Hvala na napomeni.
Evo, čuli ste, i sad je vikao dok ste vi govorili isti Milivojević i Ćuta Jovanović, ali, dobro, tu sad više i nema ništa novo.
(Srđan Milivojević: Jel čuješ sada – Ćuta Jovanović.)
U svakom slučaju, od ovoga bolje ponašanja od njih ne očekujem.
Što se tiče obraćanja meni, apsolutno mi je svejedno, ali nećemo da dozvolimo da se narodnim poslanicama obraća onako prostački, kao što je radio. Za to reagujemo i reagovaćemo.
Glasanje za 104, Milivojeviću, treba li?
(Srđan Milivojević: Kako vas nije sramota?)
I dalje niste sigurni?
Glasanje za 107, Đukanoviću?
(Vladimir Đukanović: Ne.)
Ne treba.
Eto, rešili smo i to.
Reč ima Radomir Lazović.

Hvala, predsedavajući.

Dakle, ja bih još jednom hteo da apelujem da se u ovom Domu Narodne skupštine ne podsmevate osobama koje imaju problema iz domena mentalnog zdravlja.

Znači, nemojte druge ljude nazivati ludacima, nemojte govoriti o šizofreniji i nemojte izvrgavati ruglu probleme koje ljudi imaju.

Gospodo, ovo su ozbiljni problemi. Ja razumem da vi nemate najmanju ideju da postoji nešto što se zove mentalno zdravlje i u šta treba da ulažemo i šta treba da menjamo i da treba da pomognemo ljudima koji imaju ovih problema.

Za vas je to smešno. Vi jedni druge nazivate tako. Šta vam je, bre? Šta vam je? Zbog ljudi koji imaju…

(Milenko Jovanov: Eno, pomozi mu.)

Gospodine Jovanov, zbog ljudi koji imaju te probleme ja vas molim da ne stigmatizujete dalje ove ljude.

Stanite, zaustavite svoju mašineriju, to nije u redu.

Ljudi, jedna od mera o kojoj mi ovde govorimo, kojom treba da se bavi ovaj anketni odbor su upravo problemi sa nedostatkom psihijatara i kliničkih psihologa, a posebno dečijih psihijatara. Treći ili četvrti put vam to govorim.

Ljudi imaju ozbiljnih problema. Deca imaju te probleme. Pa, gledaju vas ovde u Domu Narodne skupštine kako jedni druge na najgore načine prozivate zbog mentalnog zdravlja.

Znači, čoveče, stigmatizujete ljude koji imaju zdravstvene probleme iznova i iznova. Nemojte to raditi. Nađite druge načine da jedni druge uvredite ako vam je do uvreda. Nemojte činiti da se jedan nezaštićeni deo stanovništva oseća još lošije zbog vaših izlaganja. Zaustavite se. Razmislite šta radite.

Ja znam da je teško i znam da vi ne umete, da ne razumete, da ne možete sa jednim drugima obraćati sa „gujo, štrokava“, kao što to radite.

To je bilo dva minuta.

Ne možete se obraćati na taj način… (Isključen mikrofon.)

Vi imate dva minuta.
(Radomir Lazović: Šta je ovo, Orliću?)

Dakle, ovo licemerje i ovo bedno podvaljivanje je stvarno nečuveno. Znači, čovek ustane i izmišlja. Niti se ko ismevao, niti se ko podsmevao. Nije bio u sali. Evo, sad je ušao u salu.

Dakle, molim vas samo da se potvrdi da je sad ušao u salu. Dakle, ovaj čovek, koji upravo laže da se neko bavio i podsmevao bilo čime. Nisi bio tu. Šta sada opet tupava faca i sležemo ramenima, ne zna šta se dešava?

Ko je pričao o bilo čemu? Ko je pričao o bilo čijim bolestima? Ovaj što ti aplaudira i ovaj što ti donosi?

Ja? O čijoj bolesti sam pričao?

Ovaj što ti donosi mitove odštampane, taj što ti donosi tvitove je poslanicu nazvao Ćićolonom i to nisi ni spomenuo i to ti ne smeta. Pa, kako te nije sramota, bre, Lazoviću?

Lazoviću, treba da te je sramota, jer glumiš ovde nekoga ko hoće da se postavi iznad situacije i da kaže – eto, nije u redu, eto, vi spustite loptu, eto, i mi smatramo… Pa, pokaži. Hajde, dokaži. Čovek je dva dana za redom… Juče si ćutao, a iza tebe je dahtao i stenjao, groktao. Iza tebe se to desilo.

Nisi čuo? Opet tupava faca, opet – nisam čuo.

Znaš šta je samo problem? Marinika Tepić je potvrdila. Rekla je da on tako deluje kada se obraduje. Eto, obradovao se.

Pa, kako vas nije sramota, bre, ljudi? Ajde, dosta više sa tim licemerjem! Prestanite sa tim licemerjem!

Da li stvarno misliš da će te tvoje fore da ti prođu, izmisliš nešto i sada ono? To su uličarske fore! Na šta liči to?

Čekaj, šta sad ja treba da ustanem i da kažem: „Radomire Lazoviću, prestani da pozivaš na klanje ljudi iz SNS-a. Molim te, prestani da pozivaš na klanje ljudi iz SNS-a. Nemojte, gde vodi to ovu zemlju? Zašto želiš da nas kolješ? Zašto se pretvaraš u koljača? Nemoj to da radiš, Radomire Lazoviću, to nije normalno. Nemoj, Radomire da kolješ decu. To nije normalno, Radomire Lazoviću. Zašto se pretvaraš u koljača?“

Misliš da mi ne možemo te igrice da se igramo? Pa, nema smisla.

Znači, nemoj to da radiš.

Ako stvarno misliš ono što govoriš, onda hajde da pričamo o tome, ali onda se okreneš pa kažeš ovima oko tebe šta da rade, ali to da izmišljaš, pa diskutuješ sa izmišljenim činjenicama? Pa, nemoj mi to raditi, to nema smisla.

Kao i prošli put, poslednji krug.
Dobićete priliku i vi. Ako izazovete, biće kraj.
Izvolite, dva minuta.

Dakle, ako mogu samo da razjasnim. Da li je prethodni govornik iskoristio termin „šizofrenija“? Jeste.

Dakle, predsedavajući, sećate se juče kada smo imali situaciju u kojoj vam je Milenko Jovanov tražio hitni stenogram da proverim nešto? Evo, ja bih iskoristio tu mogućnost, pa da tražim hitni stenogram, da proverimo da li je prethodni govornik iskoristio termin šizofrenija, optužujući druge narodne poslanike.

Nema potrebe da se uzrujavate, gospodine Jovanov. Ja ukoliko pogrešim, ja nemam nikakav problem da se izvinim, ali zar niste vi ti koji ste pozivali i govorili i dobacivali ljudima da su ludaci, da popiju lek, da su pušteni iz bolnice i slično?

Dakle, ako to radite, na to sam mislio. Dakle, ja sam samo to zamolio, gospodo.

Nemojte koristiti te izraze. Znate zašto? Zato što onda ti ljudi koji imaju ove probleme se osećaju dodatno stigmatizirani. Razumete? Imate dodatno ljude… opterećujete život nekih ljudi koji ne sede ovde na taj način.

I to vam je slično kada deca koja imaju problema sa mentalnim zdravljem, ako oni vide da vi ovde u ovom domu ismevate ljude koji imaju te probleme, onda će oni reći – dobro, ja onda to neću da prijavim nikome, jer se plašim da ću ja biti ismevan i na taj način vi dodatno produbljujete naše probleme kojih nije malo ionako.

Ne morate vi da se složite sa mnom, ne mora da vam padne kruna s glave, pa da nešto poslušate od opozicije. Uopšte ne mora to. Ne morate ništa da se izjašnjavate da li sam ja u pravu ili nisam, da zaboravimo da se ovo desilo, a vi samo nemojte to da radite i ja bih bio srećan i zadovoljan i eto jedan lep primer kako možete da doprinesete da u javnosti ne bude više mržnje, da ne bude produbljivanje problema i svega ostalog.

Ako to uradite, evo, unapred vam se zahvaljujem.

Hvala.

Kako li reaguju deca koja gledaju Skupštinu kada čuju da Milivojević onako naziva narodnu poslanicu? O tome ništa.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Dakle, opet kažem, nemam nikakav problem, ali dokažite to što govorite time što ćete reagovati na ono što znate da se desilo. Dakle, bili ste u mogućnosti da pokažete da verujete u ono šta govorite. Imali ste savršenu priliku. Propustili ste je svi vi. Ovako neko ogavno i odvratno da reaguje kada je ustala Nevena Đurić to se nije desilo nikome u ovom sazivu.

Nemojte mi odmahivati rukom. Znači, nema veze Nevena Đurić? Ok? Eto, bar smo to rešili.

Predsedniče, ja bih želeo na nešto drugo da ukažem pošto ovde od razgovora nema ništa, jer da njega interesuje šta ja imam da kažem, ne bi išao da razgovara sa predsednikom Skupštine, niti njega zanima da napravi bilo kakav dogovor ili razgovor ili da čuje drugu stranu. Njega zanima da izdeklamuje ono što mu je napisano i da ponovi one svoje teze i to je to.

Ono što jeste bitno i na šta bih voleo da se obrati pažnja, a to je na dobacivanje Ćute Jovanovića. Ja mislim da prolazim isti put koji je prošao Marijan Rističević, a ja to ne želim.

Dakle, u startu želim da kažem, prvo je, molim vas, on je Marijanu Rističeviću prvo dobacivao, pa se svađao, na kraju mu je slao ljubavne poruke i pitao ga kada mogu da se vide, šta radi večeras itd.

Dakle, on se sa mnom prvo svađao, dobacivao, a sada je rekao da sam ko puslica i dobacivao mi da super izgledam, itd.

Ja vas molim da to prekinemo, pre nego što dođe do ljubavnih poruka. Evo, ja javno kažem, nisam zainteresovan, ne zanima me to. Dakle, molim vas nemojte sa tim porukama, nemojte sa tim. Marijan se čovek jedva izvukao. Žena mislila Bog zna šta se dešava. Znači, nemojte.

(Aleksandar Jovanović: Ti si već u vezi…)

Dobro. Dobro.

Ja sam u vezi sa Vučićem, a vi ste izgleda ljubomorni? Da. I onda nemojte da pokušavate. Evo, ja vas molim. Šuto, molim. Nemojte kvariti tu vezu. Ostavite tu vezu. Šuto, evo, molim, nemojte kvariti tu vezu, Šuto, molim, nemojte kvariti tu vezu.

(Aleksandar Jovanović: Ti si navikao da moliš.)

Predsedniče, jeste li čuli? Ja vas molim. Stvarno mi je neprijatno. Stvarno mi je neprijatno. Ja na ovakvo udvaranje nisam navikao. Meni se nikada niko na ovaj način nije obraćao, sladak si jako, a da je muškog pola. Zaista, nije.

(Aleksandar Jovanović: Al si sladak svakako.)

Stvarno ne mogu ni da se koncentrišem, ne mogu ni da govorim. Dajte molim vas, reagujte. Nema smisla. Ja ne znam šta da radim više. Ne znam kome da se obratim. Moraću da prijavim. Ovo počinje da bude seksualno uznemiravanje i ja moram da reagujem.

Dakle, molim vas prestanite sa tim. Ja vas evo, još jednom molim, nemojte, nisam zainteresovan. Sve vas razumem, vi te svoje ideje negde drugo probajte. Nisam zainteresovan. Pomirite se sa tim.

(Aleksandar Jovanović: Džaba što nisi.)

Ovo je silovanje.