Hvala, predsedavajući.
Pre nego što moj kolega, uvaženi profesor Pavićević, iznese svoje izlaganje hteo bih malo da vratimo priču na ono što je suština ove današnje tačke dnevnog reda, a to je formiranje ovog anketnog odbora.
Dakle, govorilo se puno juče o tome kako izgleda nasilje koje dolazi sa strane političara, pa se onda to nasilje pretače u nasilje iz medija, pa onda se to pretače u televizijske programe koji se bave nasiljem, a onda to nasilje dolazi do društvenih mreža, pa onda se to nasilje širi među građanima. Dokazali smo, ja mislim, da je izvor tog nasilja zapravo onaj ko ima i tu apsolutnu vlast i na kraju apsolutnu odgovornost.
Ali, umesto nasilja imao bih sada danas da počnem da govorim o nečemu drugom, a to je kojim merama mi to možemo da unapredimo rad naših državnih organa, naš sistem? Kako možemo da dođemo do toga da mi živimo u državi u kojoj nasilje neće biti ovako uzgajano i u kojoj će deca imati bolje vaspitanje, bolju nastavu i bolju prosvetu?
Dakle, govorili smo o tim merama koje bih vas sada podsetio, koje bi nadam se i taj anketni odbor koji ćemo zajedno formirati trebalo da predloži. Neke od tih mera su naravno povećanje ulaganja u prosvetu sa 3,5% BDP-a na 5% BDP-a, povećanje plata nastavnicima i poboljšanje njihovog materijalnog položaja, tako da plate ne smeju biti manje od državnog proseka, a sada su manje od 10 do 17%. Onda nastavnici ne smeju biti tretirani kao administrativni radnici, dakle ljudi moraju imati više vremena da se posvete đacima, vaspitanju, nastavi. Mora se zaposliti više psihologa i pedagoga u školama zato što na 500 ili 600 đaka naše škole mogu da zaposle pedagoga, a tek na 800 psihologa.
Mora se omogućiti pedagozima da se posvete saradnji sa đacima, mora im se omogućiti da utiču na nastavni program, da utiču na vannastavne aktivnosti, da na najbolji način sa đacima i nastavnicima dopru do onoga što je suština vaspitanja, znanja za naše đake.
Nasilje prema nastavnicima i učenicima mora se iskoreniti iz škola. Nastavnici moraju biti nezavisni u svom radu, ne moraju za sve pitati direktore koji su često dolazili iz SNS-a. Dakle, podsećam vas na sve ono o čemu smo juče razgovarali, kako bi građanima bilo jasno koje su to mere koje će se naći kao predlog opozicije na stolu anketnog odbora.
Treba se zaustaviti praksa zapošljavanja nastavnika preko ugovora na određeno vreme. Zatim, pričali smo juče o tome, da male plate dovode do manjka motivacije zaposlenih u obrazovanju, govorili smo o tome da nam najbolji odlaze na bolje plaćena mesta. Samim tim što nisu dobro plaćeni u nastavi, oni ne žele ni da se edukuju za nastavu, ne žele da se obrazuju i da postanu nastavnici, pa nas onda čeka još jedan problem koji ćemo uskoro imati, a to je da nemamo dovoljno ni nastavnog kadra koje bi htelo da po tako malim platama uopšte radi u nastavi.
Govorili smo i o socijalnim radnicima, odnosno o tome da imamo značajan nedostatak ovog kadra. Jedan socijalni radnik neretko ima 40. dece na starateljstvu, ima mnogo administracije, ima problem širine zaduženja, ima problem toga što se ljudi ne specijalizuju pa se tako onda rade na svim tipovima problema od starateljstva, preko razvoda, do nasilja.
Mi smatramo da je sve ovo što sam naveo kao jedan mali rezime onoga što je problem u nastavi, da je to sve činjenica da je sistem zakazao. Ovakav sistem je pitanje može li se uopšte nazvati sistemom, ali hajde da govorimo o tome šta imamo. Imamo i nedostatak psihijatara i kliničkih psihologa, a posebno dečijih psihijatara, izraziti nedostatak usluge za zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici.
Ono što bih građane hteo da podsetim, jeste da smo često ovde od vladajuće većine imali izvrgavanje ruglu kada neko ima mentalne probleme, kada ima probleme sa mentalnim zdravljem. Dakle, to nije ništa sa čime se treba šaliti, gospodo, to je nešto što je ozbiljan problem. Posebno će to biti sada problem posle ovih novih tragedija koje su se desile i trauma koje su naši građani imali.
Podsetimo se i korone, koja je ostavila takođe trag dugogodišnje posledice po građane. Sigurno su ostavile probleme po mentalno zdravlje naših ljudi. O tome vam govore različita istraživanja i to je nešto što bi morali da uzmemo u obzir i u šta bi takođe morali da ulažemo.
Dodao bih još da postoji porast anksioznosti i depresivnosti kod mladih u poslednjih 20 godina, a izvor toga je nesigurnost u budućnost, besperspektivnost, izrazit pritisak i kompetenciju kojima su izloženi još od osnovne škole. Molim vas da obratite pažnju na ovo što sam rekao. Dakle, ovaj pritisak i kompeticiju kojima su izloženi od osnovne škole, zato što su nam sami đaci govorili o tome da se na njih vrši veliki pritisak, da osećaju konkurenciju, da osećaju kompeticiju, da osećaju da ih teraju da svi budu odlični i u oblastima u kojima oni možda i ne mogu, niti moraju biti. Dakle, ja smatram, dakle ovo je kontekst u kome mi radimo i u kome će raditi anketni odbor i u kome bi trebalo da donese mere.
E sada, hteo bih u stvari da vas podsetim na nešto, pošto ću se dalje baviti podrškom i time kako druge neke oblasti vide ovaj trenutak u kome se danas nalazimo. Dakle, da vas podsetim da se na ulicama nalazi stotinak hiljada ljudi koje ne možemo ni da izbrojimo koliko ih ima, koji zahtevaju promene u ovom našem društvu.
Dakle, oni zahtevaju promene koje bi da živimo u nekoj normalnijoj, demokratskijoj zemlji, uređenijoj, same došle i ne bi bilo potrebe ni da imamo ove proteste, ne bi bilo potrebe ni da zakazujemo, da vas teramo da zakažete ovu sednicu, ne bi bilo potrebe ni da tražimo ovaj anketni odbor, već bi sami shvatili da ovo naše društvo ne može više da bude zatrpano na ovaj način nasiljem sa televizija sa nacionalnom frekvencijom poput „Pinka“ i „Hepija“.
Zato ljudi okupljeni na ulici, a okupiće se u petak u 18,00 časova ispred Narodne skupštine ponovo zahtevaju, oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama koje sluđuju građane, zahtevaju, dakle misli se na „Pink“ i „Hepi“ naravno, smenu svih članova REM-a koji je svojim ne činjenjem omogućio nesmetano širenje mržnje i nasilja. Kao što vam je izgledalo da nije moguće da ministar prosvete podnese ostavku, kao što vam je izgledalo da nije moguće da RTS izveštava o protestu, kao što vam je izgledalo da nije moguće da bude zasedanje Skupštine o ovom problemu.
Evo, danas je jedna članica REM-a podnela ostavku. Dakle, stvari pod pritiskom građana se polako dešavaju. Pitanje je samo da li ćete razumeti da u tome i vi imate jednu ulogu ili ćete zajedno sa bujicom ovih groznih stvari koje su zadesile naše društvo i vi biti odneseni u političku istoriju iz koje ste izmileli na jedan zaista štetan način po naše društvo.
Kao što rekoh, građani zahtevaju smenu svih članova REM-a, jer je svojim ne činjenjem omogućio nesmetano širenje mržnje i nasilja. Građani zahtevaju gašenje štampanih medija i tabloida koji objavljuju lažne vesti, podmetačine i kontinuirano krše novinarski kodeks. Da podsetim, to je „Informer“, to je „Alo“, to je „Srpski Telegraf“ i drugi.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Građani zahtevaju smenu rukovodstva RTS-a zbog toga što neadekvatno izveštava o onome što se dešava u našem društvu. Tu se ne misli samo, da pojasnim možda malo za RTS ovo, ne misli se samo tu o izveštavanju o protestima, već se misli o tome da na Javnom servisu treba da postoji sloboda, mogućnost da se govori o problemima našeg društva. Kako vam ta sloboda trenutno izgleda? Izgleda tako što u informativnim programima, prema istraživanjima nezavisnih organizacija, vi imate 95% učešća SNS. Čak se i koalicioni partneri SNS žale da ne mogu da se vide na RTS-u. Eto dokle je došlo ta zatrpanost Vučićem, Anom Brnabić, SNS sa svih strana sve vreme. To je Javni servis koji ima ulogu da pruži pluarizam, kritiku, da pruži mogućnost da građani čuju sve o problemima države u kojoj žive.
A, dodao bih i da ga svi plaćamo, da pripada svim građanima i zato se zove Javni servis, a ne političko glasilo SNS.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Podsetiću vas da je RTS nedavno, njihov kolegijum, izdao saopštenje u kome tvrdi, kao i Savet REM-a, kao i Vlada, kao i ministar Gašić, tvrde da sistem nije zakazao i da je upravo takvo stanje koje sam ja opisao ono koje bi trebalo da bude u RTS. Svako ko gleda ovu televiziju može da zaključi da taj program nije normalan.
To što i mi imamo televizije poput „Hepija“ i „Pinka“ na kojima možete videti čoveka koji sa pištoljem u programu, glavnog urednika, ne tamo nekog novinara, nego glavnog urednika, da vodi program sa pištoljem ili to što na „Pinku“ osuđeni kriminalac objašnjava kako je najbolje ubiti čoveka, a da za to ne bude okrivljeni to je problem ovog društva, to je dno na koje smo pali. To ne čini da RTS zato što je bolji od toga radi kako treba.
Još jedan zahtev imaju građani. Hitno ukidanje programa koji promovišu nasilje, nemoral i agresiju na televizija sa nacionalnom frekvencijom. Dakle, da objasnimo građanima. Ne samo rijaliti programa u kojima učestvuju ovde pojedini poslanici, pa se trkaju tamo sa onim besprizornim ljudima, pa se utrkuju kako da pobede u super finalu, pa se posle ljute što su izgubili, pa tuže Željka Mitrovića. Kažu - nameštena je bila „Farma“, pa su uvređeni, pa oni ne znaju šta će jadni da rade, bili su drugi u super finalu. Da li se sećate toga?
Ljudi, samo da bude jasno, pojedini poslanici iz ovog saziva ovde su vam učesnici „Farme“. Zato moramo razumeti da oni imaju jednu i ličnu i jednu emotivnu vezanost za rijaliti programe. Oni što se brane toga, zato što i sami učestvuju ili neki učestvuju, a neki bi voleli da učestvuju. E, tako to izgleda. Zbog toga oni brane ove rijaliti programe u kojima se promoviše nasilje.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Hteo bih da objasnim nešto. Kada oni kažu treba ukinuti sve rijaliti programe. Nama je svejedno šta je forma programa, da li je on uživo, da li je on snimljen u studiju, na koji način je on prezentovan. Nas interesuje ono što je njegova suština. Ako je suština nasilje, ako je suština da ljudi jedni druge napadaju, dave, vrše nasilje nad ženama, vrše nasilje nad maloletnicima, prikazuju na jedan glorifikujući način kriminal, ono najgore u našem društvu, zar nije normalno da neko ustane i kaže, danas sam to ja, ali je to nebitno, može biti bilo ko, ja verujem da i sa druge strane postoje ljudi koji smatraju da ovo nije normalna situacija, znam da među vama koji ste, možda i glasali za SNS, misleći da tu leži ono što je vaš interes, znam da i među vama ima onih koji će sa gađenjem da gledaju na nasilje i na odvratnosti koje dolaze sa televizija „Pink“ i „Hepi“.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Nemajte sumnje, a juče sam takođe govorio o tome, da istraživanja eminentnih naučnika kažu da izloženost ljudi ovakvoj vrsti nasilja, a posebno dece, jer su deca osetljivija, nežnija i sklonija da na njih se utiče sa ovakvih kanala, da to vodi tome da će ona počiniti nasilje, da će počiniti krivična dela, da će se ponašati na način koji ne želimo.
Sada kada imamo jednu takvu situaciju, da li je normalno da ima jedno telo koji bi trebalo da se bavi time? Dragi građani, to telo postoji. To je taj REM o kome toliko često pričamo zato što taj REM ne radi. Oni se ne bave regulacijom ovog polja. Za njih je normalno, evo iz ovog izveštaja smo čuli, iz izveštaja koji su predstavljali danima, a koji zapravo nije izveštaj o nasilju koji dolazi, nego je vladajuće većina pokušala da nam zamaže oči na neki način da se ne bi bavili zapravo nasiljem koje dolazi sa „Pinka“ i „Hepija“.
Dakle, moje pitanje za vas koji možda i vidite u SNS neku vrstu, ne znam, dobrobiti na našu zemlju, zar nije normalno da to telo utiče tako da na „Pinku“ i „Hepiju“ nema ovih programa? To telo po zakonu upravo ovo treba da radi, i ako je tako zašto se to ne dešava? Zbog čega se ovo dozvoljava? Zbog čega imamo konstantno izlive, bujice nasilja, odvratnosti koje dolaze sa ovih televizija?
Objasniću vam zašto je tako. Zato što se preko ovih televizija pored toga što se ostvaruje ogroman profit na nemoralu, na tuđoj bedi i tuzi, ostvaruje se i politički uticaj zbog ovakvih medija na kojima su oni glorifikovani sve vreme, na kojima su stavljeni u prvi plan, na kojima nam se obraćaju svaki dan. Zbog njih dobijaju izbore i na taj način ostvaruju potpuno neprimereni uticaj na naše društvo.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Dakle, upamtite ovo, nasilje koje dolazi sa ovih televizija i generalno nasilje, što sam objasnio ranije, ima svoj izvor i taj izvor je vladajući režim.
Da se vratimo dalje. Građani zahtevaju takođe i institucionalnu odgovornost. Podneo je ostavku gospodin Ružić.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Izvinite, predsedavajući, jel spavate? Izvinite što vas budim, predsedavajući. Predsedavajući, izvinite što vas budim, možete li utišati malo vaše kolege? Izvinite, predsedavajući.
Dragi građani, u ovom trenutku se sa druge strane čuje žamor, čuju se dobacivanja, čuju se uvrede, čuju se pretnje. Neki veseli skup je u pitanju uprkos ovoj tragediji u kojoj živimo. Pokušao sam da utičem na predsedavajućeg da to utiša, da to smanji, ali očigledno to on nema nameru.
Ja ću se vratiti u govoriti u onoj meri u kojoj mogu. Podsećam vas da smo ovu sednicu uspeli da zakažemo zbog toga što je jedna trećina svih poslanika, odnosno svi opozicioni poslanici su tražili ovu sednicu i zahtevali je i uspeli da ih nateraju da se ona sazove, a pogledajte kako to sada izgleda i kako se ponaša vladajuća većina.
Vratimo se na ono što je suština. Dakle, građani na ulici zahtevaju smenu ministra policije Bratislava Gašić, smenu šefa BIA, Aleksandra Vulina i ministra prosvete Branka Ružića. Dobro je da je ministar prosvete podneo ostavku. Očekujemo ostavke i i drugih ministara i šefa BIA.
Razlog zašto se traži ova ostavka je to da bi Srbija mogla da okrene drugi list kako bi mogli da uđemo u Srbiju bez nasilja. To je ono što građani traže, a ovo je jedan od načina da do toga dođemo. Ovo su hitne mere koje zahtevamo protestom, a one dugoročne mere koje bi trebalo na dugoročnije jedan način utiču na to da se naše društvo zaista okrene od nasilja su delom one koje sam pročitao na početku, o kojima smo juče govorili, na koje sam vas podsetio i objasnio za one koji možda nisu juče mogli u programu uživo da prate.
Kolege mi kažu da bi bilo dobro da kamera pokaže kako izgleda vladajuća većina u ovom trenutku, ali ja mislim da je bi bilo dobro, u stvari da mi nešto od tih ljudi zaista očekujemo da urade ne bi bilo potrebe ni za protestom, ni za ovom sednicom, već bi prosto oni shvatili da moraju da donesu velike i dalekosežne odluke kako bi Srbija nastavila dalje.
Ove zahteve protesta pročitao sam vam i podsetio sam vas na njih kako bismo imali pravi značaj onoga što sledi sada i što ću vam sada ukazati.
Dakle, pogledajte koliko su opravdani ovi zahtevi, ako ih podržava 450 vrhunskih nastavnika, istraživača i saradnika univerziteta i instituta u Srbiji.
Ono što sada čitam je puna podrška zahtevima građanskih protesta koji se već pet nedelja odvijaju na ulicama naših gradova, a koja dolazi od preko 450 nastavnika, istraživača i saradnika univerziteta i instituta u Srbiji.
Ono najbolje što Srbija ima podržava proteste, podržava zahteve protesta.
Pročitaću vam Proglas koji su uputili javnosti – već čitavu deceniju Srbija je zemlja u kojoj ne postoji sloboda medija. Srpski javni prostor zagađen je mržnjom i nasiljem, i to prevashodno sa nacionalnih frekvencija koje su javno dobro.
Vrlo ispravno su ovde nacionalne frekvencije stavljene pod znake navoda, jer su one zloupotrebljene kao javno dobro.
Već čitavu deceniju Srbija je zemlja u kojoj ne postoji politička odgovornost. Umesto nje u našem društvu se kao najviša vrlina uzdiže podanički odnos prema vlasti.
Iz tog razloga se i odgovor na stravične tragedije koje su ovog proleća zadesile Srbiju sveo na pokušaje nosilaca vlasti da se izbegne bilo kakva politička odgovornost.
Na vapaj građana koji traže da Srbija više ne bude takva zemlja predstavnici vlasti su odgovorili uvredama, neistinama, sinhronizovanom hajkom na javne ličnosti iz sveta kulture koje su se usudile da iznesu sopstveno mišljenje.
Posebno je pogubno što te uvrede i neistine šire narodni poslanici sa govornice u Narodnoj skupštini, što je još jedno tužno poglavlje institucionalnog urušavanja naše države.
Na poslednjem protestu su kolonu desetina hiljada građana u Beogradu predvodili naši studenti. Poziv univerzitetskih nastavnika i saradnika je otuda pokušaj da Srbiju izgradimo kao zemlju u kojoj će naši studenti videti svoju budućnost.
To nije Srbija podanika, već Srbija slobodnih građana. To nije Srbija nasilja, već Srbija oslobođena straha. Najzad, to je Srbija u kojoj institucije nisu samo zgrade ispred kojih se građani okupljaju na protestima.
Zato, pozivamo na hitno ispunjavanje postavljenih zahteva građanskih protesta. Ovo je Proglas, pokazaću vam. Ovo je Proglas koji je potpisalo preko 450 nastavnika, istraživača i saradnika univerziteta i instituta u Srbiji. Pogledajte ovaj spisak, pogledajte ovo.
Ovo su ti ljudi koji su stali iza svojih studenata, iza građana Srbije. Pogledajte ovo. Ovo je taj spisak, ovo su ti ljudi. Dakle, preko 450 ljudi, nastavnika za sada je potpisalo, a biće ih još.
O tome koliko je važno to što profesori i nastavnici ustaju za svoje studente i za mlade ljude govori i činjenica da se u Srbiji gotovo 350.000 građana iselilo u periodu ove vlasti. Svake godine sve više ljudi odlazi. Mlade osobe koje odlaze za boljim životom. To je možda najbolji pokazatelj u kakvom stanju je današnja Srbija. To je zemlja iz koje ljudi žele da pobegnu. U to je ovaj Proglas važniji.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
U ovom Proglasu se kaže da poziv univerzitetskih nastavnika i saradnika je pokušaj da Srbiju izgradimo kao zemlju u kojoj će naši studenti videti svoju budućnost. U ovom trenutku tu budućnost ne vide.
Svaka druga mlada osoba planira ili razmišlja o tome da svoj život nastavi u nekoj drugoj državi, a kako i ne bi.
(Nebojša Bakarec: Što je dosadno.)
Dakle, videli smo, gospodo, da što se tiče ovog anketnog odbora ovo su vam sve predlozi kako bi on mogao da utiče da se promeni situacija u našoj zemlji.
Pročitao sam vam sada na desetine predloga, mera kako bi mogla da izgleda Srbija ukoliko bi se primenile ove mere.
Znači, nama je potrebno, pored razoružavanja kojim se bavite, zaista bavite se, ali tek sada kada su se ove tragedije desile. Govorio sam juče kako ste se bavili šest i po godina. Dakle, ukupno 10.745 komada oružja. Danas se vi hvalite razoružavanjem, ali to razoružavanje je odraz ozbiljnosti i odgovornosti građana. Dakle, to dolazi kao želja građana da podnesu da se promeni situacija u zemlji. Ali, neću sada govoriti o oružju, govoriću kasnije.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Dakle, ono što želim da kažem građanima – u našem društvu postoji veliki broj odgovornih ljudi, odgovornih osoba. Očigledno iz akademske zajednice, o kojoj sam pričao. Očigledno iz opozicije, iz svih ovih organizacija koje su danas ovde i koje brane ideju da Srbija mora biti bez nasilja.
Želim da vam ukažem da ovi predlozi pristižu. Ti predlozi se objavljuju. Tih predloga ima puno, ali naša vlast ne želi ništa da uradi kako bi Srbija bila bolja država. Podsetiću vas da je Društvo za srpski jezik i književnost Srbije, dakle oni koji se bave vaspitanjem naše dece, koji se bave kulturom, kulturnim nasleđem naše dece kroz jezik podneli su inicijativu za zaustavljanje urušavanje obrazovnog sistema. Pogledajte i prepoznajte sličnosti kako je u zahtevima koji dolaze iz različitih grupa društva, dakle imamo različite grupe društva, ovo su oni koji se bave našim jezikom, književnošću, ovo su oni koji se bave svim drugim oblastima.
Dakle, Društvo za srpski jezik i književnost Srbije kaže da je tragedija povezana sa dugogodišnjim promovisanjem negativnih vrednosti u društvu i urušavanjem obrazovnog sistema, nešto na šta se moraju odnositi ovi njihovi zahtevi. Oni traže da se zabrane programi u medijima koji propagiraju nasilje i nemoral, kao što su rijaliti programi čim se vređa dostojanstvo čoveka i šteta utiče na formiranje ličnosti. Evo, primetite sličnost sa ostalim grupama društva koje to govore.
Zabraniti eksplicitne predstave nasilja i uvredljive sadržaja u sredstvima javnog informisanja u bilo kojoj formi. Sankcionisati sve koji u medijima koriste govor mržnje pa i na društvenim mrežama i u drugim formama i koji podstiču i odobravaju nasilje u školama. Pojačati psihološku pedagošku podršku učenicima, smanjiti opterećenje nastavnika administrativnim procedurama. Pogledajte, ovi ljudi prepoznaju isto ovo što smo govorili već puno puta.
Pogledajte dalje, preispitati zakonske akte koji otežavaju pravovremeno i funkcionalno izricanje vaspitno disciplinskih mera učenicima. Dakle, treba razmisliti da li mi na pravi način merama utičemo na to da se učenici vaspitavaju.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Na kraju, ono što je zapravo jedan osnovni zahtev i nešto što je najvažnije, čini mi se, ako smem da tumačim ove predloge ljudi koji su ih uputili, mora se podići status i ugled prosvetnog radnika kao temelja prosvećenog i demokratskog društva. Dakle, ono što mi ovde imamo sada je velika sličnost sa merama koje ovde opozicioni poslanici predlažu već danima, sa Proglasom koji je potpisalo 450 akademskih radnika, a sada ću vam prijatelji reći nešto o tome, kako oni koji su najvažniji u piramidi važnosti, oni koji su najvažniji, učenici, kako učenici vide šta treba uraditi da bi se popravila situacija u zemlji.
Ovom prilikom se zahvaljujem učenicima Prve gimnazije koji su izneli svoje zahteve, koji su izneli svoje mišljenje. doprineli su tome da se u ovom našem društvu otvori javna rasprava kako ono treba da izgled jednom kada dođemo u priliku da se zaista neke mere i urade.
Nikome ne treba ova kupovina, nikome ne trebaju novci, nikome ne treba milostinja, nama trebaju dugoročna, sistemska rešenja, kako bi ova naša država mogla nakon velikih tragedija da krene u pravom pravcu. Hvala gimnazijalcima, hvala srednjoškolcima, hvala studentima, koji doprinose i daju svoje predloge. Molim vas, sve one molim, sve grupe, sve organizacije civilnog društva, druge gimnazije koje možda do sada to nisu uradile, studente, akademsku zajednicu, da iznesu svoje predloge. Ovo je taj trenutak. Sada je važno delovati. Sada je važno reći šta mislite. Sada je važno stati, da bi Srbija mogla da krene, a za to nam je potrebno vaše mišljenje i vaši uvidi, zato što vi najbolje možete da vidite ono što vlast ne vidi. Srozali su prosvetu na najniže grane. Doveli su nas do toga da ljudi koji rade u prosveti izgube dostojanstvo, zato što nisu dovoljno plaćeni, nemaju adekvatnu podršku, ne mogu na pravi način da utiču na budućnost naše dece.
Anketni odbor koji predlažem bi trebalo da uzme u razmatranje i ove predloge. Sada ću se osvrnuti na predlog gimnazijalca iz Prve gimnazije.
U uvodnom delu oni kažu da su oni mladi i da „na našim plećima“, dakle njihovim, „se nalazi odgovornost da menjamo ovakav sistem“. Potcrtavam, „menjamo“. Ovaj slučaj koji se desio treba da bude osvešćenje, kao i povod za promenu. Dakle, samo ću delove ovoga govoriti, izvinjavam se zbog toga, ali smatram da činjenica da ste prepoznali da u ovom trenutku je potrebno nešto menjati govori najbolje o tome kako ozbiljno shvatate ovu situaciju. Evo, ne znam, zašto je vama ljudi problem da čujemo šta kažu gimnazijalci. Možete li malo da imate dostojanstva? Šta će da se desi, gospodo, šta će da se desi ako čujemo šta kažu ljudi?
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Molim vas. Nataša, možete li da utičete, ako predsednik ne može? Možete vi, kao jedna od najiskusnijih poslanica, da utičete na vaše kolege i da ih zamolite, molim vas, da ih zamolite da nam dozvole da kažemo o čemu pričaju gimnazijalci? Pogledajte ove gore navijače. Pogledajte ove ljude na…
Gospodo, da vam kažem nešto, meni je potpuno normalno da vi u vašem predsedniku vidite nekoga čije ponašanje treba da oponirate, pošto smo čuli juče da se on tuče na stadionima, i evo do čega to dovede. Ako se predsednik tuče na stadionima, evo ovako vam izgledaju onda poslanici većine, dovikuju, dobacuju, ne bih rekao – deru se, ne znam da li je to pristojno, voleo bih da ublažim svoje izlaganje. Dakle, dajte se malo, ljudi, obuzdajte. Obuzdajte se.
Kažu učenici Prve gimnazije: „Želeli smo da damo svoje predloge kao moguća rešenja i pozovemo što više učenika i profesora da nam se pridruže, jer se svi borimo za isto, za buduće dobro. Naravno, otvoreni smo za dodatne predloge i sugestije, ukoliko ih imate“. E, tako razmišlja mladost. Otvoreni su za predloge, otvoreni su za sugestije. Bravo na ovome.
„Zahtevi Prve gimnazije se odnose na tri osnovne teme koje vidimo kao klicu ovakvih problema.
Reforma školstva. Sve više uviđamo da je vaspitanje dece od strane roditelja nešto što izostaje, u manjoj ili većoj meri, kao i sekundarno vaspitanje koje deca treba da steknu u školi, uz svoje učitelje, nastavnike i profesore. Tražimo od države da pruži adekvatnu reakciju u ovom pogledu i odreši nastavničke ruke, posebno na ove načine.
Snižavanje tolerancije prema učenicima. Učenici Prve gimnazije zahtevaju da se pooštre kazne koje učenici dobijaju usled neprimerenog ponašanja, kako bi bili svesniji posledica onoga što čine. To isto traži Društvo za srpski jezik i književnost. Dakle, ljudi uviđaju šta je problem.
Tražimo povećanje plata u prosveti.“
Stvarno, svi vide da je prosveta dovedena na najgore grane, svi ljudi koji žele da pogledaju, oni koji žele, mogu da vide.
Dakle, gimnazijalci kažu: „Tražimo povećanje plata u prosveti. Prosveta je jedan od elementarnih stubova svake države. Postajemo sve više svesni današnje situacije u kojoj nedostaje stručni kadar koji bi predavao u školama i da ne bismo završili u situaciji u kojoj neadekvatno obučeni ljudi podučavaju naše učenike, neophodno je povratiti ugled prosveti i u ovom svetlu, čime bismo privukli veći broj studenata koji bi se školovali za rad u školstvu“.
Dakle, evo, o tome sam vam i ja pričao i juče i danas. Dakle, imaćemo problem da neće imati ko da edukuje našu decu, jer ste stvorili od tog zanimanja nešto za šta ljudi neće hteti da se školuju. Zašto bi neko hteo da uloži veliki trud, da bi na kraju završio sa tako malom platom, a radi tako odgovoran posao?
„Susrećemo se sve više sa potpuno demotivisanim profesorima, koji usled niske plaćenosti i vezanosti ruku sve više gube početni entuzijazam i odustaju od pružanja maksimuma svojim učenicima. Pozivamo vas da se setimo…“
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Može li neko da snimi ove bukadžije, huligane, ljude koji dobacuju? Ljudi, je li ovo Narodna skupština, ljudi? Šta vam je? Smirite se. Šta vam je?
„Pozivamo vas da se setimo da ulaganjem u prosvetu mi ulažemo u dugotrajnu investiciju, u najvrednije što država ima, u buduće generacije, na kojima, kao što znamo, ostaje svet sutra.“
Ovo govore gimnazijalci Prve gimnazije.
„Uvođenje novog školskog predmeta i fokus na važnim, zapostavljenim predmetima. Dakle, važno je povratiti značaj danas olako zapostavljenih predmeta, poput likovne i muzičke kulture i fizičkog vaspitanja. A zašto je ovo važno? Ovi predmeti imaju sufiks kultura i vaspitanje.“
Znam da je vama to teško da razumete, ne znate šta je to, ali ima ko zna.
„U današnje vreme kada su deca previše za telefonima, tabletima i ostalim uređajima, izuzetno je važno podsticati kreativnost i fizičku aktivnost, kao način da prevaziđemo sve češću agresiju kod mladih.“
Dakle, ovi ljudi sami prepoznaju šta su glavni problemi i nude rešenja kako da to unapredimo.
„Pored ovoga, stekli smo utisak, i ovo je jako važno, da našem obrazovanju nedostaje jedan opšti i univerzalni predmet koji će nas učiti onom elementarnom, što se neopravdano očekuje da sami naučimo, ili kako to mnogi kažu – onome o čemu bi život trebalo da nas uči, na časovima ovog predmeta bi se govorilo o…“
I sad ovde želim da skrenem pažnju, postoji mnogo načina, ne samo ovaj predmet kako mi možemo u našem društvu da gajimo ono o čemu pričaju gimnazijalci, ja ću pročitati ono što bi bio opis njihovog predmeta koji predlažu, a voleo bih da ove stvari koje oni ovde govore uđu institucionalno u sve pore ovog društva. Smatram da je to zadatak nas koji se bavimo društvom političara, donosioca odluka, donosioca zakona.
Dakle, na časovima predmeta o kojem govore gimnazijalci da im je neophodan kaže se: „Trebalo bi raditi na izgradnji međuljudskih odnosa, trebalo bi raditi na ispravnom i pogrešnom, subjektivnom i objektivnom, izgradnji discipline, poštovanju, dužnostima pojedinca prema porodici, prijateljima i društvu i ličnom doprinosu i važnosti opšteg dobra kod pojedinca, kao i osnovnim životnim veštinama, poput pripremanja hrane, zamene sijalica i svega onoga što ljude zanima“.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Znam da je vama nenormalno da slušate u Narodnoj skupštini o ovim važnim stvarima. Molim vas, stišajte se. Molim vas, stišajte se.
„Podsticalo bi se kritičko mišljenje, iskazivanje emocija kod učenika, što bi na sve imalo pozitivne rezultate u budućnosti. Deca bi bila otvorenija u komunikaciji sa roditeljima i shvatila bi odmalena da postoji uvek mesto na kom će njihov glas da se čuje i gde će on biti bitan.“
Bitan. Da li razumete šta znači to?
Gimnazijalci traže da njihov glas bude bitan. Ja čitam njihove zahteve, a vi dobacujete. Pa zato traže da bude bitan. Zato što im je ovo odgovor. Odgovor su im ljudi koji u ovako tragičnoj situaciji se ponašaju, ne bih rekao kao deca, uvredio bih decu, naravno, deca imaju malo svesti i razuma da treba da zaćute u trenutku ovako velike tragedije i kada se bavimo time kako da promenimo naše društvo i kako ovaj anketni odbor da doprinese da ovo naše društvo iz nasilja krene u brigu i solidarnost.
Da se vratimo onima koji očigledno bolje od nas ovde iz ovog doma sve znaju. Uloga nastavnika treba da bude mentorska, da njima kroz ove časove bude omogućeno da prate, pored profesionalnog razvoja učenika, i razvoj osobe na ličnom planu. Ovo bi moglo da pomogne da se spreče fatalne posledice, poput one u školi „Vladislav Ribnikar“, ukoliko se uoče na vreme.
Moja koleginica Biljana Đorđević govorila je o tome šta znači rano uočavanje problema kod dece. Ja sam govorio o tome šta znači i koliko je važno mentalno zdravlje pojedinaca. Za vas je to za podsmeh, za vas je to za izvrgavanje ruglu. Nije prvi put da prema zdravstvenom stanju diskriminišete osobe. Podsetiću šta je radio predstavnik većine kada je ovde gledao ko ima astmu, ko je smršao i ostale stvari koje ste govorili.
Kažu gimnazijalci - Ovaj predmet bi trebalo da bude jedan od predmeta sa najvećim fondom časova, jer prioritet našeg društva jeste da na kraju dana i školovanja, pazite sad ovo – prioritet našeg društva da na kraju dana i školovanja postanemo dobri ljudi.
Gimnazijalci takođe traže da se smanji opterećenje nastavnika administrativnim procedurama, kako bi bili usredsređeniji na vaspitno-obrazovni rad. Ja sam ovde o tome govorio na jedno četiri-pet mesta. To bi mogla da bude jedna od najkonkretnijih, najdirektnijih mera koja bi mogla da se uvede. Ljudi su preopterećeni administrativnim radom, nemaju dovoljno vremena da se posvete deci.
Kako bi vaspitno-obrazovni sistem bio što efikasniji, fokus nastave i nastavničke profesije ne treba biti na upisivanju podataka samo i informacije u elektronski dnevnik. Niko ne kaže da ne treba to odraditi, samo je problem jer onda ne može doći do prisnijeg odnosa sa učenicima, a to je ono što nam je potrebno. Deca provode veliko vreme u školi, potrebno je da im nastavnici, osobe koje im predaju, bude neko ko može da im se posveti, u koga mogu da imaju veru i ko može i na drugačiji način, koji nije samo kroz gradivo, da im objasni šta ih dalje čeka u životu i na koji način mogu da dođu do nekog bezbrižnog detinjstva, odnosno perspektivnog života.
Jedino, kako kažu gimnazijalci, kada nas budu prestali zanimati isključivo papirološki problemi i kada se budemo usredsredili na učenike, zbog kojih ceo obrazovni sistem i postoji i lošu postavku odnosa između nastavnika i učenika, možemo doći do kvalitetnog rešenja i očekivati manji broj nepoželjnih situacija.
Ljudi, ja ne znam o čemu drugom treba da govori ovaj anketni odbor, ova Skupština, ako ne o ovome? O čemu drugom da govorimo? O čemu treba drugome da govorimo nego o ovome, gospodo? Ovo su ključne stvari. Ovo vam govore oni koji su najbitniji u našem društvu, mladi, deca, učenici vam govore šta treba da radimo. Za mene nema važnijih ljudi u ovom društvu ako treba njima da pomognemo. Ko drugi treba da kaže nešto?
Znam da vas ne zanima, vidim kako se smejete. Vidim šta radite. Ali ne vide građani i zbog toga mi je žao. Žao mi je, ljudi, što ne vidite kako izgleda ovo.
Kažu gimnazijalci – uvođenje preventivnih psiholoških pregleda i razgovora za sve učenike jednom godišnje. To kažemo i mi, to kažu i ovi drugi ljudi čije sam zahteve pročitao. Dakle, imamo jedno opšte slaganje na koji način treba dalje nastaviti. Jedini ko ne čuje ste vi. Ovi preventivni psihološki pregledi, poput sistematskih pregleda, na kojima učenici posećuju pedijatre i stomatologe svake godine, kako bi se uverili da je sve u redu sa fizičkim zdravljem đaka, što je pozitivno i što treba da se radi, ali takođe je važno da postoji osoba koja će proveriti mentalno stanje pojedinca.
Sad da vas pitam nešto – kada svi izvrgavate ruglu mentalno zdravlje pojedinca, kada se smejete ljudima koji imaju mentalne probleme, kada to radite, šta mislite, kako se oseća jedna mlada osoba koja možda iskusi anksioznost ili neki drugi problem, koji ne mora biti toliko ni veliki, koji može biti rešen odlaskom kod stručne osobe? Ona se oseća kao da će ona ista trpeti ismevanje, kao da će trpeti jednu porugu u društvu, jer i to dolazi od onih koji imaju najveću odgovornost, od vladajuće većine u ovom društvu. Evo, ja vas molim da barem primenite to, pa da ne izvrgavate ruglu osobe koje imaju zdravstvenih problema.
Hvala koleginici Đorđević, ova diskriminacija je takođe i kršenje Ustava.
Zašto je ovo važno? Kroz godine i evidenciju stručna lica bi mogla uočiti ukoliko postoje promene na ovom planu kroz određenih đaka, što bi moglo da pomogne da se spreči razvoj lošeg psihičkog stanja učenika. Ljudi, ovo bi moglo da pomogne. Ja ne kažem da bi ovo moglo biti rešenje, ali bi moglo da pomogne ili je moglo da pomogne da se kod ljudi koji su izvršili masovna ubistva vidi da nešto nije u redu. Razumete?
Takođe, gimnazijalci kažu da bi trebalo smanjiti pritisak na učenike u vidu ocenjivanja. Danas je preovladalo mišljenje da ukoliko neko dete nema odličan uspeh ili sve petice, da se ono ne trudi dovoljno, da nije dovoljno dobro i da se nad tim detetom vrši veliki pritisak, te onda oni sugerišu da se u kontinuitetu vrši apel za razumevanje dece na roditelje.
I roditeljima je potrebna pomoć da na pravi način mogu da razumeju svoju decu, i to stručna pomoć. Apeluju da se izvrši uticaj na roditelje da razumeju da time, da istaći ono što neko dete nije nadareno za jedan predmet ili granu nauke, ne znači da je manje vredno i da postoje druge stvari u kojima je dete dobro, koje oni treba da podstiču i pružaju detetu vetar u leđa. Ovo su neki od zahteva gimnazijalaca.
( Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Izvinite, predsedniče Odbora za obrazovanje, pa valjda bi vas ovo trebalo da zanima. Pa, valjda bi vas ovo trebalo da zanima, gospodine Atlagiću. Gospodine, Atlagiću, vi ste predsednik Odbora za obrazovanje, trebalo bi da vas ovo zanima. Znam da predsednika Odbora….
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Ne vredi vama govoriti, nije važno, ja se ionako obraćam građanima, a vi vičite, urlajte, radite šta hoćete.
(Marko Atlagić: Stižu mi poruke, rekli su mi nastavnici da prekinete.)
Dakle, dragi građani, gimnazijalci kažu, da bi trebalo sprovoditi zakon o minimalnoj udaljenosti kladionica od školskih ustanova. Pogledajte u medijima šta su vam glavne reklame, samo kladionice, kockarnice na sve strane, ali o ovome ćemo se baviti drugom prilikom, ali drago mi je da oni najmlađi koji su najosetljiviji, u najosetljivijoj dobi, kada mogu biti pod uticajem ovih reklama ovo vrlo dobro prepoznaju – bravo i za ovo.
Predlažu učenici regulativu medija. Želimo da ukažemo na važnost medija kao sredstvo informisanja i njihove uloge u razvoju mladih. Šta kažu mladi? Mnogi mladi danas pronalaze svoje idole u ljudima koje viđaju na ekranima i zato je važno voditi računa o tome koga puštamo da vodi glavnu reč u medijima. A šta kažu istraživanja o kojima sam juče govorio? Dakle, ovo kažu gimnazijalci, oni vrlo dobro prepoznaju šta je problem. Problem je što mladi pronalaze idole u ljudima koje viđaju na ekranima i zato je važno voditi računa o tome koga puštamo da vodi glavnu reč u medijima.
Gospodo, podsetio bih vas na nešto. Znate li ko je bio idol, znate sa kime se hvalio čovek koji je ubijao u Mladenovcu i u Smederevu? Hvalio se sa društvom iz rijaliti programa, sa osuđenim kriminalcima. Smatrao je da je bolji od drugih zato što se druži sa zvezdama.
Jednu takvu zvezdu imamo i ovde u Narodnoj Skupštini, zvezdu koja je bila druga u superfinalu „Farme“. Druga u superfinalu „Farme“, zamislite?
Detaljno ćemo se pozabaviti kako se to završilo malo kasnije. Čovek je završio tako što tuži Željka Mitrovića. Prevaren je za pare, pa je nastalo sad tu nešto. Izgleda da ta „Farma“ i ti rijalitiji ne funkcionišu baš najbolje ni kada je to u pitanju, ali dobro.
Za trenutak ćemo ostaviti ovu temu i vratićemo se. Dakle, mladi prepoznaju da se pronalaze idoli u ljudima koje viđaju na ekranima i zato je važno voditi računa o tome koga puštamo da vodi glavnu reč u medijima.
Istraživanja kažu da nasilje u medijima podstiče ljude da budu agresivni, čak i počine zločin. To posebno važi za decu, jer su deca po prirodi osetljivija. Četrdeset godina istraživanja je dokazalo da je izloženost nasilju u televizijskom programu opasno za dečije zdravlje i blagostanje. Dakle, kraj citata.
Drugi citat. Izloženost i uticaj nasilja u medijima u direktnoj je vezi sa nasilnim ponašanjem. Dakle, o ovome sam pričao juče, o ovome sam pričao jutros i o ovome ću vam pričati sve vreme.
(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)
Vratimo se na to šta kažu gimnazijalci. Zahtevamo zabranu prikazivanja sadržaja koji promovišu nasilje, vulgarnosti i sve neprikladne sadržaje koji zahtevaju oznaku 18+ u udarnom terminu ili u toku dana kada bi takav sadržaj bio dostupan za gledanje deci, a to su i rijaliti programi.
Mladi zahtevaju strožu kontrolu sadržaja kako bi se na vreme otkrio i zabranio svaki program ili emisija koji promovišu i na nedoličan način prikazuju prostituciju, narkomaniju, silovanja, alkoholizam, nasilje, nekulturan rečnik na kanalima sa nacionalnom frekvencijom.
Dragi mladi, dragi gimnazijalci ovo je nešto što već postoji. Sa ovim bi trebalo da se bavi REM, ali se to ne dešava i upravo zbog toga mi tražimo smenu REM-a, kako bi na to čelo, na to mesto došao neko ko bi želeo da sprovodi upravo ovo što vi vidite kao važno.
Mladi traže, a podsetiću vas da je ovo i jedan od zahteva protesta „Srbija protiv nasilja“, kontrolu naslovnih strana tabloida i štampanih medija, zabranu nasilja i prikazivanja neprikladnog sadržaja ili potresnih scena na naslovnim stranama.
Dakle, ovo kažu mladi. Dakle, ljudi prepoznaju šta je problem, vi ne prepoznajete. A šta kaže ona koja bi trebalo da ima odgovornost upravo za ove stvari? Olivera Zekić kaže: „Meni uopšte nije jasna ta histerija ljudi. Pa, mi živimo u 21. veku. Odavno je neko rekao da novine prodaju suze, krv i slavne ličnosti“.
Sve suprotno od ovoga što mladi govore, što mladi traže i što bi trebalo da bude nešto čime se bavi anketni odbor. Sve suprotno govori osoba koja ima najveću odgovornost da nešto menja u domenu elektronskih medija. Doduše, ovo je ona izjavila komentarišući dnevne novine „Informer“, koji je na naslovnim stranama objavio i intervju sa silovateljem, zbog čega su na ulici bili opravdani protesti.
Kaže Zekićeva, i to javno govori, ne krije da nema nameru da se bavi regulacijom medija. Dajte onda, gospođo, podnesite ostavku. Zašto ste na tom mestu? Da li vam je neko rekao, kada je vodio razgovor da vas tu prime, da vas tu postave, čemu to služi ili su propustili?
Kaže ona za intervju silovatelja u dnevnom listu „Informer„ - to definitivno jeste ekskluziva da „Informer“ prvi dođe do tog čoveka.
Dakle, ona prepoznaje ne „Informer“, nego se oni takmiče ko će pre, ko će pre da iz lešinari na tome. Eto vam ljudi pravi termin lešinarenje šta znači. To znači termin lešinarenje i o tome sam govorio juče.
(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)
U pravu je, jer kada nasilje služi za zaradu, kada nasilje služi kao zabava, ne može biti da nema posledica i te posledice na kraju su vam došle. Skupo smo platili vaše neznanje. Skupo smo ga platili.
(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)
Dakle, vratimo se na ono što kažu gimnazijalci. Kažu da treba kontrolisati naslovne strane tabloida i štampanih medija, zabrana nasilja i svega ovoga o čemu sam pričao.
E, sada, evo, pokazao sam odgovor vlasti.
Kažu gimnazijalci – sankcionisanje za sve koji koriste govor mržnje, podstiču i odobravaju nasilje u školama.
Pogledajte, ljudi, to kažu ne samo gimnazijalci, to kaže i Društvo za srpski jezik i književnost. To kažu i brojni drugi ljudi. To kažu svi.
Zašto vi to ne kažete? Zašto vi ne kažete da nije normalno da se na naslovnim stranama pojavljuju najodvratnije gadosti koje vidimo u „Informeru“, „Alo“ i u „Srpskom telegrafu“? Zašto ne kažete to? Zašto vi ne kažete da je normalno da se tako nešto reguliše? Zašto ne kažete da treba zaustaviti nasilje koje dolazi sa „Pinka“ i „REM-a“? Zašto? Da li imamo neko nerazumevanje po tom pitanju? Da li ste vi možda za nasilje? Da li ste vi možda za glorifikaciju kriminala? Pa, recite da niste. Osudite „Pink“ i „Hepi“. Osudite Milomira Marića koji sa pištoljem vodi program, ali kako da osudite kada se vaše glavešine sa istim tim pištoljima pojavljuju i slikaju? Kako da osudite? Znam da ne možete.
(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)
Kažu gimnazijalci – pozivamo sve profesore i učenike, kao i sve vas koji ste uvideli važnost ovih problema da se priključite i podržite ovakvu inicijativu nas mladih, jer smo zajedno i samo zajedno možemo da napravimo promenu.
Nijedna bitna stvar se nije dogodila sama od sebe. Zato ustanite, podignite glas i pokažite da vam je stalo. Pokažite da nećete okrenuti glavu i pustiti da ovo prođe kao još jedan dan u moru incidenata i rezultata lošeg sistema, tog sistema koji nije zakazao.
(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)
Podržite mlade da promenimo svet. Učinimo starije generacije ponosnim. Budimo odvažni da menjamo. Budimo dovoljno hrabri da ostavimo trag.
Pocrtao bih ovde par reči, da napravimo promenu, da promenimo, da menjamo. To traže ljudi.
(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)
To razumeju ljudi. Ljudi žele promene. Ljudi ne žele da im vi govorite da sistem nije zakazao. Ljudi žele da taj sistem brine o njima. Ako ne brine o njima, onda je valjda zakazao. Ako su ljudi poginuli, onda je valjda zakazao.
Dakle, to traže ljudi. To vam traže mlade. To vam traže profesori. To vam traži 450 akademskih radnika. To vam traže građani na ulicama.
(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)
Dragi ljudi, evo, šta kaže potpredsednica parlamenta, najbolja među vama… Izvinite, da biste razumeli šta kaže, 450 profesora, nastavnika, istraživača i tri akademika…
(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)
Hej, ljudi, smirite se!
Dakle, ovaj proglas 450 ljudi je za sada potpisalo. Najbolje što ova zemlja ima, možda nisu svi još stigli da ga potpišu.
A šta kaže najbolja među vama, Sandra Božić? Kaže: „Koja akademska javnost? Vas troje plaćenika okupljenih oko istog bankovnog računa? Nisam znala da se tako ulazi u akademski krug građana. Ako i postoje zahtevi građana, nemoguće ih je čuti od buke vaše izdajničke politike i zahteva protiv Srbije koji pune džepove vaših nalogodavaca“.
(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)
Građani, ako je povećanje plata nastavnicima, ako je poboljšanje uslova u školama, ako je smanjenje administrativnih obaveza nastavnika, ako je ulaganje u decu, ako je ulaganje u pedagoge, u psihologe, u socijalne radnike, ako je poboljšanje generalnih uslova za učenje, ako je razmišljanje o budućnosti izdajnička politika, pa ja vas molim da mi objasnite kako je to moguće.
(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)
Stanite, zaustavite vaše urlike! Zaustavite ovo nadglašavanje! Stanite! Zaustavite propagandnu mašineriju kojom obasipate nasiljem Srbiju! Zaustavite se!
Pogledajte se u ogledalo koje ste stvorili. Srbija je na najnižim granama. Zaustavite mašinu koja je dovela do toga da nam je osamnaestoro preminulih i dvadesetoro ranjenih.
(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)
Ljudi, niko ne kaže da ste vi učestovali u tome, ali ste odgovorni jer ste vi vlast, a kada imate sve poluge sistema otete, kada ste svaku poru društva zapušili vašim interesima, onda imate apsolutnu vlast, onda imate to da vam na zidovima Beograda piše da apsolutna vlast znači apsolutnu odgovornost.
(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)
Zato imate stotine hiljada ljudi na ulicama, zato imate apele akademske zajednice, zato imate zahteve studenata, zato imate sindikate koji zahtevaju promene i zato će promene i doći, jer se vi više ne pitate! Hvala.
