Samo da bude red u sali.
Molim da mi obračunate vreme, pa kad bude mogućnost da se govori, ja ću govoriti.
Mogu li? Mislim da je trebalo da dozvolite repliku, jer je to po Poslovniku. Mislim da niste bili u pravu, ali vaše je pravo.
Želeo bih samo da pošaljem jednu poruku, dakle, niko ovde nikoga iz vladajuće stranke zaista ne želi da optuži da je učestvovao ili da je direktno odgovoran za ovo što se desilo, nemojte pogrešno da razumete. Mislim da je čitav cilj ovog anketnog odbora da saznamo istinu da li je sistem pogrešio ili nije. Ja sam rekao otvoreno i prošli put, ja ne mogu da tvrdim da je sistem pogrešio, ali ne mogu da tvrdim i da nije pogrešio posle jednog dana nakon tragedije. Dakle, dajte da razgovaramo o tome da vidimo šta stvarno možemo da otkrijemo u tom sistemu i da se ovo više nikada ne ponovi. Dakle, to je cilj ovog anketnog odbora.
Ja sam želeo drugačije da počnem. Hteo sam da pričamo o nečemu što je takođe vrlo važno u ovom trenutku, a to je Kosovo i Metohija i situacija dole na terenu. Dakle, vi imate jedan teror albanske strane prema Srbima na Kosovu i Metohiji i u tome im nekako, čini mi se, pomaže i određeni deo međunarodne zajednice i to traje već neko duže vreme. Da li će to stati? Ja nemam utisak da će stati, jer ako se vratimo unazad i vidimo da je albanska zajednica bila i imala prava kakva nijedna druga zajednica u Evropi i u svetu nije imala, pa im nije bilo dovoljno, tražili su još, i sad traže još, i uvek će tražiti još.
Problem je, čini mi se da su neki potez od početka godine bili pogrešni i da je bilo nekako dosta pomoći sa vaše strane. Ja drugačije ne mogu da razumem ovaj kontramiting koji ste napravili. Vi ste doveli 10.000, 15.000 ljudi u Beograd. Tu ljudi su bili sa KiM. Pomislite kako su se oni osećali u trenutku kada su videli vesti i videli šta se dešava dole i nisu mogli da reaguju. To je strašno.
Naravno, postoje dva scenarija. Prvi scenario, u koji ja ne želim da verujem da je u pitanju bio dogovor. Drugi scenario, da smo opet došli u situaciju da je Aljbin Kurti, da je albanska strana nadmudrila našu stranu. To, nažalost, nije prvi put.
Ja ću vam pročitati redom. Vi ste na vlast došli tako što ste rekli da ćete poništiti Briselski sporazum. Od 2013. godine sva policija na severu Kosova je integrisana u okviru kosovske policije. Ja sam vas zamolio, mislim da je ova tema takođe važna, zato što je bezbednost i naše dece na KiM. Jedan deo će biti o anketnom odboru, a deo o ovome, zato što je ovo jako važno.
Molim vas, gospodine predsedniče, hoćete biti ljubazni da zaustavite ovo.
Dakle, sudske vlasti su integrisane i funkcionišu u okviru pravnog sistema Kosova. Nema više civilne zaštite, predat je Katastar nepokretnosti, predate su telekomunikacije, predata je nadležnost snabdevanja električnom energijom, uspostavljena je carina. Videli smo šta se desilo sa registarskim tablicama. Priština je dobila međunarodni pozivni broj.
Od izbora 2013. godine na KiM izbori se održavaju samo po zakonima republike Kosova. Na kraju je došlo i do formiranja vojske, predaje jezera Gazivoda i slično. Šta smo mi dobili zauzvrat. Dali smo sve ovo. Ovo je bio simbol suvereniteta države Srbije na KiM. Mi smo za uzvrat, trebalo je da dobijemo, ZSO. Danas je gospodin Eskobar, ili juče izjavio, ZSO je način da se ukloni kontrola koju Srbija ima na severu Kosova.
Dakle, da imate privatnu firmu i da neko pregovara ovako kako smo mi pregovarali, tačnije kako ste vi pregovarali, jedan čovek, taj čovek bi dobio automatski otkaz, istog trenutka. Predaja nije opcija vaš slogan, treba ustvari da glasi – predaja vlasti nije opcija jer ništa drugo praktično nije preostalo.
Reći ćete, naravno, da je Koštunica pustio Kurtija i Fljoru Brovinu. To vam nije smetalo 2008. godine da sa tim istim Koštunicom, koga sada predstavljate kao crnog đavola, pravite koalicioni sporazum. Aleksandar Vučić je potpisao taj koalicioni sporazum. Godine 2012. nije vam smetalo da podrži Tomislava Nikolića da postane predsednik Srbije. Kako je sada sporan Vojislav Koštunica? Nekako ne stoji taj argument.
Ono što, opet moram da se vratim na miting. Vi ste uvek vašu politiku predstavljali kao jakog, velikog zmaja. Na tom mitingu se pokazalo da je to zmaj od papira, a na onoj velikoj kiše taj zmaj od papira se pretvorio u očerupanu kokošku. Problem je što se te kokoške više niko ne plaši. Albanci, videli ste to, taj dan je vozač jedan Albanac vozač, obračunavao se i pretio je novinaru južnih vesti u Nišu. Vi imate jednu spiralu nasilja koji su Albanci počeli čak i u Srbiji, na teritoriji uže Srbije da sprovode. To mora da prestane. Moramo na to da reagujemo.
Ono što je dobro, da je veliki broj ljudi koji su izigrani na tom mitingu, koji su shvatili o čemu se radilo, pobedio strah. Dakle, te vrste straha više ne postoje. I, to je dobro. Ono što je loše je što mi više nemamo manevarskog prostora po pitanju KiM. Sve smo dali, a ovaj poslednji događaj nas nekako ubeđuje u to da taj sporazum o kome nismo pričali i o kome 50% građana Srbije ne zna, apsolutno ništa, je u stvari sporazum kojim je defakto priznato KiM.
Šta stoji u tom sporazumu, neću vam sada ponavljati ni zbog javnosti, nije bitno. Ono što je važno da vi kažete da taj sporazum niste potpisali. To je tačno. Međutim, sada ću vam citirati nešto. Dakle, Aleksandar Vučić je 2023. godine 8. januara o Kurtiju dao jednu izjavu. Kaže – on i da je dao neke garancije ne znači ništa, to znaju svi u Evropi. Sada pazite ovu rečenicu – ja ne moram da potpišem negde, svi znaju da moja reč znači i važi.
Niko, realno od vas nije ni tražio da potpišete taj sporazum. Niko. Dovoljno je bilo da se on prihvati. Borelj, Eskobar i Lajčak su rekli da je prihvaćen, vi nas ubeđujete da nije. Ne može biti i jedno i drugo. Može biti samo jedno.
Takođe smo čuli od Eskobara da ne postoji plan B za Ohridski sporazum. Dakle, on mora da se sprovede. Drugi rečima, situacija je jako loša i sve se svelo na jednu jedinu rečenicu, a jedina rečenica je – vi nikada nećete priznati da ste priznali Kosovo. To ovim sporazumom, nažalost jeste urađeno.
Sada malo da kažem o protestima. Dakle, na ovim protestima su ljudi izašli zato što su osetili potrebu i zato što je situacija u društvu bila takva da je i ova tragedija zaista obeležila nešto, jer ovo je nešto što se nikada nije desilo. Vi želite da te proteste prikažete kao obojenu revoluciju. Ne znam, kada vidite sve ovo što je predato na Kosovu i Metohiji, pa, kakva je to obojena revolucija? Koga oni hoće da smene tom obojenom revolucijom? Hoće da promene našeg ambasadora u Hrvatskoj, na primer, Jelenu Milić? Ili hoće da promene neke članove Vlade za koje ste vi rekli da su NATO crveni, crveni natovci, kako ste već rekli, na neki takav način.
Deset godina mi vama pričamo o Zorani Mihajlović. Deset godina čujemo uvrede na naš račun zbog toga što mislimo da ona nije bila dobra ministarka. Juče, ne juče, ali pre neki dan smo čuli od gospođe Brnabić da je ona vas pojačala kada je izašla. Ja se sa tim potpuno slažem, ona stvarno jeste vas pojačala kada je izašla, ali ko je onda bio u pravu, mi koji deset godina pričamo da je ona loš ministar, da treba da ode, jer je pod kontrolom nekih službi ili vi koji ste uporno insistirali na tome da ona treba da ostane, a nas vređali zbog toga što tražimo da ode.
Mi ako smo protiv Aleksandra Vučića, protiv Zorane Mihajlović ili bilo koga, to ne znači da smo protiv države. Mi se ne slažemo sa tom politikom i borimo se protiv te politike. To je nešto što je potpuno prirodno i normalno. Da, to je apsolutno prirodno i normalno, ne znam što se krstite, mislim, nigde na svetu se ne poistovećuje predsednik sa državom. Vi ste poistovetili svoju vlast sa državom. Znači, svako ko je protiv vaše vlasti, taj je protiv države. To ne stoji i to nikada neće stajati.
Sada ću preći na anketni odbor. Dakle, ovo što se….
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Hvala vam. Ne, interesantno je, znate ako govorite tri minuta o Kosovu onda ćete reći, eto to pitanje vama je važno i samo govorite tri minuta, ako govorite duže, onda vam i to smeta, vama uvek nešto smeta. Morao sam da kažem, situacija je vrlo aktuelna dole, dole nije dobro.
Dakle, ovo što se desilo, nije nažalost usamljeni slučaj zato što imamo jednu provalu nasilja i to dece od 13 i 14 godina. Bio je jeda dečak, on je napao sekirom i nožem neku porodicu, pa je bila neka devojčica, ona im 13 godina, bila je devojčica sa 14 godina napala je neku drugaricu nožem, pa je bila još jedna. Pa, je bio jedan dečak dole na jugu Srbije koji veša kučiće, pet kučeta je obesio i tuče se, tačnije tuče svoje vršnjake. To vam je neki potencijalni mogući ubica.
Znači, logično je da postoji neki problem u društvu i logično je da treba o tome da razgovaramo. Ovaj anketni odbor je bio zaista najbolji način da o tome razgovaramo. Zašto? Zato što ćemo sve nedoumice, a on treba i vama da znači, zato što ako sistem nije pogrešio, znači da ćete vi dokazati da sistem nije pogrešio. Lično imam ozbiljne sumnje da li je sistem pogrešio ili nije. Mi smo videli, ovaj dečak šta je uradio i kako je uradio, on je ozbiljno bio uvežban, to sam rekao i prošli put.
Dakle, moramo ispitati gde se on uvežbavao, da li je to bila, a postoje neke sumnje, čuli smo priče, treba na anketnom odboru da utvrdimo da li su tačne, da li se on uvežbavao u nekoj streljani koja je u vlasništvu države. Da li je njegov otac bio državni sekretar kod gospodina Lončara? Bilo je i takvih komentara. Ne znam da li je to tačno, ali bih voleo da saznam.
U ovom drugom slučaju koji se desio situacija je možda još gora zato što su taj mladić i čitava ta porodica bili predmet krivičnih i prekršajnih optužbi od strane policije i ništa se nije desilo. Kako je moguće da toliko krivičnih i prekršajnih prijava bude podneseno i kako je moguće da nekoliko puta se oduzima nelegalno naoružanje, a da na kraju nema rezultata?
Da li je, i to treba da otkrijemo na anketnom odboru, zaista taj dečak bio pod kontrolom nekih obaveštajnih službi? Da li je njegov otac radio za neku službu? Treba sve da otkrijemo. Najbolji način i jedini mogući način je upravo kroz ovaj anketni odbor, da nas se više takve stvari nikada, ali apsolutno nikada ne bi ponavljale zato što su loše.
Znači, ne treba mi da se svađamo oko toga. Mi treba da otkrijemo istinu. Istina je uvek lekovita i ona je vrlo značajna za sve nas.
Osvrnuo bih se malo i oko izbora. Znate, mi smo očigledno u jednoj političkoj krizi. Ta politička kriza može da se završi samo na jedan način. Taj način su, jasno, izbori. Mislim da se tu svi slažemo.
Međutim, ti izbori, i zato su ti ljudi na ulici, moraju da budu pošteni. Znate, sada imate izbore da opozicija učestvuje na tim izborima kao… Uzmimo da je to neka trka na 100 metara i vi vežete i ruke i noge opoziciji i sada ćemo mi kao ravnopravno da trčimo? Pa, nema tu ravnopravnosti i svaki put do sada je to bilo tako.
Nažalost, u medijima, čitava medijska atmosfera koja se pravi, i pre izbora i vođenje države na osnovu rejtinga i sve ono što imamo je potpuno pogrešno. Dakle, mi moramo da sednemo da se dogovorimo i da vidimo na koji način ćemo izaći iz te krize.
Vi ste većina u ovom parlamentu. Jel tako? Jeste li vi većina u parlamentu? Hajde da predložite nešto. Vaši predlozi su samo predlozi – hajde da povećamo cenzus na 5%, na 7%. Nije problem. Nije problem, ne plašimo se toga. Nije nikakav problem, povećajte slobodno. Borićemo se, kao i uvek što smo se borili. Nije problem, ali to se ne radi. Znači, vi sve radite da biste sprečili slobodne izbore i zato su ljudi na ulici.
Znači, oni su na ulici zbog ove tragedije i zbog toga što hoće da se ona više nikada ne ponovi i hoće da imamo izbore i na tim izborima da slobodno odluče ko će da dobije koliko procenata glasova. To je potpuno prirodno i normalno.
Što pričate sad?
Evo, vidite, gospodine Orliću. Vi nikad ne reagujete.
Imate pitanja sa druge strane, dobacivanja i ja mogu da vam citiram šta ste sve prekršili od Poslovnika, vi ne reagujete. Vaše zvonce ćuti. Zašto? Jel niste čuli dobacivanje sa druge strane? Niste čuli?
