Hoćete li vi da uputite izvinjenje za ono što je uradio Srđan Milivojević?
Ne, vi ste saglasni sa tim. Svaka čast i vama i na čast i vama.
Da li ima još neko da hoće da pokaže kako se solidariše sa prostaklukom Srđana Milivojevića, sa njegovim sirovim i primitivnim ponašanjem da se saglasi, da podrži, možda? Neće niko više? Dobro.
Onda idemo dalje sa replikama.
Imate dva minuta.

Hvala vam.

Samo da se ovi ne iznenade. Imam pravo po članu 104. Čovek je pogrešno protumačio moje izlaganje sa sednice.

Ja ću postaviti samo jedno pitanje vrlo mirno – kakva je naša opozicija? Dakle, naša opozicija je takva da je odabrala najgoreg među njima, da ih predstavlja student od 43 godine, najneškolovaniji, najneobrazovaniji, najlažljiviji, najprimitivniji, onaj koji se lažno predstavlja, onaj koji se valja u sopstvenim bljuvotinama, nasilnik koji napada policiju i kaže – malo bleja, malo smrt policiji. To su njegove izjave.

Opozicija je odabrala svoj najbolji ugledni primerak koji ovaploćuje sve njihove težnje, bar dela opozicije, onog levog. Da se srpski narod optuži za genocid, da se prizna lažna država Kosovo, da se uvedu sankcije Rusiji, da se sruši Srbija i kaže student od 43 godine, koga zovu u kraju bljuvotina ili povraćka, ne znam tačno – oni šire ljubav.

Pa, vaš čovek, vaš višedecenijski simpatizer i član Boško Savković je baš danas priznao da je pozivao na vašem skupu u subotu na rušenje ustavnog poretka i uređenja i da je pretio smrću predsedniku Vučiću i za to je optužen uslovno šest meseci i ukoliko ne ponovi krivično delo na dve godine. Taj čovek je na vašem skupu, gde ste vi širili ljubav, vi lično, verovatno ste više širili vaše bljuvotine, e on je danas osuđen, a vi kažete – vi širite ljubav. Pa, takvu ljubav i kao što su vas odabrali ovi svi, možda ne ovi desni, ali ovi levi sigurno, tako su pre 2000 i nešto godina neki oni fariseji odabrali onog Varavu umesto Isusa Hrista.

Živela Srbija!

To bi bila dva minuta.
Da li glasamo o članu 104?
(Nebojša Bakarec: Ne.)
Član 103. primenjujemo.
Dva minuta Zoran Tomić.

Hvala, predsedniče.

Dobro je da smo čuli pravu istinu.

Ljudi, čuli ste, oni prave ustanak. Nisu ovo nikakve demonstracije i borba protiv nasilja, ovo je poziv na ustanak i to treba da se čuje.

Ako hoćemo o tome, pa danas je njihov Boško Savković priznao upravo krivično delo na rušenje državnog poretka i to je ono što oni hoće da rade.

Gledajte ovo, njihov premijer Zoran Živković poziva na proteste protiv hapšenja njihovog Boška Savkovića. Kaže – stop teroru, prisustvo obavezno u četvrtak.

Eto koga vi štitite. Hajde sada da čujemo da li je on podmetnuta ličnost ili je vaš ili šta je? U svakom slučaju, apsolutno odražava ono što je izletelo iz usta vašeg glasnogovornika, priznanje kako on kaže, njemu se omakne pa je priznao zapravo da je poziv na ustanak. Zašto? Zato što ste, gospodo, zaglibili, što vaš primerak voli da pokaže, do lakta u nasilju i zlu koje širite u ovoj zemlji.

A da vam nije uspela obmana, evo, pročitaću vam poruku jednog mog prijatelja koji je došao na šetnju na koju ste pozivali. Kaže – kada su najavili šetnju, mislio sam – ok, biće šetnja, da se pokaže da smo mirna zemlja, kao podrška, neka takva slika da ode u svet, a ja sada kontam da ode u svet ta opozicija, strašno. Provalili su vas, gospodo. Zato vas nema u prvim redovima. Zato se krijete iza naroda. Zato narod huškate da radi vaš prljav posao koji ste obećali sponzorima koji su vam dali novac da rušite ovu državu.

Sram vas bilo! Junačite se ovde pred ženama, a pred muškarcima ćutite. Toliko ste veliki junaci?

Samo vas molim, predsedavajući, hologram koji ovde često ulazi i izlazi, koji se trenutno nalazi na „Gazeli“, da službe uklone, jer oduzima vreme. Znate, raspravljati se sa hologramom nema nikakvog smisla, a to je nova tehnologija koju su oni upravo ovde uveli.

Kažete da narod prodiše? Gospodo, kad prestanete da bazdite na zlo i nasilje koje širite, prodisaće ovaj narod, a do tad nazad u kanalizaciju, gde vam je prirodno stanište.

Hajde sada da čujemo nekoga i sa liste prijavljenih za reč.
Reč ima Aleksandar Olenik.
Nije tu.
Đorđo Đorđić ima reč.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi građani Srbije, teško je posle ove debate bilo šta pričati, malo je teško držati koncentraciju.

Kada je sazvana ova sednica, očekivao sam jednu potpuno drugačiju sednicu. Bio sam naivan jer sam verovao, kao i većina ljudi ovde prisutna, da se pre svega u ovom momentu možemo sabrati.

Pucnji koji su se desili u školi „Vladislav Ribnikar“ i ubistva u selima oko Mladenovca bili su pucnji u sve nas, u jedan naelektrisani balon, u društvo koje je podeljeno kao nikada pre. Bojim se da je ovo pucanj upozorenja i da se njime može otvoriti Pandorina kutija.

Zaista, zabrinut sam kao otac troje dece i zabrinut sam kao narodni poslanik. Niko ovde prisutan nije upirao prst u vlast i govorio vama lično da ste vi, baš vi, krivi za ovo. Ali, odgovornost, pa, valjda odgovornost stoji na vlasti a ne na opoziciji? Imate 11 godina apsolutnu vlast, 11 godina vodite državu po vašim pravilima, 11 godina radite bukvalno šta hoćete. Pa, ako imate ovakvu vlast, da li imate i odgovornost? Ja mislim da treba da je imate.

Pričate o merama koje sprovodite, o oduzimanju oružja, to je u redu. Ali, jedna od mera je interesantna, stavili ste policajca ispred škole, možda da umirite roditelje koji dovode decu, ali, znate kako, efikasnost tih policajaca ispred škole – nema je. Ti policajci u uniformama koji su ispred škole više služe deci za slikanje, jer ja svakodnevno vodim tu decu, jer imam decu i vodim ih u školu.

Druga mera, jedna od mera koju ste uradili – smena direktorke. Da li vi shvatate da ne postoji profesija koja je više unižena i ponižena od prosvete? Shvatite da učiteljice, nastavnici i profesori u školama ne mogu da rade posao edukacije i vaspitanja dece, zato što su obespravljeni i samim tim su uplašeni. Jer, ne dao bog da neka nastavnica iz srpskog da detetu jedan, pa da se to dete pobuni, strašno! Ili da neki profesor fizičkog pipne dete za nogu, da se taj roditelj neki pobuni! Ako hoćete da vraćate mere u škole, prvo vratite dostojanstvo tim profesorima koje ste vi oduzeli.

Hoćete smirivanje tenzija. Uvaženi kolega Jovanov kaže – vijaće nas po ulicama. Kaže – pravimo atmosferu linča mi iz opozicije. Zašto bi nas neko vijao po ulicama? Zbog čega? Onda mislite – to je šef poslaničke grupe, to je taj folklor, to tako funkcioniše. Međutim, onaj koji je bio u DSS-u vedeta ovih dana javlja se i kaže – mi smo žuta hunta, mi smo bivša vlast, mi hoćemo da predamo Kosovo i Metohiju. Ko je, bre, bivša vlast? Da li mislite na Ćutu, na Radomira Lazovića, na mene ili na Pavla Grbovića? Niko nikada nije bio ni jedan sat u vlasti.

Kad mislimo da smo sve čuli i da je to to, ide uvažena poslanica iz Kragujevca koja peti mandat baca kletve i kaže nama ovako – da su glumci šljam, da je Pećka patrijaršija blago…

(Rodoljub Stanimirović: To je bio vaš čovek.)

Nemoj se derati.

Jeste blago, ali vi niste pozvani da pričate o tome iz prostog razloga što pričate, izmišljate i lažete i što nas je ta vaša retorika dovela u ovu situaciju u kojoj smo se svi našli.

Voleo bih, kada već pričate o vladiki Nikolaju, da mi kažete u kojim ste to delima našli da vladika Nikolaj kaže da je dobro i da se valja bacati kletva na one koji ne misle kao vi?

Na kraju, mislite to je to, evo ga uvaženi poslanik iz Požarevca, sa suzom u oku, javlja kako su žuti predali naša dva policijska generala službenika i vraća nas 30 godina unazad i na izlaganje, a želimo mir, Radomira Lazovića kaže mu, to mi je zaparalo uši – barabo drogirana!

Kako mislite da razgovaramo? U kom smeru da razgovaramo? Kako mislite da ova tema uđe u neku normalnu kolotečinu kada su sve strelice od vas prema nama otrovne? Majke mi mile.

I na kraju, da vam ja nešto kažem što se tiče ovih protesta. Vi uporno odbijate da shvatite i da razumete da na proteste pozivate vi svakim danom i na svakoj sednici. Vi to radite vrlo uspešno i hvala vam na tome. Vi mislite da ljudi poput Nikole Koje, Dragana Bjelogrlića, Srđana Dinčića, Ivana Ivanovića, Marka Janketića, da su došli iz bilo kog drugog razloga da šetaju, osim za pravdu i za slobodu? Nisu došli.

Narod je ustao protiv bahate vlasti, protiv balvanizacije, protiv laži i protiv nemorala. Na proteste gde se šeta, na proteste protiv nasilja, dolazi jedan moler iz Sremske Mitrovice koji ostavi svoj posao i dođe da šeta, jedan Gajić, dođe profesorica engleskog koja otkaže svoje privatne časove, jedna Tanja, dolazi masa ljudi koja svoje privatne poslove, ne državne, privatne, odloži da bi došao da šeta za dostojanstvo.

Na kraju ću vam samo nešto reći. Ima među vama časnih i čestitih ljudi sa kojima se ja politički apsolutno ne slažem, ništa se ne slažem, ali možete da naučite nešto od njih. Jedna od njih je, žao mi je što nije tu, Marina Raguš, ja se sa njom ništa ne slažem, ali kada vam ona nešto iznese, morate da kažete da je to uljudno. Ima tu kod vas i profesor Žika Bujuklić, takođe čovek sa kojim se ja ništa ne slažem, ali od koga možete da naučite.

I od koga možete još da naučite? Možete da naučite od ljudi iz SPS-a. Verovatno na ovoj strani ovde se niko ne slaže sa njima, ali su to jedna gospoda sa kojom može da se razgovara. Hvala i živela slobodna Srbija, druže Bakarec.

Pravo na repliku.

Pa, vi izgleda previše verujete ovim medijima koje pratite, jer da verujete svojim ušima ili bar da ste bili u sali ili da ste u stenograme ušli, čuli bi, znali biste da ja to nisam rekao.

U replici jednom od vas sam rekao – vas vaši već jure po ulicama, zato što se vi predstavljate kao lideri protesta, a ti koje ste pročitali da na te proteste dolaze to neće, pa se onda jave na „Utisak nedelje“ i traže vaše smene, vaših lidera. Kaže – vlasti smo ispostavili fakturu, e sad i opoziciji, da se sklone ovaj, ovaj, ovaj i ovaj. I šta ćemo sad?

Onda ste tu laž ponavljali u utorak. To je rečeno u ponedeljak, pa ste ponavljali u utorak, pa ste ponavljali u sredu, pa ste ponavljali u četvrtak, pa ste ponavljali u petak. I šta se desilo? Jel vas ko jurio? Pa, kako, jesam ja organizovao ili nisam organizovao? Što izmišljate takve stvari?

Pet dana ste se samo time bavili. Onda se desilo tu ispred ove zgrade da su napali onog Amerikanca koji je bio pijan i koji je vređao učesnike tamo, provocirao ih. I to nisam rekao ja, to je rekao vaš redar sa tog skupa direktno u kameru „N1“. To posle potvrdi policija kroz istragu. Ali, to nije smetalo licemeru, najgorem licemeru i najodvratnijem licemeru Radomiru Lazoviću da kaže – to je uradio Milenko Jovanov i to je posledica onoga što je uradio Milenko Jovanov, on je to najavio. I šta ćemo sad? Pa, sad će lepo da dobije prijavu za to, pa će lepo da odgovara za to, mora, da nauči da se takve stvari ne rade.

Šta je tu poenta? Niko od vas u sali nije reagovao, koji ste eventualno bili u sali, nije reagovao kad sam ja to rekao. Zašto? Pa, zato što ste čuli šta sam rekao i da tu nije bilo ničega za reakcije.

Dva sata kasnije dolazi novinarka „N1“ da vam kaže šta sam ja rekao i vi onda tu priču preuzimate i ponavljate do današnjeg dana, i to je bila mantra. Ja sam organizovao nasilje na vašem protestu. Kakvo se nasilje desilo na vašem protestu? Jeste ili nije? Ako jeste, evo, ja prihvatam da sam ga organizovao. Nije se desilo ništa. Jedino nasilje, rušenje ustavnog poretka ove zemlje, ste organizovali vi sami. i to je danas priznao ovaj vaš aktivista koji je unosio obešenu lutku Aleksandra Vučića. To ste radili i za to je osuđen, i to je priznao, i kada pričate o nasilju stanete pred ogledalo i pričate o tome, a ne nama.

Drugo, nemojte vi uređivati kako ćemo mi da govorimo i to šta vi mislite, ko se vama sviđa i ko vam se ne sviđa. Lično, uživam u tome što vas se ne sviđam, zabrinuo bih se da je obrnuto. Hvala.

Po kom osnovu?
(Nebojša Bakarec: Pomenuo me je na kraju.)
Repliku? Ne.
(Boško Obradović: Što?)
Šta je bilo?
(Boško Obradović: Ima pravo.)
Što vičete? Što vičete, Obradoviću?
(Boško Obradović: Ja?)
Da. Jel hoćete nešto da kažete?
(Boško Obradović: Zalažem se za ovog čestitog i dobrog čoveka.)
Jel hoćete nešto da kažete? Vi? Da li ste se prijavili za reč?
(Boško Obradović: Ne. Ja se borim za ovog dobrog čoveka.)
Da li ste se prijavili za reč, Obradoviću?
(Boško Obradović: Borim se protiv nepravde.)
Malo se glupirate, ništa više. Odlično, veliki pokazatelj vašeg poštovanja, ne samo prema Skupštini, nego i prema temi i svemu onome što se desilo.
(Boško Obradović: Zašto uskraćujete prava ovakvom čoveku? Ne razumem zaista.)
Odlično se ponašate, odlično, klovnovski.
Izvolite.

Da li imam pravo na repliku? Na repliku? Imam.

Hvala.

Gospodine Jovanov, ja moram da priznam da sigurno ovde u opoziciji ima ljudi kojima vi niste simpatični, ali ja ću vam priznati, vi ste meni simpatični. Sada ću vam reči zašto?

(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)

Dobro, bre, nemojte da se derete, bre, više, bre. Polako malo. Samo polako.

Znači, prvo, vi nam stalno stavljate u usta stvari koje nisu tačne. Kakve Brkić ima veze sa nama? Kakve onaj čovek što je nosio lutku ima bilo kakve veze sa nama? Kakve veze on ima sa nama? Ne znam ko je vas napadao.

Znači, ne pratim nikakve medije, ko mene malo ovde poznaje zna da me uopšte nije briga šta piše u medijima, ja sam slušao šta ste vi rekli. Vi ste rekli ovako citiram: „Sada ćete videti kada ovi vaši budu vijali vas“. To sam čuo. Ne znam zašto bi nas neko vijao?

Pod dva, zašto mi treba da se bilo koga bojimo? Pod tri, ko se koga plaši? Jel stvarno mislite da se neko nekoga plaši? Zašto biste se vi plašili nas i mi plašili vas? Mi smo ovde valjda birani od građana Srbije, da ovo ne izgleda kao „Farma“, nego da izgleda kao parlament, dom mudrih.

Ja, ne znam u šta se ovo sve svelo. Da li je…

(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)

Ja neću više ništa da kažem. To što vi radite i dobacujete i što vas predsednik ne upozorava da stanete, zaista treba da vas je sramota, a reći ću vam zašto. Nikada nisam dobacivao, neukusno, bilo kome od vas, pa poslušajte, nije teško biti fin, pa nije teško biti fin. Hajde malo, ljudi, udostojite se da čujete šta imam da kažem, pa vi meni odgovorite, takođe, ljudski. Ima ljudi koji imaju šta da kažu ovde. Hvala.