Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane kolege narodni poslanici, gosti na ovom zaista važnom i vanrednom zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije, želim da krenem od konstatacije koja mislim da najbolje oslikava aktuelnu situaciju Srbije, a to je vanredno stanje. Mi smo u vanrednom stanju u našoj državi, iako ono još uvek nije proglašeno.
Ovo nije vreme za prepucavanje između vlasti i opozicije, a posebno nije vreme ni za kakve aplauze u Narodnoj skupštini.
Šokiran sam i ne mogu da verujem da narodni poslanici, moje kolege iz vlasti aplaudiraju nakon govora predsednika Vlade koji govori o bezbednosnoj situaciji nakon ubistva 18 mladih ljudi i ranjavanja 20 mladih ljudi. Imali li prostora za aplauze, izuzev za tugu i bol u ovih 40 dana, kako nalaže naša tradicija?
Koristim se prilikom da najpre izjavim saučešće svim porodicama ubijenih i ranjenih, ali i kompletnoj srpskoj javnosti koja je takođe ožalošćena i šokirana sa tim što se desilo.
Ovo je kako što sam već rekao vreme bola i tuge, vreme za nacionalni mir i slogu, a ne za mržnju, podele, nove sukobe i tome slično, ali ovo je, verujte, i vreme za odgovornost i za ogromne promene u našem društvu, jer ako nismo svesni koliko je ova tragedija zapravo velika i koliko nešto ogromno moramo da menjamo, ovakve tragedije će nažalost, verovatno, da nam se ponavljaju.
Zato je zapanjujuća nespremnost predstavnika izvršne vlasti da preuzmu odgovornost za 11 godina vršenja apsolutne vlasti u ovoj državi. Apsolutna vlast - apsolutna odgovornost. Vi ste i subjektivno i objektivno odgovorni za sve što se dešava u ovoj državi i za ono što ste radili, za ono što niste uradili, a trebalo je i vi morate da podnesete ostavke na funkcije u Vladi Republike Srbije.
Ono što posebno želim da istaknem jeste da u ovakvoj dramatičnoj bezbednosnoj situaciji, da u ovom vanrednom stanju mi predlažemo jedno mirno i demokratsko rešenje kako bi smo izašli iz ove političke krize.
Pod jedan je ostavka kompletne Vlade Republike Srbije. Pod dva je Okrugli sto između vlasti i opozicije na kome će se razgovarati o vanrednim izborima na svim nivoima u narednih godinu dana, kada će biti ti izbori, koji izbori, razdvojeno ili istovremeno? Formiranje prelazne tehničke Vlade, koja će voditi državu do narednih izbora, koja će osloboditi medije i koja će omogućiti poštene izbore i što je posebno važno, prelazne Vlade koja će doneti hitne mere u oblasti prosvetnih i medijskih reformi u cilju prevencije nasilja u našem društvu.
Ono što ovde želim posebno da istaknem, jer mislim da je doprinos ovom našem konstruktivnom predlogu za mirno i demokratsko rešenje aktuelne krize, jeste poziv predsedniku Republike da otkaže kontra miting, najavljen za 26. maj, jer će taj kontra miting biti uzrok novih podela i sukoba u našem društvu i novih tenzija i da pozovemo svi zajedno građane Srbije na veliku Spasovdansku litiju, u četvrtak 25. maja, od Vaznesenjske crkve do hrama Svetog Save u Beogradu u 19,00 časova.
Na čelu litije će biti mošti svetoga vladike Nikolaja Velimirovića, najvećeg Srbina posle Svetoga Save, što je prilika da se nad moštima našeg svetitelja i pomire neka zavađena braća, kao što je to činjeno i u prethodnim vremenima ovoga naroda.
Ono što je ključno, da je jedino Srpski pokret Dveri u skupštinsku proceduru predao tri preporuke Vlade Republike Srbije za prevenciju nasilja u našem društvu, jednu još u decembru i dve pre nekoliko dana i da su to jedine mere koje su trenutno u skupštinskoj proceduri, a nisu se našle na dnevnom redu ovog zasedanja Narodne skupštine.
Zato, gospodine predsedniče, nismo glasali za dnevni red. To su jedine mere koje postoje u skupštinskoj proceduri za prevenciju nasilja u našem društvu. Tražili smo sednice svih skupštinskih odbora koji su nadležni za zdravlje i porodicu, za prava deteta, za kulturu i informisanje. Ni jedan nije zakazan do ovoga trenutka. Do ovoga trenutka se, verovali ili ne, čak nije sastao ni školski Odbor tragične OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu ni posle 15 dana od tragedije.
Ono što želim posebno da istaknem jeste da izuzev kozmetičkih promena i apsolutne političke neodgovornosti aktuelne vlasti, nema suštinskih mera, a toliko smo blizu raspada našeg kompletnog društva i samo ogromne promene u sistemu vrednosti mogu nešto ovde da donesu kao boljitak.
Ono što posebno želim ovde da podržim jeste zahtev roditelja iz OŠ „Vladislav Ribnikar“ da se izvrši kompletna rekonstrukcija masakra koji se dogodio u ovoj školi. Pitam, gospodine ministre, gde je bio školski policajac u vreme masakra? Gde je bilo privatno obezbeđenje u vreme masakra? Gde je bio direktor i sekretar škole u vreme masakra? Da li je moguće da za više od pola sata tog krvavog pira niko nije pozvao policiju? Da li je moguće da je policiju pozvao ubica?
Da li je moguće da dečak od 13 godina bude tako hladnokrvan i profesionalan ubica? Gde su snimci sa nadzornih kamera škole? Da li nešto krijete? Zašto je ubici stavljena kapuljača na glavu kada je privođen, hapšen i izveden iz škole? Zašto policija nije na vreme reagovala?
Pominjali ste ovde, ja vam se zahvaljujem na tim podacima, koliko praktično prekršajnih i krivičnih dela je već učinio ubica iz Mladenovca. Zašto preventivno nije reagovano? Zašto nije otkriven njegov arsenal oružja koji je krio, a čitavo selo je znalo da to postoji i šenlučio je u mnogo navrata, o kojima ste i vi ovde govorili?
Zašto je za 600 policajaca potrebno deset sati da uhapse ubicu u Mladenovcu? Zašto vam je trebalo šest dana da uhapsite njegovog oca, o kome ste sada ovde takođe iznosili podatke, šta je sve u njegovom dosijeu? Konačno, ko je taj čovek? Gde je zaposlen u bezbednosno sistem Srbije? Zašto to krijete, zašto je to tajna?
Konačno, da li se na životnom primeru mladenovačkog ubice može rekonstruisati čitava spirala nasilja i zla koje vlada našim društvom, TV „Pink“, „Zadruga“, Kristijan Golubović, starlete, droga, oružje. Ako mu je uzor bio Kristijan Golubović, koji je po izlasku iz zatvora pružio podršku SNS, ako se družio sa starletama iz „Zadruge“, ako se bahatio u drogiranom stanju i vitlao oružjem, ako je za to oružje znalo celo selo, a policija se pravila luda, onda imamo jasnu rekonstrukciju kako je došlo do ove užasne tragedije. I, ko je kriv gospodine ministre? Ko je kriv?
U pitanju je sistemsko zlo, nažalost, poštovani građani Srbije. U pitanju je televizija „Pink“ kao medijski proizvod vlasti SPS i JUL-a još iz 90-tih godina, koju je preuzela nova dosovska vlast nakon 5. oktobra 2000. godine za potrebe svoje propagande, a sadašnji režim od nje napravio javni medijski servis i centar medijskog zla. Isto se odnosi na dnevni list „Informer“ koji je takođe napravljen u vreme prethodne vlasti, a sada ga koristi sadašnja vlast za najprljavije moguće negativne kampanje. Dakle, radi se o kontinuitetu lošeg režima. Ono što je posebno važno, oni koji su napravili probleme ne mogu da ih rešavaju.
Kada smo kod odgovornosti tražimo ostavke Brankice Janković, Poverenika za ravnopravnost i svih odgovornih u izvršnoj vlasti, od bivšeg potpredsednika Vlade Zorane Mihajlović, do sadašnjeg ministra Maje Gojković, jer je za vreme vaše vlasti, za deset godina, u ovom društvu ubijeno 300 žena. Šta ste vi uradili? Postoji objektivna odgovornosti.
Istovremeno osuđujemo vređanje SPC i našeg patrijarha gospodina Porfirija, koji je ovih dana prisutan u javnosti. Naša crkva je retka nacionalna ustanova od velikog poverenja, koja uz druge verske zajednice može da nam pomogne da obnovimo duhovne i moralne vrednosti i rešimo neke od ovih tragičnih slomova našeg društva.
Važno je pitanje i šta stoji iza ove ideje razoružanja, jer Srbija je trenutno jedina zemlja u Evropi koja se razoružava. Da, uzeti nelegalno oružje. Da, spasiti psihopatološke pojave koje onda koriste oružje i prave ovakve masovne zločine. Da vas pitam odakle EU i nekakva strana agencija koja podržava vašu akciju razoružavanja. Koja strana agencija koja ima dva prioriteta u svom delovanju. Prvi je razoružavanje, a drugi promocija rodne ravnopravnosti i promene pola.
Da li je moguće da su EU i ova strana agencija bile u danu spremne da daju podršku akciji Vlade Republike Srbije za razoružavanje stanovništva u Srbiji? Podržaćemo ovu akciju, da se razumemo, ali znate kada? Kada oružje predaju ministri u Vladi Republike Srbije, narodni poslanici vlasti, vaši kumovi i prijatelji, kada razoružate mafiju, kada oružje predaju Preševo i Bujanovac, onda se javite da razoružavate ostatak Srbije i da ljudima upadate u kuće i oduzimate im legalno oružje.
Dakle, najavili ste upadanje u kuće i uzimanje legalnog oružja građanima Srbije.
Da se razumemo jednu stvar. Ja nisam ljubitelj oružja, nemam oružje u svom posedu, niko u mojoj porodici nema oružje u svom posedu, ali Srbi imaju i ratničku i lovačku tradiciju.
Šta je ovo gospodine predsedniče. Da li može da se govori normalno u ovom parlamentu?