem na neke stvari koje će se, takođe, pokazati kao tačne u svoje vreme.

Godine 2017. na Odboru za rad tražio sam prevenciju nasilja u našem društvu, pre šest godina. Trinaestog decembra predali smo preporuke Vladi Republike Srbije o prevenciji nasilja u našem društvu, da ispravim predsednika Skupštine, nikada nisu došli na dnevni red ni Odbora ni ovoga zasedanja. Dve preporuke koje ste sada dobili predali smo, da, 17. maja za hitne reforme u prosvetnom i medijskom sistemu i pozivamo vas da to dođe na dnevni red Narodne skupštine i da menjamo ono što je suština problema, a suština je problema sistem vrednosti koji ne valja, a uslov za to je ostavka i smena aktuelne vlasti koja je proizvela takav sistem vrednosti u našem društvu.

Isteklo je dva minuta, ali, dobro je što ste na kraju rekli.
Dakle, istinu sam kazao malopre, dana 17. maja ste te predloge podneli, sada ste to upravo to potvrdili.
(Boško Obradović: Trinaestog decembra.)
U međuvremenu je to i podeljeno svim narodnim poslanicima...
(Boško Obradović: Hoćete li 13. decembra da predate…)
Ne treba da vičete. Sve što vam treba podelićemo vam, nikakav problem nije. A ja sam malopre zbog toga pomenuo koliko nema poslanika u sali.
(Boško Obradović: Pravite se ludi.)
Što vičete sada?
(Boško Obradović: To što radiš, to ima kraj. Takvo vređanje, takvo ponižavanje…)
Ja sam vam rekao, gospodine Obradoviću, to što sada radite, to je nasilničko ponašanje.
(Boško Obradović: Nemoj posle da se iznenadiš. Nemoj posle da se iznenadiš.)
Nema to nikakvog smisla. Ja nisam pretnjama impresioniran…
(Boško Obradović: Zato što lažeš.)
Ali, da nasilničko ponašanje pokazujete na ovakvoj sednici to apsolutno nikakvog smisla nema.
(Boško Obradović: To će da se promeni.)
I još jednom da ponovim, vaša slika.
(Boško Obradović: Moraš da shvatiš da to ima posledice.)
Vaša slika gospodine Obradoviću i vas i svih drugih, i ovih koji su otišli sa sednice ili koliko čujem, ne znam da li je to tačno, ali najavili sada da će da odu sa sednice. Ne znam da li je to tačno? Stvarno ne znam da li je to tačno? Najavili sada, kažu mi neki na konferenciji za štampu da će da odu sa sednice, da se priključe onom mitingu koji su zakazali za 18.00 časova.
E, vidite, sada je podne i ako će to da bude izgovor bilo kome za očigledan dokaz poštovanja, ozbiljnosti i kojoj se pridaju temi, njenom značaju, zahtevima navodnim koje kakvim. Ja ne znam šta se bolje mogli da smislite od toga.
(Boško Obradović: Moraš da shvatiš da će sve doći na naplatu.)
Nemojte vi da vičete.
(Boško Obradović: Nemaš pravo to da radiš, moraš to da razumeš. Nemaš pravo to da radiš.)
Neverovatno.
(Boško Obradović: Izađeš na konferenciju za medije, odgovoriš drugima iz opozicije. Nemaš pravo sa te pozicije, razumi.)
Dobro, ako ste se izvikali mogu li nekom sledećem da dam reč?
Ako dozvoljavate gospodine Obradoviću da sledećem dam reč ko se prijavio.
(Boško Obradović: Zato sam te opomenuo da ne radiš takve stvari.)
Da li nećete više da vičete? Hvala vam.
(Boško Obradović: Moraš da naučiš neke stvari. Ne možete to više da radite.)
Dobro, hajde da vidimo sada, da li je to nešto bilo povreda Poslovnika, ako vam dozvoli Boško Obradović.
Nije povreda Poslovnika.
Reč ima predsednica Vlade. Izvolite.
Samo da ne vičete, dao sam reč predsednici Vlade.

Hvala vam.
Dobro, ja još jednom da ponovim, vi kažete ne možete više, isteklo vam je vreme. Možda i nikakav problem. Radili smo i radimo i srcem i dušom za ovu zemlju i za ovaj narod, srcem i dušom. Sve svoje smo dali. Uradili smo mnogo stvari. Izgradili najviše puteva u istoriji ove zemlje. Izgradili prve moderne brze pruge, izgradili četiri naučno-tehnološka parka, uveli internet u sve škole, u sve školske uprave, pa i u škole izdvojena odeljenja koja imaju troje ili četvoro dece.
Uveli smo informatiku u osnovne škole, izgradili prvi ikada završen Klinički centar u istoriji Srbije, Klinički centar Niš. Završili smo prvu fazu KCS, krenuli Klinički centar Vojvodine. Izgradili smo desetine opštih bolnica po Srbiji, domova zdravlja, zdravstvenih stanica, otvorili Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti. Gradimo još jedno pozorište sada u okviru Kulturnog centra „Ložionica“, koje smo zaštitili zato što nam je kulturno-istorijska industrijska baština, koja sledeće godine slavi sto godina, a da nije bilo nas srušila bi se. Narodno pozorište u Vranju.
Podigli smo plate, više nego duplirali u odnosu na pre deset godina, smanjili nezaposlenost sa 25,9% na 8,9%. Zaposlili smo Srbiju, krenuli da izvozimo, više nego duplirali BDP i sve to za samo 10 godina. Dali smo sve od sebe.
Kažete da nam je isteklo vreme. Moguće. S tim što će građani to da kažu. Njih ćemo da pitamo i oni će to da kažu, ali pre toga vi nećete moći da uzurpirate vlast. Ne postoji način na koji ćete vi da oformite neku vašu tehničku, ekspertsku vladu bez volje građana, bez ikakvih institucija, na ulici. Ne. Sve u redu, isteklo nam je vreme, idemo na izbore. Mi podnesemo ostavke, radimo nešto drugo, sve u redu, nastavićemo da se borimo iz opozicije. Nastavićemo da se borimo za onakvu Srbiju kakvu sanjamo. Nastavićemo da se borimo i za puteve i za pruge i za mlade ljude i za obrazovanje i za kulturu, za zdravstvo i za Srbiju koja konačno poslednjih deset godina može i sme da vodi nezavisnu i samostalnu spoljnu politiku. Radićemo to iz opozicije, ništa strašno, nikakav problem.
To će na kraju da kažu građani, građani će odlučiti, a mi ćemo da poštujemo volju građana. Nema tehničkih vlada u međuvremenu, nema nasilnog gašenja medija ni ovih, ni onih. Nema dodeljivanja frekvencija kako vi želite van institucija, neće toga biti. Štitićemo institucije i volju građana.
Kažete, vi ste lično, svako ko vas lično zna, zna da ste ne konfliktan. Ja vas lično ne znam, ne želim lično ni da vas upoznam, kao što pretpostavljam da vi ni ne želite mene, ali sve što znam o vama je sve suprotno o tome što vi kažete. Sve što vi svakim minutom pokažete je nasilje i agresija, svaki minut. Ne znam da li vas poznaje lično narodni poslanik Atlagić ili Marijan Rističević, ali poznaju vaše nasilje, fizički ste ih napali, kolege narodne poslanike.
Ministra zdravstva u mojoj Vladi, ministra koji nas je zaista izvukao, spasao sa svim ostalim zdravstvenim radnicima, medicinskim i nemedicinskim koji rade u zdravstvu iz Kovid krize. U to vreme ste ga fizički napali da se obračunate sa njim. Ne znam kako ste ne konfliktan.
Pričate o korumpiranom i kriminalnom režimu, a pri tome rekli ste jednu dobru stvar, istinitu stvar, hvala vam na tome, da ste vi 11 godina žestoko opozicija ovoj vlasti. Jeste, kao što ste bili deo prethodne vlasti.
(Boško Obradović: Ovo je neverovatno. Kada smo bili deo prethodne vlasti?) Samo da vam kažem, pogledajte transkript, niste vi rekli…

Nemojte iz klupa da dobacujete.

Niste vi rekli – ja sam 25 godina opozicija svakoj vlasti.
Poštovani građani, izletela je istina. Rekao je čovek, nije rekao – ja sam 25 godina opozicija svakoj vlasti, nije to rekao. Rekao je – ja sam 11 godina opozicija ovoj vlasti; zato što ste bili deo prethodne vlasti, kada ste uzimali novac iz Kolubare i iz sistema EPS-a. Nije to mogla opozicija, to je mogla samo vlast. Takva vlast.
(Boško Obradović: To je rijaliti. Sramota.)
Bili ste deo vlasti koja je dovela rijaliti programe u Srbiju, koja ih je dovela i to na elitnu tada tu građansku televiziju „B92“, deo vlasti koja je dovela rijaliti, izmestila decu iz Pionirskog grada i uselila „Velikog Brata“. Bili ste deo takve vlasti.
A da sa te lično ne konfliktan, pokazujete i sada. Hvala.
(Boško Obradović: Upozorite premijerku.)

Ja ne mogu dovoljan broj puta da vam kažem da dobacivanje iz klupa ni na šta ne liči, apsolutno ni na šta.
(Boško Obradović: Replika.)
Znači ovako, ako neko hoće povredu Poslovnika, omogućiću vam. Nakon toga ćemo da pređemo na sledećeg prijavljenog, jer ovo nikakvog smisla nema.
Znači, da vičete kada govori predsednica Vlade, da urlate iz klupa i da onda još tražite…
(Boško Obradović: Samo mi dajte repliku.)
Nemojte da vičete ni sada. Znači, sa tim ćemo da završimo sada ovog trenutka.
Povreda Poslovnika, Parlić. Prijavite se.

Predsedniče, član 107.

Povredili ste dostojanstvo Narodne skupštine kada ste dozvolili da ovde izgovori bezočna, bezočna laž. Ovaj čovek nikada nije bio u vlasti kako možete tako da dozvolite..

Gospođo Parlić vi sad hoćete da replicirate kroz povredu Poslovnika i to pazite replicirate, a i niste uopšte član grupe Dveri.
(Ivana Parlić: Kakve to veze ima?)
Ne znam da li ste primetili razliku? To je trebao da bude tekst nekoga iz Dveri, a u stvari nema razlike.
(Ivana Parlić: Sram vas bilo.)
Da li treba da se glasa za član 107?
(Ivana Parlić: Treba da se glasa o povredi Poslovnika.)
Neću da vam oduzimam ovo vreme, ali rekao sam vam svima ljudi nemojte da se ponašate na ovaj način, nikakvog smisla nema.
Isto povreda Poslovnika.

Član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Ne samo da smo čuli laži o tome da su Dveri bile u vlasti, to je najbezočnija laž koja se čula u Skupštini koja je se pretvorila u rijaliti, ali da li i Vlada i predsednik Vlade imaju hrabrosti da se uopšte obraćaju i poslanicima i Narodnoj skupštini, jer vi više nemate legitimitet. Šta ste imali, vi ste rekli.