Poslanici razgovaraju međusobno.
Evo, da zamolim poslanike da ne razgovaraju da bi Predrag Marsenić imao punu koncentraciju.

Nije tačno. Vi vrlo dobro znate šta je po sredi, ali nebitno je. Navikli smo na to.

Evo, reagovao sam.
Hoćete li i zvono?
Evo, slušajte sad.

Jako ste ljubazni. Hvala vam. Kao i uvek, po običaju.

Hvala vam puno.

Da li sad možete da nastavite?

Da.

Ajde, ako možete, nastavite.

U svakom slučaju, evo i ovo je jedan od primera zašto je atmosfera u Skupštini takva.

Na kraju, želim samo da ukažem na nešto što smo mi ukazivali kada smo tražili da dobijemo podatke o tome koliko oružja je predato.

Naša namera nije bila da vređamo bilo koga, naša namera je bila da ukažemo na neka saznanja koja smo imali od ranije, pa ću vam napraviti jedno poređenje.

Dakle, ako u jednoj Sremskoj Mitrovici, koja je otprilike, približno veličine Bujanovca, imate 30 puta više predato naoružanja, ovo su, doduše, stari podaci, sad je verovatno i više, nego u Bujanovcu, to znači da postoji neki problem. To je trenutak da se upali ta crvena lampica. Zato smo tražili da nam se to dostavi.

Ta crvena lampica je, u stvari, potreba da se dobro promisli o ovom problemu, da se posle ne bi desilo da sistem opet nije ili jeste zakazao, zato što je evidentno da tamo postoji velika količina nelegalnog naoružanja i to nelegalno naoružanje će jednog trenutka sasvim moguće biti upotrebljeno protiv građana Srbije i protiv vlasti, policije, bilo koga.

Dakle, treba voditi računa o tome i naša namera nije bila da vređamo kolege Bošnjake. Mislim da su oni saučestvovali u našoj tragediji, to se i vidi iz ovih podataka, nego da upozorimo i javnost i vlast da postoji problem u Bujanovcu, u Preševu.

Znači, u Preševu je samo sedam komada naoružanja predato, a jasno je da zbog blizine KiM imamo veliki problem i ogromnu količinu nelegalnog naoružanja na toj teritoriji.

U svakom slučaju, smatram da bi bilo dobro da ovaj anketni odbor zaista prihvatite i da na tom anketnom odboru donesemo neke zaključke, zaključke koji će nam pomoći svima da nam se ovo više nikada ne desi.

Hvala.

Ne sumnjam ja uopšte da ćete vi uvek da se žalite na svoj položaj, status, itd. ali samo obratite pažnju, od 17 i po minuta, koliko ste govorili, i opet govorili šta god ste hteli, šta god vam je palo na pamet, tek posle desetog minuta sami kažete – a sad nešto o temi. Dakle, tek posle desetog minuta nešto o temi, a pre toga o carini, tablicama, proizvodnji električne energije.
Znači, samo obratite pažnju koliko vam je težak položaj i koliko ste onemogućeni da kažete ili uradite bilo šta.
(Predrag Marsenić: Hoćete li da mi dozvolite repliku?)
Kad dobijete reč, naravno, ne sad kad vičete.
(Predrag Marsenić: Sada tražim repliku.)
To vikanje sa mesta, to nećemo.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Dakle, kaže se da je vrlo aktuelna situacija. To je citat na KiM, da je problematično ovo, da je problematično, pa se postavlja pitanje – a gde je predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Srbije? Odbor za odbranu i unutrašnje poslove, da ga formalno tako zovem. Gde je?

Kako to da je kriv i šef BIA-e i ministar policije, a predsednik Odbora za bezbednost ne da nije kriv, nego ga nema nigde.

Kaže – nadmudrio nas Kurti. Kako? Tako što je sebe doveo u situaciju da mu isporučuju ultimatum? Ozbiljno nas je nadmudrio.

Ova podvala sa tom pričom – došli ljudi sa KiM na skup u Beograd, pa oni upali u zgrade… Pazite vi koja je to ideja.

Znači, Vladimir Orlić je kao predsednik Skupštine zakazao Skupštinu za današnji dan. Vi ste došli iz Velike Plane. Lopov neki, bitanga neka vam upala u kuću dok ste vi tu. Nije kriv on što je upao, nego je kriv Orlić što je zakazao sednicu Skupštine. E, to je ta logika. Svaka vam čast, genijalno ste to smislili.

Kažete – neravnomerni uslovi. Ja ne mogu da zamislim minute na televizijama sa nacionalnom frekvencijom koje je dobio Miloš Jovanović u kampanji. Ne mogu da ih zamislim, a ne da ih imam. To gde je on bio, gostovao je u dva, četiri, šest, osam, na svim televizijama, u svim emisijama, tako da nemojte mi to samo pričati.

Najzad, što se KiM i protesta tiče, to izgleda ima neke veze, pošto je šef kabineta Vjose Osmani, koji se zove Blerin Vela, poručio da se ponosi ljudima koji protestuju u Beogradu i da mu sve miriše na majdan i vi se hvalite time što saučestvujete u tome i ponovo sa onima koji su hteli da vas hapse, koji su vas progonili, koji su o vama pravili specijalne emisije na njihovim specijalnim, šifrovanim, nezavisnim televizijama i ponovo ste im sve oprostili. Veliki ste Hrišćani, čestitam vam.

Odlično je što smo se razdelili svako na svoju stranu, vi tamo gde stvarno pripadate, a mi tamo gde je trebalo, izgleda, odavno da budemo.

Hvala.