Da, da. Sad odmah objasnite.

Dakle, anketni odbor koji ovde danas treba da zajednički napravimo…

Ipak ništa.

… svi predstavnici građana Srbije, svi predstavnici bez obzira iz koje su stranke, bez obzira kakvi su pogledi ideološki ili neki drugi jeste jedini razuman, normalan čin narodnog predstavništva da utvrdi činjenice užasnih tragedija koje su nas udarile kao naciju, kao društvo i da da konkretne predloge kako iz te situacije da izađemo.

Svi to treba da uradimo zajedno. Svi oni koji su pomislili da je iko rekao, ili ne daj Bože pomislio da je neko sa ove, one strane neposredno kriv za ove tragedije, jako greši. Zna se ko je krivac. Krivci su neposredni izvršioci ovih gnusnih, krivičnih, kriminalnih dela. One ubice koje su povukle obarač su krivci. Zato nemojte ljudi pokušavati da kažete nešto što neko niko u ovoj Skupštini nije izgovorio, jer je to bestijalno tako nešto reći, ali vi ne razumete razliku između krivice i objektivne i subjektivne i političke odgovornosti. O tome se radi.

Razmislite poštovane kolege, ne krivica, odgovornost se nalazi u mnogo čemu što ovaj anketni odbor treba da istraži. On, lider većine, koji sedi pored ovog uništioca sedišta NATO-a u Monsu, on zna kako, je ovde lepo rekao nekoliko puta, lepo, precizno rekao, doduše netačno - šta će vama anketni odbor kada vi već sve činjenice znate, završen citat. Poštovana gospodo, građani Srbije, problem je što ne znaju sve činjenice, a evo šta ne znaju i šta anketni odbor treba da utvrdi.

Predložene mere ste vrlo iscrpno jasno, detaljno čuli od kolege Lazovića, one su odgovor na neprekidno danima traženja dajte nam mere, dajte nam predloge, kad čovek izloži mere i predloge kreću krici, kreću negodovanja. Zašto? Pa, nisu te mere stranačke, pa nisu te mere protiv ovog deteta ili onog deteta, naopako. One služe da se Srbija spašava, one služe ko god je vas lično optužio, ja to osuđujem, to sam rekao već, slušali ste me pažljivo, ne postoji odgovornost bilo koga od vas lično, niti ljudi u vrhu države za ono što je neko ubio decu. Molim vas.

Ono što je bitno da se kaže, a što izbegavate sve vreme zamislite, razmislite šta branite. Upitajte se kolege iz većine šta branite? Šta branite vi? Branite građanima da se bune i bore protiv nasilja, branite da se utvrdi odgovornost ljudi koji su kršeći zakone i pravilnike sopstvene institucije dozvolili deset, jedanaest godina da se nesmetano jezik mržnje, podela verbalnog nasilja, fizičkog nasilja, prosipa na sve građane Srbije, nebitno za koju stranku glasaju. Krivi su oni za to, odgovorni su za to što su to dozvolili svojim nečinjenjem, favorizovanjem.

Zaboravljate da ovo nije pitanje estetike, uopšte me ne interesuje ko šta voli da gleda, ne voli da gleda, ali ono što me jako boli i kao čoveka i kao roditelja, jeste da se to neprekidno ponavlja 11 godina, da se promovišu lažni heroji, da se promovišu kriminalci, da se dovode u situacije gde ih voditelji teraju da kažu da su za SNS, teraju ih i oni govore da su za SNS. Vas to treba da brine, ne mene. Vas to treba da brine.

Vi ne razumete da je anketni odbor najbolji pokazatelj kako će većina, kako ćete vi, da se odnosite prema nasušnoj potrebi ovog naroda da dođe do istine o tome koja je to bila streljana, ko je vlasnik ili je državna? Kako se zove osoba koja je dozvolila detetu od 12 godina da upucava pištolj? Ko je dozvolio da se to dešava nekoliko puta? Ko je dozvolio da se u školi ne pokrene postupak socijalni, pedagoški prema tom detetu? Ko je dozvolio ili propustio da učini da se prema ocu pokrene postupak procene njegove sposobnosti i odakle ocu više komada dugog naoružanja? Ko je i zašto i kakva je uloga MUP-a Srbije ili funkcionera MUP-a Srbije u toj streljani? To se traži da se razotkrije, a te činjenice još ne znamo, ali ćemo ih saznati.

Kao što ćemo saznati i zašto i kako je moguće da uz ogromne propuste i pored toga što je MUP podnosio krivične prijave, za ubicu iz Dubone i Velikog Orašja, molim vas, kako je moguće da taj čovek nije procesuiran? Kako je moguće da taj čovek nije dobio sudsku odluku o sopstvenom kršenju zakona, koji je jurio komšije kolcem, ubijao pse, udario policajca na dužnosti? Kako je to moguće?

Zašto je Viši sud u Beogradu dozvolio da Kristijan Golubović ne ide u zatvor, jer citiram – obavezan je da završi ugovoreni posao. Misli se inače na „Zadrugu“. Ili na „Farmu“, nisam siguran, imam tu stručnjaka koji je bio učesnik pa će on reći. Dakle, kako je to moguće? Kako je moguće da je sud doneo takvu odluku? Kako se zove sudija, zašto je doneo takvu odluku?

Anketni odbor nije tužilaštvo, anketni odbor nije sud, anketni odbor utvrđuje činjenice i daje predloge kako to da se reši. Kako je moguće da je tužilac u Mladenovcu pokrenuo postupak protiv rijalitija i protiv imenovanog Golubovića, a onda je taj tužilac sklonjen? Po čijem nalogu, zašto i šta se desilo ta tim pokrenutim postupkom. Kako je moguće da vi ne vidite ljudi, koje je jednako pogodila ova tragedija, koji ste i moji i ja sam vaš sunarodnik, kako je moguće da ne vidite da odbrana koju pokušavate sve ove dane i nedelje, govori o tome da vi ne razumete šta branite. Šta branite? Branite da se utvrde činjenice, branite to da imamo i dalje nasilje u medijima, branite to da se u našim medijima čuje prostakluk, psovka i isključivo jedna istina. Branite to što niko nijedan cvet nije zgazio na protestima, nijedan prozor nije pukao i neće. Branite to kada je neko zabrinut za svu decu u ovoj zemlji, da vi kažete – spominjete decu. Pa ne spominjemo mi decu ljudi, predsednik spominje decu.

Aleksa Šantić u grobu se prevrće. U grobu se okreće. Ne zato što neko koristi njegove veličanstvene večne stihove o tome kako će se boriti sa vama, Aleksa misli na neke dušmane ove zemlje, stare dušmane, rekao bih austrougarske dušmane i otomanske dušmane. Ljudi, nismo dušmani, mi smo svi građani ove zemlje, nikog ne mrzimo, ničija glava ne sme da se dotakne, a ne da ode, ničija. Ničije dete se neće dodirnuti u ovoj zemlji. Ja vam kažem, ako nastavite ovako, to je vaše pravo, ako nastavite da bagatelišete i anketni odbor i nadam se uspešan rad odbora koji mora da utvrdi sve ove stvari, ako taj izveštaj odbijete da usvojite i da ga podržite na samom anketnom odboru, što je moguće i to je vaše pravo, time ćete ispisati anale kako kaže predsednik neću reći čega, ali jednu divnu dodatnu biografiju vaše stranke. Zato što ste pokazali da vas istina ne zanima, da vas ne zanima utvrđivanje odgovornosti, da govorite da su svi krivi, ako su svi krivi onda niko nije kriv.

U ovom zemlji moramo da odvojimo od onoga ko je krivac, ko je odgovoran od onoga što vi radite. Branite na odbranjivo, pokušavate da ovo svedete na lični, politički obračun. Ne vidite huk i ne čujete sa ulica gradova Srbije gde će nas ta divna, mirna reka odvesti, ne znam, ali znam da nas neće odvesti u nasilje, neće nas odvesti u nasilno rušenje vlasti, zato što kako kaže naša epska divna narodna pesma, da je parafraziram „Usta, narod kao i zemlje trava“, a vi ignorišite, stavite tamne naočare, ne gledajte ovu muku i ovaj vapaj i traženja odgovornosti koja nije vaša lična i ostaćete u mraku, ali Srbija neće nikad, jer se mrak mrakom ne pobeđuje, već svetlošću.

Dobro. Znači, vi podržavate formiranje anketnog odbora? Da. Što se onda vaša poslanička grupa izjasnila protiv? Nije mi jasno.
Šta je povreda Poslovnika?
Samo ko hoće povredu Poslovnika neka se prijavi za reč i neka mi signalizira da mogu da uradim.
Po kom osnovu? To je Poslovnik? Dobro. Hajde onda prvo vi.

Reklamiram povredu člana 106. stav 3. – za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način. Ja bih vas zamolio, predsedniče Narodne skupštine gospodine Orliću, da opomenete poslanika Vladimira Orlića zato što je dobacivao gospodinu Borku i prekidao ga dok govori.

Ovo je bilo skoro na nivou duhovitosti ovog Zorana Lutovca, ne znam da li ga poznajete.
Da li treba da se glasa?
(Miodrag Gavrilović: Da.)
Dobro.
I vi po Poslovniku?

Poslovnik, član 104. Moram da kažem da gospodin iz poslaničke grupe Ujedinjeni ovde je držao neko predavanje i pokušao je da sve poslanike svrsta u nešto što ne može da se nazove poštovanje Poslovnika i Skupštine.

Sramota je da čovek koji najmanje može da priča o moralu drži nama ovde predavanje i da nama daje smernice kako bismo mi trebali da se ponašamo i kako bismo mi smeli i trebali da govorimo, kada je u pitanju anketni odbor i kada je u pitanju stav većine ili naravno svih drugih poslanika.

Čovek koji je najmizerniji, u moralnom smislu – mene je sramota, ograđujem se od toga i to nije stav poslanika, nego je stav najnemoralnijeg čoveka u Srbiji. Hvala vam.

Ni za to, pretpostavljam, ne treba da se glasa?
Dobro.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Vidite, mi smo sada slušali jednu tiradu u kojoj je svašta rečeno, pa se onda onako ogradilo od onih koji prozivaju decu, od onih koji optužuju nekoga da je kriv za nečije ubistvo, smrt, itd.

I sve to ne bi bilo sporno da svega 15, 20 minuta pre od predsednice njegove poslaničke grupe nismo dobili optužbu da smo krivi i za to što su se juče dva dečaka udavila na Adi Ciganliji. Pre 20 minuta. Pre 20 minuta ste nas i za to optužili, sram vas bilo. Dokle? Dokle ćete smrt koristiti kao platformu za politiku? Dokle?

I drugo pitanje je – šta branimo? Pa branimo Srbiju u kojoj neće smrt da se zloupotrebljava za političke svrhe. Branimo Srbiju u kojoj će narod, a ne ambasade da odlučuju ko će da bude na vlasti, a ko u opoziciji. Branimo pravo i onog naroda koji neće na ulicu da kaže šta misli na izborima, a ne da se ulicom dolazi na vlast i da kaže – ju, vidi koliko nas se skupilo. Pa da, i to je manji deo od onoga koliko vas je bilo na prošlim izborima kada se sve prebrojalo i glasali ste za Ponoša ili Biljanu Stojković ili ne znam koga već. Manji broj. Ali, imate pravo da protestujete, imate pravo da iskažete svoj stav, to vam niko ne osporava. Niko nema, huk ne čujemo. Čujemo, i? Treba mi sada da organizujemo drugi huk, pa da vi onda kažete – evo i drugi huk. I šta s tim?

Znači, pravo da narod Srbije bude slobodan i da odlučuje kako će ova zemlja da se vodi i ko će da je vodi, e to branimo, i za to ćemo se boriti kako god znamo i umemo, jer je to najveća vrednost vlasti Aleksandra Vučića, to što se više dnevni red sednica Vlade ne nosi u ambasade na odobravanje, kao što je bilo u vreme kada ste vi bili na vlasti. Znači, to je najveća vrednost. I da nam ambasadori ne sastavljaju vlade zajedno sa tajkunima. Tajkuni neka rade svoj tajkunski posao, ambasadori svoj ambasadorski, a narod Srbije je suveren da odluči kako će Srbija da se vodi i ko će da je vodi. Hvala vam.