Hvala vam na objašnjenju.
Dakle, ovako. Dakle, u tom objašnjenju sastojalo se to da je prethodni govornik govorio nešto o mrtvoj deci predsednika.
Dakle, ja moram ovde sada da kažem nešto. Niko ne želi nikome ništa nažao da se desi u ovoj državi. Ovde smo toliko puta to ponavljali. Vas sam molio da utičete, da kada vaši poslanici tako nešto tvrde, da vi kao najodgovorniji tako nešto kažete. Ali, za potrebe istine i za potrebe toga, objašnjenja šta je prethodni govornik govorio, koji neće imati priliku da to kaže, želeo bih da pročitam tačno šta je rekao predsednik, pa vi vidite s njim zašto on pominje i šta pominje.
Dakle, predsednik je izjavio u medijima, u javnosti, preko njegovog Tiktoka, Instagrama, čime se već sad služi moderni predsednik, kaže - nikada i nipošto, u stvari, ovo dolazi iz "Informera" koji uređuju vaši poslanici, a očito i predsednik, citat - nikada i nipošto neću pristati na ucene, nikada najgorima neću prepustiti vlast bez izbora, kao da mu neko traži. Nikada neću potpisati nikakvu tehničku ili prelaznu vladu. I ovaj deo je sada zanimljiv - ako mene ubiju, što bi ga iko ubio, iza mene ostaje moj brat Andrej, ako ubiju mog brata, ko da je iko ikad tražio ubistvo ikoga odavde, ostaje moj sin Danilo. Pa, evo ko pominje decu. Ako ubiju mog sina, ostaje moja ćerka Milica, ako ubiju nju, moju ćerku, ostaje moj sin Vukan i grobovi naši boriće se protiv ustaša. Ovo je izgovorio predsednik.
Jel se slažete? Jel valjda ne sumnjate u to da je ovo izgovorio predsednik?
Evo, sad vi meni recite, zašto bre, ljudi, ovo govori predsednik? Zašto ovo govori predsednik? Zbog čega govori ovo? Zašto nas obasipa ovom mržnjom? Niko, niko ne želi ništa slično nikome u ovoj državi.
(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)
Mi se, ljudi, borimo protiv nasilja, borimo se da ničije dete nikada više ne nastrada. Borimo se da nijedan roditelj ne zaplače nikada više na način kao što se to desilo roditeljima iz "Ribnikara", okoline Mladenovca, okoline Smedereva i svakom drugom detetu i roditelju kojem se to desilo, ljudi bre.
Ako treba, svaki svoj sekund koji imam na ovoj sednici ću iskoristiti da ponovim da niko nikome nikada ne želi nikakvo nasilje i da se zbog toga borimo. Nije mi nikakav problem da o tome govorim uvek. Nasilje je nedopustivo u našem društvu.
Ali, da se osvrnemo pošto ste govorili, i hvala prethodnom govorniku koji je na vrlo smiren i dobar način govorio o svim ovim aspektima koji se nalaze ovde, pominjući i nasilje na Kosovu, koje je za svaku osudu, koje smo osudili više puta i koje zaslužuje da se osudi svaki put.
Dakle, hteo bih da kažem nešto o tom kontramitingu, za koji kažete da ste nabavili autobuse ovde ili onde. Meni su nevažni vaši autobusi, ali mi je važno to što ste primoravali ljude iz javnih službi da dolaze na kontramiting, što ste plaćali ljude. Takođe mi je važno to što ste na tom kontramitingu napravili novu žrtvu.
(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)
Naravno da ne mislim vi lično. Naravno ne mislim da ste vi lično odgovorni, ali ste odgovorni za nečinjenje, odgovorni ste za to zato što je u taj autobus, u jedan od vaših autobusa je ušao Momčilo Vučković iz sela Donja Budriga na Kosovu i u 43. godini rezultat toga je da je on preminuo. Kako je do toga došlo? Došlo je do toga što je čovek imao povredu glave putujući na kontramiting, a medicinska služba koja je bila u pratnji ovih autobusa ga je odvezla, samo vratila kod rođaka. Nije ga odvezla u bolnicu. Mogao je da bude urađen skener glave. Čovek je možda mogao da preživi. Dakle, ne znam, možda i nije, ali poenta je u tome što ste ostavili čoveka bez nege, bez potrebne nege ste ga ostavili negde usput, jer su vaši žurili na kontramiting. Molim vas da to bude poslednja žrtva ovako neodgovornog ponašanja koje pokazujete ovde iznova i iznova.
Dakle, ljudi, nemojte nikoga sukobljavati. Zaustavite vašu propagandnu mašineriju da bismo mogli da nastavimo kao Srbija dalje.
Hteo sam nešto da vam kažem o merama o kojima govorite. Hvala ko god je pomenuo da se vratimo na mere, hvala, ajde da razgovaramo malo više o tome.
Dakle, kaže predstavnik većine da ovde niko nikakve mere ne predlaže. Stvarno? Evo vam hitne mere koje smo predložili, koje traže ljudi, dakle, hitne mere koje mogu odmah da se urade. Među hitne mere spada smena REM-a, među hitne mere spada da "Pink" i "Hepi" izgube nacionalnu frekvenciju, smena dva ministra, jedan je podneo ostavku, smena šefa BIA, smena rukovodstva RTS-a, dakle, zaustavljanje ovih fabrika mržnje poput "Informera", "Alo", "Srpskog telegrafa" i slično. To vam je hitna mera i to vas molimo da odmah ispunite.
Evo ja sam govorio ovde šta bi trebalo da bude na dnevnom redu anketnog odbora, ali ne ja, sve moje kolege su o tome govorile, svako je dao svoj ugao šta misli da bi trebale da budu mere, pa ćete tako imati to da mi smatramo da bi trebalo povećati ulaganje u prosvetu sa 3,5% BDP na 5%.
Smatramo da je neophodno povećanje plate nastavnika i pobošljavanje njihovog materijalnog položaja. Plate nastavnika doveli su do toga da su ispod republičkog proseka, i to između 10% i 17%. U ovoj oblasti vam je najviše zaposlenih ljudi sa visokim obrazovanjem, znači 80%. Jel to nije nešto na čemu bi mogli da radimo? Jel to nije konstruktivan predlog?
Nastavnici više ne smeju da budu tretirani kao administrativni radnici. Ljudi moraju da se posvete svom poslu. Jel to nije nešto o čemu bi trebali da razgovaramo? Jel to nije dobar način da im omogućimo da bolje rade, efikasnije da se posvete deci?
Treba nam više psihologa i pedagoga u školama, zato što je ova služba, psihološko-pedagoška svedena na administrativnu pomoć. Ljudi nemaju vremena da se posvete deci, ima ih malo. Na 500 ili 600 đaka imate jednog pedagoga, a tek na 800 psihologa. Hajde da to promenimo, hajde da ih bude više. Hajde, ekonomski tigre, da sav taj novac, profit, koji ovde pokušavate da pokažete, hajde da ga uložimo u decu, hajde da ga uložimo da ima više ovih ljudi koji će im pomoći, koji će ih čuti, koji će ih saslušati. Jel to nije dobar predlog?
Želimo da se pedagozi i psiholozi posvete više saradnji sa đacima i nastavnicima u oblikovanju nastavnog programa. Hajde da oni utiču na to kako će izgledati školski čas, kako će izgledati nastavne aktivnosti, da bi najbolji mogli da dođu do izražaja a najgori da dobiju pomoć, da postanu i oni bolji. Jel vam to nije dobar predlog? Ili smatrate da to nije važno?
Nasilje prema nastavnicima, ali i učenicima, mora da se…
(Nikola Radosavljević: Lakše malo.)
Prihvatam vaš predlog, u redu, govoriću smirenije. Izvinite. Nekada zaista emocije nadvladaju, težak je trenutak. Izvinjavam se, u pravu ste.
Dakle, voleli bismo da nasilje prema nastavnicima i učenicima bude iskorenjeno. I kada to kažem, recimo, evo vam primer. Kada imamo Izveštaj Vlade o bezbedonosnoj situaciji i kada u njemu imate da u samo devet dana 438 bezbedonosno interesantnih događaja u školama i u okolini škola, za mene je to razlog da se zabrinem. Za mene je to razlog da pomislim da možda nije baš sve u redu u toj oblasti.
Kada mi kažete da ima skoro 200 pretnji učenicima, to kažete u vašim izveštajima, ako kažete da su neke od tih pretnji, 22 nožem a 13 replikom pištolja ili obrnuto, možda sam pomešao, ne znam, možda je 22 pištoljem a 13 nožem, svakako je zabrinjavajuće. Ako mi kažete da se taj broj tih događaja povećao za 123% u odnosu na isti period prethodne godine, zar to nije nešto zabrinjavajuće? Ja tu vidim da je ova mera koju predlažemo da se više radi na tome da se nasilje prema nastavnicima i učenicima iskoreni i smatram to opravdanim i važnim. Voleo bih da mi o tome kaže nešto ministar Gašić.
Govorimo i o tome da nastavnici moraju biti nezavisni u svom radu, a ne da za svaki aspekt rada moraju da traže dozvolu direktora. Često je taj direktor u vašoj partiji i često onda to zavisi od partijske discipline. Videli smo svedočanstva ljudi koji su bili iz škola primorani da pozovu po još pet nastavnika i da dođu na ovaj kontramiting o kom govorimo. To vam je odličan način da se smanje problemi u društvu, zavisnost nastavnika od vaše centralne uprave, nekad se zvala otadžbinska, ali nećemo sad o tome, daleka je prošlost.
Voleli bismo da se zaustavi praksa zapošljavanja nastavnika preko ugovora na određeno vreme. Zar oni koji našu decu uče, vaspitavaju, brinu o njima, zar oni ne zaslužuju sami brigu? Zar ne treba oni da budu ti koji imaju sve što im treba da bi se osećali sigurno i da bi mogli na najbolji način da rade ono što je nama najvažnije? Valjda su nama naša deca, gospodo, najvažnija?
Čekajte, čekajte, imamo još.
Ono što mi kažemo jeste da ove male plate dovode do manjka motivacije zaposlenih, pa imamo novi problem. Ako su male plate, ljudi neće hteti da se školuju za te male plate. Jer, što bi se neko školovao da zarađuje malo, čak ispod državnog proseka, a ni sa tim državnim prosekom ne može sebi da obezbedi normalan život? Sad, gledajte, hoćemo li otvoriti pitanje toga da nema dovoljno novih nastavnika koji se školuju za to da nam decu edukuju?
Kad smo već tu, hajde da kažemo nešto i o socijalnim radnicima, kojih nema dovoljno. Oni tek kada imaju i po 40 dece na starateljstvu imaju opet mnogo administracije, imaju problem širine zaduženja, jer postoje različiti problemi kojima se specijalistički treba posvetiti, pa tako onda oni moraju da brinu i o problemima starateljstva, razvoda, nasilja, što nije baš dobro, trebalo bi da postoji specijalizacija.
Jel to nisu neke mere? Jel to nisu važne mere koje bi mi, gospodo, mogli da uvedemo?
Dodajmo uz sve ovo da imamo nedostatak psihijatara i kliničkih psihologa, a posebno dečijih psihijatara. Važno je mentalno stanje nacije. Mi treba da o tome razgovaramo. Nemojte se smejati. To što neko možda ima problem u ovoj oblasti, nije za podsmeh.
Gospodine Jovanov, da vam kažem nešto, mene ste ovde izvrgavali ruglu zbog toga što imam astmu. Nemojte, nije u redu. Nije u redu da sa podsmehom govorite o ljudima koji imaju probleme, pa makar oni bili ovog mentalnog zdravlja. Trebalo bi učiniti sve da se ljudima pomogne, a postoje načini. Ako vi ne znate, siguran sam da ne znate, mi znamo, pa ćemo te mere predlagati i kroz anketni odbor i na druge načine.
Naravno, znam da taj anketni odbor ne može imati toliko široku ulogu da baš sve ovo predloži i ja to razumem, ali se iskreno nadam da će ovaj dom ove Narodne skupštine možda, i nakon toga, poslužiti da se nešto od dobrih predloga i dobrih ideja i usvoji.
Pošto ste tražili, u stvari, možda je vreme da ovde stanem, vidim da vam je koncentracija opala…
(Milenko Jovanov: Samo ti nastavi.)
Govoriću detaljnije merama, ne, ne, koje je do sada Vlada donela, ali moram da uporedim ove mere… Namerno sam sada govorio samo o onim merama koje smo pominjali zato što se one odnose na prosvetu, brigu i vaspitanje dece. Namerno sam o tome govorio zato što sam hteo da napravim jedan kontrast prema onim merama koje je donela Vlada. Vlada je uglavnom donosila mere koje su reaktivne i koje se bave time da bi trebalo povećati broj policajaca ili da bi se trebalo baviti oduzimanjem oružja. Mi nemamo ništa protiv toga. Mislimo da to možda nije loša ideja, ali ona ima svoje posledice, takođe, koje bi trebalo da opišemo i ja ću to uraditi.
Dakle, sa jedne strane imamo smanjivanje naoružanja, smanjivanje dostupnosti, posebno prema deci kojoj to naoružanje biva dostupno, a sa druge strane treba da bude ulaganje u prosvetu, poboljšanje uslova nastavnika, poboljšanje uslova u kojima đaci rade. To su dve ključne stvari o kojima mi želimo da pričamo.
To vam najavljujem za sledeći put kada budem govorio. Hvala vam puno.