E, sada ja, da vam kažem, evo, da povežemo zašto je to važno. Vidim, gospodine predsedavajući, vas zanima zašto je to važno za ovaj anketni odbor, jel tako? Deluje mi da je tako.
Važno je zato što u takvom jednom kontekstu nepoštovanja prava kao što je to pisala i EU u svojim izveštajima mi dolazimo do toga da umiru deca, da deca ubijaju decu, da mladi ubijaju po okolini Mladenovca i dođemo do toga da mi treba da sazivamo uprkos vašim namerama ovu sednicu, mi treba da vas teramo da pravimo ovaj anketni odbor, mi treba da se ovde da se izlazimo van nekih normalnih stvari, da bismo došli do istine o ovim slučajevima.
Pa, zar nije normalno da nas brine da li će do toga doći, kako ćemo dalje odavde? Zar nije normalno kada imate toliki broj nerešenih slučajeva da se zapitamo da li je možda sistem zakazao ili sistema nema.
Evo da vam odgonetnem tu veliku, tu veliku misteriju da li je sistem zakazao ili sistema nema i mi se svi ovde o tome pitamo, voleli bismo da ima sistema, ali sve pokazuje da ga možda i nema čak. Mi ne znamo, mi se pitamo, ali vaša premijerka kaže – sistem nije zakazao, pa smo mi onda ti koji su zapitani. Kako je moguće da sistem dozvoli, da nakon 18 mrtvih i 20 ranjenih imamo ovakve izveštaje, gospodine predsedavajući? Jel se brinete vi da možda stabilnost nije na najvišem nivou?
Gospodin prethodni govornik Aleksić je govorio o doprinosu medija tome. To je meni zapisano pod dva. Ako sam ja neki predlagač ovoga, onda bi trebalo da ja mogu da prepoznam da li on govori o tome, a ne vi. Meni se čini da je on govorio o doprinosu medija u ovim slučajevima. Ako pogledamo zaista, to su glavni zahtevi protesta – Srbija protiv nasilja. To su glavni zahtevi građana, da se reši medijska situacija u kojoj je normalno da „Pink“ i „Hepi“ zauzimaju javna dobra, nacionalne frekvencije. Jel se slažete da je to važno za ovaj anketni odbor? Ja kao predlagač smatram da je važno, te onda pohvaljujem kolegu Aleksića što je tome doprineo, što je doprineo kod građana razumevanje problema koji nastaje kada se deca, ali i odrasli nađu izloženi konstantom nasilju koje dolazi sa „Pinka“ i „Hepija“.
Takođe, prethodni govornik Aleksić govorio je i o ulozi obrazovnog sistema. Ja mislim da mi odavde, da taj anketni odbor, ali ajde anketni odbor ipak ima ograničeno delova, taj anketni odbor treba da predloži neke mere, a mi valjda ovde svi treba da se bavimo da naš obrazovni sistem napreduje. Kako on može? Ja smatra da su to možda i glavne mere kojim bi trebalo da nastavimo dalje.
To bi verovatno trebalo da bude nešto čemu se najviše posvećujemo. Naravno, važno je i smanjenje broja oružja, ne kažem, i naravno važna je i bezbednost, naravno, ali ono što će ključno napraviti promenu u ovoj našoj državi, ukoliko nam je do te promene stvarno stalo, a to je ono u šta sumnjamo, jeste kako možemo da obezbedimo da nam plate nastavnika budu veće, da nastavnici budu uvaženi, da ne budu manje uvaženi od kriminalaca koji po televizijama glume zvezde, pa možda se onda ne bi desilo da čovek koji je ubijao u Mladenovcu glorifikuje tog ubicu i smatra da je bolji od drugih zato što se druži sa zvezdama sa TV, učesnicima rijalitija.
Mislite da se to slučajno desi? Ne, to se desi zato što vi konstantno imate te ljude na televiziji. Njima se voditelji na televiziji, na televizijskim ekranima dive, stavljaju ih u prvi plan, kažu – vau, kako je to zanimljivo što ti govoriš osuđeni kriminalče. Jel mislite da nije normalno da onda neko od dece kaže – pa, evo, to je zvezda današnje Srbije.
Razumete li me možda? Da li možda razumete nešto od ovoga? U takvom sistemu mi moramo da uložimo da bude više nastavnika, da bude više pedagoga i psihologa koji neće biti samo puki administrativni radnici, nego će imati vremena da se posvete deci, da čuju njihove probleme, da čuju probleme roditelja, da tim roditeljima daju savet kako dalje sa tom decom.
Možda ćemo imati socijalne radnike koji takođe će biti manje učesnici administrativnog posla, već će biti specijalizovani pa neće morati da se bavi jedan čovek svim problemima koje dete ima, nego će možda biti više njih.
Možda ćemo se odlučiti da ne ulažemo toliki novac u naoružanje, nego u prosvetu. Jel znate da je budžet za naoružanje i bezbednost dupliran u prethodnih 10 godina, a ovi koji bi trebalo da se bavi prosvetom smanjen. Nama je 3,5% u odnosu na BDP ulaganje u prosvetu. Zašto nije 5% ako nam je prosveta važna?
Smatram da je prethodni govornik doprineo razumevanju problema koje mi imamo u prosveti.
Takođe, delovanje nadležnih institucija u periodu pre i posle tragedije, smatram da je takođe govorio o tome na pravi način. Važno je da znamo da li je bilo smanjenja naoružanja ili nije. Važno je da znamo šta činimo da ga ne bude u budućnosti. To su sve važne činjenice koje vi tako olako odbacujete. Ustanete i krenete da govorite tako nekako puni samopouzdanja kao da Bog zna šta ćemo čuti, ali ništa ne čujemo od pitanja koja postavljamo. Nijedan odgovor ne čujemo. Napadi, napadi, napadi. Novo nasilje, novi sukobi. To dolazi sa druge strane, a mi bismo voleli da znamo šta ćete kao vlast novo uraditi. Ja smatram da nećete uraditi ništa i zato sam zabrinut. Zato su zabrinuti ljudi na ulici, ali bih voleo da to čujemo od vas.
Čuo sam od premijerke, čuo sam od ministra Gašića, čuo sam od ovih ljudi koji predstavljaju REM – ništa neće biti urađeno. Te onda smatra da ovi ljudi koji dolaze iz opozicije na pravi način postavljaju pitanja. Zbunjeni smo. Kakav je to sistem koji dozvoli 18 mrtvih i 20 ranjenih bez da se iko uznemiri oko toga, nego da nas ubeđujete danima da on nije zakazao. Razumete li me? Razumete li me?
Dakle, mi moramo da učinimo sve da ovaj sistem drugačije izgleda, a to možemo da uradimo tako što ćemo napraviti oštar rez u ovom trenutku ostavkama odgovornih ljudi, ispunjavanjem zahteva koje su nam građani ispostavili. Nakon toga možemo da razgovaramo kako dalje. Predsedavajući, hoćete da reagujete?
(Nikola Radosavljević: Kako te nije sramota?)
(Vladimir Đukanović: Stidi se, zloupotrebljavaš mrtvu decu.)
