Zahvaljujem, predsedniče.
Narodni poslanici mogu da kažu šta god žele, naravno, ja sa ovog mesta na kome jesam, upravo zbog odgovornosti, ne mogu da kažem šta god želim. Razumem ja vašu borbu i zašto vi želite moju smenu, naravno, ne zbog mene, nego zbog dolaska do mog predsednika, ne zbog mene, nego zbog moje stranke. Međutim, ja moram i hoću da sve neistine koje iznosite, zbog časnih i poštenih policajaca koji preduzimaju sve, za razliku od nekog prethodnog perioda, da bezbednost naše dece, građana Republike Srbije bude maksimalna.
Ne krijemo ništa. Pitate me – šta to krijete? Ne krijemo ništa.
Pitali ste me – gde je bio školski policajac? Znate da je ubijen istog trenutka kad je kročio sa trotoara na vrata škole. Taj isti Dragan, koji je bio obezbeđenje i koga su sva ta deca u toj školi volela. I ovaj je razmenjivao poruke sa njim i družio se. Ne policajac, pričam o školskom obezbeđenju.
Školski policajac je tog jutra bio na vratima škole, po proceduri koja jeste, dok sva deca ne uđu u školu i ne krenu časovi. Posle toga njegova je obaveza da obiđe školu, da vidi da li su sva deca u svojim učenicima. I bio je u obilasku škole.
Gde je video nadzor? Video nadzor je tu. Radio je, bio je u upotrebi i izuzet je kao dokazni materijal.
Ko je pozvao policiju? Pozvao je pomoćnik direktora škole prva. Sve to vi znate odlično, samo ne želite da shvatite da to stoji zapisano, zabeleženo.
Da, da li je zvao i ubica, monstrum ovaj? Jeste, i on je zvao.
Da li je policija stigla posle nepunih 10 minuta? Da, stigla je.
Ne mogu ja da iznosim detalje, koji jesu jako bitni za kompletnu istragu. Tako da, nema tu ničega da se krije.
Nepunih 20 minuta posle ovog strašnog zločina stigla je ministarka Dana Grujičić na lice mesta. Posle nje nepunih pet minuta stigao je ministar Ružić. Nepunih 20 minuta posle njih stigao sam i ja tamo. Bili smo sve vreme, zajedno sa mojim saradnicima iz forenzike, na licu mesta.
Šta tu ima da se krije, ljudi?
Međutim, odlično vi znate da zločin nastaje nizom bioloških, socioloških, psihičkih faktora koji su se… Policija nije mogla da zna i da pretpostavi da će tako nešto da se desi.
Pričamo o zločinu u Mladenovcu. Da ne nabrajam sad. Sve što je bilo ne možemo – pričaju, rekao je, čuo sam. Ne možemo tako pred građane Srbije, moramo…
Pitate me –da li snosim odgovornost? Da, snosim i ja, snosite i vi, snosimo je svi mi zajedno. Snosimo je svi zajedno. Ne možemo…
Pričate, malo pre imam pitanje, prvo jučerašnji događaj u Smederevskoj Palanci. Čovek koji je juče ujutru izašao iz psihijatrijske bolnice nije ispalio zolju na kuću, nego na napuštenu železničku stanicu oko koje nema drugih građevinskih objekata. Istog trenutka je uhapšen. Prodao mu je tu istu zolju čovek koji je sa njime bio u psihijatrijskoj bolnici do juče ujutru. Obojica su istog trenutka uhapšeni i privedeni Tužilaštvu i sudu.
Kako policija može da se stavi u nečiju glavu i da preduzme, a ovde je policija preduzela sve.
E sad, dolazimo na jednu drugu situaciju. Bivši režim, koji je sada najglasniji…
Izvinite, gospodo, jutros vidim priče o naoružanju i oduzimanju naoružanja. Gospodo, pa vi 2008. godine imate milion 172 hiljade 468 komada u državini kod građana Srbije. Sve vreme od 2000. godine ste preko milion komada oružja. Mi 2022. godine imamo 771.701. Na današnji dan, 18. maj 2023. godine dozvole za držanje oružja za ličnu bezbednost, pištolji i revolveri – 227.836 komada. Dozvole za držanje lovačkog oružja – 360.185. Ostalo su trofejno oružje, po dozvoli, i ostalo je streljačko, tj. za takmičenje u streljačkim klubovima i u streljanama, kojih imamo 200 streljačkih udruženja sa 90 registrovanih streljana.
Kažete – nećemo da damo podatke. Pa, ko krije podatke?
Vršite zamenu teza. Uzeli ste samo, zaboga, 500 komada. Pedeset sedam hiljada komada za zadnjih šest meseci. Ali, ljudi, morate da shvatite, mi moramo da imamo odobrenje suda, moramo da imamo zaključen sudski spor, moramo da imamo upravni spor završen da bi mogli da kažemo – da, evo oduzeli smo toliko.
Prošle godine smo uništili 147.000 raznih komada naoružanja i minsko-eksplozivnih sredstava. Prošle godine.
Neću da dozvolim da kažete da policija ne radi svoj posao. Naprotiv, nemamo ni jedno ne rešeno ubistvo ili pokušaj ubistva. Ni jedno. U prvih 24 sata policija u zadnjih šest meseci rešava 95% krivičnih dela. To imate u ovom Izveštaju koji vam je predat ovde.
U ukupnom kriminalu za prvih šest meseci, tj. od novembra meseca mi imamo 30% manje krivičnih dela na teritoriji Republike Srbije. Deset dana u toku meseca imamo. U Beogradu od 18 časova uveče do 06 časova ujutru ni jedno krivično delo se ne desi, u dvomilionskom gradu. Ni jedno otuđenje tuđeg vozila ili druga krivična dela. Ne zaboravite da dnevno imamo 46.000 poziva PU za grad Beograd. Dakle, 46.000 svakog dana.
Zbog tih ljudi nemam prava da vas pustim da pričate neistine i da iznosite detalje koji nisu tačni.
Drugo, rekli ste da je ministar podneo ostavku u Norveškoj. Ni to nije tačno. Direktor policije je podneo ostavku, ali to nema veze. To nema veze.
Samo vas pitam – pogledajte koliko ste imali masovnih zločina u vaše vreme, od 2000. do 2012. godine, u vreme kada su vam ubili premijera. Vi sada pričate nešto. Šta smo mi kao društvo činili, šta smo mi kao policija učinili? Učinili smo sve ono što je bilo u našoj moći.
Ništa niko ne krije ni od koga. Nemojte tako. Nije fer prema toj poginuloj deci. Među tom deci je i dete naše koleginice. Među tim ubijenim ljudima je i naš kolega, u Mladenovcu, i njegova sestra.
Zahvaljujem.