Kada smo prvi put čuli za neki rijaliti? Ko je prvi učesnik od političara u nekom rijalitiju? Pa, naravno, Aleksandar Vučić.
Evo ga, u rijalitiju „Plesom do snova“. Evo ga, pleše sa Ksenijom Pajčin, igra sve u šesnaest.
Danas igra kako Kurti svira, a nekad je bar igrao kako svira di-džej u „Pinkovom“ studiju.
Naravno, vi ćete kazati da je to bila humanitarna akcija, humanitarna misija i Aleksandar Vučić, kao tvorac rečenice – kad-tad osvetiću se Slavku Ćuruviji za laži koje o meni objavljuje dnevnik „Telegraf“, je poznati humanitarac, pripadnik Hare Krišna pokreta, kandidat za Nobelovu nagradu za mir, kao da nije kazao - ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana.
Onda ste nam kazali da smo mi neki nemoralni ljudi, jer mi, navodno, tražimo ostavku nečiju i hoćemo da profitiramo na nekom zločinu i da se to nikada u istoriji Srbije nije desilo.
Građani Srbije, da li se sećate da je 9. aprila 2013. godine u Velikoj Ivanči izvršen jedan masovni zločin? Trinaest ljudi je ubijeno. Još se nisu sahranili ti ljudi, SNS je 13. aprila izašla sa par ekselans političkim zahtevom u Novom Sadu, zahtevajući smenu Bojana Pajtića.
Mladenovac, opština kojoj pripada Velika Ivanča nema nikakve veze…
U pravu ste, gospodine Jovanov, to nikakve veze nije bilo, ali ste iskoristili taj zločin i tražili ostavku Bojana Pajtića. Izašli ste na binu i rekli ostavku da da.
Čudno je kako vi naprednjaci uvek imate dva morala, dve pravde. Jedan imate kad ste u opoziciji, a drugi imate kad ste na vlasti. Moral koji propovedate, njega se ne pridržavate, a onaj kog se pridržavate, njega ne propovedate.
Malopre jedan govori o operaciji. Ja sam siguran da je gospodin Veroljub Stevanović mislio na ljude koji su operisani od morala, koji imaju amputiranu etiku.
Jednog čoveka ste držali u zatvoru zato što je kazao – ko potpiše, njega ubiše. Reč je o novinara Dejanu Petru Zlatanoviću, a vidite ove reči u „Velikoj Srbiji“… Kako vam kuca srce brže kad vidite ovo „Velika Srbija“, radikalsko glasilo. To ste nekada uređivali.
Vidite, šta kaže ovde – ko izabere Radovana, ne dočekao Vidovdana. Da li znate šta kaže izdavački savet Aleksandar Vučić. Da li je neko odgovarao zbog ovoga? Ma, nikom dlaka sa glave nije falila, niti je ko bio u zatvoru, niti je ko hapšen, niti je držan u pritvoru zbog ovakvog teksta.
I, sad vraćamo se na to kako je sve počelo, a kako smo došli do ovoga. Sve je počelo tako što ste 2012. godine došli na vlast, a onda ste rešili da se zahvalite svim ljudima koji su osuđeni za teška krivična dela i nalaze u zatvorima u Srbiji i proglasili ste opštu amnestiju bez ikakve selekcije za 4.800 ljudi da biste ih nagradili amnestijom, jer ste u zatvorima dobili najveći broj glasova. Među kriminalcima je bilo glavno biračko telo tog trenutka SNS.
Sto posto podrške ste imali u tim zatvorima. Naravno, pustili ste ljude bez ikakve selekcije. Trebalo je da popunite posustale falange. Trebao vam je Veljko Belivuk. Trebao vam je Uroš Mišić, koga ste tada amnestirali. To je onaj što je gurao baklju u usta žandarmu i, naravno, vrlo brzo te falange kriminala i straha su našle novog poslodavca. Vrlo brzo ste ih iskoristili za zastrašivanje birača u svim onim mestima gde se održavaju izbori.
Sećate se, građani Srbije, onih scena naprednog nasilja kada brane Dragoljuba Simonovića Simu iz Grocke pred sudom i viču: „Simo, majstore! To, Simo! Ako si mu zapalio kuću!“? Nas nazivaju raznim pogrdnim imenima i brane ga do zadnjeg, svi do jednog, a Sima osuđen, doduše prvostepeno, videćemo šta će dalje biti, za paljenje kuće Milanu Jovanoviću.
Evo, ovde sedi Marija Lukić novinarka. Da li se sećate redova narodnih poslanika koje ste dovodili da brane Jutku iz Brusa, pristalica te stranke?
Šta smo vam govorili za Veljka Belivuka? Ovde su vam govorili i Boško Obradović i Miroslav Aleksić i ja da je vaš istaknuti član i da vrši teška krivična dela, da se po Beogradu dele snimci i slike tih krivičnih dela i da ne možete s takvim ljudima da pravite bolju budućnost.
Kada je stradala Stanika Gligorijević na naplatnoj rampi nestao je snimak, nema ga nigde, ali zato ima snimka iz Ritopeka, nedela vašeg istaknutog člana.
Mene optužujete za neke pljeskavice, a ćevape ste pravili od ljudskog mesa i još se smejete? Smešno? Dabome, pa smešno. Treba i aplauz da dobijete, a ne samo smeh.
Kaže – prodavao si kereće pljeskavice u Kruševcu.
